Prikazivanje članaka po tagu promocija

* Šta reći za jučerašnju promociju u Svečanoj sali zgrade Županije u Somboru... nego da je to do sada jedna od najveličanstvenijih promocija na kojoj sam imao prilike da predstavim svoje knjige, a još sve to u jednoj takvoj gospodskoj građanskoj varoši kao što je Sombor... grad dostojanstva, manira i gospode, lepih građevina i zelenila i što je najvažnije divnih i neposrednih ljudi
 
Pre svega moram se zahvaliti gospodinu Antoniju Ratkoviću, gradonačelniku grada Sombora, koji se zaista pokazao kao dobar domaćin i čitavu promociju je odsedeo i poslušao do kraja, ne ustajući sa svog mesta i ne javljajući se na mobilni telefon. Sombor je sinoć dokazao sve moje tvrdnje, da je pored Subotice, još uvek u sebi zadržao onaj gospodski i gospodarstveni duh prošlosti ove naše Panonije, kada se znao red... i kada se poštovanja nije trebalo sramiti i stideti. Još jednom vam hvala gospodine gradonačelniče Sombora na zaista izuzetnom gostoprimstvu i uvek ćemo se rado odazvati vašem pozivu.
 
Šta reći za odvažnu i gospodsku Somborsku publiku, koja je do poslednjeg mesta ispunila Svečanu salu zgrade Županije. Predivna energija koja je sve vreme promocije bila na samom vrhuncu, kada se nizao red tamburaške muzike i pesme i red priče zaista izvrznih poznavaoca prošlosti ovih naših prostora, gospode Milana Stepanovića i Siniše Jokića.
 
Moja je čast i zadovoljstvo što Milan bio deo te "tamburaške"priče koju širimo Panonijom i još jednom ti hvala na odličnom predstavljanju starih sombrskih tamburaša i kafana... Bez tvojih tekstova ova knjiga bi bila siromašnija. O Sinišu, kao rođenom Somborcu i takoreći domaćinu sinoćne promocije, koji je na sebe preuzeo ulogu moderatora, ali i čoveka koji je zaista maestralan način predstavio knjigu “Tamburaške priče iz davnina” somborskoj publici, samo reči hvale, što se videlo po reakcijama publike nakon promocije kada su Siniši prilazi da čestitaju na sjajnom kulturnom događaju.
 
Veliko hvala i sve čestite Marku Parčetiću i mladim “Somborskim tamburašima” koji su bili zaista fenomenalni u praćenju jedne takve muzičke legende i barda vojvođanske tamburaške muzike, gospodina Milana Prunića Dume. Kao što su oni bili oduševljeni neposredošću i lakoćom u saradnji sa gospodinom Prunićem, kako oni kažu “onako na keca” ili “iz prve” (bez probe ili priprema), tako je i gospodin Milan Prunić bio oduševljen njima, a pogotovo sa mladom damom koja je svirala begeš. Na kraju promocije Milan Prunić Duma je izrazio želju da se slika sa “Somborskim tamburašima” za uspomenu, što smo i upriličili…
 
Ređale su se sinoć starogradske somborske pesme iz grla gospodina Prunića… “Kolo igra tamburica svira”… “Fijakerista”… “Somborske ruže”… “U tom Somboru”… “Fijaker stari” i mnoge druge, ali kada Banaćan peva Bunjevačke i Somborske pesme, pa doda još nešto banatskog u to…onda čitava ta tamburaška priča poprima sasvim drugu dimenziju. Hvala im na tome.
 
Nikako ne smem zaboraviti da se zahvalim i gospođi Tamari Madžarev, šefici kabineta gospodina gradonačelnika, koje je besprekorno organizovala sinoćni događaj i svima nama se nalazila tu kada bilo šta zatreba.
 
Posebna zahvalnost mom dragom prijatelju, gospodinu Antunu Petroviću, kao glavnom organizotoru i zaista predivnom domaćinu ovo jučerašnjeg kulturnog događaja u Svečanoj sali zgrade Županije u, kako Antun voli da kaže, slobodnoj kraljevskoj varoši Somboru.
 
Hvala vam još jednom svima dragi moji, koji ste sinoć bili akteri promocije, ili kao publika, ili kao učesnici. Meni kao autoru je zaista ovo bila jedna od nezaboravnih i nesvakidašnjih promocija, i kako gospodina Milan Stepanović reče: “Malo je ovakvih promocija bilo u gradu Somboru, a pogotovo u Županiji”.
 
Hvala vam još jednom, od srca svima.
Zoran Knežev, 2.07.2021.
 
Medijska pažnja i pratnja i svaka buduća saradnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
 
- Dodatak, fotografije u slajdu, Zoran Knežev sa Antunom Petrovićem (1); mladi "Somborski tamburaši" (2) - 
Objavljeno u Kultura

* Somborska promocija knjige „Tamburaške priče iz davnina“ autora Zorana Kneževa održana je u četvrtak, 1. jula u Velikoj skupštinskoj sali zgrade Županije, pod pokroviteljstvom Grada Sombora

Knjiga je enciklopedijskog karaktera, sastoji se od 32 poglavlja i 220 naslova na ukupno 751 strani. Ona opisuje istorijat tamburaške muzike na ovim prostorima, tamburaških sastava, orkestara, sadrži 1.301 fotografiju, biografije i intervjue sa čuvenim imenima tamburaške muzike, a pojedina imena vraća i čuva od zaborava.

Knjigu „Tamburaške priče iz davnina“ i njenog autora predstavio je mr Siniša Jokić, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada, koji je podvukao da je Knežev zahvaljujući svom velikim entuzijazmu, trudu i radu uspeo da sastavi ovakvu knjigu.

Autor knjige, Zoran Knežev, hroničar i publicista noitirao je da mu je za stvaranje knjige bilo potrebno 10 godina rada, a da je do ideje da napiše ovakvu knjigu došao zahvaljujući velikom interesovanju ljudi za ovu temu.

- Kada sam video interesovanje ljudi, da zaista vole da čuju tamburaške priče, pogotovo o nekadašnjim tamburašima što su svirali u kafanama, odlučio sam se da jedan deo moje buduće knjige o Vojvodini bude priče o tamburašima koji su nekada svirali u Vojvodini. Međutim, kada su meni počeli da se javljaju ljudi iz raznih mesta, kad su čuli kojom se tematikom bavim i kad sam počeo da odlazim u mesta i da intervjuišem ljude, da razgovaramo o tamburašima, to je bilo (materijala), iskreno bar još pola nije moglo da stane u ovu knjigu - rekao je Knežev.

Milan Stepanović, zavičajni istoričar i publicista grada Sombora ovom prilikom govorio je o istoriji tamburaša i tambure u Somboru, a njegovi radovi na ovu temu imaju svoj udeo u knjizi Zorana Kneževa.

Zajedno sa mnogobrojnom publikom, promociji je prisustvovao i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

Predstavljanje knjige „Tamburaške priče iz davnina“ upotpunio je muzički nastup Milana Prunića Dume, barda tamburaške muzike Vojvodine i „Somborskih tamburaša“ pod vodstvom Marka Parčetića.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Kultura
* Stapar i Dom penzionera u Staparu odabrani su u subotu, 3. jula, kao mesto gde će biti priređena promocija knjige autora dr Milana Micića, "Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje: (1914–1918)” sa početkom u 19 časova
 
Ovo itekako značajno štivo govori o Srbima sa tri teritorijalno bliske jedinice što je najvažnije, bratski vekovina povezane, a među kojima, brojnima, su i naši preci i iz okoline Sombora koji su učestvovali kao dobrovoljci u Prvom svetskom ratu. 
 
Izdavači knjige su Banatski kulturni centar Novo Miloševo i Dom kulture Srbobran a u okviru Edicije ISTORIJA. Ispisana je 272 strane, broš. povezom sa posebnom dirljivom same fotografije srpskih dobrovljaca solunaca, prošle, 2020. godine.
 
Evo izvolite poštovani čitaoci i nekoliko znajkovitih recenzija koje svedoče o naročitom vrednošću publikacije dr Milana Micića:
 
Knjiga kolege dr Milana Micića za temu ima popis imena dobrovoljaca srpske vojske u Prvom svetskom ratu koji su bili rodom iz Banata, Bačke i Baranje. U sastavu Prve srpske dobrovoljačke divizije tokom borbi koje je vodila ratne 1916. godine na frontu u Dobrudži više od trećine dobrovoljaca je bilo rodom sa ovih prostora. Slično stanje je bilo i neposredno pred proboj Solunskog fronta gde su oni od ukupnog broja dobrovoljaca u srpskoj vojsci činili gotovo četvrtinu.
 
Autor objašnjenje ove pojave vidi u srpskoj nacionalnoj ideji koja se u svojoj modernoj formi oblikovala tokom istorijskog razvitka srp­skog naroda u Habzburškoj monarhiji, a naročito onog njegovog dela koji je istorijski trajao u Ugarskoj. Iz tog razloga je odziv u dobrovoljce srpske vojske među Srbima Banata, Bačke i Baranje svojom masovnošću nosio karakter kolektivnog stava i kolektivne odluke. 
 
(dr Predrag M. Vajagić, naučni saradnik )
 
U knjizi se izdvajaju sledeća poglavlja: Predgovor, Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje (1914-1918), tekst sa zaključkom na oko 40 strana i Prilozi sa spiskovima imena dobrovoljaca koji zauzimaju oko 200 stranica. Potom slede izvori, literatura i beleška o autoru. Sabravši 4.413 imena, složenih po azbučnom redu i razvrstanih po mestima odakle potiču i oblastima u Vojvodini u kojima im je nadeljena zemlja, Milan Micić je do danas napravio najpregledniji i najprecizniji imenik. 
 
Tragajući za svakim dobrovoljcem, Micić je prikupljao imena učesnika, čime je u istoriju uveo svakog pojedinačno. Kao što se prikupljaju imena žrtava rata, od velike su važnosti i imena onih koji su junački, na svojim plećima, sa velikom hrabrošću i požrtvovanošću izneli rat i doneli slobodu. (...)
 
Ovaj imenik i prezimenik od koristi je novim generacijama, potomcima dobrovoljaca učesnika Velikog rata, pogodan za izučavanje porodičnih genealogija i najbolji čuvar kulture sećanja na njihove pretke. 
 
(mr Pavle B. Orbović, istoričar)
 
O AUTORU

Milan Micić je rođen 1961. godine u Zrenjaninu. Doktor je istorijskih nauka. Autor je trideset šest knjiga iz istoriografije, istorijske esejistike, dokumentarne proze, kratke proze i poezije. Istoriografske teme su mu srpski dobrovoljački pokret u Prvom svetskom ratu, kolonizacija Vojvodine u 20. veku i odnos književnog i istorijskog u srpskoj književnosti druge polovine 19. i prve polovine 20. veka.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

 

Objavljeno u Prva vest

* U nastavku promovisanja popularne knjige „Tamburaške priče iz davnina" Zorana Kneževa, književnika, publiciste, predsednika "Novosadskog kluba" poštovaoci tradicije u Somboru i gosti grada biće u prilici da se susretnu sa piscem, njegovim kolegama i tradicijom - od davnina kako i knjiga zbori, na događaju zakazanom za prvi julski dan - četvrtak, 1. jul u svečanoj sali zgrade Županije sa početkom u 19 časova.

Gospoda tamburaši junaci su najnovije knjige publiciste i hroničara Novog Sada Zorana Kneževa u njegovom delu “Tamburaške priče iz davnina”. I ne samo oni, kako je pisao i vojvođanski dnevni list "Dnevnik", već sve ono što je obeležilo poslednjih vek i po kada je reč o tamburaškoj muzici na širem području Panonske nizije.

- Ovu knjigu nisam pisao kao muzičar, muzikolog ili kao istoričar muzike - izjavijuje autor Zoran Knežev, koji neprekidno od 2016, pred kraj godine donosi novo štivo iz prošlosti. - Kroz ovu knjigu imam potrebu i želim da odam poštovanje i priznanje za sve ono što su tamburaši uradili na tom polju, ali i da ostavim trajnu zabelešku nekim budućim generacijama, na svu tu gospodu - tamburaše i njihove bande. Trudio sam se da obuhvatim sve narode koji na tim istim prostorima preferiraju tamburašku muziku i koji su ostavili traga u prošlosti - rekao je za "Dnevnik" autor.

Tamburaške priče Knežev je ispričao na čak 730 strana bogato ilustrovanih sa neverovatnih, 1.301 fotografijom. U knjigu su, po njegovim rečima, utkana dokumenata iz Istorijskog arhiva Grada Novog Sada, arhivska građa iz novosadskog Muzeja kao i Muzeja Vojvodine, Rukopisnog odeljenja i Biblioteke Matice srpske a osim tih dokumenata, knjiga donosi članke iz predratne i posleratne štampe, zanimljive priloge i priče sakupljene putem interneta i elektronskih medija, isto tako i one najneposrednije, „žive reči”, na koju Knežev inače puno polaže. Pri svemu tome naglašava kako se trudio da svaki živi muzičar ili poznavalac tamburaške muzike, do kojeg je uspeo da dođe, ispriča svoju priču, onako kako ju je on osetio i “živeo” tamburu i tamburaški život.

Na somborskoj promociji knjige u Županiji će govoriti magistar Siniša Jokić, istoričar i direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu, Milan Stepanović, zavičajni istoričar i somborski publicista, Zoran Bugarski Brica, član tamburaškog orkestra Radio televizije Vojvodine i rukovodilac „CTK“ Novi Sad, Milan Prunić Duma, vojvođanski tamburaški bard, i naravno - i sam autor, Zoran Knežev.

Muzički deo programa začiniće popularni Duma uz tamburašku pratnju svog po tamburi kolege Brice i Somborskih tamburaša.

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* U četvrtak, 17. juna gospodnje 2021, u prostorijama prelepo i sa dušom uređenog ambijenta Udruženja građana „Bunjevačko kolo“ Sombor održana je promocija novog „Bunjevačkog kalendara“,  samostalna izložba slika somborske umetnice i slamarke Marije Maričić i nakon korisnog predavanja o uticaju čaja na zdravlje, usledilo je i „treće poluvreme“ uz druženje, isto tako tradicionalnom bunjevačkom „Čajankom“

Na samom početku tribine, prisutne je pozdravio Dejan Parečtić, predsednik Udruženja, te predstavio goste iz Subotice. Ovom lepom zgodom bili su to Miroslav Vojnić Hajduk - Marača, član Nacionalnog saveta Bunjevačke nacionalne manjine u Srbiji, urednik Bunjevačkog kalendara, Mile Tasić, umetnik, istraživač, dugogodišnji rukovodilac Zavičajnog odeljenja Gradske biblioteke u Subotici, predsednik Upravnog odbora Srpskog kulturnog centra, autor televizijskih emisija, moderator književnih večeri, Joso Poljaković, novinar u penziji i član redakcije Kalendara i Andrija Dimović, sa svojom muzikom i pesmom, na klavijaturama.

U čemu je posebna autentika Bunjevačkog kalendara. Naglasak je na mnoge važnim događajima u okviru datuma između lanjskih 365 dana. Bez obzira na poteškoće izazvane ovom prilikom koronom, subjektivne razloge odnosno objektivne okolnosti što će pojedine činjenice ili minula dešavanja ostaviti i za naredni kalendar, ovo - slobodno može reći štivo-almanah, svedoči o zajedništvu bačkih, u prvom redu somborskih i subotičkih Bunjavaca u suživotu sa Srbima i ostalim narodima na istom tlu matice zemlje Srbije.

Aleksandra Medurić Kalčan, potpredsednica Udruženja podsetila je moderirajući tribinu prisutne na to kako izgleda prikupljanje tekstova, od strane članova Bunjevačkog kola, za „Bunjevački kalendar“ i pročitala nekoliko svojih pesama koje su objavljene u kalendaru. On je i ovoga puta podeljen svim posetioma, u sali ispunjenoj do poslednjeg mesta što takođe potvrđuje koliko su se ljudi zaželeli jedni drugih.

Poseban čin bio je otvaranje već treće samostalne izložbe umetnice i slamarke, Somborke Marije Maričić, šestostruke dobitnice značajnih priznanja i nagrada. Njene slike pitomosti Sombora i one iz okoline, razigranost boja čak i kada je mrtva priroda u pitanju, neki poseban šarm daju sav čar belini, svežini zidova somborskog „Bunjevačkog kola“. A najdirljiviji trenutak večeri bio je onaj, kada je - po čitanju stihova što joj je inače pripalo kao „zadatak“ (a kome drugom) i ove večeri, večnog prvog ženskog voditeljsko-spikerskog glasa Sombora i Vojvodine Cecilije Tomić a u čast Mariji, sa na kraju svima dobro poznatim Desankinim, „Nemam više vremena“, pa kad popularna Ceca nije mogla da odoli a da ne kaže kako je ponosna što upravo svojoj sestri čita ove stihove koje joj Kolo posvećuje i kao nagradu a i dar koji je posebno uz cveće, primila i skromno a dakako i u svom duhovitom maniru, Marija se na kraju zahvalila uz dug aplauz publike, čista i ista mišljenja - da će baš Marija još itekako imati vremena za svoje umetničke reči i nova slikarska i slamarska dela.

O dobrobiti i lekovitosti čajeva, njihovom uticaju na ljudski organizam govorila je Zlata Marković, inače vlasnica Trgovinske radnje „Izvor zdravlja“, koja je i pripremila ovaj omiljeni napitak za degustaciju uz čajne kolačiće u kojima su prisutni uživali posle oficijelnog dela programa. 

Čitav događaj je začinila muzika koju je na klavijaturama izveo kao i svakad, Andrija Dimović iz Subotice.

Izjave za Novi Radio Sombor:

Dejan Parčetić, presednik Udruženja građana „Bunjevačko kolo“ Sombor, odbornik u Skupštini Grada Sombora: - Hvala vam što ste došli da propratite i ovo naše dešavanje, inače prvu tribinu posle izvesnog vremena nažalost zbog korone; Bunjevački kalendar znači jednu retrpospektivu događaja, zapravo ono šta smo radili tokom 2020. godine, i što je najvažnije - to ostaje našim pokoljenjima da se upoznaju šta su naši stari radili, kako smo mi sačuvali te običaje i naše bunjevačko biće. Takođe nam je važno što je Sombor dobio jedno mesto potpredsednika Bunjevačkog nacionalnog saveta, Sombor to zapravo i zasužuje. Mi smo jedan narod koju upotpunjuje ovu našu lepu Vojvodinu a poznato je koliko smo dali doprinos prisajedinjenu Matici Srbiji, od Martina Parčetića, našeg člana i prvog gradonačelnika Grada Sombora, pa sve do danas jer svi smi ovde, jedno, jedno nam je tlo.

Aleksandar Bošnjak, potpredsednik UG „Bunjevčkog kola“ i potporedsedsnik Nacionalnog saveta Bunjevačke nacionalne manjine, dugogodišnji uspešni preduzetnik i privrednik: - Bunjevački kalendar predstavlja ozbiljnu građu za još bolju budućnost. Svih nas. Takođe, naša slikarka i članica Marija Maričić prezentujući svoje slike poslednjih dvadesetak godina što je radila, a našim slamarkama obaška se ponosimo. Marija je jedna žena, ako i malo lično pričamo, koju uvek rado srećemo, na sokaku, bilo u kojim prilikama, i kad god se vidimo uvek je osmeh i na njenom licu, što izaziva jedan povratni osmeh sagovornika i opuštanje i popravljanje raspoiloženje, ona je zaista da kažem prijatelj, koga valja imati. Mi vam svakako kao Udruženje stojimo na raspolaganju, verujemo da će Novi Radio Sombor odgovoriti onim zadacima koje je nekad imao i Radio Sombor i da ćemo uspostaviti saradnju kakva i dolikuje, kao i odgovoriti toj važnoj edukativnoj, obrazovnoj crti koju smatram vrlo značajnom i isto smatram da ćete vi biti i nadalje kadri to da uradite i imaćete našu podršku. Saradnja naša se od sada nastavlja na novim osnovama, pratimo nova vrimena, nove tehnologije, i mi smo tu raspoloženi i voljni da koliko god vi imate mista za nas, da se primimo.

Mile Tasić, uvaženi gost iz Subotice: - Ovo je uvek prekrasno i sjajni su domaćini, sjajni su ljudi, organizatori, i sve je tako toplo pogotovo što su to Bunjevci u svom tradicionalnom maniru. Zbilja je to toliko raznolik i ujedno bogat program, zajedno sa izložbenom postavkom, inače sva vremena su vremena iskušenja i treba se uvek dokazivati, pogotovo u ovim čudnim vremenima, kada mnogi hajde reći ću i to, hoće i da otmu, i uzmu i falsifikuju, i prekroje, nešto što je vekovima apsolutno poznato. Zato sa što više ovakvih činjenica treba i pred mlade naraštaje a i pred ostale da bi se podsetili prave istine.

Dr Aleksandra Medurić Kalčan, potpredsednica somborskog „Bunjevačkog kola“: - Zaključila bih da je Bunjevački kalendar zaista nešto specifično. On oslikava život Bunjevaca, kulturu, događanja, sve ono što Bunjevci rade u toku jedne godine. Ovo je Bunjevački kalendar za prostu-2021. godinu, radi se o događajima iz 2020. godine. E sad - ovoga puta je bilo prilično teško napraviti Kalendar, prvenstveno zato jer je vladala korona, ljudi nisu mogli da se sakupljaju, nije bilo onih događanja, tribina, veselja, druženja, svega onog što je zapravo i tema Bunjevačkog kalendara. Ovo je divan povod jer smo posle restriktivnih mera korona svi pohrlili jedni drugima i da se ponovo nađemo zajedno.

Kompetne intervjue u okviru radijske reportaže u emisiji „Novosti dana“ emtiovali smo premijerno u našem drugom mediju - internet portalu Novi Radio Sombor u četvrtak, 18. juna ’21. u 19 časova, sa više repriznih ponavljanja, na linku:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html

Ovaj projekat je podržao grad Sombor. 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
 
- U dodatku: serijal slajd fotografija, detalji atmosfere tokom programa i pojedne slike Marije Maričić  -
Objavljeno u Prva vest
* Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje i njena neumorna osnivačica profesorka dr Veselina Pelagić pokretači su još jedne originalne zamisli a u povodu posebno značajnog datuma, Svetskog dana bezbednosti hrane. Zamisao će biti ostvarena kroz ZOOM platformu u ponedeljak, 7. juna, a evo šta je u tom smislu napisala, pozvala vas i najavila na društvenim mrežama upravo, gospođa Pelagić:
 
"Svetski dan bezbednosti hrane 7. Juni 2021. u 18H (6PM Brussel time) govornici iz Srbije, Italije, USA, Kanade, Indije su potvrdili svoje učešće.
"Jačanje nacionalnih istraživačkih, razvojnih i tehnoloških kapaciteta je od značaja i za jačanje malih i lokalnih proizvođača u lancu hrane, uključujući i veliki potencijal za razvoj turizma kroz "predstavljanje naših tradicionalnih proizvoda u regionu i međunarodno."
Agenda i link Zoom biće dostupan 6. i 7. Juna Free
Hrana sa što manje rizika = zdravlje (pogledajte i na linku: 
 
*****
 
Promovisanje i odašiljanje poruka ispod junskih kišnih oblaka, koji se vijore nad svim prirodnim lepotama Srbije,
za SVETSKI DAN BEZBEDNOSTI HRANE
#benefit za građane
#bezbedna-hrana
#proizvedena-sa-mogućim-najmanjim-količinama-štetnih-materija 
#bezbedna-hrana-od-njive-do-tanjira
#JednoZdravlje (ovaj opet, post, profesorke Pelagić, pogledajte i na ovom linku fejsbuk profila V. Pelagić:
 
Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest
Strana 5 od 11

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…