Prikazivanje članaka po tagu portal

* Ovo je prva od nekoliko priča o Tasosu koje će biti ispričane u nekoliko nastavaka…početak je ove prve priče (Inače, već smo kao dvostruki elektronski medij otpočeli u nekoliko prethodnih rubrika na portalu ovde saradnju sa Eko-naturističkim udruženjem "Naturisti Srbije", u cilju razvoja saradnje s obzirom na obostrano izražavane odnosno promovisane pozitivne vrednosti kvalitetnog i zdravog načina života, pa ćemo nastojati da saradnja bude razvijana novim zanimljivim pričama, najavama događaja, reportažama, fotografijama, blog-pripovetkama kao što je i ovaj prvi nastavak o popularnoj naturističkoj plaži Tripiti u Grčkoj - od strane predsednice Udruženje Tanje Stanković i njenog spisateljskog pera i njenim okom kamere - pa idemo dalje u redovima koji slede, iz Tanjinih impresija o Grčkoj, Tasosu, Tripiti plaži):

Prvi put sam posetila Tasos 2010. godine i zaljubila sam se u ovo čarobno, mesto „neiskvareno“ turistima. Ono nije uređeno, uglancano i uglađeno da bi se dopalo strancima, već meštani žive onako kako su oduvek živeli. Bave se uzgojem maslina i proizvodnjom kvalitetnog hladno-ceđenog maslinog ulja, sečenjem i izvozom najkvalitetnijeg sedefastog mermera (najviše u Emirate i slične bogate zemlje), prave nadaleko čuveni lekovit borov med i uživaju u zimskim mesecima mira i tišine tako što se međusobno pomažu - ako ti praviš cipele, a ja imam restoran, uvek ćemo jesti kod mene, a kupovati cipele kod tebe i tako jedni drugima praviti promet. Turizam je tek četvrta privredna grana kojom se ostrvljani bave. Mnogi žive u Kavali zimi, a leto provode na Tasosu. Primer je čovek koji pravi najbolje girose u Potosu, stoji iza fast fud restorana El Greco, mnogo voli Srbe, pomalo zna srpski jezik i često dolazi u Beograd da se vidi sa svojim prijateljima koje je tamo upoznao, dok sa porodicom zimu provodi u Kavali baveći se građevinom - voli brzu vožnju motorima, kao i mnogi Grci - Lampros Kanaras. Upoznali smo se 2010, posetila sam ga 2013. i 2014. svaki put kad bih bila na ostrvu, i konačno 2017. tokom mog poslednjeg zabeleženog letovanja u Grčkoj. Priča još nije gotova…

Jedna žena iz Bugarske udata na za Grka mi je 2017. godine uz osmeh rekla: „Tasos je spokoj.“ Tada je bila u pravu, ali čujem da je sada situacija drugačija. Mnogo je onih koji su shvatili da ovo, pa onome kako se bez razloga priča u narodu, penzionersko ostrvo, ipak treba posetiti. A, ja ću se sigurno vratiti, jednog dana, kad me Tasos opet bude „pozvao u goste“.

Najpoznatija nudistička plaža na ovom prelepom ostvu je svakako Paradizo plaža na istoku zemlje, ali postoje i malo manje poznate. Tripiti i male plaže kod Potosa i plaže Metalija (Limenarija), ali kada biste me pitali, moj izbor mesta za nudističko sunčanje je definitivno istočno „ćoše“ plaže Tripiti.

U Grčkoj golotinja nije dozvoljena na javnom mestu, isto kao u većini zemalja, na primer Srbiji, gde to spada u kršenje Zakona o javnom redu i miru, takozvanom JRM, nema zvaničnih resorata, osim retkih, kao što je Vritomartis na Kritu, ali je ne čitavoj obali bogatoj nepreglednim peščanim plažama, jedno „ćoše“, kako rekoh, obično ostavljeno za nas i naše uživanje. Policija nas uglavnom ne juri, a lokalci su se nekako privikli na to da naleću na gole ljude na već ustaljenim mestima, ali i shvataju da je neizbežno da uvide finansijsku korist od našeg postojanja.

Hajde da krenemo od toga gde se nalazi plaža Tripiti. Nje nema na grubljim mapama, jer je to samo plaža i veliki hotel, sa nekoliko kuća i vila sa apartmanima za izdavanje, te aubobuska stanica. Na internetu se na sajtu NikAne nalazi ova detaljnija mapa (pogledajte u slajdovima ispod teksta-fotografija broj 4), a NikAnu, koju inače lično poznajem, ću pitati da je postavim na naš sajt.

Ona se nalazi udaljena jednu stanica od Limenarije, kad se ide ka zapadu. Od Potosa ka Limenariji postoji napravljena staza za šetnju uz vodu u dužini od 4 kilometra, nailazi se na Pefkari plažu, na Metalia plažu sa sjackavim peskom punim metaljnih trunčica zaostalih od rudnika metala, pa se preko marine ulazi u samo mesto. Divan centar sa ručno slikanim muralima, prodavnicama i restoranima, ali kad se dalje krene na zapad, to postaje skup vila sa apartmanima i dugačkom gradskom plažom.

Kad se to završi i izađe iz mesta, na oko 2-2,5 kilometra nailazi se na Tripiti plažu. Na mapi se jasno vidi čist jugozapadni kraj ostrva, naravno, sa odličnim pogledom na Svetu Goru, odnosno planinu Atos, na istoimenom prstu na Halkidikiju, a u momentima kada je nebo čisto a vreme sunčano, može se videti i manastir Hilandar. Na slici možda ne izgleda toliko visoko, koliko izgleda kad se pođe od Kavale prema Solunu, pa kad se zapravo vidi koliki je to planinski masiv i koliko je visok. Mislim da je vazdušna udaljenost oko 50 kilometara.

Kad se uđe na glavni ulaz plaže, sa desne strane se nalaze bungalovi sa apartmanima i kuhinja dragog drvenog bič bara koji se nalazi s leve strane, pravo, u daljini, jasno se vidi veliki ol-inkluziv hotel Blue Dream Palace. Retko kad mi skrene pogled na tu stranu. Suncobrani, ležaljke, infiniti bazen, kreveti sa baldahinima, sve je to lepo, ali onome ko nije u našoj koži. Sve to nije priroda, sve to nije opuštanje (mada se za bazen ne bih bunila, ali da bude samo za nas) i nije mi bilo privlačno. Evo, da vam kažem, nikad na plaži ne biram ležaljku. Nije mi jasno kako se ljudi na ležaljkama sunčaju na stomaku, bez pomeranja i njenog spuštanja? Nije za mene, definitivno… Volim pesak…

TRYPITI

Konačno, Tripiti plaža snimljena sa vidikovca prema Limenariji, to jest, s vrha one odsečene stene (naslovna fotografija kako stoji i u legendi-opisu) pored koje se sunčaju golišavi i srećni ljudi… Vidi se zapadni krak plaže i velika stena koja ga obeležava, ali se, na moje zadovoljstvo, ne vidi ona grdosija od modernog hotela, brojne ležaljke, bazen, suncobrani…

Inače, Tripiti plaža je prilično kamenita, najviše u vodi, ali ima dva odlična ulaza na kranjem istoku, i na kranjem zapadu. Zapadni ulaz koriste gosti hotela, a istočni koristimo mi. O tom našem, istočnom, pričaću u nekom narednom nastavku…

Uživajte u letu i družite se s naturistima. Divni neki ljudi…

Uživala, fotografisala i napisala: Tanya (Tanja Stanković)

O nama

Eko-naturističko udruženje „Naturisti Srbije” osnovano je 2018. godine sa sedištem u Beogradu, sa ciljevima promovisanja ideje nudizma i naturizma, zaštite životne sredine i biodiverziteta, kao i promocije zdravog načina života.

Zvaničnici udruženja: Tanja Stanković • predsednica Udruženja i Upravnog odbora Dejan M. • potpredsednik Udruženja, Božidar Mićić • sekretar Udruženja, Petar M. • predsednik Nadzornog odbora, NN lice • član Nadzornog odbora, Sirijus iz Obrenovca • članica Nadzornog odbora, Sale Naturale • esejista, literarni promoter naturizma, Dejan Kostić • naturistička fotografija i video materijal, Miki Vertis Šarić • kuvar na susretima i naturističkim kuvarskim takmičenjima, Vlada Kostić • profesionalni nudistički masažni terapeut: 064/307-11-76

Kontakt Adresa: Jovana Isailovića 23, 11210 Beograd

e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.; Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Telefon: 064/36-1111-8

Portal: https://www.naturisti.rs/

- U dodatku, uživajte u seriji autorskih, originalnih fotografija predsednice Udruženja Tanje Stanković -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Objavljeno u Prva vest

* Dragi članovi i prijatelji Udruženja „Naturisti Srbije“, imamo nekoliko vesti koje bismo da podelimo sa vama - obratili su se našoj redakciji i naravno vama prvenstveno, poštovani čitaoci portala, iz Udruženja - sa nekoliko aktuelnih informacija:

• 8. januara biće organizovan naknadni Naturistički doček Nove godine, i to u glavnoj zgradi Kluba Siki (Sziki) kod Segedina u Mađarskoj. Prevedeni delovi poziva, glasi: 'Hranu i piće obezbeđuju svi. Program: muzika, ples, zabava, hrana, piće, sauna, đakuzi, dobro raspoloženje, humor, pab sport i maske koje donosite, perike itd. Mogućnost prenoćišta u galeriji glavne zgrade ili u grejanom karavanu koji se može iznajmiti. Ukoliko ste zainteresovani, vaše učešće možemo da prijavimo organizatorima, a vama da pomognemo da saznate više detalja vezanih za ovu, stvarno lepu ponudu.

• U toku su pripreme časova gole joge u Beogradu

Što se tiče putovanja u Morahalom i na Palić, dobili smo, kažu u Udruženju "Naturisti Srbije", i zvaničnu potvrdu direktno sa imejla banje na malo - neobičnom ali razumljivom srpskom jeziku, da je četvrtak i dalje nudistički dan u Premijum velnes spa delu, ali se servis dotoka vruće vode do hotela Vila Aleksandar na Paliću još uvek čeka. Sledeći planirani datum održavanja nudističkog putovanja i ujedno i redovne skupštine je 13-15. januara, ali ćemo za konačno određivanje datuma, preciziraju, sačekati da započne sledeća 2022. godina i da se ispune svi uslovi za planiranje putovanja. A evo i teksta odgovora iz banje: Hvala puno Nimrodu na poštovanju i na trudu da odgovori na srpskom jeziku.

'Poštovani Tanja! Molim razumevanje u Spa centru samo svi četvrtak može koristiti bez kupaćih kostima.

Više informacija: https://erzsebetfurdo.morahalom.hu/sr/silent-wellness-premum-spa-area

Čekamo Vas! Srdačan pozdrav

31. decembra, u ulici Jovana Isailovića 23/6, na III spratu u Kotežu, sedište Udruženja otvara vrata na kojima se nalazi natpis sa imenom „Naturisti Srbije“ i poziva drage zainteresovane članove i prijatelje na doček Nove 2022. godine i golo novogodišnje druženje.

Nudi se osnovno posluženje, a svako može da doprinese hranom ili pićem koje želi da vidi na stolu te večeri, uz prilog od 500 dinara za pokrivanje troškova organizacije. Poželjno je da ponesete kape, maske, perike ili neki sličan lični zabavni praznični ukras ili nakit. Obavezno poneti papuče i peškir. Stan je dobro grejan inverter klimom.

Čekamo vas na druženju u opuštenoj domaćoj atmosferi. Broj mesta ograničen.

Domaćini večeri: predsednica Tanja, potpredsednik Dejan i žuti mačorčić, koji se odaziva na ime Siki (Sziki). Vaše Udruženje „Naturisti Srbije“

- Pogledajte osim naslovne, još dve fotografije u slajdovima ispod teksta: Klub Siki (Sziki) kod Segedina, Mađarska (1) i holet na Paliću (2) -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Objavljeno u Prva vest

* Nastavak prekogranične suradnje između Hrvatske i Srbije - na planu medija kroz dobrosusjedske odnose: putem Radijskog mosta Osijek - Sombor = OSSO!

Na kraju svakog mjeseca tijekom vikenda možete slušati emisije u programima dvije partnerske stanice/postaje, Radio Mačkamama - Osijek, Republika Hrvatska & Novog Radio Sombora - Sombor, Republika Srbija, na linkovima:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html (Novi Radio Sombor)

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-hrvatska/143-radio-mackamama-osijek.html (Radio Mačkamama, Osijek)

Termini obje emisije su poslednje subote u mjesecu premijera i repriza prve subote u narednom mjesecu, u istim terminima, od 11 sati.

*****

I ovu emisiju, broj 10, Radijski most Osijek-Sombor za Novi Radio Sombor, pripremila je Udruga Pannoninas put iz Osijeka. Urednik emisije Siniša Maurus. 

Takođe, kao i sve emisije OSSO odgođeno možete slušati i na youtube kanalu Novog Radio Sombora: 

https://www.youtube.com/channel/UCd3_n9QO8n3qwjLxjHjV0FQ

Što se pak ovih stranica na portalu Novog Radio Sombora tiče, 20. juna postavljena je i zajednička stranica, počev od obe prve emisije (siječanj-januar), pa ih i na tom mjestu možete sve zajednički da pronađete i u odgođenom slušanju odete na prethodno pomenuti yt kanal Novog Radio Sombor; link ovog grupnog - sve na jednom mestu je sledeći:

http://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/5359-sve-emisije-na-jednom-mestu-osso-radio-most-radijski-most-osijek-sombor-sombor-osijek

Dakle, na vama je kakvu ćete odluku donijeti - mi smo tu za vas!

Vaši, okupljeni na Radio/Radijkom mostu Osijek-Sombor, Udruženje Pannonias put - Radio Mačkamama (Osijek, Hrvastska) & Udruženje "PODIUM" - Novi Radio Sombor (Sombor, Srbija).

Želimo vam svima zajedno lepe trenutke uz vaš i naš program i dobro nam došli!

Objavljeno u Prva vest

* Evropska komisija (EK) je pozvala države članice Evropske unije da Covid-19 klasifikuju kao profesionalnu bolest i da se ozbiljnije pozabave zdravstvenim i bezbednosnim propustima koji ugrožavaju živote radnika, objavio je portal UGS Nezavisnost

U svojoj novoj zdravstvenoj i bezbednosnoj strategiji, EK poziva države članice i da se „pozabave trendom smanjenja broja inspekcija rada“.

Evropska “vlada” je tako praktično prihvatila zahtev Evropske konfederacije sindikata (EKS) koja je još pre više od godinu dana od država članica EU zatražila da se radnicima pruži dodatna zaštita od virusa i da se Covid-19 proglasi profesionalnim oboljenjem. 

Evropska sindikalna centrala je u aprilu ove godine objavila istraživanje koje je pokazalo da je od 2010. godine broj inspekcija bezbednosti na radnom mestu u zemljama članicama EU opao za petinu, a da je u 17 država smanjenje inspekcija i do 55 odsto.

U EKS su odluku EK ocenili kao dobar korak ka pristupu „nulte vizije“ smrtnih slučajeva povezanih sa radom, jer se pouzdano zna da su mnoge od preko milion žrtava Covid-19 u Evropi zaražene na radnom mestu. EKS ukazuje i da više od 100.000 ljudi godišnje umire od raka vezanog za karakter posla koji obavljaju, te da se iz godine u godinu povećava broj smrtnih nesreća na radnom mestu.

Komentarišući novu strategiju, zamenica generalnog sekretara EKS Ester Linč rekla je da dobre namere nisu dovoljne kako bi se značajno povećala bezbednost radnika.

- Skandalozno je to što su inspekcije bezbednosti na radnom mestu u poslednjih deset godina bile najmanje upravo u vreme Covida, što je verovatno koštalo mnogo života i pomoglo širenju bolesti. Komisija je uputila snažnu poruku državama članicama da se ova opasna situacija više ne može tolerisati, ali dobre namere Komisije ne prati dovoljan broj mera. Potrebna su nam jača pravila i njihovo efikasno sprovođenje kako bi se osiguralo da ljudi mogu ići na posao sa uverenjem da će se sigurno vratiti kući - izjavila je Linč.

U evropskoj sindikalnoj centrali pozdravljaju najnoviju odluku EK, ali i upozoravaju da je nova zdravstvena i bezbednosna strategija EU u nekim oblastima “ispod svog ambicioznog cilja”.

S tim u vezi, ukazuje se da strategija traži postavljanje obavezujućih ograničenja izloženosti na još nekoliko supstanci koje uzrokuju rak - ali ne i za sve. Trenutno je ograničeno samo 27 od ukupno 50 takvih prioritetnih kancerogena kojima su radnici u Evropi široko izloženi. Takođe, u novoj strategiji izostaje kombinovana izloženost opasnim hemikalijama.

EKS upozorava i da u novoj zdravstvenoj i bezbednosnoj strategiji nedostaju zakonske inicijative o mentalnom zdravlju i mišićno-skeletnim poremećajima koji nastaju na radnom mestu. U tom dokumentu, ne spominje se ni potreba za maksimalnim radnim temperaturama u svetlu klimatskih promena.

Izvor: Nezavisnost.org

Novinar, Svetozar Raković

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

Beleži: Velimir Perović

------------

* Infektolog Dragan Delić izjavio je danas da je za stvaranje kolektivnog imuniteta neophodno da 80-85 odsto stanovništva bude zaštićeno preležanom infekcijom kovid-19 i vakcinacijom

Delić je za portal UGS Nezavisnost kazao da je vakcinacija jedina zaštita od težih posledica korona virusa i osudio je lekare koji se protive vakcinaciji. 

- Zastrašujuće je da pojedini lekari govore negativno o vakcinaciji, jer lekar ne može da ima negativan stav prema vakcini. Svaki lekar ima pravo na sumnju, sumnjajući dolazimo do istine, ali svoju sumnju ne možemo da plasiramo laicima jer ih na taj način dovodimo u zabludu - rekao je infektolog.

Delić je istakao da još uvek nismo blizu kolektivnom imunitetu, uprkos tome što je 1,2 miliona ljudi revakcinisano i 660.000 preležalo infekciju. 

- Da bismo znali odgovor na to pitanje trebalo bi pre svega da znamo koliko od onih koji su se vakcinisali preležalo kovid-19, a koliko nije bilo u kontaktu s virusom. Nažalost, mi te podatke nemamo. Kolektivni imunitet se stiče kada 80-85 odsto stanovništva bude zaštićeno preležanom infekcijom ili vakcinacijom - objasnio je on.

Izjavio je da je većina stanovništva neodlučna jer nema pravovremenu i sveobuhvatnu informaciju o značaju vakcinacije:

- Osim toga mnogi s pravom ne veruju u poruke ljudi iz Kriznog štaba, jer je očigledno da se politika previše uključila u vodjenje borbe protiv pandemije. Vakcinacija je čisto stručno pitanje i o tome bi trebalo da govore samo kompetentni lekari: epidemiolozi, infektolozi, virusolozi, pedijatri i ostali specijalisti koji se time bave - naveo je doktor.

Dodao je da je politika izdominirala nad strukom i da su zbog toga posledice epidemije kovida-19 mnogo veće nego što bi bile da je obrnuta situacija.

Prema zvaničnim podacima, do 18. aprila u Srbiji je preminulo oko 6.000 osoba, a registrovano je više od 660.000 inficiranih korona virusom.

Govoreći o novim sojevima korona virusa, Delić je za Nezavisnost podvukao da će se prema novim sojevima razvijati i nove vakcine. 

- Sledi nam jedna velika igra "izmedju" mutacija virusa i efikasnosti novih vakcina. Dokazano je da se britanski soj lakše prenosi, ali da ne daje težu kliničku sliku. Kada je u pitanju brazilski soj, od kojeg umire veliki broj ljudi u Brazilu, ne mora da znači da će taj virus isto tako biti smrtonosan i ako dodje u Srbiju - rekao je infektolog.

Delić je naglasio da bi vakcinacija trebalo da bude brža i masovnija, kako se ne bi dozvolilo virusu da se razmnožava i da mutira:

- Možemo da vakcinišemo čitavu Evropu, ali ako ne vakcinišemo Afriku opet nismo ništa uradili, jer će se virus preliti iz jedne u drugu zemlju, s jednog na drugi kontinent. Mora se što brže vakcinisati veći deo svetske populacije, kako virus ne bi dobio na vremenu za mutacije.

Naveo je i da je Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđena obavezna vakcinacija medicinskog osoblja.

- Zdravstveni radnici nose odgovornost ne samo za sebe nego i za svoje pacijente. Svi zdravstveni radnici koji rade s bolesnicima morali bi da se vakcinišu - zaključio je Delić za UGS Nezavisnost.

Izvor: UGS "Nezavisnost" (https://nezavisnost.org/)

-----------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Umesto “iz helikoptera” pomoć deliti selektivno

* Da bi uspešno ublažila ekonomske posledice virusne pandemije Vlada Srbije treba ciljano da pomogne najpogođenijim sektorima privrede i najugroženijim građanima, umesto što novac deli “iz helikoptera” svima. Javnosti treba da bude jasno da se finansijska pomoć svim punoletnim građanima obezbeđuje iz stranih kredita koje će morati da vraćaju svi poreski obveznici, ukazuju stručnjaci u tekstu objavljenom na portalu UGS Nezavisnost

Treći paket ekonomskih mera Vlade Srbije za pomoć građanima i privredi u uslovima pandemije vredan 249 milijardi dinara, trebalo bi da počne da se realizuje 8. aprila isplatom prve polovine minimalne zarade za zaposlene, dok će naredne isplate uslediti u maju i junu.

Direktnu podršku države od jednog i po minimalca dobiće milion i po preduzetnika i zaposlenih, a paket dodatno uključuje i novčanu pomoć građanima i nezaposlenima, što je, po ocenama stručnjaka, i dalje na tragu prošlogodišnjih prolećnih i letnjih mera. Doduše, ovog puta nešto selektivnije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko kaže da je treći paket u osnovi zadržao pristup prethodnih, odnosno da se pomoć dodeljuje za plate zaposlenih i “helikopterski”, kao jednokratna pomoć svim odraslim stanovnicima na skoro univerzalnoj osnovi. Dodata je i pomoć zaposlenima u velikim preduzećima, što treći paket čini obuhvatnijim.

Treći paket pomoći ima elemente i direktne zaštite ugroženih radnih mesta, kroz dodatni krug targetirane pomoći, gde se daju veće subvencije za plate zaposlenih, ili direktne subvencije firmama na primer po hotelskom krevetu, putničkom autobusu i slično. Ipak, primećuje Arandarenko, Vlada i dalje smatra važnijom indirektnu zaštitu, kroz stimulativno upumpavanje novca u celu privredu i u stanovništvo kako bi se održala investiciona i potrošačka tražnja i podstakla optimistička očekivanja.

- Taj pristup je dao rezultate prošle godine, ali ako se zdravstvena kriza produži on može da postane preskup. Segmenti privrede koji su duboko pogođeni nisu preveliki i bilo bi neophodno dodatno ih podržati u slučaju prelivanja nepovoljnog razvoja u drugu polovinu 2021. i posebno u 2022. godinu. Ako se kriza produži na sledeću godinu, tada će verovatno doći na red i zamrzavanje plata u javnom sektoru i druge solidarističke mere koje smo već videli tokom fiskalne konsolidacije - upozorava profesor Arandarenko.

Ekonomska novinarka NIN-a Petrica Đaković, autorka analize “Ekonomske mere za ublažavanje posledica pandemije”, smatra da su lanjski i ovogodišnji paketi ekonomskih mera slični, s tim što je novi manje vredan od prethodnih.

Ona ocenjuje da je iz ugla opravdanosti svih mera pomoći najgora podela novca svim punoletnim građanima, jer iziskuje ozbiljan novac iz budžeta, odnosno iz kredita koje će u narednom periodu vraćati svi poreski obveznici. Uz to, taj novac po njenom mišljenju ne doprinosi povećanju potrošnje a time ni privrednom rastu, a čime vlast pravda tu pomoć.

- Iskustvo Srbije, odnosno malih, otvorenih ekonomija, dokazuje da takvi podsticaji jako malo doprinose privrednom rastu, ali zato utiču negativno na spoljnotrgovinski jaz, jer se višak novca obično troši na uvoznu a ne na domaću robu - kazala je Đaković.

Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić nema dilemu da je Srbija među onim evropskim državama koje su uvele najmanji mogući nivo protiv-pandemijskih restrikcija kretanja i zatvaranja privrede, upravo zato što je donosiocima odluka veoma stalo da nacionalni privredni rezultati budu što manje pogođeni pandemijom.

- Neselektivna podela pomoći, tzv. ‘novac iz helikoptera’, morala je da bude zamenjena ciljanim merama podršku isključivo najpogođenijim pod-sektorima privrede, umesto raspodele novca čak i onim sektorima na koje pandemija nije uticala ili im je čak povećala tražnju i poslovanje. Osim toga, iako je prvobitna novčana pomoć od 100 eura po punoletnom stanovniku Srbije u drugom kvartalu 2020. godine dala kratkoročni rezultat po smanjenje siromaštva, podela dva puta po 30 eura u ovom trenutku neće ostvariti praktično nikakav uticaj na smanjenje siromaštva, ali će predstavljati veliki izdatak po državni budžet - smatra Protić.

Dejan Titović, predsednik Granskog sindikata prehrane, ugostiteljstva i turizma "Nezavisnost" ističe da su turizam i ugostiteljstvo među najpogođenijim delatnostima i da je zato dobro što će zaposleni u tom sektoru dobiti tri polovine minimalca i još jednu celu minimalnu zaradu. Međutim, on napominje da je ostao neispunjen jedan veoma važan zahtev sindikata.

- Treba otpisati doprinose i poreze na isplaćene zarade u periodu dok je privreda bila u ograničenim uslovima funkcionisanja. To je lako utvrditi i sprovesti, i sigurno bi bila značajnija pomoć najugroženijim sektorima - zaključuje Titović za portal UGS Nezavisnost.

Izvor: UGS "Nezavisnost" / Sažeo: novinar Svetozar Raković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 2

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…