Prikazivanje članaka po tagu rodna ravnopravnost

* Nacionalnu konferenciju “Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji” organizovale su Fondacije Ana i Vlade Divac i Fondacije i Centar za demokratiju pod pokroviteljstvom Balkanskog fonda za demokratiju (projekat Nemačkog Maršalovog fonda) i Ambasade Kraljevine Norveške

Pandemija dodatno otežala položaj žena u Srbiji

U vreme pandemije kovid 19 povećan broj slučajeva porodičnog nasilja. Diskriminacija na tržištu rada posebno prisutna nakon povratka sa porodiljskog odsustva i kod samohranih roditelja

17. decembar 2020.

Na Nacionalnoj konferenciji “Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji”, u organizaciji Fondacije Ana i Vlade Divac i Fondacije Centar za demokratiju pod pokroviteljstvom Balkanskog fonda za demokratiju (projekat Nemačkog Maršalovog fonda) i Ambasade Kraljevine Norveške posebna pažnja je posvećena stavljanju postojećih izazova u kontekst pandemije kovid 19 i njenog uticaja na rodnu ravnopravnost i položaj žena u Srbiji posebno u oblasti radnih prava.

U uvodnom delu učesnicima su se obratili i Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Geir Johansen, zamenik šefa misije Ambasade Kraljevine Norveške u Srbiji.

Istaknuto je da se u vreme pandemije kovid 19 porodično nasilje povećalo i da u Srbiji u pogledu napretka koji se odnosi na kulturne i patrijarhalne obrasce nema posebnog pomaka. U pojedinim medijima je često prisutan govor mržnje prema ženama, Romima i LGBT osobama.

- Naša nekultura, rodni stereotipi i predrasude koji štete i muškarcima i ženama dovode do strašnog nasilja sa tragičnim ishodima. U privatnom životu nismo postigli ravnopravnost, a o tome ne govorimo jer je atraktivnije govoriti o rodnoj ravnopravnosti u politici i ekonomiji i to bi trebalo da promenimo - naglasila je tokom konferencije poverenica za ravnopravnost polova, Brankica Janković.

Veliki izazov je što se diskrimacija najčešće javlja na tržištu rada jer postoje okviri za zaštitu koji se ne koriste u dovoljnoj meri. Žene u Srbiji su se u 2019. najviše obraćale Povereniku za diskriminaciju na tržištu rada, naročito nakon porodiljskog odsustva i nege deteta - premeštanje na niže radno mesto, ili nemogućnost napretka, sprečavanje korišćenja fleksibilnog radnog vremena.

Istraživanje Poverenika za ravnopravnost o diskriminaciji na tržištu rada pokazalo je da 92% anketiranih poslodavaca i 84% zaposlenih smatra da postoji diskrimnacija na random mestu, a trećina ispitanika je diskriminaciju doživelo. Ranjive grupe su tokom pandemije postale još ranjivije - pre svega žene i osobe sa invaliditetom.

Učesnici konferencije

Prema podacima UN women iz 2019, ekonomska vrednost neplaćenog rada za žene se povećala za 2,5 časa, dok je tokom pandemije ta statistika još nepovoljnija što će pokazati dalje analize.

- Moja poruka svima nama je da ne smemo odustati i da je naša dužnost i prema nama i prema našoj deci da se borimo da se na agendi prioriteta koji će biti rešavani u budućnosti više ne nalaze nejednakost i diskriminacija. Da se ne govori o podeli na muške i ženske poslove i da ne moraju nikada da biraju posao ili porodicu ili se osete marginalizovano. Jednake šanse za sve, i muškarce i žene, su uslov za bolju budućnost - izjavila je na konferenciji Ana Košel, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac.

Od marta 2020. realizovano je niz aktivnosti kroz javnu kampanju i obuke za informisanje i edukaciju 30 medija, 15 organizacija civilnog društva, 240 predstavnika preduzeća i 45 predstavnika lokalne samouprave o pitanjima položaja žena.

Urađene su analize lokalnog akcionog plana za zapošljavanje i lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost u devet odabranih opština iz tri okruga - Zlatiborski, Pčinjski i Južnobački okrug.

ANALIZA: Rodna perspektiva u lokalnim politikama zapošljavanja, Sarita Bradaš

ANALIZA: Protiv diskriminacije žena – Mere u oblastima rada i zapošljavanja kao prioritet u strateškim dokumentima Srbije u procesu pristupanja EU, Ivan Sekulović

Takođe, u tim opštinama - Bečeju, Arilju, Vranju, Vladičinom Hanu, Užicu, Bačkoj Palanci, Sremskim Karlovcima, Požegi i Surdulici su lokalna udruženja dobila podršku za realizaciju “Uličnih akcija” koje su podrazumevale razgovor sa sugrađanima i sugrađankama o ovoj temi i podelu materijala na štandovima. Iako se u u toku uličnih akcija pokazalo da naše građanke i građane muče, po njihovom mišljenju, daleko veći problemi: nemaština, nezaposlenost, rigorozne epidemiološke mere i strepnja zbog širenja virusa, urušen zdravstveni i obrazovni sistem, nadamo se da će kontinuitet i naglasak na temu rodne ravnopravnosti vremenom dati određene rezultate.

Svi akteri i učesnici projekta zaključili su da je važno da u svakodnevnom životu prevazići predrasude, kao i da se direktno pogođeni diskriminacijom uključe uz relevantne institucije u zajedničko rešavanje problema, a to će biti jedan od zadataka lokalnih vlasti u narednom periodu.

Konferencija je završna aktivnost projekta “Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji”, koji realizuju Fondacija Ana i Vlade Divac i Fondacija Centar za demokratiju pod pokroviteljstvom Balkanskog fonda za demokratiju (projekat Nemačkog Maršalovog fonda) i Ambasade Kraljevine Norveške. Cilj projekta je da doprinese procesu reformi i borbi protiv rodne diskriminacije u Srbiji, jačanju ljudskih prava u Srbiji i osnaživanju žena, posebno u pogledu rada i zapošljavanja. 

Srđan Ačanski

novi radio sombor

divac fondacija 

 

Objavljeno u Prva vest

* Gradonačelniku Grada Sombora Antoniju Ratkoviću danas je u Vladi Srbije uručena nagrada za unapređenje rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou. Ovo je druga po redu godina u kojoj se dodeljuje priznanje, a dodeljuje ga Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u saradnji sa agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), a uz finansijsku podršku Evropske unije, u okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“

Grad Sombor je priznanje za unapređenje rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou osvojio u okviru kategorije Inovativne politike i prakse u oblasti rodne ravnopravnosti, za sprovođenje prekograničnog IPA projekta „Socijalno preduzetništvo za žene u ruralnim područjima“.

Komisija za dodelu priznanja prepoznala je somborski prekogranični projekat „Socijalno preduzetništvo za žene u ruralnim područjima“ kao jedno od inovativnih rešenja za ekonomsko osnaživanje i udruživanje žena. U okviru projekta Grad Sombor je podelio 60 hiljada sadnica lavande ženama u ruralnim područjima Sombora i projektnog partnera Kiškunhalaša u Mađarskoj. Zainteresovane žene su uključene u projekat putem javnog poziva, dodeljen im je određen broj sadnica u odnosu na zemlju kojom raspolažu i obučene su o uzgoju i preradi lavande. Kako bi konkurentnije izašle na tržištu, osnovano je socijalno preduzeće „Lavangrad“ kojem će Grad u narednim godinama pružati tehničku i finansijsku podršku, pre svega za nabavku dodatnih sadnica i opreme koja je potrebna za preradu lavande.

Medijiska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Objavljujemo zaokružujući tekst u ovom serijalu u okviru oblasti rodne ravnopravnosti, a tema čini se, nikad aktuelnija ni interesantnija: "Kako rad na promociji ženskih prava učiniti vidljivim?"

Rad ženskih organizacija civilnog društva potrebno je učiniti vidljivijim kako bi javnost imala veći uvid u to čime se one bave i koje vrednosti zasupaju. Vidljivost se uglavnom najuspešnije postiže kombinacijom marketinga i odnosa s javnošću (i medijima), o čemu smo pisali u prošlom tekstu.

Udruženje građanki FemPlatz i Ženska mirovna grupa – Pančevo (ŽMIG), u periodu od septembra 2018. do juna 2019. godine realizovale su projekat Mentorski program za žene sa invaliditetom u Srbiji, koji je podržao UN Women u okviru programa „Autonomija, glas, učešće osoba sa invaliditetom”.

Program je uspešno realizovan, a promotivna kampanja projekta našla se u užem izboru za nagradu Najdobra kampanja, kao jedna od zapaženjiih u regionu te godine.

Kako su to uspele?

S obzirom na to da je reč o pilot projektu, koji se prvi put realizovao u Srbiji, za promociju projekta u široj javnosti, kao i afirmaciju u okviru ciljne grupe projekta (žene sa invaliditetom) bilo je neophodno unapred misliti o vidljivosti projektnih aktivnosti i rezultata.

Na samom kraju Lekcije 5 spomenuli smo planiranje, realizaciju, analizu i izveštaj kao važne aktivnosti odnosa s medijima (i javnošću). Pitanja koja prethode planiranju (šta promovišemo i šta time želimo da postignemo, kome se obraćamo i koje medije biramo, koliko traje promocija i koliki nam je budžet) i odgovori koje na njih dobijemo čine osnov svakog plana kampanje odnosa s javnošću.

Za Mentorski program za žene sa invaliditetom u Srbiji naši odgovori su izgledali ovako:

1. Promovišemo projekat Mentorski program za žene sa invaliditetom tako što ćemo promovisati cilji rezultatprojekta, ali i pojedinačne projektne aktivnosti(mentorke, konkurs za mentorine, prezentaciju projekta u Novom Sadu, iskustvo mentorki i mentorina).

 2. Promocijom želimo da: a) pozovemo žene sa invaliditetom da učestvuju u projektnim aktivnostima njima namenjenim; b) obavestimo javnost o postojanju prvog ovakvog programa i c) uverimo donatore i potencijalne donatore da je projekat važan i uspešan i da zaslužuje dalji nastavak i razvoj.

3. Obraćamo se ženama sa invaliditetom, stručnoj i široj javnosti, donatorima i potencijalnim donatorima.

4. Biramo nacionalne medije (jer se projekat, a samim tim i kampanja, realizuju na nivou Srbije). Biramo i lokalne medije iz Pančeva, imajući u vidu da su organizacije koje projekat realizuju iz tog grada. Biramo i jedan specijalizovani medij (posvećen temama civilnog društva), koji će pratiti našu promotivnu aktivnost predstavljanja mentorki. Kampanju za bolju vidljivost programa vodićemo i kroz druge kanale komunikacije koji su nam na raspolaganju (društvene mreže, sajt...).

5. Promocija traje koliko i sam projekat.

6. Nemamo budžet za promociju, osim budžeta za honorar saradnice za odnose s javnošću.

Odabir kanala komunikacije s javnošću

Imajući u vidu da se u ovoj Lekciji bavimo pitanjem vidljivosti rada na promociji ženskih prava, pored medija, o kojima smo već pisali u Lekciji 5, uključićemo i druge važne kanale i alate komunikacije koji nam mogu pomoći da dopremo do šire javnosti.

Najčešći kanali komunikacije koje koriste ženske OCD u Srbiji kako bi svoj rad učinile vidljivijim i doprli do ciljnih grupa svojih projekata (ali i šire javnosti) su:

 - mediji (tradicionalni i novi);

- društvene mreže;

- vebsajt organizacije;

- događaji;

- elektronska, pisana (štampana) i direktna komunikacija

U našoj kampanji za Mentorski program za žene sa invaliditetom u Srbiji planirale smo sve navedene kanale komunikacije, osim pisane (štampane) komunikacije. Za potrebe ove Lekcije, usredsredićemo se na povećanje vidljivosti putem medija i društvenih mreža, imajući u vidu da vebsajt organizacije, događaje i elektronsku, pisanu i direktnu

Mediji

Kampanja za Mentorski program vođena je u nacionalnim medijima u Srbiji, lokalnim medijima u Pančevu i u jednom specijalizovanom mediju koji se bavi temama civilnog društva. Realizaciji kampanje prethodilo je sastavljanje liste kontakata u medijima (takozvana adrema, adresar medija), priprema materijala za distribuciju medijima (saopštenja, najave, izveštaji, pozivi, vizuali, fotografije...) i liste osoba zaduženih/raspoloženih za gostovanja u medijima.

Lista kontakata u medijima podrazumeva niz informacija o medijima kojima želite da pošaljete informacije i uglavnom uključuje sledeće podatke: naziv medija, fiksni telefon redakcije, mejl redakcije (u našem slučaju informativne i redakcije koja prati društvo i/ili „ženske teme”), ime i prezime urednika/ce redakcije, lični mejl urednika/ce, mobilni telefon, ime i prezime novinara/ke sa kojima kontaktiramo u redakciji (naš, lični kontakt), mejl i telefon novinara/ke i sl. U listu kontakata poželjno je upisati redakcijske, ali i personalizovane mejlove novinara/ki.

Lista kontakata u medijima najčešće se pravi u Ekselu, jer on omogućava da sve kontakte iz jedne kolone jednostavno kopiramo i unesemo u za to predviđen prostor u mejlu (koristimo uvek bcc opciju, umesto cc). Takođe, lista kontakata u medijima pravi se posebno za svaki projekat u odnosu na cilj projekta i komunikacije na projektu, a najčešće se za to koriste već postojeće liste i adresari organizacije, uz dopunu novih kontakata i izostavljanje onih koje nismo odabrali za ovu kampanju.

Kvalitet i kvantitet podataka unetih u listu kontakata u medijima zavisiće od toga koliko je vremena, znanja i truda organizacija uložila u negovanje odnosa s medijima. Upravo od toga, u najvećoj meri, zavisiće i uspešnost promotivne kampanje. Ukoliko lista sadrži samo redakcijske mejlove i podatke, to znači da organizacija nije ulagala kontinuirani trud i znanje u izgradnju odnosa s medijima. U tom slučaju, da bi promotivna kampanja putem medija bila uspešna, potrebno je ili angažovati osobu za odnose s javnošću (koja kao profesionalac/ka već poseduje bogatu listu ličnih profesionalnih kontakata) ili platiti reklamnu kampanju u medijima. Većina se odlučuje za ovo prvo jer je višestruko jeftinije.

Pravila korektnog poslovanja nalažu da se liste kontakata u medijima, posebno ukoliko sadrže lične podatke novinara (privatni mejlovi i telefoni), ne ustupaju drugima (organizacijama i pojedincima) na korišćenje bez dozvole lica čije podatke želimo da ustupimo. Takođe, osobe (PR menadžeri/ke i drugi profesionalci/ke) koje se bave odnosima s javnošću (i medijima) godinama kontinuirano rade na građenju odnosa s novinarima/kama i urednicima/cama, od toga „žive i zarađuju za život”, te je najbolji način da se do njihovih kontakata dođe upravo njihovim angažovanjem na projektu.

Materijal za distribuciju medijima

Pre nego što napravimo detaljan Plan realizacije promotivne kampanje u medijima, potrebno je da isplaniramo, osmislimo, izradimo i napišemo materijale koje koristimo u komunikaciji s javnošću. Čak i ako nemamo iskustva u novinarskom i poslu odnosa s medijima, posmatranjem formi vesti koje mediji objavljuju sami možemo napraviti popis materijala koji su nam potrebni za kampanju.

- tekstualni (saopštenja, najave, pozivi, izveštaji, intervjui, komentari, reagovanja...);

- vizualni (vizuali, fotografije, video-klipovi...);

- audio (snimljene audio izjave za radio program...).

 Materijali koje šaljemo medijima mogu biti:

Kada planiramo slanje informacija u medije, uvek razmišljamo o odgovarajućoj tekstualnoj formi – od toga šta želimo da promovišemo zavisi da li ćemo slati saopštenje, poziv novinarima (na neki događaj ili konferenciju za medije), najavu događaja ili aktivnosti, izveštaj sa već održanog događaja/aktivnosti ili reagovanje, komentar.

Za potrebe promotivne kampanje u medijima Mentosrkog programa za žene sa invaliditetom izrađeni su i distribuirani medijima sledeći tekstualni materijali:

 

- saopštenje za medije o programu;

- saopštenje za medije o konkursu za mentorine;

- najava promocije konkursa u Novom Sadu;

- poziv za novinare/ke da prisustvuju događaju koji je rezultirao medijskim objavama sa događajai izveštajima;

- izveštaj za medije(koji je pripremila osoba zadužena za odnose s medijima) sa promocije konkursa u Novom Sadu

Vizualni materijali po pravilu prate tekst, sa ciljem da vizualno na najbolji (i najatraktivniji) način predstave i/ili dopune informacije koje šaljemo. Prateće vizualne materijale za promociju najčešće je potrebno izraditi namenski za to, a ponekad možemo koristiti i fotografije koje posedujemo iz prethodnih projekata/aktivnosti, ukoliko se uklapaju u našu kampanju.

Za izradu vizualnih i audio materijala potrebno je angažovati profesionalce/ke (dizajnere/ke, fotografe/kinje, snimatelje/ke...), kako bi se zadovoljili profesionalni strandardi koje većina medija ima.

Za potrebe komunikacije s medijima u okviru Mentorskog programa urađeni su sledeći vizuali: 

- poster (plakat);

- vizual za konkurs;

- fotografije sa događaja.

- saopštenje za medije o užem krugu za nagradu Najdobra kampanja;

- predstavljanje mentorki

Fotografije mentorki korišćene u izjavama prikupljene su od njih i objavljene uz njihovu saglasnost, a za fotografisanje događaja u okviru izveštaja za medije angažovani su resursi saradnice za odnose s javnošću (promocija u Novom Sadu) i usluge profesionalne fotografkinje (projektne aktivnosti).

Nekoliko korisnih saveta za pripremu materijala za medije:

1. Nikada se medijima ne šalje samo tekst, jer tako rizikujemo da se uz informacije koje smo poslali medijima pojave vizuali ili fotografije koje nemaju veze sa temom ili su čak i u suprotnosti sa ciljevima projekta i promocije.

2. Tekstualne informacije trebalo bi svesti samo na one koje su neophodne i odnose se na razlog/temu naše komunikacije. Jedna do jedne i po A4 strane (veličina fonta 11-12) sasvim su dovoljne. 

3. Uz informacije koje šaljemo važno je uključiti i link do teksta na sajtu organizacije koji govori o projektu ili ga podrobnije objašnjava.

4. Saopštenje, vest, najavu potrebno je poslati uvek u telu mejla koji šaljemo, kao i u posebnom Vorddokumentu (attachment). Tako ćemo biti sigurni da je informacija poslata, čak i ako se prilog u Vordunekim slučajem izgubi ili ne pošalje.

5. Fajlove koje šaljemo najbolje je prilagoditi veličini i kvalitetu za objavu u medijima (fotografije loše rezolucije neće biti objavljene, a ukoliko je fajl preveliki vratiće se mejl zbog ograničenja pojedinih servera).

6. Fotografije koje šaljemo neophodno je potpisati imenom i prezimenom fotografa/kinje zbog autorskih prava, što podrazumeva da smo od autora/ki prethodno dobili dozvolu za objavljivanje u medijima. Može se i naglasiti u mejlu da je dozvola za objavljivanje dobijena 

7. Šaljemo samo neophodne materijale,za dodatnu dokumentaciju koristimo WeTransferlink koji ćemo uključiti u mejl.

8. U mejlu koji šaljemo neophodno je ostaviti podatke osobe koja šalje mejl (ime i prezime, funkcija u organizaciji, mobilni telefon).Mediji ponekad žele dodatnu izjavu ili intervju, i u tom slučaju potrebno je da mogu da nas odmah pozovu i ugovore dalju saradnju.

Osim saopštenja, najava i izveštaja, u okviru Mentorskog programa za žene sa invaliditetom promocija u medijima uključivala je i zakazivanje gostovanja, izjava i uključenja u programe nacionalnih radio i televizijskih stanica.

Pre same realizacije kampanje u medijima, a nakon pripreme liste kontakata i planiranja i kreiranja (većine) materijala za distribuciju, neophodno je napraviti što detaljniji plan realizacije kampanje. Plan uglavnom uključuje datum planirane promotivne aktivnosti, naziv medija (ili liste medija ukoliko se svima šalje informacija), planiranu promotivnu aktivnost (opis), materijal koji se šalje, imena osoba zaduženih za pripremu i realizaciju i moguće napomene.

Kada je plan spreman i usvojen od projektnog tima, prelazi se na realizaciju plana. Plan realizuju osobe zadužene za odnose s javnošću (i medijima) uz asistenciju celog projektnog tima. Nakon završene promotivne kampanje, prikuplja se objavljeni materijal (uglavnom u vidu pres klipinga i/ili linkova sa objavljenim informacijama), analizira (kvalitativno i kvantitativno) i poredi sa planom realizacije. Na kraju se sastavlja izveštaj koji sadrži plan realizacije, opis realizovanih promotivnih aktivnosti, analizu, zaključke i preporuke (za neku buduću kampanju).

Na kraju kampanje u medijima o Mentorskom programu za žene izvestilo je 51 različitih medija u Srbiji u okviru 64 medijskih formata (vest, TV prilog, izveštaj, radio gostovanje...). Medijske objave praćene su i sakupljane zahvaljujući radu pres kliping agencije, koju je u okviru svog angažmana obezbedila osoba za odnose s javnošću. Plan realizacije ispunjen je u potpunosti, uz veliko zadovoljstvo projektnog tima, spoljnih saradnica, učesnica projekta i donatora.

Društvene mreže

Prisustvo i aktivno učešće na društvenim mrežama postalo je uobičajena pojava za sve organizacije koje žele da svoje svoj rad približe javnosti (postojećim ili potencijalnim korisnicima, široj javnosti, partnerima i donatorima, pa čak i medijima koji redovno prate mreže). Cilj komunikacije na društvenim mrežama jeste podsticanje kontakta sa našim ciljnim grupama. Društvene mreže pogodne su i za dvosmernu komunikaciju koju promocija putem medija ne omogućava, i u tom smislu, one su nešto najbliže pravom, direktnom, kontaktu „uživo”.

Poslednjih nekoliko godina postalo je gotovo obavezno da organizacije redovno održavaju svoje stranice na društvenim mrežama jer postoji sve više korisnika koji provode mnogo vremena na njima i mnogi smatraju da, ukoliko vas tamo nema, „ne postojite”. Osim toga, društvene mreže postale su deo našeg svakodnevnog života i svojim prisustvom na njima, osim što promovišemo svoj rad, pokazujemo da idemo u korak sa vremenom. Ukoliko se, na primer, organizacija bavi mlađom populacijom, devojčicama i mladim ženama, društvene mreže su njen glavni kanal komunikacije jer je ciljna grupa svakodnevno onlajn.

U Srbiji su trenutno među stanovništvom najpopularnije društvene mreže Fejsbuk, Instagram i Tviter. Tik Tok, platforma za kratke, zabavne video-klipove, u svetu je veliki hit, a u Srbiji svakodnevno dobija veliki broj novih korisnika među tinejdžerima/kama.

Većina ženskih organizacija u Srbiji ima Fejsbuk, poneke koriste Instagram, dok je Tviter, zbog svog specifičnog koncepta koji zahteva aktivnu razmenu stavova, najmanje zastupljen.

U promociji svakodnevnih aktivnosti, organizacije treba da koriste sve društvene mreže na kojima imaju naloge. Ukoliko ih nemaju, trebalo bi da ih naprave i redovno održavaju, što će uključivati pripremu materijala za objave i nova zaduženja za članove/ce tima ili angažovanje osobe zadužene za digitalni/social media marketing (pojedini menadžeri/ke za odnose s javnošću bave se i digitalnim marketingom). Ne postoji pravilo koliko često morate objavljivati informacije, ali je poželjno da utvrdite neku dinamiku: jednom nedeljno kada nemate neke posebne aktivnosti, jednom ili dva puta dnevno kada ste u promotivnoj kampanji.

Kada je reč o posebnim promotivnim kampanjama (za određeni projekat ili pojedinačnu aktivnost), trebalo bi razmisliti o tome koje su društvene mreže najpogodnije i ne insistirati na korišćenju svih ukoliko to nije moguće ili neophodno. Takođe je poželjno unapred odrediti koja društvena mreža „nosi” kampanju, a koje će u promociji biti „ispomoć”, imajući u vidu da uglavnom nemamo budžet za kampanje na svim društvenim mrežama. Za onu koja nosi kampanju treba izabrati mrežu na kojoj se u najvećoj meri nalazi ciljna grupa. Kampanja se može voditi sa već postojeće stranice/naloga organizacije, a za neke promotivne kampanje potrebno je otvoriti nove stranice, namenjene jednom projektu ili čak jednoj promotivnoj kampanji u okviru projekta.

Tu vam takođe mogu pomoći pitanja i odgovori koje ste pripremali za kampanju u medijma, samo što ćete se sada koncentrisati na ciljne grupe i društvene mreže.

Na primer, kampanja za Mentorski program žena sa invaliditetom vođena je putem Fejsbuka, uz objave na Instagramu.

Fejsbuk se zbog svoje kombinacije teksta, slika i linkova uvek čini odgovarajućim i u najvećem broju slučajeva materijal koji se priprema za medije može se koristiti za deo kampanje na društvenim mrežama. Za razliku od Fejsbuka, za Instagram je neophodno pripremiti raznovrstan i atraktivan vizualni materijal, a manje teksta. Za Tviter je potrebno da ste pre ulaska u promotivnu kampanju izgradili imidž uticajnog tviteraša/ice. Sve ovo treba uzeti u obzir kada pravite budžet za promociju u javnosti.

Za vođenje kampanje na društvenim mrežama potrebne su lista potencijalnih partnera, materijal za distribuciju i plan realizacije kampanje na društvenim mrežama. Ako se odlučimo da vodimo intenzivnu kampanju na više društvenih mreža, neophodno je da planiramo i budžet i vreme za to, jer svaka mreža ima svoje specifičnosti i nećemo moći sav materijal koristiti podjednako uspešno na svim društvenim mrežama. Priprema materijala i planovi rade se posebno za svaku društvenu mrežu, a vreme koje se uloži u to udvostručava se i utrostručava, ukoliko ih imamo više. Samim tim, to mnogo više košta.

Lista potencijalnih partnera slična je listi kontakata u medijima, s tim što za društvene mreže uključuje profile partnerskih i potencijalnih partnerskih organizacija (i pojedinaca), za koje procenjujemo da bi želeli i mogli da dele (šeruju) naše objave (postove) i tako pomognu u promociji i većoj vidljivosti. U ovu listu je dovoljno uneti naziv organizacije i link do zvaničnog Fejsbuk profila.

Fejsbuk lista potencijalnih partnera za Mentorski program za žene sa invaliditetom uključivala je profile 110 organizacija i inicijativa koje su u vezi sa ženama i osobama sa invaliditetom. Kada je bilo potrebno, menadžerka za odnose s javnošću kontaktirala je sa svakom organizacijom pojedinačno, poslavši link do konkursa, uz molbu da objave tekst/poziv na svojim profilima. Praćenjem opcije share, utvrđeno je da su minimum 43 organizacije sa naše liste objavile vest o konkursu.

Pravljenje liste potencijalnih partnera koji će podeliti neku objavu i njihovo kontaktiranje može se izbeći ukoliko smo u budžetu projekta planirali novac za sponzorisanje postova.

Materijal za objave na društvenim mrežama

Pre nego što napravimo detaljan plan realizacije promotivne kampanje na društvenim mrežama, potrebno je da isplaniramo i pripremimo materijale koje ćemo koristiti. Situacija je slična kao sa materijalima za distribuciju medijima, s tim što pri izradi uzimamo u obzir format prilagođen društvenim mrežama, znajući da se dimenzije za naslovnu (cover), profil i ostale materijale razlikuju od mreže do mreže.

Na primer, za potrebe Fejsbuk kampanje promocije Mentorskog programa izrađeno je ukupno 32 vizuala, i to: profile i cover fotografija, vizual za konkurs, vizual za promociju u Novom Sadu, vizuali za predstavljanje mentorki (10), vizuali za najavu gostovanja (3), vizuali za odbrojavanje do završetka konkursa (5), vizuali mentorina i mentorki o projektu (10).

Plan realizacije kampanje na društvenim mrežama

Po istom principu kao i za promotivnu kampanju u medijima, promocija na društvenim mrežama mora biti planirana. Za to nam služi plan realizacije kampanje na društvenim mrežama, koji se uglavnom sastoji od datuma objave, sadržaja objave, opisa materijala koji uz to ide, imena osoba zaduženih za pripremu i realizaciju i mogućih napomena, koje mogu uključivati iznos kojim se objava sponzoriše ili neke druge važne informacije.

Sponzorisanje objava na društvenim mrežama, praćenje analitike i kreiranje Strategije oglašavanja spada u posebna znanja i veštine, koje se danas izučavaju u okviru digitalnog marketinga. Uglavnom je za te poslove neophodno angažovati menadžera/ku za digitalni marketing, ali postoje i menadžeri/ke za odnose s javnošću obučeni i za sprovođenje uspešnih marketinških kampanja.

Nakon što projektni tim usvoji plan, prelazi se na realizaciju. Po završetku promotivne kampanje, prikuplja se objavljeni materijal (uglavnom u vidu skrinšotova objava) i izveštaj o rezultatima uloženog novca (ukoliko su objave sponzorisane), analizira (kvalitativno i kvantitativno) i poredi sa planom realizacije. Na kraju se sastavlja izveštaj koji sadrži plan realizacije, opis realizovanih promotivnih aktivnosti, analizu, zaključke i preporuke (za neku buduću kampanju).

U okviru Mentorskog projekta za žene sa invaliditetom, ukupno je realizovano 135 objava na društvenim mrežama, od čega 53 na stranici FemPlatz-a i 23 na ŽMIG stranici na Fejsbuku, 16 na Instagram nalogu FemPlatz-a i 43 objave na Fejsbuk stranicama drugih organizacija. O ovome smo takođe izvestili na našoj Fejsbuk stranici.

text & photo, Srđan Ačanski, novinar, dipl. turizmolog

Objavljeno u Prva vest
četvrtak, 27 avgust 2020 22:20

Medijska promocija ženskih prava

*Pojam mediji, odnosno medijum u jednini potiče od latinske reči medius, koja znači sredina ili između. Glavni zadatak medija je prenošenje različitih vrsta informacija širokoj javnosti, i to putem različitih medijskih kanala kao što su novine, televizija, internet, i drugi.

Postoji nekoliko različitih podela medija (tipologija), ali je danas najčešće u upotrebi podela na tradicionalne i nove medije. Tradicionalni mediji obuhvataju štampu, radio i televiziju. Novi mediji podrazumevaju digitalne medije, odnosno primenu kompjuterske tehnologije u procesu prenošenja i čuvanja informacija. Spomenimo ovde i najnovije medije, socijalne mreže, sve češće nazivane i društvenim medijima .

Zbog količine informacija koje obrađuju i plasiraju u javnost, mediji imaju veliki značaj u našoj svakodnevici, posebno ukoliko želimo da budemo informisani i da aktivno učestvujemo u javnom životu.

Imajući u vidu da svaki oblik društvene komunikacije podrazumeva proces razmene poruka između onoga ko šalje poruku i primaoca, medije treba posmatrati kao važan komunikacioni kanal putem kojih se prenosi poruka i ostvaruje komunikacija.

U najvećem broju slučajeva, mi smo primaoci informacija – počev od ranog jutra kada pratimo servisna obaveštenja i vremensku prognozu, preko dnevnih informativnih programa i vesti, do večernjih umetničkih i zabavnih sadržaja i reklama. Za nas se tada može reći da smo konzumenti medijskog sadržaja.

U nekim slučajevima, kada želimo da promovišemo sopstveni rad, najavimo neku aktivnost ili saopštimo važnu vest, možemo postati pošiljaoci informacije, koji se putem medija kao kanala komunikacije obraćaju javnosti ili određenoj ciljnoj grupi.

U novoj Strategiji razvoja sistema javnog informisanja (2020-2025) navodi se da zaposleni u medijima nisu dovoljno obučeni za nediskriminatorno izveštavanje. Imajući upravo u vidu razlike u profesionalnim kompetencijama novinara/ki u lokalnim medijima u Srbiji koje variraju od mesta do mesta, ženske OCD mogu inicirati ili uzeti aktivno učešće u projektima/programima medijskog opismenjavanja (sa akcentom na rodnu ravnopravnost) lokalnih novinara/ki, ali i lokalnog stanovništva, i to kroz:

- projekte/programe za edukaciju zaposlenih u medijima na temu medijske pismenosti i rodne ravnopravnosti (obuke, seminari, radionice, okrugli stolovi, tribine...);

- projekte/programe u partnerstvu sa medijima za lokalnu (ili nacionalnu) javnost (medijske i/ili marketinške kampanje za podizanje svesti o značaju medijske pismenosti u kontekstu rodne ravnopravnosti, zajedničke obuke za buduće novinare/ke...).

Pošiljalac

P o r u k a

Primalac

Kada je reč o projektima i programima za edukaciju zaposlenih u medijima, treba imati u vidu da oni ne doprinose direktno medijskoj promociji ženskih prava jer su namenjeni „zatvorenoj” ciljnoj grupi, a ne široj javnosti. S druge strane, rezultat takvih projekata – obučeni novinari/ke, u budućnosti će kompetentnije i profesionalnije izveštavati o ženama i ženskim pravima. Takođe, treba napomenuti da su projekti/programi sa medijima kao partnerima višestruko značajni: osim što su novinari/ke u mogućnosti da kroz zajednički rad uče od ekspertkinja o ženskim pravima i članicа ženskih organizacija dobijaju priliku da od novinara/ki nauče o medijskim tehnologijama i tehnikama. Ovakva partnerstva su važna i za građenje kontinuirane profesionalne saradnje i komunikacije među partnerima.

- projekte/programe za edukaciju zaposlenih u medijima na temu medijske pismenosti i rodne ravnopravnosti (obuke, seminari, radionice, okrugli stolovi, tribine...);

- projekte/programe u partnerstvu sa medijima za lokalnu (ili nacionalnu) javnost (medijske i/ili marketinške kampanje za podizanje svesti o značaju medijske pismenosti u kontekstu rodne ravnopravnosti, zajedničke obuke za buduće novinare/ke...).

 Promocija ženskih prava putem medija

Vratimo se nakratko na razmenu poruka (informacija) koja se odvija u javnosti i s javnošću. Osnovna šema komunikacijskog procesa je linearna i sastoji se od tri elementa:

Odnosi s javnošću predstavljaju umeće rada i govora koji će stvoriti povoljno mišljenje kod ljudi o nekoj organizaciji, instituciji ili pojedincu. Odnosi s medijima su deo odnosa s javnošću čiji je predmet praćenje i analiza medijskih sadržaja i njihovog uticaja na za nas važne ciljne grupe i javno mnjenje uopšte. Oni se bave kreiranjem, planiranjem, realizovanjem i vrednovanjem raznih aktivnosti kojima se obaveštava i ubeđuje javnost, pregovara sa novinarima, priprema i vežba za delovanje u kriznim situacijama.

Kada ženske organizacije žele da poruka/informacija stigne do šire ciljne grupe (publike), one se bave odnosima s javnošću. Ako za kanal komunikacije biraju medije, reč je o odnosima s medijima. Koje ćemo medije izabrati kao najbolje komunikatore naše poruke najčešće zavisi od ciljne grupe kojoj se obraćamo (brojnost, uzrast, mesto prebivališta...), važnosti i sadržaja poruke, ali i kapaciteta i resursa same organizacije. Promotivne kampanje putem medija mogu biti lokalne, regionalne i nacionalne (takođe, internacionalne i globalne), plaćene (marketinške) ili bez posebnog reklamnog budžeta (zahvaljujući medijskom pokroviteljstvu/partnerstvu sa nekim medijem), „jednokratne”

ili višemesečne, osmišljene oko nekog posebnog događaja ili važnog datuma. Možemo birati samo omladinske lokalne medije, ukoliko su naša ciljna grupa mlade žene u nekom gradu ili naseljenom mestu. Možemo komunicirati putem svih medija ako je naša kampanja nacionalnog karaktera. Donošenje ovakvih odluka najpre zavisi od cilja koji želite da postignete komunikacijom putem (posredstvom) medija.

Svakoj medijskoj promociji prethodi definisanje jasnog cilja medijske kampanje. Cilj medijske kampanje ne mora uvek nužno biti identičan cilju projekta. Nekad promovišemo aktivnost na projektu, nekada rezultate pojedinačne aktivnosti. Nekad je cilj informisanje javnosti o značajnom događaju, nekad mobilizacija istomišljenika/ca oko važnog pitanja ili reakcije na diskriminaciju.

Zbog toga je cilj medijske promocije potrebno posmatrati kao cilj komunikacije. Pitanja na koja bi pre početka planiranja kampanje trebalo odgovoriti jesu:

- Šta želimo da promovišemo?

 Probajmo sa jednostavnim odgovorima: događaj, aktivnost, rezultat aktivnosti, dostignuće. Neke medijske kampanje su složene, posebno ako govorimo o višemesečnim projektima podizanja svesti javnosti putem medija, samim tim sadržaće više „odgovora”. Možemo ih popisati pojedinačno i za svaku od njih napraviti mini-kampanju i mini-plan medijskih aktivnosti. Povežimo ih na kraju zajedničkim sloganom, vizualom ili, jednostavno – imenom projekta u okviru kojeg se realizuju.

Medijska promocija ženskih prava sprovodi se uglavnom kroz:

 

1.Posebne medijske kampanje čiji je cilj afirmacija ženskih prava i rodne ravnopravnosti.

2.Posebne medijske kampanje koje ukazuju na diskriminaciju i kršenje ženskih prava.

3.Promociju i povećanje vidljivosti redovnih (i posebnih) aktivnosti ženskih organizacija civilnog društva (saopštenja, najave, pozivi, KZN, izveštaji, sačekivanje na događajima, gostovanja, intervjui, teme, reagovanja...).

4.Kontinuirane odnose s medijima (koji obuhvataju prethodne tri stavke).

 

1.Posebne medijske kampanje čiji je cilj afirmacija ženskih prava i rodne ravnopravnosti.

2.Posebne medijske kampanje koje ukazuju na diskriminaciju i kršenje ženskih prava.

3.Promociju i povećanje vidljivosti redovnih (i posebnih) aktivnosti ženskih organizacija civilnog društva (saopštenja, najave, pozivi, KZN, izveštaji, sačekivanje na događajima, gostovanja, intervjui, teme, reagovanja...).

4.Kontinuirane odnose s medijima (koji obuhvataju prethodne tri stavke).

 

-  Šta želimo da postignemo promocijom?

Ono što želimo da postignemo promocijom je rezultat naše promocije. Probajmo i ovde sa jednostavnim odgovorima – želimo da obavestimo/edukujemo/pozovemo na događaj, reagujemo na diskriminaciju ili izvestimo o novostima (jer želimo obaveštene/edukovane/prisutne pripadnike/ce ciljne grupe).

-  Kome se obraćamo?

 Određivanje ciljne javnosti (grupe, publike) u komunikaciji preduslov je uspešne medijske promocije. U najširem smislu, javnost je svaka grupa ljudi koja ima aktuelni ili potencijalni interes ili uticaj na ono čime se bavimo. Ciljna grupa naše medijske kampanje može biti ista kao i ciljna grupa projekta u okviru kojeg se medijska promocija odvija, a može biti i „uža” ukoliko je ono što promovišemo namenjeno užem krugu i tada govorimo o demografskoj segmentaciji ciljne grupe (primer: u okviru projekta za žene imamo događaj namenjen tinejdžerkama i kroz medijsku kampanju obratićemo se najpre njima, putem digitalnih medija – vebsajtova za tinejdžere i mlade). Ovde je neophodno uzeti u obzir i mesto prebivališta ciljne grupe (geografska segmentacija) kako bismo odredili da li je medijska kampanja koju vodimo lokalna, regionalna ili nacionalna.

- Koje medije biramo?

 Odgovor na ovo pitanje proizilazi iz odgovora na prethodna tri. U zavisnosti od toga šta želimo da promovišemo i šta je očekivani rezultat promocije, kao i od toga ko je naša ciljna grupa, odabraćemo one medije koji će našu komunikaciju učiniti svrsishodnom. Pored svrsishodnosti, obično je poželjno da odaberemo medije koji će biti efikasni i tačni u prenošenju informacije, ali i ugledni i relevantni u javnosti.

- Kada da počnemo i koliko da traje promocija?

 Plan promocije u medijima obavezno uključuje vreme početka kampanje, kao i detaljni vremenski plan komunikacionih aktivnosti. U zavisnosti od cilja, ciljne grupe, očekivanog rezultata i dinamike samog projekta u okviru kojeg se odvija komunikacija, trajanje može da varira od kratke jednonedeljne kampanje pozivanja publike na neki događaj do višegodišnjih kompleksnih kampanja edukacije javnosti na neku temu. Ono što ne može da „varira” je aktuelnost. Reagovanje putem saopštenja za javnost na slučaj diskriminacije ne može se slati u medije nakon sedam dana jer je to za većinu redakcija koje svakodnevno dobijaju i više hiljada novih informacija uveliko „bajata vest”. Takođe, izveštaj sa događaja koji šaljemo pet dana nakon završetka nije aktuelan za medije.

- honorar osobezadužene za odnose s medijima (i javnošću);

- marketing/reklama (iznajmljeni baneri, plaćeni oglasi, dizajn reklamnog materijala);

- troškovi medijskih aktivnosti (putni troškovi za gostovanja, troškovi organizovanja konferencije za medije, štampani materijalza medije...).

 - Koliki je budžet za medijsku promociju?

Budžet za odnose s medijima (i s javnošću) potrebno je na vreme isplanirati i uračunati u budžet projekta ukoliko želimo uspešnu medijsku promociju. U budžet za medijsku promociju unosimo stavke:

U slučaju da u timu postoji zaposlena osoba za odnose s medijima i javnošću, njen/njegov honorar je uračunat u budžet. Ukoliko ne postoji, potrebno je da taj novac uračunamo, a angažman i honorar uskladimo u odnosu na to koliko je dana/meseci potrebno znanje i stručnost te osobe, a možemo dogovoriti i plaćanje po „celom” projektu. Nekada je potrebno, ako je osoba za medije spoljni saradnik/ca, obezbediti osobu iz internog tima koja će biti zadužena za koordinaciju i prikupljanje materijala potrebnog za medijsku promociju, te je u budžet poželjno uneti i dodatni honorar za tu osobu.

Kada na sva pitanja imamo spremne odgovore, možemo da počnemo sa izradom plana medijske kampanje pripremom liste medija i materijala za medijsku promociju.

 

Srđan Ačanski, novinar

dipl.turizmolog

 

Objavljeno u Prva vest

* Sloboda izražavanja i informisanja od ključne su važnosti za napredak svakog društva. Istinito, blagovremeno, verodostojno i potpuno informisanje javnosti putem medija, doprinosi razmeni informacija, ideja i mišljenja, jačanju vrednosti demokratskog društva i negovanju ljudskih prava i tolerancije. Samo oni mediji koji imaju punu slobodu izražavanja i kritikovanja i mogućnost da ovo svoje pravo odbrane, u obavljanju svog posla drže se profesionalnih i etičkih normi u prikupljanju i obradi informacija, svoje izvore informisanja i ličnosti o kojima govore, tretiraju sa dostojanstvom, na jednak način i suzdržavajući se od svakog oblika diskriminacije, mogu da ostvaruju ovaj izuzetno važan društveni posao


Sloboda izražavanja garantovana je mnogim međunarodnim i domaćim propisima , kojima je propisana sadržina ovog prava, kao i granice prava.


Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima


Garantovana je sloboda izražavanja, odnosno, sloboda traženja, primanja i širenja
obaveštenja i ideja svake vrste, bez obzira na granice, bilo usmeno, pismeno, putem
štampe, u umetničkom obliku ili bilo kojim drugim sredstvom po izboru. Sloboda
izražavanja povlači sa sobom određene dužnosti i odgovornosti, a ograničenja
slobode izražavanja moraju bi ti izričito utvrđena zakonom, biti neophodna radi
poštovanja prava ili ugleda drugih lica ili radi zaštite nacionalne bezbednosti, javnog
poretka, javnog zdravlja ili morala.


Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda


Propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja, što uključuje slobodu
posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez
mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Sloboda izražavanja se može podvrgnuti
formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom, ako je to
neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti,
teritorijal nog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala,
zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja
obaveštenja dobijenih u poverenju ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti
sudstva.


Sloboda izražavanja,
posebno putem masovnih medija, predstavlja snažno i uticajno sredstvo koje utiče na javnost. Svi moramo biti svesni da izražavanje može da pobudi nasilje, proširi mržnju i ugrozi bezbednost pojedinca/ki. Evropski sud za ljudska prava zauzeo je stavove o odgovornosti za objavljivanje i neuklanjanje komentara na internet portalima, koji mogu biti rasistički i uvredljivi.
Brojni domaći propisi (Ustav Republike Srbije, Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima, Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, Kodeks novinara Srbije) regulišu slobodu izražavanja u medijima, kao i prava i obaveze novinara i novinarki kada je reč o poštovanju ljudskih prava i zabrani diskriminacije.

U Srbiji je evidentno prisustvo seksizma i mizoginije u javnom diskursu, a uspostavljanje mehanizama za žalbe i pritužbe na rad medija još uvek nije dovelo do poboljšanja u načinu izveštavanja o ženama. Za bolje funkcionisanje ovih mehanizama neophodno da svi budemo dovoljno medijski pismeni i da koristimo mehanizme koji su nam na raspolaganju.

U daljem tekstu su ukratko predstavljeni mehanizmi zaštite koji se mogu koristiti u Srbiji u kontekstu medijskog izveštavanja.Obraćanje uredniku ili urednici

Zakonom o javnom informisanju i medijima utvrđuje se odgovornosti urednika/ce i novinara/ka za štetu koja je prouzrokovana njihovom krivicom i propisuje pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štetu. Ukoliko je putem medija preneta vest koja vređa pravo ili interes osobe o kojoj se izveštava, od urednika/ce se može zahtevati objavljivanje odgovora da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta. Takođe, lice čije su pravo ili interes povređeni neistinitom, nepotpunom ili netačno prenetom informacijom može tužbom zahtevati da sud odgovornom uredniku/ci naredi da bez naknade objavi ispravku te informacije kao neistinite, nepotpune ili netačno prenete.

Savet za štampu

Savet za štampu je nezavisno, samoregulatorno telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih i onlajn medija i profesionalne novinare/ke. Osnovan je da bi pratio poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim i onlajn medijima i rešavao žalbe pojedinaca/ki i institucija na sadržaje štampanih medija. U nadležnosti saveta je i medijacija, kao i javne opomene za kršenje etičkih standarda utvrđenih Kodeksom novinara Srbije. Savet za štampu se bavi i edukacijom za postupanje u skladu sa Kodeksom novinara i radi na jačanju uloge medija u Srbiji.
Savet ima Komisiju za žalbe koja odlučuje o žalbama na tekstove, fotografije i druge sadržaje štampanih medija, njihovih veb-sajtova, internet portala i novinskih agencija. Svaki pojedinac/ka, organizacija ili institucija, koji su direktno pogođeni objavljenim sadržajem imaju pravo da podnesu žalbu, a odluka se donosi u roku od 45 dana od prijemažalbe. Ukoliko objavljeni sadržaj povređuje prava određene grupe ljudi, žalbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava.
Žalba je moguća na tekstove i fotografije objavljene u dnevnoj i periodičnoj štampi, na njihovim veb-sajtovima, na informativnim portalima i novinskim agencijama, kao i na pisma ili komentare čitalaca. Savet prihvata samo žalbe onih koji su direktno povređeni objavljenim tekstom ili fotografijom ili žalbe koje su podnete uz njihovu pisanu saglasnost, dok ne prihvata žalbe koje se odnose na sadržaje štampanih medija od čijeg je objavljivanja prošlo više od tri meseca. Žalbe na sadržaje onlajn medija mogu se podneti sve dok su ti sadržaji dostupni javnosti. Žalbe moraju biti potpisane, podnete u pisanom obliku ili poslate elektronskom poštom. Važno je znati da nije u nadležnosti Saveta za štampu: primedbe na televizijske i radio programe, primedbe na reklame i druge marketinške sadržaje, primedbe na sadržaje knjiga i slično.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM)

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je samostalna državna regulatorna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u cilju: delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji; unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija; doprinosa očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja; u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija. Služba za nadzor i analizu programa Regulatornog tela za elektronske medije (REM), između ostalog, stara se o poštovanju obaveza utvrđenih Zakonom o elektronskim medijima, Kodeksom ponašanja emitera i drugim preporukama REM-a i sprečavanjem emitovanja programa koji sadrže informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje.
Prijava je pisani akt kojim se podnosilac/teljka obraća REM-u i kojim ga obaveštava da smatra da je određeni pružalac medijske usluge svojim programskim sadržajem vređao ili ugrožavao njegov lični interes ili opšti interes, a REM ima zakonsku obavezu da odlučuje o takvim prijavama. Prijavu može podneti svako fizičko i pravno lice, uključujući tu i pružaoca medijske usluge, ukoliko smatra da se programom vređa ili ugrožava njegov lični interes ili opšti interes. Prijava se podnosi protiv pružaoca medijske usluge, najkasnije u roku od 30 dana od dana premijernog ili ponovljenog emitovanja spornog sadržaja. Prijava se podnosi na propisanom obrascu, koji je objavljen na internet stranici Regulatornog tela za elektronske medije, uz poštovanje određenih pravila, odnosno, uz poštovanje obavezne sadržine prijave.


Primeri iz prakse Saveta za štampu:

Narušavanje dostojanstva žrtveNarušavanje dostojanstva žrtve

Brojne žalbeBrojne žalbe zbog narušavanja privatnosti maloletne žrtvezbog narušavanja privatnosti maloletne žrtve

SkandalozneSkandalozne naslovne strane „Informera“ i „Srpskog telegrafa“naslovne strane „Informera“ i „Srpskog telegrafa“


Ukoliko REM utvrdi da je postojala povreda, izriče mere pružaocu medijske usluge, odnosno, podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog i krivičnog postupka ili iniciranje drugog postupka pred nadležnim državnim organom, a podnosioca/teljku prijave upućuje na koji način može da ostvari i zaštiti svoje pravo. Na sajtu REM-a nema dostupnih odluka o povredi prava žena, seksizmu, mizoginiji i slično.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti


Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa svojom nadležnošću da promoviše ravnopravnost građana/ki, prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, sprovodi postupak po pritužbama, da daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere i upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije, sarađuje sa medijima, a istovremeno, kada proceni da je potrebno, reaguje u slučajevima kada mediji krše zabranu diskriminacije.
Pritužbu zbog diskriminacije može podneti svako fizičko ili pravno lice ili grupa lica koja smatra da je pretrpela diskriminaciju, organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i svako drugo lice, u ime i uz saglasnost lica koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju, a u slučaju diskriminacije grupe lica, organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u svoje ime, bez saglasnosti lica za koje se smatra da je pretrpelo diskriminaciju. Pritužba se podnosi u pisanoj formi, a izuzetno i usmeno na zapisnik. Postupak po pritužbi je jednostavan i lišen preteranih formalnosti, a završava se u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe. Postupak se završava mišljenjem o tome da li je došlo do diskriminacije, a ukoliko je utvrđena diskriminacija, uz mišljenje se daju i preporuke o načinu otklanjanja povrede prava.


Primeri iz prakse Poverenika za zaštitu ravnopravnosti


- Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete predsednika Republike Srbije Novom Bečeju predsednika Republike Srbije Novom Bečeju izjavio je da se „izjavio je da se „mađarski jezik mađarski jezik najbolje uči spavanjem sa Mađaricomnajbolje uči spavanjem sa Mađaricom“. Udruženje građanki “. Udruženje građanki FemPlatzFemPlatz podnelo pritužbu zbog omalovažavanja žena, a Poverenik za zaštitu podnelo pritužbu zbog omalovažavanja žena, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je ravnopravnosti doneo je mišljenjemišljenje u kome je utvrđena diskriminacija na u kome je utvrđena diskriminacija na osnovu pola, nakoosnovu pola, nakon čega je Saša Dujin javno izvinjenje objavio u listu n čega je Saša Dujin javno izvinjenje objavio u listu „Politika“, uz napomenu da je u pitanju bio „humor“.„Politika“, uz napomenu da je u pitanju bio „humor“.

- Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na konferenciji posvećenoj ženama iz ruralnih krajeva, izgovorio sledećekonferenciji posvećenoj ženama iz ruralnih krajeva, izgovorio sledeće: : Žena Žena ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi, nešto hladno, iz glave, a volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi, nešto hladno, iz glave, a ne nešto osećajno iz duše... Sve žene vole bogataše jer je žena uvek sirota. ne nešto osećajno iz duše... Sve žene vole bogataše jer je žena uvek sirota.


Pametnih se boje... Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem ni boljem i milijem.milijem. Udruženje građanki FemPlatz podnelo pritužbu zbog omalovažavanja Udruženje građanki FemPlatz podnelo pritužbu zbog omalovažavanja žena, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je žena, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišljenjemišljenje u kome je u kome je utvrđena da je ministar Đorđević prekršio zabranu javnog zagovaranja, utvrđena da je ministar Đorđević prekršio zabranu javnog zagovaranja, podržavanja i postupanja u skladu sa predrasudama, običajima i drugim podržavanja i postupanja u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenidruštvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili m obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova.nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova.


Da bi se mehanizmi zaštite koristili, potrebno je da celo društvo poboljša svoju medijsku pismenost, zbog čega je neophodno započeti sa medijskim opismenjavanjem od ranog uzrasta i obezbediti devojčicama i dečacima ravnopravan pristup učenju o tome kako da čitaju, primaju i kritički analiziraju informacije.


text & photo, Srđan Ačanski, novinar, dipl.turizmolog

Objavljeno u Prva vest

Kao što smo i obecali donosimo za vas seriju tekstova o Antidiskriminatornom izveštavanju i rodnoj ravnopravnosti.

* Mediji su veoma važni i društvu i nesporno je da na mnogo načina utiču na društvo u celini, kao i na pojedince/ke. Medijska pismenost je sposobnost razumevanja, kritičkog i analitičkog usvajanja medijskih sadržaja i omogućava nam da shvatimo ulogu medija u društvu, da znamo kako da pristupimo medijima, da razumemo medijski sadržaj, kao i da možemo da ga tumačimo i kritički vrednujemo. Medijska pismenost nije samo prenošenje i primanje sadržaja, nego i njegova analiza i uticaj medijske poruke na društvo, a novi mediji su medijskoj pismenosti dodali još jednu novu dimenziju ‒ sposobnost da se osmisli i proizvede medijski sadržaj, što znači da publika više nije pasivni primalac medijskih poruka, već stvara sopstvena značenja tih poruka. Razvojem interneta i društvenih mreža, mediji su dobili svojevrsnu konkurenciju, jer su osim sadržaja koji kreiraju medijski profesionalaci/ke, sada široko dostupni i sadržaji koje kreiraju građani/ke (blogovi, tvitovi, statusi na društvenim mrežama).


U prošlosti je bio problem kako doći do informacije, a danas nam je potrebna medijska pismenost da razumemo informacije koje su nam dostupne u ogromnom broju. Medijska pismenost je skup gledišta koje u korišćenju medija aktivno primenjujemo da bi smo protumačili značenje poruke koju primamo. Medijska pismenost je proces (a ne stanje) koji ima uporište u tri segmenta:

  • Lični položaj šta želimo da slušamo/gledamo/čitamo i zašto. Ako znamo
    odgovore na ova pitanja, imaćemo kontrolu nad medijima, a u suprotnom
    mediji će imati kontrolu nad nama;
  • Raspoloživo znanje ovde nisu u pitanju informacije koje su nam na
    raspolaganju, već znanje (organizovane informacije, trajnijeg karaktera i
    vrednosti) koje nam obezbeđuje kontekstualizaciju medijske poruke;
  • Veštine analiza medijske poruke, evaluacija, grupisanje, indukcija,
    dedukcija, sinteza i apstrakcija.

Ukoliko smo medijski pismeni, moći ćemo da koristimo medije kao sredstvo za zadovoljavanje sopstvenih potreba, pa će mediji i njihovi sadržaji doprinositi kvalitetu našeg života.
Republički zavod za statistiku svake godine sprovodi istraživanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija, a rezultati istraživanja potvrđuju ove promene. Na primer, 2009. godine 36,7% domaćinstava je imalo internet, a 2019. godine internet ima 80,1% domaćinstava u Srbiji. Pored toga, podaci pokazuju da skoro 90% stanovništva svakodnevno gleda televiziju, preko polovine sluša radio, a 20% redovno čita štampane medije. Za razumevanje uloge medija u Srbiji važno je znati da postoji 3,6 miliona Facebook naloga, da mladi najčešće imaju smart telefone i da koriste više od jednog multimedijalnog uređaja istovremeno, u proseku 2,39 povezanih uređaja po korisniku.

Medijska pismenost je neophodna da bismo prepoznali i razumeli:

kako medijske poruke utiču na kreiranje javnog mnjenja/ličnih stavova;

ko kreira medijske poruke;

koje stavove nameću kreatori/ke medijskih poruka;

mehanizme manipulacije;

deo priče koja nije ispričana;

medijsku poruku na osnovu sopstvenih stavova i vrednosti.

Medijska pismenost je veoma važna za demokratska društva jer demokratska participacija građana/ki zahteva veštine kritičkog razmišljanja i samoizražavanja, a medijski pismeni, dobro obavešteni građani/ke su osposobljeni da nezavisno odlučuju o demokratskom izbornom procesu.
Kao i u drugim oblastima, obrazovanje može da ima veoma važnu ulogu u procesu medijskog opismenjavanja. Međutim, medijska pismenost još uvek nije adekvatno uključena u nastavne programe u svetu, a i tamo gde jeste, uglavnom je uključena u srednjoškolsko obrazovanje i oslanja se na pojedinačne napore i entuzijazam, osim u retkim slučajevima kada zvanične obrazovne politike imaju pozitivan stav prema medijskoj pismenosti (npr. Australija, Finska, Danska, Kanada, Slovenija, Švedska itd). Medijska pismenost nije sastavni deo nastavnih planova u Srbiji. Razumevajući značaj medijske i informacione pismenosti, UNESCO razvija program medijske i informacione pismenosti, koji uključuje i kurikulum za nastavnike/ce, a polazna osnova je da će nastavnici/ce koji razumeju važnost medijske i informacione pismenosti i koji su i sami medijski pismeni, moći svoje znanje i veštine da prenesu na učenike/ce, što dugoročno doprinosi razvoju tolerantnih, naprednih demokratskih društava. Medijska je veoma široka oblast i podrazumeva preplitanje različitih znanja i veština.

 

UNESCO: Pet zakona medijske i informacione pismenosti


1. Informacije, komunikacije, biblioteke, mediji, tehnologija, internet i drugi načini
obezbeđivanja informacija koriste se za/u kritičnom građanskom angažmanu i
održivom razvoju. Oni su jednaki, odnosno, nijedan nije bitniji od ostalih, niti bi
trebalo da se tako tretira.
2. Svaki građanin/ka je tvorac informacija/znanja i ima poruku. Građani/ke
moraju biti osnaženi da pristupaju novim informacijama/znanju i da se izraze.
Medijska i informaciona pismenost je za sve, za žene i muškarce podjednako i
povezan a je sa ljudskim pravima.
3. Informacije, znanje i poruke nisu uvek vrednosno neutralne ili nepristrasne.
Svaka konceptualizacija, upotreba i primena medijske i informacione pismenosti
treba na ovo jasno da ukaže, na način koji je razumljiv svim građanima.
4. Svaki građanin/ka želi da zna i razume nove informacije, saznanja i poruke, kao
i da komunicira, čak i ako toga nije svestan, ako to ne priznaje ili ne iskazuje.
Međutim, njegova/njena prava ne smeju biti ugrožena.
5. Medijska i informaciona pismenost
se ne stiču odjednom. To je živo i dinamično
iskustvo, kao i proces. Proces je kompletan kada uključuje znanje, veštine i
stavove, kada obuhvata pristup, procenu, evaluaciju, upotrebu, proizvodnju i
komunikaciju informacija i medijskih sadržaja.

 

U Srbiji je već godinama unazad prisutna tabloidizacija medija u kojima dominira senzacionalističko informisanje, iznose se površne i neproverene informacije, najčešće bazirane na stereotipnim stavovima o različitim društvenim fenomenima i grupama. Ovo naročito dolazi do izražaja kada su žene akterke određenih događaja o kojima se izveštava. Odnos prema ženama uglavnom je dvojak: otvoreno seksistički, u kome se žene javno vređaju i ponižavaju ili paternalistički i stereotipan, kada se prikazuju kao majke, bake i „poštene“ žene. Ovakvo prikazivanje žena u tabloidima vodi ka daljoj marginalizaciji žena, predrasude prema ženama se održavaju i šire, što žene dodatno izlaže riziku od diskriminacije i nasilja. S druge strane, u medijima su potpuno nevidljive žene iz osetljivih društvenih grupa, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, žene sa sela, starije žene, a kada su i prisutne o njima se stereotipno izveštava.
Za napredak društva neophodno je uspostavljanje pune rodne ravnopravnosti, a medijska pismenost je jedan od načina za preispitivanje sadržaja koji se plasiraju u javnosti i suprotstavljanja stereotipima. Položaj žena u društvu je lošiji u poređenju sa muškarcima, žene su obrazovanije ali rade manje plaćene poslove, manje ih je na rukovodećim mestima, ne učestvuju dovoljno u političkom i javnom životu i često su izložene diskriminaciji i nasilju. Žene se i dalje posmatraju najčešće kroz prizmu tradicionalnih rodnih uloga, a svako odstupanje „medijski se kažnjava“ u tabloidima.


Monitoring informativnih emisija iz 2020. godine pokazao je da su žene podzastupljene u informativnim emisijama komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom, tri puta su manje zastupljene od muškaraca. Istraživanje iz 2016. godine u štampanim medijima pokazuje slične rezultate, muškarci su više zastupljeni, naročito u sferi politike, žene se manje spominju i o njima se uglavnom piše kao o sporednim akterkama određenog događaja. U Srbiji je evidentno prisustvo seksizma i mizoginije u javnom diskursu, česti su neprimereni i omalovažavajući medijski sadržaji o ženama, uključujući političarke i žene koje su profesionalno uspešne u svom poslu. Stereotipna i diskriminatorna slika žena u medijima podržava ukorenjene rodne uloge u kojima su žene pasivne, inferiorne i nekompetentne da ponude stručno znanje o pitanjima od javnog interesa.
Kritička analiza medijskog diskursa u kontekstu rodne ravnopravnosti je neophodna, posebno ako se ima u vidu da je istraživanjima potvrđeno postojanje predrasuda i stereotipa u pisanju u štampanim medijima o ženama, kao i latentna diskriminacija koja se ogleda u nepostojanju rodno osetljivih tema i u određenom obrascu kojim se piše i govori o njima. Potrebno je da mediji posvete više pažnje rodnoj ravnopravnosti i približavanju ovog (ustavnog) principa građanima/kama. Primeri tema koje su povezane sa rodnom ravnopravnošću su brojni jer svaka tema koja je aktuelna u društvu ima i rodnu perspektivu. Na primer, od februara 2019. godine, kvota za žene (manje zastupljeni pol) na izbornim listama je 40%, te bi bilo korisno da se u medijima jasno objasni ovaj koncept,


Rodna ravnopravnospodrazumeva da sve žene i svi muškarci mogu da se razvijaju, napreduju i ostvaruju svoje pune kapacitete, bez obaveze i očekivanja da će se uklopitiu rodne uloge. Žene i muškarci moraju biti ravnopravni, kako bi društvo moglo da serazvija, a to pretpostavl ja, između ostalog, značajnu ulogu medija.


Seksizam
je verovanje da je jedan od polova inferioran, manje sposoban i manje vredan u odnosu na drugi (npr. predrasuda da su žene nesposobne da se bave politikom). Potiče od engleske reči sex pol). Ovaj pojam obuhvata i mržnju prema određenom polu ( mizoginija mržnju prema ženama i duboko ukorenjene predrasude prema ženama i mizandrija mržnja prema muškarcima). Seksizam se u javnom diskursu najčešće pojavljuje kao potcenjivanje, vređanje i omalovažavanje žena zašto je kvota neophodna, s obzirom da je reč o izborima i zakonskim obavezama u tom pogledu.


novinar,dipl.turizmolog
Srđan Ačanski

 

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail:

office@noviradiosombor.com

Tel: +381-25-510-16-41
Mob: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…