Prikazivanje članaka po tagu pomoć

* Cilj panel diskusije, kao i predhodne dve, je da okupi stručnjake i stručnjakinje koji se iz različitih perspektiva bave pružanjem pomoći i zaštite žrtvama rodno zasnovane diskriminacije i povrede prava u oblasti rada i zapošljavanja i doprinese uspostavljanju dijaloga, umrežavanju i boljem korišćenju postojećih resursa za pomoć i podršku žrtvama na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou
 
Panelisti koji će diskutovati o temi su Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Milanka Stevović, advokatica NVO "Oaza sigurnosti", Marija Srdić, predsednica sekcije za afirmaciju ženskog biznis liderstva Unije poslodavaca Vojvodine, Rada Gujaničić, predsednica Upravnog odbora Ženskog centra Užice, Jasmina Nikolić, direktorka Viktimološkog društva Srbije, Sanja Ćopić, predsednica Upravnog odbora Viktimološkog društva Srbije.
 
Diskusija će moći da se prati uživo preko facebook naloga VDS.
 
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

* Šesta tranša prehrambenih paketa u 2020. godini za socijalno ugrožena lica u naseljenim mestima i salašima na području Grada Sombora krenula je danas iz prostorija Crvenog krsta

Distribuciji prehrambenih paketa prisustvovao je i član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smiljanić.

Ukupno 550 prehrambenih paketa korisnici socijalne pomoći moći će da preuzmu u svojim mesnim zajednicama. Paketi se sastoje od po tri kilograma pirinča i šećera, četiri kilograma pasulja, tri litra ulja, testenine, konzerviranog povrća i drugh prehrambenih proizvoda.

Srđan Ačanski, Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Beograd, 24. novembar 2020. 

Udruženje radnika na internetu obratilo se UGS Nezavisnost tražeći pomoć povodom iznenadne odluke Ministarstva finansija i Poreske uprave da započne masovno oporezivanje ukupnih prihoda radnika na internetu na najstroži način - retroaktivno za poslednjih pet godina i sa zateznim kamatama do 80 odsto

Nezavisnost smatra da je opravdan zahtev Udruženja upućen Vladi da se takvo postupanje poreskih organa obustavi, te da se adekvatno rešenje nađe u pregovorima o pravnom statusu radnika na internetu.

Pismo Udruženja radnika na internetu objavljujemo integralno:

*************

“Poštovani,

Obraćamo Vam se sa pozivom za pomoć u vezi sa problemom u kome se našla čitava zajednica radnika na internetu u Srbiji. Udruženje radnika na internetu nastalo je pre manje od mesec dana kao reakcija na iznenadni postupak Ministarstva finansija i Poreske uprave, koji prete da ekonomski potpuno unište preko 100 000 ljudi u našoj zemlji, uguše čitavu granu perspektivnih poslova i dovedu do nesagledivih socijalnih problema. Naime, 13. 10. 2020. godine Poreska uprava je na svom zvaničnom sajtu objavila poziv fizičkim licima da samoinicijativno prijave prihod iz inostranstva i navela da postoji visoka stopa nepoštovanja poreskih propisa.

Iako je Srbija deseta u svetu po broju radnika na internetu, naš Zakon o radu ih i dalje ne prepoznaje. Ne postoji nikakva socijalna zaštita, pravo na bolovanje, trudničko i porodiljsko odsustvo, sigurnost zaposlenja, zaštita od otkaza i mobinga, pravo na podizanje kredita, niti je moguće sklopiti ugovore o radu koji štite prava radnika. Radnici na internetu nemaju pravo da osnuju sindikat. Suočeni s nedostatkom poslova u “tradicionalnim” sferama, bez ikakve pomoći ili stimulacije od strane države, mi, radnici na internetu, uspeli smo da pronađemo i stvorimo nove poslove na internetu i da ostanemo da živimo u državi (u kojoj stopa nezaposlenosti mladih (15–24 godine) za II kvartal 2020. dodine iznosi 20,7% i u kojoj je na pomolu novi vid radnog izrabljivanja mladih ljudi kroz program Moja prva plata).

Državne institucije do danas nisu učinile ništa da bi regulisale naš radni i pravni status, nisu nam obezbedile subvencije za inovativne delatnosti kojima se bavimo (kao što to nudi strancima sa istim poslovima u Srbiji), niti omogućile povraćaj poreza na kupljenu opremu, plaćen internet i slično, kao što su to do sada učinile mnoge druge zemlje.

Država je 20 godina ćutala i nije prilagođavala, a ni sprovodila zakon i postojeće, u trenutnim okolnostima apsolutno neadekvatne propise koji važe od 2001. godine kada rad na internetu nije bio razvijen.

Sistem godinama nije radio – mi jesmo.

Iznenada, u godini virusa korona i rastuće globalne ekonomske krize, Poreska uprava  odlučila je da počne sa masovnim oporezivanjem radnika na internetu na najstroži mogući način – sve prilive iz inostranstva (bez obzira na to po kom osnovu su primljeni), sa porezom (iako u Zakonu o porezu na dohodak nema kategorije prihoda iz inostranstva stečenih radom na internetu), sa doprinosima (koje nismo mogli da koristimo), sa zateznim kamatama i do 80% od ukupnih prihoda zarađenih u poslednjih pet godina.

Ako je neko prethodnih 5 godina primao 500 evra mesečno, danas mu je rečeno da ima navodni dug prema državi od minimum 15 000 evra.

Kako su u pitanju ogromni i nenaplativi iznosi navodnih dugovanja za koje Poreska uprava godinama nije slala nikakve opomene, čak u mnogim slučajevima vraćala sa šaltera lica koja su se raspitivala o tome, Udruženje je reagovalo brzo i uputilo predsednici vlade, ministru finansija i direktorki Poreske uprave Zahteve za obustavu postupaka koji su u toku i poziv na pregovore o pravnom statusu radnika na internetu. U samim rešenjima Poreske uprave koja su već stigla pojedinim kolegama, postoje brojne povrede propisa, o čemu smo takođe obavestili pomenute institucije. Državne institucije se ni posle dve nedelje od uručivanja Zahteva nisu oglasile, a radnicima na internetu svakodnevno stižu rešenja sa ogromnim novčanim iznosima.

Kao dugoročne posledice ovakvog postupanja Poreske uprave vidimo porodice bez krova nad glavom, dužničko ropstvo i još masovnije iseljavanje iz zemlje.

U zemlji sa jednom od najvećih stopa nejednakosti u Evropi, u kojoj stopa rizika od siromaštva iznosi 23,2%, nijedna od tih posledica nije u interesu ovog društva, pa zato verujemo da je ovaj potez Poreske uprave i Ministarstva finansija nepromišljen, donet naprečac u zdravstvenoj i ekonomskoj krizi.

Mi nismo utajivači poreza, prevaranti i kriminalci kako nas država karakteriše u medijima – mi smo programeri, nastavnici, stručnjaci u marketingu i prodaji, administrativni radnici, radnici u kreativnim i multimedijalnim industrijama. Mi smo oni ljudi koji pokušavaju da ostanu u zemlji i da, unoseći strani novac u nju, nastave da doprinose domaćoj ekonomiji. Većina nas zarađuje iznose koji su manji od prosečne  zarade u Srbiji. Naša prosečna plata po istraživanjima iznosi oko 60 000 din za žene i 80 000 dinara za muškarce. Način na koji država želi da oporezuje tu zaradu svodi je na daleko nižu od prosečne zarade u Republici Srbiji, te neće biti dovoljna ni za osnovnu egzistenciju.

Naš osnovni cilj je da budemo uvedeni u pravni i poreski sistem. Ne protivimo se oporezivanju, ali tražimo da to bude na pravedan i transparentan način, prilagođen našoj vrsti posla”.

Izvor: UGS Nezavisnost (https://nezavisnost.org/)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Žene u Srbiji imaju ista prava kao i muškarci, ali je njihov položaj lošiji jer su diskriminisane na osnovu pola i roda, u javnoj i privatnoj sferi, izložene su diskriminatornim rodnim stereotipima i nasilju, manje su zaposlene iako su obrazovanije, rade na slabije plaćenim poslovima, opterećene su radom u domaćinstvu i brigom o deci više od muškaraca, manje učestvuju u odlučivanju i slično. Žene iz višestruko marginalizovanih grupa, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, žene sa sela i druge, u lošijem su položaju i u poređenju sa ženama iz opšte populacije i u poređenju sa muškarcima iz svojih grupa

Patrijarhalni stavovi su rasprostranjeni i doprinose lošijem položaju žena u društvu, a oni se održavaju i šire u javnom govoru i medijima. Iako su rodno zasnovani stereotipi i seksizam prisutni u velikoj meri prema (svim) ženama, upotreba diskriminatornog govora često je usmerena na žene iz javnog i političkog života. Veoma često se komentariše fizički izgled političarki, njihov stil, garderoba i slično, a ne pridaje se značaj njihovim profesionalnim kompetencijama i pozicijama na kojima se nalaze.

Pojedini visoki državni funkcioneri, profesori i druge javne ličnosti u Srbiji daju seksističke i mizogine izjave u vezi sa ženama uopšte, kao i u vezi sa političarkama, novinarkama i drugim stručnim ženama.

Njihovi stavovi i izjave šire se preko medija:

Seksistički napadi na novinarke u Srbiji : novinarke su često bile meta
seksističkih napada 2019. godine. Na primer, Sergej Trifunović, lider Pokreta
slobodnih građana, u januaru je vređao Ivanu Žigić , novinarku Srpskog
telegrafa, a u oktobru novinarku RTS a Oliveru Jovićević , uporedivši je sa
prostitutkom. Nakon brojnih reagovanja i kritika, on se „ i tom
prilikom dodatno vređao Oliveru Jovićević. Ovakvo ponašanje se nastavilo i u
2020. godini na primer, preko 20 seksističkih izjava na Tviteru objavio je
Dragan J. Vučićević, glavni i odgovorni urednik tabloida „Informer“, kojima
vređa Žaklinu Tatalović, novinarku televizije N1. Idući korak dalje, objavljene
su i fotografije na kojima se navodno nalazi ova novinarka.

Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete
predsednika Republike Srbije Novom Bečeju izjavio je da se „ mađarski jezik
najbolje uči spavanjem sa Mađaricom

Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, često svojim izjavama
vređa žene, preti im i iznosi vulgarne, uvredljive seksističke komentare, a
posebno skrećemo pažnju na uvrede upućene narodnim poslanicama
Aleksandri Jerkov i Mariniki Tepić , novinarki l ista Danas Snežani Čongradin i
poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković . Pored toga, narodni
poslanici SRS napali su i vređali ministarku Zoranu Mihajlović.

Dostignuća žena u nauci su na izuzetno visokom nivou i globalno su priznata, ali u Srbiji to još uvek nije na zadovoljavajućem nivou – naučnice i njihov rad nisu dovoljno vidljivi, te je i u ovoj oblasti bitna podrška medija. Studija Univerziteti između meritokratije i patrijarhata: žene i moć delanja pokazala je da je rodni disbalans visok na rukovodećim pozicijama u sistemu visokog obrazovanja, kao i da postoje drugačija očekivanja od žena i muškaraca koji su na rukovodećim položajima. Najveće razlike između muškaraca i žena na rukovodećim pozicijama u akademiji vidljive su kroz uspostavljanje ravnoteže između porodičnog i profesionalnog života jer karijerni uspeh žena nije praćen emancipacijom unutar privatnog domena. I u retkim situacijama kada se pojave u medijima, naučnice su često izložene diskriminaciji.

Tokom gostovanja epidemiološkinje dr Darije Tepavčević Kisić, zamenice direktorke
Inst ituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u emisiji Fokus na radio televiziji
B92, voditelj Oliver Jakšić je izjavio:
Pre nego što počnemo razgovor na bilo koju... odnosno o bilo čemu drugom, hoću da vas
pitam kako je pala odluka da jedna dama ode u Niš uz ministra Nedimovića kada
je najteže? Dakle, mnogi se pitaju zar to nije mogao da bude neko iz struke, ali
muškog pola . Naravno, uz svo poštovanje damama vezano za rodnu ravnopravnost
i tako dalje , ali ovo je nešto najbliže ratnom stanju, pa vas pitam, na liniju fronta je otišla
jedna žena.

Njegova izjava naišla je na burnu reakciju javnosti povodom čega je voditelj
rekao :
Nisam mislio ništa negativno. To je bila ideja, da se na takav način istakne uloga
žena u svemu ovome . Mislim da je Darijin odgovor doveo do toga da se to pitanje
protumači kao seksističko... i dodao da će se izviniti u uvodnom delu sledeće emisije,
ukolik o je bilo koga uvredio na bilo koji način. Međutim, iz izvinjenja izuzeo je dr
Tepavčević Kisić jer ona nije bila uvređena

 

Od početka medijskog pojavljivanja povodom obaveštavanja javnosti o stanju u Srbiji u vezi sa širenjem virusa COVID-19, dr Darija Tepavčević Kisić bila je na meti niza seksističkih i uvredljivih komentara na društvenim mrežama u vezi sa njenim fizičkim izgledom (oblačenje, frizura). Sa ovakvim i sličnim komentarima susrela se i nastavnica likovne kulture koja održava nastavu na daljinu putem televizije. Višestruko marginalizovane grupe žena skoro uopšte nisu zastupljene u medijima. Položaj ovih žena veoma je težak, izložene su specifičnim oblicima diskriminacije i nasilja, te bi interesovanje medija za prepreke sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu, svakako doprinelo poboljšanju njihovog položaja. Kada se o njima piše u medijima, one su uglavnom stereotipno predstavljene.

U godišnjem izveštaju za 2019. godinu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na neophodnost odgovornog medijskog izveštavanja i navodi da medijsko izveštavanje ne sme da karakteriše govor mržnje, senzacionalizam, seksizam, mizoginija, diskriminatorni stavovi i uvredljivo izveštavanje. Takođe, upućene su preporuke mera marketinškim agencijama u Srbiji da prilikom kreiranja reklamnog sadržaja vode računa da se ovim sadržajima ne zagovaraju ili podržavaju predrasude i drugi društveni obrasci ponašanja koji su zasnovani na stereotipima. Preporuke mera su upućene nakon što je praksa pokazala da se u pojedinim reklamama podržavaju obrasci ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova. Putem društvenih medija dele se seksističke objave, naizgled „bezazlene šale“, koje „niko“ ne shvata ozbiljno jer su „zabavne“. Međutim, te objave (komentari, mimovi, gifovi i slično) prikazuju odnos prema ženama i njihov položaj u društvu. U produžetku dajemo nekoliko primera koji su deljeni na društvenim mrežama tokom vanrednog stanja.

 

CEDAW komitet
preporučio je Srbiji da:

razvije posebnu strategiju i sprovede široke javne kampanje, usmerene na
žene i muškarce na svim nivoima društva, uključujući i verske vođe, kako bi
potvrdili politiku rodne ravnopravnosti i promovisali pozitivne slike žena koje
aktivno učestvuju u društvenom, ekonomskom i političkom životu;

prati upotrebu mizoginog jezika u javnim izjavama i medijskom izveštavanju,
ohrabri medije da uspostave efikasan mehanizam samoregulacije koji bi se
bavio ovim jezikom i sprovede zakonske izmene i dopune, kako bi se autori
smatrali odgovornim.

Prati, istražuje: novinar, dipl.turizmolog
Srđan Ačanski

Objavljeno u Prva vest

* Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost će se zalagati za donošenje socijalnog pakta koji će omogućiti da se na kraju godine analizira i oceni kako i koliko je Vlada Srbije realizovala svoja obećanja u pogledu, pre svega, visine privrednog rasta, plata, penzija i inflacije - najavio je danas u izjavi za medije predsednik te sindikalne centrale Zoran Stojiljković

Prvi korak u tom pravcu uslediće na jesen kada će “Nezavisnost” zahtevati da Socijalno-ekonomski savet Srbije (SES) detaljnije analizira efekte vladinih mera za pomoć privredi u uslovima vanrednog stanja izazvanog virusnom pandemijom.

- Za pomoć privredi i građanima potrošeno je nešto više od pet milijardi evra, što je za ekonomske mogućnosti Srbije veoma mnogo novca, a da pri tome pomoć nije usmeravana selektivno pa tako oni koji su pretrpeli najveću štetu nisu dobili najviše - ocenio je predsednik “Nezavisnosti” koji je nedavno preuzeo jednogodišnje predsedavanje Socijalno-ekonomskim savetom Srbije.

Stojiljković smatra da je neophodno da predstavnici sindikata, poslodavaca i države zajedno analiziraju i ocene efekte finansijskih i drugih mera u vezi sa životnim standardom i kretanjem stope nezaposlenosti.

Predsednik “Nezavisnosti” ukazuje da relevantne institucije negativno cene ili čak potcenjuju socijalni dijalog između sindikata, poslodavaca i države, te da taj stub industrijske demokratije u Srbiji treba dodatno osnažiti i učiniti sadržajnijim i efikasnijim.

- Naši ključni strateški ciljevi su da se unapredi pravo na sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje, pravo da sindikalni predstavnici učestvuju u radu raznih državnih tela i organa, kao i da se pravo na štrajk omogući i onim radnicima kojima je to uskraćeno, posebno u multinacionalnim kompanijama koje posluju u Srbiji - objasnio je Stojiljković.

Prema njegovim rečima, nije jednostavno da se u socijalnom dijalogu dođe do konkretnih i obavezujućih odluka što je osnovna uloga Socijalno-ekonomskog saveta. Kao predsedavajući Saveta, predsednik “Nezavisnosti” je samo prvi među jednakima jer drugi članovi tog tela koji zastupaju poslodavce i državu mogu da blokiraju donošenje svake odluke zato što se odlučuje konsenzusom.

Stojiljković je najavio da i će se „Nezavisnost“ zalagati za donošenje novog Zakona o radu.

- Trudićemo se da ubedimo državu i poslodavce da minimalna cena rada treba da se utvrdi kompromisom, a ne da pre i bez pregovora u mehanizmu SES-a njen iznos saopšti predsednik države, kao što je to početkom ove godine uradio Aleksandar Vučić - naveo je predsednik “Nezavisnosti”.

Stojiljković je ponovo najavio i da će „Nezavisnost“ ubuduće zastupati prava i interese svih zaposlenih, uključujući i angažovane po ugovorima na privremenim i povremenim poslovima.     

- Dosad smo funkcionisali samo kao sindikalna organizacija stalno zaposlenih radnika, a ubuduće ćemo zastupati i one koji rade po ugovorima na određeno vreme - podvukao je Stojiljković.

Objasnio je da to znači da će se „Nezavisnost“ zalagati za zaštitu svih radnika, od fri lensera u medijima, koji nemaju standardno radno vreme, do onih koji rade na sezonskim poslovima, na primer u građevinarstvu, ugostiteljstvu i turizmu ili prehrambenoj industriji. Praktično, reč je o radnicima koji su potpuno ili delimično van sistema radno-pravne, ekonomske i socijalne zaštite.

U Beogradu 28.06.2020.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Rotari klub Sombor i posle epidemije corona virusa nastavlja sa akcijama, pre svega humanitarnog karaktera

Na prvom sastanku nakon ublažavanja mera uvedenih zbog epidemije, doneta je odluka da somborski Rotari klub pomogne Domu zdravlja “Dr Đorđe Lazić”. Pomoć će se sastojati od oko 4000 zaštitnih rukavica, čiju će nabavku, zbog situacije na tržištu zaštitne opreme, Rotari klub realizovati sukcesivno. Rafael Juhas, predsednik kluba i dr Emeše Uri, direktorka Doma zdravlja, dogovorili su sukcesivnu primopredaju u naredne tri do četiri sedmice. Ova dopuna će u narednih mesec dana pokriti oko 50% potreba Doma zdravlja i obezbediti dodatno vreme potrebno da se nabavka ovog dela zaštitne opreme sistemski reši.

/Pogledajte fotografije i u galeriji slika/

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail:

office@noviradiosombor.com

Tel: +381-25-510-16-41
Mob: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…