Prikazivanje članaka po tagu prava

* N.V.O. Principat pruža pravnu pomoć svojim članovima u njihovom odnosu prema bankama. Naše iskustvo u ovoj oblasti je dragoceno i plod je uspeha u višegodišnjim sporovima protiv banaka koje su protivzakonito naplaćivale korisnicima kredita naknadu za obradu, praćenje, prevremenu otplatu, kao i premiju osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje kredita - napominju u ovoj uglednoj organizaciji sa kojom smo započeli prošlog meseca saradnju, sve u smislu mnogostruke zaštite vaših građanskih i ostalih prava, poštovani naši čitaoci i slušaoci

Nakon uvodne objave - rubrike (29. marta o.g), da podsetimo - pod naslovom Dobre vesti za sve građane: Banke su dužne da vrate novac (obrada kredita i osiguranje) za poslednjih 20 godina, svima! objavljene 29. marta, na stranici (link):

https://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/4959-dobre-vesti-za-sve-banke-duzne-da-vrate-novac-obrada-kredita-i-osiguranje-za-poslednjih-20-godina,

nastavljamo da pratimo sve aktuelnosti koje vam idu u korist i vašu zaštitu, potkrepljene činjenicama precizno navednim u pojedinostima odgovarajućih normativnih akata. U ovom primeru pročitajte nekoliko osnovnih vrednosti pravničko savetodavne organizacije Principat - Beograd (i kao neku vrste lične karte, ekipe stručnjaka koja je otvorena za sve vas); u konkretnom slučaju sledi nekoliko važnih podsećanja na zakonski pretpostavljene odredbe koje se tiču nezakonitog nametanja korisnicima kredita, godinama na uštrb građana od strane banaka. U osnovnoj svrsti - kako da ostvarite svoja prava i vratite svoj novac. 

* Godinama su sve banke u Srbiji protivzakonito, nametale korisnicima kredita jednu ili više odredaba u ugovoru o kreditu i na taj način prisvajale sebi materijalnu korist, a sve na štetu svojih klijenata - navode u Principatu i potkrepljuju to pravnim temeljima:

član
1065

Shodno odredbama člana 1065. Zakona o obligacionim odnosima kod zakonskog defnisanja Ugovora o kreditu eksplicitno je propisano da Banka može prihodovati samo i isključivo kroz obračunavanje i naplaćivanje kamate, koja pri tom mora biti određena ili odrediva.

Dakle:

1. Sve banke u Srbiji su nezakonito naplaćivale naknadu za obradu kredita. Visina naknade za obradu kredita zavisi od samog iznosa kredita i u praksi je najčešće iznosila od par stotina do par hiljada evra. Postoji stav Vrhovnog kasacionog suda koji glasi: “Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.”
 
Nijedna banka u zemlji u svojim formularnim ugovorima po pristupu nije obrazložila na jasan i nedvosmislen način na šta se odnosi naknada za obradu kredita. Da li je naknada za obradu utrošen materijal (toner štampača, mastilo hemijske olovke, papir i dr.), prekovremeni rad službenika itd. ostaće zagonetka koja već sada skupo košta banke u sudskim sporovima.
 
2. Neke banke su protivzakonito naplaćivale i naknadu za puštanje kredita. Očigledno da i sama nezakonita odredba o naknadi za obradu kredita nekim bankama nije bila dovoljna da se pravno neosnovano obogate pa su svoje klijente protivustavno ugovorom o kreditu obavezivale da plate i ovu naknadu za puštanje kredita koja je najčešće iznosila par hiljada dinara.
 
3, Kada su u pitanju krediti čiji su iznosi izraženi u stranim valutama dešavalo se da neke banke naplate kursnu razliku. To su bili slučajevi kada je banka obavezivala ugovorom o kreditu svoje klijente da plate anuitete po prodajnom kursu, dok je sam kredit isplaćivala korisniku kredita po srednjem kursu. Ovde se radi o evidentnoj neustavnoj odredbi ugovora o kreditu koje su banke sklapale sa korisnicima kredita.
 
4. Neke banke su otišle i korak dalje pa su ugovorom o kreditu nametale svojim klijentima klauzulu o jednostranom povećanju kamatne stope. Na taj način su banke mogleda bilo kada, u svakom trenutku same izmene kamatne stope. Izmena kamatnih stopa je bila uvek na štetu korisnika kredita.
 
5. Većina banaka je uz pomoć ugovora o kreditu nametnula klijentima plaćanje provizije na ime premije osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje kredita koja je uvek iznosila nekoliko procenata od samog iznosa kredita. Naime, obaveza plaćanja premije osiguranja kod NKOSK spada u trošak banaka, ali su mnoge iskoristile svoj položaj pa su ovu obavezu „prebacile“ na klijente - korisnike kredita.
 
6. Banke su, takođe, znale da protivzakonito naplate i nakanadu za prevremenu otplatu kredita koja je iznosila uvek nekoliko procenata od samog iznosa kredita.
 
(Slede nastavci naših rubrika o radu savetodavne pravne organizacije Principat u kojima ćete moći da budete upoznati sa misijom ove grupe čiji stručnjaci, a članovi za sebe kažu - grupe ntuzijasta koja generalno želi da unapredi društvo u kojem živi, a što se ogleda u deifinisanim aktivnostima i zanimljivim profilisanim izborima u vezi sa garancijiom svih vaših prava

--------------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 32. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 8 tačaka

Članovi Gradskog veća doneli su odluku o raspisivanju konkursa za finansiranje i sufinansiranje programa odnosno projekata koji podstiču rad dobrovoljnih vatrogasnih društava i saveza na teritoriji Grada Sombora za 2021. godinu. Za konkurs su izdvojena sredstva u ukupnom iznosu od 2.600.000 dinara, a biće objavljen u petak, 26. marta u „Somborskim novinama“, kao i na zvaničnom sajtu grada.

Na današnjoj sednici Gradsko veće utvrdilo je i predlog odluke o prenosu prava korišćenja objekta „stare škole“ u Bačkom Monoštoru sa Osnovne škole „22. oktobar“ na Mesnu zajednicu „Bački Monoštor“. S obzirom da škola „22. oktobar“ ne koristi objekat i da su sami inicirali prenos prava korišćenja, namera je da se objekat da na održavanje, upravljanje i korišćenje Mesnoj zajednici „Bački Monoštor“, a o ovom predlogu će odlučivati odbornici na nekoj od narednih sednica Skupštine grada.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
* Kolege članovi Odbora za BZR (bezbednost i zdravlje na radu) u kompaniji u ime sindikata Nezavisnost: korektan dijalog uz maksimalno uvažavanje rezultirao je i sa više od 1200 dana bez povrede na radu (ilustrativno i na fotografijama u dodatku pod tekstom koje svedoče o ovoj svetloj činjenici)
 
Sindikat Nezavisnost je prepoznao značaj Odbora za BZR kod poslodavca u zaštiti prava zaposlenih, te je shodno tome strateško opredeljenje da bude nastavljeno ohrabrivanje i jačanje kapaciteta našin članova - podvlače u ovom reprezentativnom srpskom sindikatu.
 
Svakako će to biti lakše uz podršku ITUC-a i UNION TO UNION, kroz sprovođenje projekta "Promocija i unapređenje rada Odbora za BZR u preduzeću/ustanovi".
 
Beleži: Saša Dimitrijević, glavni poverenik Granskog sindikat agrađevine, industrije građevinskog materijala, drvne industrije i putne privrede „Nezavisnost“ (GS GIGMDIPP NEZAVISNOST)
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
 
Objavljeno u Sindikat

* Sindikat Kulture, umetnosti i medija Nezavisnost najoštrije osuđuje šovinističke pretnje noviniru Dinku Gruhonjiću i ugrožavanje njegove i bezbednosti njegove porodice, te upozorava javnost da napadi na novinare ugrožavaju prava svakog građanina, a državne organe pozivamo da osiguraju bezbednost Gruhonjićeve porodice - ističu u saopštenju za javnost u ovom granskom i reprezentativnom srpskom sindikatu

Tokom noći 23. i 24. novembra u ulazu u zgradu u kojoj sa porodicom živi glavni urednik portala Vojvođanski istraživačko - analitički centar (VOICE) i programski direktor NDNV-a Dinko Gruhonjić ispisane su poruke „Pizdo ustaška ovo nije tvoj grad ni zemlja“ i „Smrade konjušarski“, uz koje su ispisani keltski krst i svastika koji predstavljaju nacističke simbole, a ispisano je i „Ratko Mladić srpski heroj“.

Pozdravljamo akciju podrške i solidarnosti koju su novosadski novinari i prijatelji Dinka Gruhonjića organizovali i sami prekrečili preteće poruke. Takva akcija predstavlja primer empatije i solidarnosoti koje nedostaju našem društvu.

Upozoravamo javnost da pretnje novinarima znače i napad na slobodu govora i pravo na objektivno i nepristrasno informisanje, što je samo korak ka urušavanju niza drugih prava među kojima i slobode udruživanja i organizovanja, a to znači i prava na sindikalnu borbu.

Napadi na novinare koji svoj posao obavljaju odgovorno i profesionalno ugrožavaju i njihovo pravo na rad. A kad do toga dođe, onda više ničija radna prava nisu garantovana. Jer, nakon gušenja prava na informisanje, o gušenjima ostalih sloboda i prava više niko neće moći da izvesti.

Pozivamo nadležne organe da konačno počnu da primenju propise i procesuraju počinioce i ovog napada i svih ostalih pretnji i napada na profesionale novinare, jer od toga u krajnjem zavise i njihove slobode i prava da profesionalno obavljaju svoj posao.

Tolerisanje govora mržnje i nasilja ugrožava sve dostignute civilzacijske tekovine i u intresu svih nas je da ih odbranimo.

GS KUM NEZAVISNOST

Dragan Milanović, predsednik

U Beogradu, 26.11.2020. godine

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
četvrtak, 10 septembar 2020 20:10

Slobodan Stupar: Sindikat je, pre svega, sila

* Položaj radnika u Srbiji danas je kao u prvobitnoj akumulaciji kapitala, zaposleni su postali najamna radna snaga bez ikakvih prava. Radnici ne treba da sa plaše udruživanja, isticanja svojih zahteva pa ni pobune, a sindikat treba da se resetuje i promeni strategiju

Početkom 90-ih, u vreme preteće najezde nacionalizma i promene uređivačke politike državne radijske i televizijske kuće, grupa novinara, urednika i stvaralaca pobunila se i formirala Nezavisni sindikat Televizije Beograd. To je bila prva sindikalna nesistemska organizacija zaposlenih u bivšoj Jugoslaviji. Dotad posmatrana kao neformalna grupa ljudi, ozvaničila je svoje postojanje i ciljeve, a među osnivačima bio je i sagovornik sajta UGS Nezavisnost Slobodan Stupar, novinar-urednik na Radio Beogradu, saradnik Bi-bi-sija na srpskom iz Beograda. Među osnivačima bili su i Filip David, Gordana Suša, Nadežda Gaće, Ibrahim Hadžić, Vasilije Anđelić, Branislav Čanak i drugi radnici RTV Beograd koji će ubrzo, zajedno sa drugim sindikalnim organizacijama iz raznih krajeva Srbije, formirati Ujedinjene granske sindikate “Nezavisnost”. U rešenju od 26. avgusta 1991, “Nezavisnost” je upisana u Registar sindikalnih organizacija, a prvi zastupnik bio je Slobodan Stupar.

Ispostaviće se vrlo brzo da će spisak osnivača postati i spisak otpuštenih novinara i urednika koji su se suprotstavili nacionalističkoj uređivačkoj politici, sa spiska koji je u ime vlasti pročitao Vojislav Šešelj, omiljeni “opozicionar”  Slobodana Miloševića

Bilo je to vreme širenja ratnog požara, vreme u kojem se radnici u Srbiji, a i u bivšoj Jugoslaviji, odlučuju se za tobožnju zaštitu nacionalnih, a ne vlastitih interesa. Tom konstatacijom počinjemo razgovor u kojem Slobodan Stupar najpre odgovara na pitanje zašto su radnici dozvolili da se odreknu relativno pristojnog društvenog položaja i zaštite koja uopšte nije bila za potcenjivanje, pogotovu gledana iz današnje perspective?

- Srbija je, kada se pojavio Slobodan Milošević, rekla “sad se narod pita”; i on sam ponavljao je tu frazu, govoreći i to da je narod uvek u pravu. Bilo je to u vreme kada smo imali zakon koji je ne kažem savršen - govorim o Zakonu o radu - ali bio je dobar. Značio je brigu o ljudima i zaštiti njihovih prava. Danas je teško naći sličan zakon. Čak je imao i svoju krajnost u onoj poznatoj rečenici “ne može mene niko toliko malo da plati, koliko mogu malo da radim”.

Bilo je to i vreme kada se radnik zaposli i - odmah je zaposlen do penzije. Ukoliko, naravno, ne poželi da promeni preduzeće ili ustanovu. Bilo je takvih regula, kakva je i zaštita od otkaza, podsetimo se i toga da niko nije mogao da otpusti radnika. Bio je zaštićen, postojali su i sudovi udruženog rada koji su sve vraćali na posao. Drugim rečima, do pojave Miloševića imamo zakon koji je ne samo slovo na papiru, nego je i primenjiv i primenjivan. Zaštita zaposlenih bila je izuzetna, plate vrlo solidne, u poređenju sa današnjim - neverovatne.

I šta se dogodi. Taj koji je rekao da je narod u pravu, kaže i to da su Srbi obespravljeni u tadašnjoj Jugoslaviji, da moraju da dignu svoj glas, da je Srbija podeljena na republiku i dve pokrajine. I da to mora da se promeni. Tako dolazimo do jednog, rekao bih, revolucionarnog perioda, u kojem više nisu važni zakon i njegova primena, nego to ko je jači. Radnici su sa oduševljenjem, kao Hitlera u Nemačkoj, dočekali Miloševića u Srbiji. I kreće, ne preterujem kad to kažem, nacionalsocijalizam.

* Kao da većina tada nije uvidela opasnost da bude uvučena u opasne međunacionalne sukobe?

- Da. Pitao sam tada stalno kolege iz Radio Beograda u kojem sam radio da li su svesni kako Miloševićeva politika vodi u rat u kojem može sve da ode u nepovrat, da posle opasnih sukoba više nema povratka. Govorili su mi da nisam u pravu, da izmišljam. A onda smo videli miting na Gazimestanu - kao film i fašističku estetiku Leni Rifenštal. Tada su mi kolege govorile da sam antisrbin. Tu gledamo kako nestaje zakon o radu o kojem govorimo, i to nije uradio Milošević, radnici su ga zgazili. Drugim rečima, jedna vrsta ludila je ušla u ljude.

* U socijalnom smislu to je bilo samoubistvo?

- Apsolutno. Posle tri-četiri godine Miloševićeve vladavine, ulazimo u hiperinflaciju kakva nije zabeležena u svetu. Ako odmah ne zamenite u marke nešto što se nazivalo plata, potpuno izgubi vrednost.

* Od Miloševićeve pojave, dakle, imamo potpuno menjanje socijalnog položaja zaposlenih, drastični pad zarada, ali i potpuno odsustvo zaštite temeljnih radničkih prava?

- Zakon više nije bio primenjiv, fabrike su prestajale da rade, sve zbog borbe za srpstvo. Da preskočimo jedan period, poslednje izmene zakona koji reguliše ono što nazivamo pravima radnika dogodile su se u vreme Aleksandra Vučića i dolaska takozvanog stranog kapitala, stranih investitora. Koji su - je l - otvarali fabrike za namotavanje žice. Lon poslovi.

Novi poslodavci uslovljavaju državu, traže da radnici nemaju nikakva prava, što Vučić, bez ikakvog gunđanja, prihvata. Kaže, čak, da će zakonska regulativa biti još povoljnija za ulagače, daje im budžetski novac za otvaranje radnih mesta. Tako dobijamo zakon za privatne firme i vlasnike, Oni se oslobađaju bilo kakvih obaveza i mogu sa radnicima da rade, maltene, šta im padne na pamet. Danas da primi radnika, sutra da ga otpusti, nema nikakve garancije za bilo šta.

A ostao je nepromenjen zakon koji reguliše prava zaposlenih u javnim preduzećima i u onima koji imaju državni kapital. Evo, recimo, Politika, Večernje novosti, firme u strašnim problemima, a ne mogu nikoga da otpuste. Država donira. I nikom ne pada na pamet da tu nešto menja.

* Ponovo dolazimo do uzroka?

- Nas su upropastili nacionalizam, ratovi, pljačka, ne znam da li je i u staroj, predratnoj Jugoslaviji bio ovako nezavidan položaj radnika. Sve je propalo i kad ovo jednoga dana prođe, kad Srbija, eventualno, malo ojača, moraće jedan deo radnog prava da prenese iz zapadnih demokratija i kapitalizma koji je daleko humaniji i bolje organizovan, kako bi se vratila izvesna radnička prava.

* Činjenica je, s druge strane, da nema pobune protiv takvog položaja; nema vriska, makar on bio i neartikulisan. Anestezija i odsustvo pokušaja da se bilo šta menja?

- Kriza u Srbiji traje trideset godina, ratovi, beda, siromaštvo; došli su ovi “trange-frange” investitori, ljudi jesu anestezirani. Drugo, ljudi su kukavice. Prosto je tužno gledati tu količinu kukavičluka. Došao neki investitor, Južnokorejac, ne da im da idu u toalet, naterao radnike da nose pelene. I šta biva - niko se ne buni. Je li to taj hrabri srpski narod. U kojoj smo to fazi kad svako nad nama može da se iživljava. A mi jedino molimo boga da ne bude previše bolno.

Tako to biva kad izgubiš te silne ratove. Pre svega kad ih vodiš.

* Vidite li način na koji sindikat treba da postupa ubuduće, kako da se za nešto izbori?

- Kao prvo, ne vidim inicijativu. Upravo zbog tog kukavičluka. Ljudi treba da znaju da se udruživanje radnika ne može zabraniti, da je to tekovina savremene civilizacije. I ne treba da se plaše udruživanja i isticanja svojih zahteva. Sada imamo položaj radnika kao u prvobitnoj akumulaciji kapitala, zaposleni su postali najamna radna snaga bez ikakvih prava.

I još nešto: sindikat, pre svega znači silu! Nemamo nikakva prava - u redu, naše legitno pravo je da posegnemo za silom. Pa da zaustavimo proizvodnju. Ne daje nikakve rezultate?! U redu, doći ćemo do upravne zgrade i zapalićemo je!

Onda nas gazda pozove i kaže, gospodo, nemojmo - šta, pravo na osam sati rada, na pauzu, na godišnji odmor? Pa, naravno, hajde da razgovaramo, mogli smo to i bez ove incidentne situacije. A mi kažemo - nismo, jer nisi hteo da razgovaraš i kad god nećeš da razgovaraš - desiće se isto.  

* Došli smo do zakonske regulative koja dodatno obespravljuje radnike, kao mogućnost iznajmljivanja radnika na lizing? 

- Odlično. Nas petorica zapalićemo nekoliko agencija koje iznajmljuju radnu snagu. Druga petorica zapaliće upravne zgrade firmi koje zapošljavaju radnike preko takvih agencija. Pokazaćemo snagu, jer ovakav položaj zaposlenih danas postoji jedino u krajnje zaostalim afričkim državama, a u nekim naprednijim je čak i bolji nego u Srbiji. Zbog toga je, naglašavam, upotreba sile legitimna.

* Za medije u Srbiji kao da ne postoje radnička prava - interesantna su jedino kada dođe do nekog incidenta, kakav je stradanje radnika?  

- I to mogu da razumem, ali sam uveren da se može promeniti. I to kontinuiranim akcijama koje bi privukle javnost.

* Gde vidite ulogu sindikata, šta treba da radi?

- Imamo, nažalost, mnogo korupcije u sindikalnim vrhovima, u rukovodstvima. Jer, vlasnici će uvek pokušavati da prođu jeftinije i posezaće za korupcijom sindikalnih lidera koja im se više isplati. Zato radnici moraju da biraju nekorumpirane ljude, nije moguće da makar petorica ljudi ne mogu da među sobom pronađu jednog takvog.

* Kako vidite budućnost UGS Nezavisnost u čijem ste osnivanju učestvovali? Šta treba da radi, kako da se pozicionira? 

- Akcije Nezavisnosti sam registrovao, ali ne i nekakav krajnji efekat. Ako ja kao novinar nisam čuo uspešnost sindikalnih akcija, ljudi koji manje prate medije nisu uopšte.

Sindikat treba da se resetuje, da promeni strategiju i da odluči hoće li biti sindikat koji se bori za radnička prava, ili nevladina organizacija. Nema prostora za nova predavanja i seminare, za političke sindikalne škole, uputstva o pregovaranju, smernice. Ili jesi, ili nisi sindikat! Nema proslave Prvog maja, ljudi treba da znaju da su se Prvog maja radnici u Americi 1886. pobunili, da je pobuna jedini način da se za nešto izbore. U Francuskoj, u Velikoj Britaniji, sindikati stanu, staje sve, cela država.

U Srbiji ljudi treba da shvate da je ljudski pobuniti se. Ili nas neće ostati ni za pod onu Tarabićevu šljivu. Ostaće nas za pod ovaj astal.

Bojan Tončić

Izvor: UGS Nezavisnost (https://nezavisnost.org/)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* BeFem feministički kulturni centar poziva na pete Letnje feminističke susrete mladih seoskih žena koji će biti održani u petak, 29. juna u Bačkom Monoštoru s početkom u 15 časova. Susreti se održavaju u sklopu Eko muzičkog festivala Regenaracija Dunava. Letnji feministički susreti mladih seoskih žena imaju za cilj da povećaju vidljivost i promociju različitih ženskih inicijativa koje nastaju na selu i menjaju ritam života u lokalnim zajednicama u Srbiji

Mlade žene se suočavaju sa brojnim problemima i izazovima u seoskim zajednicama. Često izrazito tradicionalno i patrijarhalno, selo sužava mogućnost za lični i profesionalni razvoj mlade žene. Na selu, žene su ekonomski, a i na svaki drugi način ugroženije nego žene u gradu. Češće su izložene nasilju koje ne smeju da prijave, a uzrok tome je njihova marginalizacija i nevidljivost, navode u redovima organizatora ovih Susreta.

BeFem feministički kulturni centar već pet godina nastoji da podrži udruživanje žena na selu i da prikaže značaj ženskog savezništva za suprotstavljanje tradicionalnim okvirima u kojima žena na selu ne uživa samostalnost i prostor za nezavisnost. Povezujući se sa lokalnim inicijativama, otkrivale smo čitava ženska savezništva, koja uspevaju da stvarnost menjaju, čine boljom i drugačijom, otvorenom za razlike, kažu. U toku realizacije ovih programa one su se srele i započele rad, obostranim procesom učenja sa pojedinkama ili grupama žena koje su inovatorke u svojim zajednicama, a koje nisu uvek bile otvorene i spremne za njih. Kroz rad pojedinki i grupa u kojima deluju ove mlade žene su pokazale kako su vojvođanska sela postala mesta feminističke akcije, u kojima se kroz njihov rad i aktivizam menja i slika šire lokalne zajednice.

Letnji feministički susreti su jednodnevni događaj koji promoviše ženska prava, predstavlja primere ženskog aktivizma i solidarnosti ženskih grupa. Jedan od ključnih ciljeva jeste da žene iz seoskih zajednica iznova govore o važnosti snage ženskog prijateljstva i razmene znanja, kao i kontinuiranog učenja koje pokreće promene.

Ove godine Letnji feministički susreti mladih seoskih žena organizovani su u saradnji BeFema, Hajnrih Bel Fondacije i UG Podunav iz Bačkog Monoštora.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Rodna ravnopravnost

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…