Prikazivanje članaka po tagu radnik

* Bar jedna od četiri zaposlene osobe ne oseća se cenjenom na poslu, a uključenost na radnom mestu direktno utiče na produktivnost, inovativnost i blagostanje radnika, ukazuje najnoviji izveštaj Međunarodne organizacije rada o različitosti i inkluziji

Visoki nivoi različitosti i inkluzije, odnosno uključenosti na radnom mestu povezani su sa većom produktivnošću, inovativnošću i blagostanjem radne snage. Međutim, premalo se radi na njihovom promovisanju, posebno među manjinskim grupama, što znači da preduzeća, radnici i društva propuštaju značajne potencijale, saopšteno je iz Međunarodne organizacije rada povodom njenog najnovijeg izveštaja o različitosti i inkluziji na radnom mestu, kojim se bavi portal Nezavisnost.org.

Zadovoljna samo polovina zaposlenih

Visoki nivoi jednakosti, raznolikosti i inkluzije povezani su sa većom inovativnošću, produktivnošću i učinkom, kao i sa regrutovanjem i zadržavanjem talenata, i konačno sa dobrobiti radnika. Međutim, prema istraživanju, samo polovina ispitanika smatra da su različitost i inkluzija dovoljno identifikovani i obezbeđeni resursima u kulturi i strategiji njihovog radnog mesta. Bar jedna od četiri zaposlene osobe ne oseća se cenjenom na poslu. Inače, samo trećina preduzeća trenutno meri inkluziju, iako je to neophodno za razvoj i poslovni napredak, ukazuje se u saopštenju MOR-a. Novi izveštaj MOR-a definiše inkluziju kao iskustvo ljudi na radnom mestu i stepen njihovog osećaja da su cenjeni zbog toga što jesu, odnosno zbog veština i iskustva kojim raspolažu.

Prethodne studije o raznolikosti i inkluziji, kako navodi MOR, fokusirale su se na velike, često i multinacionalne kompanije, u zapadnim zemljama sa visokim prihodima. Nova analiza MOR-a “Transformisanje preduzeća kroz različitost i inkluziju”, fokusirala se na preduzeća svih veličina u privredama sa nižim srednjim i višim srednjim prihodima. Informacije su prikupljane od raznovrsnog radnog osoblja, kao i od menadžera i viših rukovodilaca. Ispitivani su stavovi zaposlenih različite životne dobi, pola i seksualne orijentacije, kao i različitih etničkih/rasnih/verskih opredeljenja, te osoba sa invaliditetom i osoba sa HIV-om.

Studija je otkrila da je verovatnije da će osećaj uključenosti na radnom mestu biti povezan sa stažom nego sa ličnim poreklom ili karakteristikama kao što su starost, pol ili etnička, rasna i verska pripadnost. Među ispitanicima, 92 odsto višeg osoblja izjavilo je da se oseća uključeno i da se različitost poštuje i vrednuje na poslu, u poređenju sa 76 odsto ispitanika na nižem nivou. Radnici u srednjim, velikim i multinacionalnim preduzećima takođe se osećaju pozitivnije od zaposlenih u malim i nacionalnim preduzećima.

Pandemija i nejednakosti

Raznolikost i inkluzija igraju „ključnu ulogu u visokom učinku radne snage, preduzeća, ekonomija i društava na globalnom nivou. Ako inkluzija ostane privilegija koju imaju samo oni na višim nivoima, preduzeća rizikuju da propuste značajne prednosti”, ističe se u izveštaju.

Samo četvrtina ispitanika je izjavila da žene čine značajan deo od 40 do 60 procenata sastava najvišeg rukovodstva, dok je trećina ukazala da na višem nivou upravljanja nema osoba sa invaliditetom. Neke manjinske grupe takođe su prijavile manje pozitivna iskustva u vezi sa inkluzijom, i ukazale na tendenciju da budu grupisane u nižim nivoima radnog osoblja.

„Pandemija COVID-19 razotkrila je i pogoršala postojeće nejednakosti u našim ekonomijama i društvima. Jednakost, raznolikost i inkluzivnost na radnom mestu su ključni pokretači otpornosti i oporavka”, izjavila je povodom rezultata studije Manuela Tomei, direktorka odeljenja MOR-a za uslove rada i ravnopravnost.

Dve trećine ispitanika je izjavilo da je od početka krize povećan nivo fokusa i akcije usmerenih na različitosti i inkluziju na njihovim radnim mestima. Sličan procenat njih je rekao da je pandemija povećala njihova očekivanja od poslodavaca da promovišu raznolikost i inkluziju.

Izveštaj MOR-a kaže da je najverovatniji način da se utiče na što više preduzeća da stvore održivu i transformacionu promenu - kombinovanje poslovnog modela raznolikosti i inkluzije sa zakonodavnim okvirima, politikama i vrednostima koje preduzeća podržavaju.

Različitost i inkluzija kao prioriteti

Studija MOR-a ističe četiri ključna principa za postizanje transformacionih i održivih promena koje su primenljive na globalnom nivou i na sve grupe i nivoe radne snage. Prvo, različitost i inkluzija treba da budu prioritet i deo strategije i kulture. Zatim, mora postojati raznolikost u najvišem menadžmentu. Takođe, viši lideri, menadžeri i osoblje moraju biti odgovorni kao uzori. Četvrti princip je da se različitost i inkluzija moraju primenjivati tokom čitavog radnog odnosa – od zapošljavanje, preko zadržavanja do razvoja.

„Zaposleni treba da osećaju da su cenjeni, poštovani, pošteno tretirani i osnaženi kroz inkluzivnu poslovnu praksu, inkluzivnu organizacionu kulturu i inkluzivno liderstvo. Upravo taj transformacioni pristup različitosti i inkluziji značajno doprinosi ukupnom poslovnom učinku”, ocenila je Debora Frans-Masin, direktorka Biroa MOR za aktivnosti poslodavaca.

Podaci za izradu studije prikupljani su između jula i septembra 2021, tokom pandemije, a istraživanjem je bilo obuhvaćeno više od 12.000 zaposlenih u 75 zemalja, u pet regiona sveta. Podatke su prikupili Biro MOR-a za aktivnosti poslodavaca i Ogranak MOR-a za rod, ravnopravnost, različitost i inkluziju, u saradnji sa organizacijama poslodavaca i poslovnim udruženjima i mrežama za raznolikost.

Izvor: MOR/UGS "Nezavisnost"

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
nedelja, 16 januar 2022 23:30

U trajnost: Rade Bubalo - In memoriam +

* Rastužen je Sombor potrkaj ovog januarskog vikenda, gospodnje 2022. Napustio nas je u 81. godini Rade Bubalo, dugogodišnji sportski, društevno-civilni radnik, viši instruktor saobraćaja, humanista, muzičar, aktivista i volonter u somborskim udruženjima građana

Pre svega, bio je dobar čovek. Kada je god kod prijatelja primetio neraspoloženje, bio je odmah tu, uvek pri ruci. Galantan, ohrabriv, uporan i dosledan u borbi za bolje sutra prijatelju, do kraja. Od početka do kraja, sredine nema, bila je njegova smislena životna sintagma.

I kada je u svom rodnom Apatinu započinjao uspešne sportske dane, kao rukometaš u ono romantično vreme tog trofejnog kolektivnog sporta, potom u svim drugim važnim ulogama kao veoma cenjeni sudija, a nakon toga i delegat i kontrolor na najvišim saveznim rangovima Prve lige još velike države.

Jedno od sećanja (prim.aut. S. Stričević)*

*Dešavala se jedna veoma važna prvenstvena prvoligaška utakmica rukometašica u Gradskoj hali „Mostonga“ pred uvek prepunim tribinama. Domaći ŽRK „Bane Sekulić“ je veoma često angažovao Radeta ili za zapisničara ili za merioca vremena, što je on uvek naravno besplatno s ljubavlju prema rukometu i klubu, odrađivao. I, tad, pred kraj utakmice, kada mu je dozlogrdilo nepravedno suđenje sudija, na štetu domaće ekipe koja je trebalo da osvoji titulu šampiona države, odjedom je „raspalio“ po zapisničkom stolu, udario po tasteru za merenje vremena, i naravno, utakmica je u tom momentu prekinuta. Nije mario što je bio svesta da će biti kažnjen godinu dana suspenzije. Delegat je odmah reagovao, a Rade mu je rekao, 'e baš me briga, ne trpim ovakve lopovuke pogotovo ne u našem Somboru'. Domaći navijači, ali i objektivni malobrojni gosti, sišli su sa tribina i - čestitali mu. Što govori, da nije podnosio nepravdu. Makar i na sopstvenu štetu. Jer, ljudi su mu verovali.

Mnogi će naravno, ponajviše upamiti ovog čoveka kao prvog osnivača privatne auto-škole u Somboru, kojoj je dao kratak-jasan naziv, „ABC“. Obučio je mnoge, koji su znali da će višestrukim padanjima na ispitima u vožnji kod njega, dobro savladati Radetovu lekciju i postati najbolji vozači.

Sigurno, za njim tuguju prijatelji iz raznolikih oblasti života i rada, s obzirom i na Radetovu posebno specifičnu, slobodno možemo reći, raznovrsnost. Jedan od najbližih prijatelja, somborski dirigent Milan Radišić, javljajući tužnu vest o odlasku bliskog druga, napisao nam je: - Večito mlad, najbolji pevač među instruktorima, najbolji instruktor među pevačima. Neverovatna snaga. Sada sam siguran da naš instruktor uči vožnji nebeske pevače.

Upravo Bubalo je osim svih delatnosti i svojih svakodnevnih aktivnosti i po odlasku u penziju u kojoj nije ni dana mirovao, osnovao i prvi somborski muški vokalni trio, dajući mu opet on, simbolično ime, kakav je pa karakteru bio i sam, „Boemi“, angažujući vrsne muzičare Nedeljka Đokića i Damira Milića Taru. Oduševili su i iznenadili brojnu publiku na mnogim održanim koncertima, a dirigent i korepetitor je bio opet pozvan sa Radetove strane kao vođe ovog sve popularnijeg trija kojem je zakazivao svakovečernje dosta zahtevne probe, baš Milan Radišić. "Letele" su partiture na sve strane u prostorijama njegove bivše auto-škole, ponavljane su iste pevačke deonice desetine puta, nije bilo "vremena" da neko kaže, 'umoran sam'...

I sa naše strane, ostajemo zahvalni Radetu. Jer, podržao nas je, on u prvom redu, kada smo 23. septembra 2011. godine osnovali naše Udruženje. Vozio nas je autom - naravno, o svom trošku, u subotičku filijalu APR-a. Još u autu smo „mozgali“ o imenu Udruženja, pa Rade onako u svom stilu inteligentno a pomalo vrcavo i ubedljivo, reče, „neka bude ABC, to vam je najsimboličnije kad već niste pronašli do sad pravo ime udruženju, ne zato što je to moja sad već bivša, auto-škola, već... da vam pomognem, deco... eto.“

I eto, tako je Rade Bubalo bio i prvi predsedavajući Osnivačkoj skupštini današnjeg Udruženja „PODIUM“ pa njegovo ime i u našim dokumentima kao prvo, ostaje zapisano. Hvala, za sve, druže!

Ispraćaj Radeta Bubala je u ponedeljak, 17. januara u 13 časova, na groblju u Apatinu.

Novi Radio Sombor i Udruženje „PODIUM“ žaleći, izražavaju najdublje saučešće porodici Bubalo.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest
* Zaposleni u pogonu za proizvodnju košulja „Đuzepe Leva“ u Knjaževcu obustavili su rad zbog plata od 20.000 do 25.000 dinara. Stručnjaci kažu da su plate niže od “minimalca” nezakonite ali i savetuju knjaževačkim tekstilcima da se sindikalno organizuju i da štrajk organizuju u skladu sa zakonom da ne bi trpeli sankcije
 
Grupa radnika knjaževačkog pogona “Đuzepe Leva“ obratila se medijima jer, kažu, državni organi ne čine ništa kako bi se okončalo njihovo obespravljivanje.
 
- U ponedeljak smo jednostavno rekli: ‘Dosta je više!’ i obustavili proizvodnju. Vlasnik nije došao iz Beograda, gde mu je sedište firme, već nas je sve redom zvao i pretio otkazima. Naterao nas je da potpišemo rešenje o korišćenju šest dana starog godišnjeg odmora. Pitanje je šta će biti sa nama nakon isteka tog roka - izjavili su za agenciju Beta zaposleni koji su zatražili da im se ne objavljuju imena jer strahuju za sopstvenu bezbednost.
 
Radnici zahtevaju da im vlasnik firme „Đuzepe Leva“ Rado Simikić isplaćuje makar propisanu minimalnu zaradu koja je u aprilu iznosila nešto više od 32.000 dinara.
 
Tim pre što rade i svake subote.
 
Zahtevaju i redovnu isplatu nadoknada za vreme bolovanja, što je, takođe, zakonska obaveza poslodavca.
 
Prema rečima radnika, niko od onih koji su bili na bolovanju, od februara nisu dobili ni jedan dinar. Navode i da nikakvu nadoknadu od firme nema ni radnica koja obolela od karcinoma i koja ovih dana treba da bude operisana. Nadoknada nije isplaćena ni radnici koja je pola meseca bila na bolovanju zbog korone.
 
Radnici kažu i da je krajem prošle godine vlasnik firme iz „bizarnih“ razloga otpustio 12 zaposlenih: - Otpustio je koleginicu samo zato što ga je pitala kada ćemo primiti platu, a drugu zato što je nosila kapuljaču u pogonu jer joj je bilo hladno - navode sagovornici Bete.
 
Žalbe inspekcijama u Knjaževcu i u Beogradu do danas nisu imale nikakvog efekta: - Prolazili su inspektori i zatekli radnice koje nisu bile prijavljene, ali ništa povodom toga nije urađeno, kao ni povodom toga što ne primamo platu kada smo na bolovanju i što primamo zarade manje od minimalnih - rekli su zaposleni.
 
Povodom štrajka knjaževačkih tekstilaca šefica pravne službe UGS Nezavisnost Slađana Kiković izjavila je da se iz informacije o obustavi rada ne vidi da li je štrajk zakonito organizovan, što je veoma važno kako radnici ne bi trpeli sankcije od poslodavca. Osim toga, skreće pažnju da je direktor, odnosno poslodavac, a ne vlasnik firme “prava adresa” za postupanje nezadovoljnih radnika.
 
Kiković u izjavi za portal UGS Nezavisnost savetuje radnicima knjaževačkog pogona da poslodavcu jasno istaknu svoje zahteve i da formiraju štrajkački odbor koji će ih zastupati i pregovarati sa poslodavcem.
 
Stefan Aleksić, koordinator međunarodne mreže Klin klouz Kempejn, koja se bavi pravima radnika u tekstilnoj industriji izjavio je da su ovakvi postupci „nedopustivi, veoma često i nezakoniti ali i da su relativno česti u ovoj grani u kojoj su uslovi tradicionalno loši“, preneo je portal Mašina.rs.
 
Prema njegovim rečima, radnice se retko usuđuju da sa takvim informacijama izađu u javnost ili stupe u obustave rada jer su u nezavidnoj socijalnoj poziciji.
 
- Plata na nivou minimalca, ispod nivoa minimalca, neplaćanje prekovremenog rada i pritisci na radnike su redovna pojava. Ali, iako su ove prakse protivzakonite, radnici često nisu u mogućnosti da se bore za svoja prava zbog toga što su ucenjeni od strane poslodavca. I najbolji način da se radnici za svoja prava izbore je da se sindikalno organizuju - izjavio je Aleksić.
 
Vlasnik firme „Đuzepe Leva“ Rado Simikić nije odgovorio na pitanja koju mu je elektronskom poštoma uputila agencija Beta, a na internet stranici firme stoji pogrešan broj kontakt telefona.
 
Inače, poslodavci koji isplaćuju niže zarade od minimalne cene rada skloni su da to pravdaju neispunjenjem radne norme ili “standardnog učinka”, što inspekcije rada ponekad uvažavaju kao opravdan razlog. Pravni stručnjaci, međutim, ukazuju da je takva praksa nezakonita.
 
Povodom jednog takvog slučaja, Mario Reljanović sa beogradskog Instituta za uporedno pravo rekao je da inspektori rada uglavnom utvrđuju da je prekršen zakon kada se umanjuje minimalna zarada.
 
- Nigde ne piše da se sme smanjiti osnovna zarada na osnovu radnog učinka jer osnovna zarada ne zavisi od radnog učinka. Zarada za radni učinak je dodatak na osnovnu zaradu - objasnio je Reljanović za portal Radnik.rs.
 
Naveo je da ukoliko neko od radnika ne ispunjava ni 50 % norme na radnom mestu može:
da dobije upozorenje, dodatnu obuku ili, na kraju krajeva, otkaz, ali ne i smanjenje plate ispod minimalne.
 
Izvor: UGS Nezavisnost, Sveta Raković 
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
 
(Sva autorska prava na objavljivanje zaštićena i zadržana!)
Objavljeno u Sindikat

* Higijena i sanitacija su dva osnovna, ali obavezna zahteva u bilo kojoj industriji, posebno u prehrambenoj industriji. Uzročnici kvarenja hrane nastaju usled fizičkih, hemijskih i mikrobioloških opasnosti. Iako se hemijske i fizičke opasnosti mogu lako otkriti, mikrobiološke opasnosti ne mogu se videti golim okom. Moramo preduzeti preventivne mere za kontrolu mikrobioloških opasnosti, jer svi znamo da je preventiva bolja od reakcije na bolest koja se prenosi hranom

Čak i jednostavno pravilno pranje ruku pitkom vodom i sapunom za ruke uklanja 90% bakterijskog opterećenja. Higijenski i sanitarni zahtevi objekta, gde se rukuje sirovim, neprerađenim i gotovim prehrambenim proizvodima, imaju veliki značaj za kvalitet i bezbednost prehrambenih proizvoda. Higijenski i sanitarni uslovi za celo radno osoblje i osobe koje se bave pakovanjem hrane u objektu su podjednako važni.

"Istraživači su za tradicionalna ograničenja uzorkovanja rekli da ako se odluke zasnivaju samo na testiranju, može se lažno zaključiti, ako opasnost nije otkrivena, pridruženi rizik mora biti nula. Kao primer, se navodi činjenica da dati patogen nikada nije otkriven u proizvodu ne osigurava da primenjene bezbednosne kontrole osiguravaju proizvod bez opasnosti ili nula rizika.

S obzirom da je uzorkovanje ograničeno, sasvim je moguće da je mikroorganizam u nekom trenutku ušao u sistem, ali još uvek nije otkriven ili identifikovan. Alternativno, takođe je moguće da opasnost još uvek nije ušla u sistem, ali to ne znači da neće u budućnosti. Odsustvo pozitivnog nije dokaz odsustva rizika u sadašnjosti, prošlosti ili budućnosti". (Researchers Marcel Zwietering, Alberto Garre, Martin Wiedmann and Robert Buchanan presented the study, published in Current Opinion in Food Science, at IAFP Europe)

Brošure možete download sa linka: https://nunofsoares.com/covid19/

Individual language versions here: https://lnkd.in/gYQ8pmr

https://www.linkedin.com/posts/jocelynleefoodsafetyconsultant_april-2021-covid-19-restaurant-guidance-activity-6786200347787583488-7fac

Jocelyn Lee pratite na linku: https://www.linkedin.com/posts/jocelynleefoodsafetyconsultant_feb-2021covid-19-prevention-measuresfood-activity-6767329653725257728-5Lry

Authors Pradip Chakraborty
Editor Jocelyn Lee ☼LION☼
Contributor Nuno F. Soares

Extraordinary Multi-Lingual Multi-disciplinary Fellow Food Safety Pros
Carla Otsuki Luciana R. Heredia
Anibal Grasso
AYTEN ORAL Ufuk Ayyıldız Canan Sezgin
Josephine Ng
Paola Cane
Waqas K Arshad
Eva Inam Al Zein Samir Abu-ali
DEEPAK KUMAR SHARMA Abhishek Chakraborty
Sakshi Lamba
ARIVAZHAGAN NATARAJAN
Abdulloh Shiddiq Almansyur
Dimitrios Drivas
Georgiana Geambasu Raluca Marin
Lokendra Bharati

Izvor: Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje (https://www.frd.org.rs/)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Lep gest radnika somborskog Prostora

Humanitarna akcija u pretpraznične dane, odvela je ovih dana, predstavnike Javnog komunalnog preduzeća PROSTOR Sombor i sindikalne organizacije Prostora u Čonoplju. Poseta sinu bivšeg radnika, koji je ubrzo nakon odlaska u zasluženu penziju preminuo, upriličena je u prostorijama Mesne zajednice u ovom mestu somborske opštine.

Ovakva poseta je dokazuje da JKP PROSTOR brine o svojim radnicima. Tokom posete sinu radnika predat je prigodan paket s potrepštinama (novčani prilog, ogrev, odeća, obuća), uz izrečenu podršku koju može da očekuje u svakom momentu, kažu u ovom preduzeću. Ovakvim i sličnim posetama JKP PROSTOR Sombor iskazuje svoju misiju da je čovek suština i srž organizacije.

Izvor: JKP Prostor / S. S.

Objavljeno u JKP Prostor Sombor

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…