Prikazivanje članaka po tagu pobeda

* Grad Sombor je zajedno sa 60 gradova i opština sa teritorije Republike Srbije učesnik takmičenja „Šampioni bezgotovinskog plaćanja“ koje organizuju Kancelarija za IT i eUpravu i NALED, uz podršku kompanija Visa i Mastercard. Pobednici će biti izabrani prema broju ostvarenih plaćanja karticom na šalterima lokalne samouprave u odnosu na broj stanovnika, a takmičenje će biti završeno 31. decembra 2019. 

Lokalna samouprava koja bude imala najveći broj transakcija osvaja nagradu-dečije igralište u vrednosti 20.000 evra.

Učestvovanjem u takmičenju Grad Sombor je za svoje građane obezbedio pogodnost - najniže troškove provizije na plaćanje javnih usluga - 45 dinara na uplate do 4.500 dinara, odnosno 1% za uplate veće vrednosti.

Podršku bezgotovinskom plaćanju u četvrtak 14. novembra, su dali i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, članovi Gradskog veća, pomoćnici gradonačelnice i načelnica Gradske uprave, uplativši kvartal poreza na imovinu.

Gradska uprava grada Sombora je na šalterima Uslužnog centra putem POS terminala omogućila efikasnije i lakše plaćanje administrativnih taksi i naknada, kao i poreza na imovinu, bez popunjavanja uplatnice. Plaćanje možete da obavljate elektronski i dostupno je platnim karticama (DinaCard, VISA, MasterCard) bez obzira na banku izdavaoca. Plaćanje putem platnih kartica doprinosi delotvornosti i ekonomičnosti postupaka, a građanima štedi vreme i novac, jer ne moraju da odlaze u banke i pošte i gube svoje vreme čekajući u redovima.

Kako bismo povećali šanse za pobedu Grada Sombora, koji se trenutno nalazi na četvrtom mestu, pozivamo građane da se aktivno uključe u takmičenje tako što će prilikom plaćanja javnih usluga na šalterima Gradske uprave grada Sombora koristiti platne kartice i time doprineti da u Gradu Somboru bude obavljen najveći broj plaćanja karticom, što bi Somboru donelo jedno novo dečije igralište - pozivaju iz Gradske uprave Grada Sombora.

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Nedelja, 18. avgust gospodnje 2019. i vrelo nedeljeno popodne ostaće ubeleženi u posebnoj stranici hronologije sporta Sombora: Mirko Erdelji, maratonac sa do sada najbolje istrčanim vremenima u podužoj složnoj porodici aktera često nazivane - najteže sportske discipline, inicirao je nesvakidašnji doživljaj na Gradskom hipodromu u Somboru. U ovoj rubrici, prenosimo neke od Mirkovih utisaka (prijatelja i kolegu inače itekako vičnom i peru), kao i fotografije a o događaju koji je značio mnogo više od sporta, biće još puno reči, fotografija, snimaka, beleženja i emocija. Sve u cilju, da desetogodišnji Somborac Rade Peurača, pobedi opaku bolest; Mirkove reči svojevrsne ispovesti, ne bez razloga, prenosimo crvenim slovima

~ . ~

Mirko: "Juče (nedelja, 18. avgust 2019, prim.aut), pre 16 sati, kada sam otišao i video koliko je autimobila parkiranih na Gradskom hipodromu, već tada, znao sam da je akcija uspela. Svi mi pomalo zbunjeni, ali sa jednim ciljem, trening za Radeta. Ko će drugi pokrenuti akciju nego učiteljica Sandra Kevilj i njegovi drugari. Svi u istim majicama, jedinstveni u ostvarivanju svog cilja: Rade u školskoj klupi. Malo zbunjeni, jer plan je bio da se drže za ruke i istrče 100 metara. Ali bodrenje sa tribina i poziv voditeljke na trku, pomalo ih je zbunio kako trčati, ali su na najbolji način otvorili trenig. Somborski maratonci krenuli su u 16 sati. Bilo je lagano, ali Sunce je htelo da nas što bolje obasja u našoj nameri. Dečica rade vežbe, poneko od vas se pridružuje stidljivim koracima. Staza hipodroma puna - na 32 stepena...

Posle deset krugova, dogovor maratonaca, da vam pokažemo brzinu kojom treba trčati svih 42 km da bi se na kraju istrčalo za dva sata, pedeset pet minuta maraton.

Posle 15 km osećao sam kako ponestaje snaga. Mala je kilometraža a tempo ne toliko brz da bi se javio zamor. Sunce je prošlo između drveća, nigde hlada, tuklo je direktno u mozak, što bi se reklo. Svaki korak bivao je sve teži, hajde bar polumaraton da istrčim. Pa onda još malo. I istrčao sam 23 km. Znao sam da ako nastavim nema šanse da ću doći ni do 25 km. Osećaj odvratan. Znam da mi vi ne zamerate, ali trčim za Radeta, za njegovu pobedu. A ja ne mogu da uradim jedan mali korak, ja moram odustati na putu na kome nema odustajanja.

Da li kombinovati hodanje i trčanje, to uglavnom svi rade na trci. Ali vi ste tu da istrčimo za našeg druga, a ne da šetamo. Tu su i naši doktori, koji me pitaju da li sam ok. Ma jesam fizički, ali ovako... za sat vremena popio sam 4 litre tečnosti. Vratio sam se na stazu. Hvala Ivana što si mi pomogla. Posle tri kruga, znao sam da ću istrčati jos 13 koliko mi je nedostajalo da istrčim maraton za pobedu svih nas. (Hipodromski krug sa spoljne teže staze inače iznosi podatka i podsećanja radi, 1160 metara, pa je Mirku za njegov cilj i istrčan čitav maraton od 42197 metara u čemu je na kraju uspeo, trebalo da savlada 36 hipodromskih krugova, prim.aut) Nastavak Mirkove priče:

Svaki krug je bio lagan, gotovo do samog cilja. Izvinite što ste ostali malo duže na stazi. Malo sam vas zadržao. Nije bilo lako, pojavila se ogromna prepreka, ogroman problem, koji smo svi savladali. Pa neka tako bude, neka i Rade Peurača isto tako dođe do pobede! Hvala svima!!!!"

......

Mirko je naravno, na svom fejsbuk profilu pohvalio i svoje sportske prijatelje, sledbenike i kolege rečima:  "Veliki motiv bio je kod ljudi koje treniram, da pomognu detetu, a i da za Radeta istrče svoje maksimalne dužine. A svi treniraju nekoliko meseci. Miroslav Liščević istrčao 30 km, Ivana Basta 20 km, Marijana Obradović 15 km, Marija Miladić 12 km. Bravo!!!"

~ . ~

Ujedno, Mirko je objavio takođe, na svom fb-profilu i sledeće relevantne podatke: 

Kilometri za Radeta!

"Hvala vam Somborci, lepo je danas biti na Gradskom hipodromu. Pozitivna atmosfera. Radetovi drugari puni energije za nova dela. Učiteljica otkrila da može i da trči, istrčala ceo krug! Roditelji, prijatelji, svi spremni da pomognu. Hvala mojim klupskim drugovima. Prikupljeno je, pa poprilicno zanimljiva cifra 42280 dinara, a dužina maratonske trke 42197 metara. Znaci 1 metar jedan dinar. Prikupljeno je i 40 eura. Hvala vam prijatelji. Lepo je biti danas sa vama."

~ . ~

- A ove junakinje i junaci su bili protagonisti spektakularne humanitarne manifestacije -

"Trening za Radeta" tim:
Organizator - ARK "Somaraton"
Sanja Milošević - vođenje programa
Svetlana Ilibašić - koordinator treninga i odgovorna osoba za kutije
Vođenje zagrevanja i istezanja: Ivana Šokac, Kristina Gudelj, Gordana Bojanić
Trening sa decom: dr Bojana Marić
Zdravstveno obezbeđenje: dr Ana Kasap i dr Ivan Pešić
Fizičko obezbeđenje: Vladimir Kesegić
Tehničko obezbeđenje: Dragan Kasap
Okrepa: Radetovi školski drugari
Muzika sa razglasa: somborski dj majstori

(Nastavci, slede...)

Fotografije: Svetlana Ilibašić

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Humanitarno
* Tradicionalni kros u Slovačkoj, Liptovsky Mikulas na 2500m (Palučanski Dan) ovoga leta biće upamćen po pobedi srpskog fudbalskog golmana-internacionalca Ivana Doderovića, inače kao što znate poštovani čitaoci, našeg već stalnog protagoniste na stranicama sporta (i modelinga) portala Novog Radio Sombora
 
 
     Na tradicionalnom krosu u Slovaćkoj, održanom ove godine 20. jula, golman internacionalac u Slovačkoj - FK Paludzke F34, tridesetjednogodisnji Ivan Doderović iz Srbije (Leskovac) istrčao je trku na 2500 metara za 9:15 min i ostavio profesionalne trkače iza sebe, popevši se na pobedničko postolje i osvojivši zlatnu medalju i prelazni pehar koji svake godine dobija pobednik i ostaje u njegovom vlasništvu do sledeće godine.
 
 
Pitamo Ivana Doderovića o specifičnostima trke interesujući se kako se spremao za ovaj kros? Jer vreme koje je zabeležio od 9,15 min na 2500m za jednog golmana u tako jakoj konkurenciji takmičara je za poštovanje, s obzirom da je Ivan Doderović činjenično, fudbalski golman. A mi znamo da golmani nisu baš "najspremniji igrači" :-) Šalimo se malo sa našim sagovornikom, dok pričamo putem vibera:
 
- Za trku nisam imao puno vremena da se spremam, za kros sam saznao sedam dana ranije, a ja sam već u jeku priprema... treniram svaki dan po dva puta dnevno, a čovek sam koji inače voli izazove pa me je zaintrigiralo to što sam stranac. Pomislio sam, lepo bi bilo da se pojavim na tom krosu, jednostavno, učestvujem i predstavim prvo svoju zemlju SRBIJU, pa klub FK Paludzka 34 iz istoimenog mesta i da pokušam jednu od tri medalje da osvojim.
 
Moram takođe da kažem da sam tih sedam dana imao profesionalnu pripremu za ovu trku, spomenuću i zahvaliti se ovoga puta javno svojoj sestri iz Crne Gore Milki Doderović koja je profesionalni atletičar....
 
 
Srpski fudblaski internacionalac, golman Ivan Doderović nakon pobede na atletskom krosu u Slovačkoj daje intervju za domaću nacionalnu televiziju
 
Ivan je nastavio ovu nesvakidašnju, najnoviju atletsko-fudbalsko-golmansku priču čiji je junak najnovijim auto-prisećanjima: - Sedam dana je meni sestra slala programe kako i šta da trčim, ispoštovao sam sve što mi je rekla... istrčao svaki njen trening, nije bilo lako, kad sam počeo da trčim to što mi je sestra govorila, istrčao sam svaku minutu i kilometre. Pitao sam sestru sedmog dana, šta misli hoću li uzeti neku od medalja? Rekla mi je, "Batice pehar je tvoj" i bi tako. (Kroz smeh... hahaha)
 
* Kakva je trka bila, Ivane, opiši nam detalje?
 
- Startovao sam trku kao treći, staza je bila kombinovana, trčao se prvi kilometar pored reke Vah na travnatoj stazi obali reke, onda zadnjih 1600m po betonu - ulici, prvih 600 m bio sam treći, onda na nekih 800m četvrti, pustio sam ove profesionalce da idu napred i pratio njihov ritam... prvi kilometar trčao ispod četiri minute, na prvom kilometru dodao malo "gas" i tu prestigao četvrtog, drugi mi je bežao 2 metra, prvi četiri - pet metara. Na 1500m prestižem ovog što je drugi i držim rastojanje od prvog na 2m, stižem na 1800m, tu već počinjem da dodajem korake, da hvatam zalet i poslenjih 600m sprintam, dajem sve od sebe, prolazim kroz cilj, pobeđujem i ostavljam drugoplasiranog takmičara na 200 metara iza sebe.
 
~ . ~
 
Anegdota uz pobedu:
Srpska zastava kao motivacija i dodatni trijumf i nad glavnom sutkinjom :-)
 
 
Moram da ispričam i jednu anegdotu koja se dogodila pre početka trke a i posle nje (kroz smeh nam dopunjuje ovu nesvakidašnju sportsku storiju naš sagovornik i sportski prijatelj) Želeo sam, dakle u podsvesti da osvojim trku, ali treba to i istrčati, treba pobediti... Pošao - na trku i poneo srpsku zastavu koju nosim uvek sa sobom kad idem van granica naše zemlje, upakujem je lepo u kesu i dođem do zapisničkog stola gde se prijavljuju takmičari, kažem organizatorima da sam Srbin i da ako može, da ostavim zastavu tu negde... da bude ako kojim slučajem uzmem jedno od tri prva mesta blizu, pa da se slikam sa zastavom. Jedna žena - tu za stolom, kasnije i sudija trke koja je bila zadužena da prihvata takmičare kad prođu kroz cilj, kaže, "bićete poslednji", ali ono, ozbiljnim glasom to kaže, ja na to uzvratim osmehom i pošaljem poljubac rukom (opet će Ivan kroz smeh). Osvojim tako, ja trku i eto ti, ista ta žena čeka me, da me prihvati, uzme broj i upiše da sam pobedio i... kaže, "bravo, sad možeš da uzmeš zastavu". Ja je pogledao i uzviknuo, Srbija, Đoković i podigao ruku, "napravio mišić" :-) Eto, pobedio sam i dotičnu gospođu :-)
 
 
S. Stričević
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
 
Galerija:
 
 
 
 
 
 
 
~ . ~
Objavljeno u Sport

* Novak Đoković je osvojio svoju 14. Gren slem titulu, treću u Njujorku. Protiv Argentinca Huana Martina del Potra, inače dobro mu prijatelja. Na "nulu". 6:3, 7:6, 6:3. No ono što je jednako važno, iz najnovijeg njegovog trijumfa, u večeri ili noći, svejedno, 9. septembra 2018, moguće je izvući pojedine pozitivne zaključke

Kratko ćemo. Uostalom, pokušali smo da suštinu već izvučemo u naslovu nakon upitnika, u tri reči. Dakle:

1) Samopouzdanje: Kad nas obuzme neraspoloženje, trenuci krize, setimo se Noleta. I u tim trenucima koji se čine bezizlaznim, postoji način povratka. Veruj u sebe. Možeš ti to. Možeš sve. Cilj je bitan.

2) Preporod: Ostvario je dečački san. Imao je tek šestu godinu kao što svi znamo, kada je izjavio da želi da bude svetski broj 1. Nakon prošlogodišnje pauze u drugom delu sezone, vratio se. Pobednički. To je uvek moguće.

3) Međupoštovanje: Nole, svi te vole. Vole da kažu svi koji ga vole. Da li je baš tako? Zvižduci i ometanja sa tribina? Dok servira, osim ostalog. Bes sa njegove strane tada? Naravno. Ponovni pokretač. Ali nikada "zlopamtilo". Zar on, koji govori na 11 svetskih jezika? I svima će reći na kraju, pa i takvoj publici koja ometa, Hvala. Svakom protivniku će jednako stisnuti ruku. Jer je pobednik.

Srećan vam svaki naredni dan, poštovani naši čitaoci i slušaoci, ma koliko nam izgledalo da uvek može biti bolje. I može. Kao kod Noleta. Zato nam je potreban. 

Redakcija i ekipa Novog Radio Sombora

Objavljeno u Prva vest

* Radnički 1912 – Tekstilac Odžaci 3:0 (1:0)

Gradski stadion Sombor, gledalaca: 400. Sudije: Šipoš (Srbobran), Tešanović (Srbobran), Kovač (Vrbas); delegat: Puača (Crvenka).

Strelci: Matijašević u 32. i 51. minutu, Antunić u 70. minutu.

Radnički 1912: Pavasović - , Baljak 7, Šćepanović 7, Sazdanić 7, Vujičić 8, Kobiljski 7, Matijašević 8.5, Radmanović 7, Đorović 7.5, Goronjić 7.5, Antunić 8. Ulazili u igru: Veličković 7, Simić - , Bortnik 7.
FK Tekstilac Odžaci: Ignjatović 7, Latinović 6.5, Gostović 7, Milenković R. 6.5, Dakić 6, Đokić 6, Božičić 7.5, Ognjenović 6.5, Prelić 6.5, Milenković N. 6.5, Mitrović 6.5. Ulazili u igru: Drpljanin -, Stanojković -, Stevanović -.

Fudbaleri Radničkog 1912 odigrali su u subotu, 18. avgusta prvu prvenstvenu utakmicu Vojvođanske fudbalske lige - Sever. Po predivnom vremenu i odlično pripremljenom terenu, pred 400 gledalaca, na Gradskom stadionu u Somboru gostovala je komšijska ekipa Tekstilca iz Odžaka.

U prvom delu vodila se izjednačena borba na sredini terena, do vodećeg pogotka domaće ekipe, koji je postigao Matijašević. Do kraja prvog dela susreta domaći su imali još nekoliko poluprilika ali bez uspeha. U nastavku susreta, igran je 51. minut, nakon fantastičnog prodora mladog Antunića po levoj strani i još bolje asistencije domaći su duplirali prednost, a strelac ponovo Matijašević.

U 70. minutu postavljen je konačan rezultat premijernog duela u novom prvenstva vojvođanskih ligaša. Matijašević je odlično pobegao nakon neuspešne ofsajd zamke gostujuće odbrane, ušao u kazneni prostor i kada su svi očekivali het trik, robusni domaći centarfor nesebično asistira mladom Antuniću koji rutinski loptu sprovodi u mrežu na oduševljenje mnogobrojne domaće publike.

Ekipa Radničkog 1912 narednog vikenda, u subotu, 25. avgusta gostuje u Crvenki gde će igrati protiv domaće istoimene ekipe.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sport

Prva liga Srbije-Sever, pretposlednje kolo

ŽRK Ravangrad - RK Laki 28:29 (15:14)

Gradska hala "Mostonga" Sombor, gledalaca 100. Sudije: Danijela Kovačević 1, Milica Antić 2,5 (obe Crvenka). Kontrolor: Jovan Mjerimačka (Crvenka). Sedmerci: Ravangrad 5(4), Laki 7(6). Isključenja: domaće i gošće po 10 minuta.

Ravangrad: Benjak 9(4), Berak, Sadiković, Orlić, T. Nimak, Šveljo, Kojić, Beljanski 6, Pavasović, Srećković 1, Lazić 3, Makra, A. Nimak /kap/ 8, Lončar 1, Basta. Trener: Darko Bošković.

Laki: L. Jovović, Peško, M. Jovović 2, Ćosović, Holovati 1, Rabrenović 4, Radulović 3, Kolar, Maravić 3(1), Grabež 4, Jelenković 1, Dimitrić /kap/ 11(5). Treneri: Mirjana Grubor i Jelena Radovanović.

Šteta. Za rukomet, pre svega. Za lepo nadigravanje dve, godinama prijateljske ekipe, fer plej - koje je proticalo tokom čitave utakmice i za koju smo pomislili da je baš u poslednjem kolu pred somborskom publikom u ovom prvenstvu Prve lige Srbije-Sever najlepša u čitavom prvoligaškom karavanu "Severa", barem koje smo gledali u Somboru. Jer, utisak (celokupan) su pokvarile - i ovom prilikom, sudije. I gle "slučaja", gostujuća ekipa iz Crvenke kojoj kaš što ćemo i kasnije reći, čestitke na pobedi, (ni kriva, ni dužna) - što su baš u Sombor delegirane - obe sudije (sutkinje) - iz Crvenke, a i kontrolor (za suđenje) - opet, iz Crvenke. Mnogi su se zapitali, kako je to i da li je u sportu, uopšte logično i moguće?

Utakmica veoma dinamična, brzog tempa, kvalitetna. Domaće se nakon "gola-za-gol" do rezultata 5:5, sredinom prvog dela, odvajaju prvi put na dva pa i tri gola razlike (8:5), a desetak minuta pred kraj prvog poluvremena ostvaruju prvu značajnu razliku od čadk 5 razlike (12:7). No nekoliko tehničkih grešaka za redom i veoma borbene gošće iz Crvenke, to koriste, čak uspevaju u samom finišu da anuliraju vođstvo domaćih (14:14), da bi ipak prvo poluvreme bilo završeno minimalnom prednošću domaćeg tima (15:14, svi se složiše, pravda ostala na svome).

U nastavku, Ravangrad pojačava igru, ponovo dolazi do prednosti od 2-3 gola (16:14, 17:15, 19:16, iako gošće ponovo uspevaju da izjednače 19:19 pretežno uspešnom i za njih najuigranijom varijantom srednji bek-pivotmen pa su sa "crte" najčešće i davale golove), ali, domaće ponovo imaju više koncetracije i kombinatorike u napadu. Tako, u poslednjih deset minuta Ravangrad ulazi ponovo sa značajnih 3 gola prednosti (25:22) te se činilo da će rutinski privesti ovaj pravi kvalitetni derbi kraju sa novim bodovima u "Mostongi". No, dolazi do totalnog - rezultatskog preokreta. Za tri minuta (51-54. min), gošće postižu tri gola za redom i opet izjednačuju. Uzbuđenja dostižu kulminaciju, a baš u tim trenucima, domaće ostaju bez dve, zaredom, isključene igračice pa gošće ostvaruju prvo vođstvo na utakmici za njih i to kad je i bilo najvatrenije, samo tri minuta pre kraja. Povećavaju odmah i na dva gola prednosti, domaće zatim udaraju "revanš" - dva puta uzastopno smanjuju na minus jedan, a od fer plej i tipično sportskog nadigravanja, nastaje gotovo haotična i konfuzna igra; trener gošći Jelena Radovanović (nekada Lajić - jedna od poznatih crvenačkih kvalitetnih prvoligaških igračica dugo), najpre u 58:57 (vreme na semaforu) traži tajm-aut, a za njom i trener domaćih Darko Bošković pred sam kraj (59:23), pri rezultatu 28:29 kada je još bilo dovoljno vremena da u poslednjem napadu domaće izjednače i dođu bar do boda jer imale su u rukama većim delom duela oba. No u silnoj želji da u poslednjim sekundama "zabiju" i taj gol koji dovodi do remija, nažalost po domaći sastav, u prevelikoj želji ispuštaju loptu, vremena više nema i oba boda odoše u Crvenku.

.....................................................................................................................

/Antrafile/

Lepša strana medalje: Susret posle tri i po decenije i nešto... sa Mirjanom Grubor (Popović)

Uoči same utakmice, jedna mlada dama plave kose, u trofejnoj prostoriji Ženskog rukometnog kluba Ravangrad, okrenuta leđima a naspram brojnih pehara, zagledana u njih. Nije me naravno odmah spazila, vraćajući se u svojoj trenutnoj "lepoj samoći" u tu slavnu prošlost čiji je deo bila, ali ja nju spazio jesam. Prepoznao, u dugo očekivanom susretu, dogovaranjima i preko fejsbuka - kada ćemo napraviti opet susret one slavne generacije... a pogotovo znajući da će doći sada sa svojim igračicama, RK Laki iz Crvenke, iz te "rukometne meke" iz koje je potekla i ona i u kojoj živi i uspešno radi.

Priđoh joj i pozdrav, odmah, svesrdačni. Mirjana, tada pod svojim devojačkim prezimenom, Popović, kada je kao jedno od zvučnih pojačanja iz Crvenke stigla u tadašnji RK „Bane Sekulić“... I odmah, sa  čuvenom ekipom, osvajačem Kupa Jugoslavije, finalistom Kupa evropskih pobednica kupova, plus vicešampionke velike države, stekla afirmaciju i stabilnu sportsku reputaciju. Stigla i do B reprezentacije Jugoslavije.

- Sa najvećim ponosom to kažem, da mi je nezaboravni profesor Josip Samaržija tada rekao, da mogu osim u crvenom (klupskom), da zaigram i u plavom dresu. Šta misliš, kolika je moja sreća tada kao tinejdžerke, sportistkinje, bila. Kakav čovek, kakav klub. Devojke u Somboru odmah su me prihvatile, moja Crvenčanka Zorica Vojinović (posle Krčmar) mi je naravno prva bila „pri ruci“, te još jedna neprevaziđena velikanka rukometa Mirjana Đurica (Vermezović), mozak ekipe, obe već ovenčane olimpijskim i svetskim medaljama.... i sve ostale devojke, već uveliko zvezde somborskog i jugoslovenskog rukometa. Eh, kakvi dani, kakvi treneri, kakvi ljudi, Somborci... Gledam u sve ove trofeje, tražim i onaj naš, glavni, kada smo osvojile nacionalni Kup i bile najbolje u državi. A Jugoslavija tada vrh svetski... Pa kad mi je pokojni profesor Samaržija još rekao, ti Mirjana, možeš računati i da ideš na Evropsko... Nažalost, desila se nešto kasnije i povreda... sticaj drugih okolnosti, Samaržija je otišao, ja se vratila u Crvenku ali Sombor uvek ostaje u mom srcu i prvom planu. Ovde me vežu moje najlepše sportske uspomene i godine...

A prilikom predstavljanja ekipa, Mirjana kao vođa RK Laki - Crvenka, se iznenadila kada je njeno ime i njene zasluge za ovaj trofejni Klub, pa pozdravljena toplim aplauzom publike sa tribina i njene „Mostonge“, nije mogla da izdrži a da i suza ne kane. Intervju sa njom koji smo uradili posle utakmice Ravangrad-Laki čitaćete u sledećoj sportskoj rubrici na našem portalu i slušati u našem radijskom programu.

...................................................................................................................

/nastavak/:

Čudan kraj, da sasvim blago kažemo, a da to "ublaženo" da nas "opravda", ako se može reći u krajnjem fer-plej sportskom tonu, da su gošće zasluženo na kraju pobedile, tako se isto može reći da su domaće nezasluženo izgubile. Čudno zvuči, ali drugačije da i ne može. 

Ono što raduje, jeste povratak povređenih igračica u domaći tim, beka Marine Beljanski i levog krila Aleksandre Lazić, koje su se šest, odnosno tri puta upisale u listu strelaca, ali opet Ravangrad na u ovoj utakmici nije bio kompletan pa je šteta što, inače tokom većeg dela meča, uspešna Tamara Basta, nije imala podršku pred stativama svoje koleginice po poziciji Snežane Korać, te je domaći tim igrao sa jednim golmanom. I gošće takođe, kako rekoše pre utakmice treneri (trenerke) kubure sa povredama prvotimki. Problema sa povredama bilo je upravo i na ovoj utakmici, kada je pred kraj jedna od nosilaca igre i golova u Ravangradu Sanja Srećković, kojoj je posle jednog grubog faula naprsla potkolenica pa je bila osujećena da utakmicu i završi, te neće, kao jedna od ključnih prvotimki Ravangrada, moći već sutra na put u Rumu, protiv vodećeg na tabeli i već odavno novog B-superligaša, Rukometnog kluba Sloven. Inače nad Srećkovićkom je tokom čitavog meča igran flaster a govori li sve to, što inače čini, kako sastavni deo prvenstvenih nadigravanja nažalost, tako i izveštaja posle utakmice - dakle povrede: o kakvom se kvalitetu suđenja uopšte radi? Dopuštanja opake igre, u ranijim epohama sankcionisanih faula, danas "normalna stvar". Bez obzira, o kojoj je ekipi reč, igračice najčešče, ni krive ni dužne, pa da istu floskulu ponovimo.

Nakon ove utakmice, u trofejnim prostorijama ŽRK Ravangrad održan je kraći sastanak prvotimki, trenera i rukovodstva kluba a na kojem je osim ostalog, dogovoreno sazivanje hitne Vanredne skupštine, kako bi najzad klub koji je u kolektivnom sportu Somboru i široj regiji doneo najviše radosti, trofeja, titula, 33 reprezentativke, 7 zaslužnih majstora sporta, trenere-saveznog selektora (prof. Josipa Samaržija i mnogi drugi visoke stručne klase...); Klub, koji je u 60 godina dugoj tradiciji, i rukometnim savezima izlazio u susret kada su savezi bili u bilo kakvim problemima (pre svega finansijskim). Biće tražena na svaki način, institucionalna zaštita Kluba na svim nivoima, od donosioca odluka, sportskih saveza i organizacija, odgovornih za stanje u rukometnom sportu, sindikalnih sportskih organizacija (Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost - i Granskog sindikata sporta), kao i svih drugih relevantnih institucija i asocijacija. O svemu tome kao i potčinjenom položaju Ženskog rukometnog kluba Ravangrad tokom poslednjih takmičarskih godina, naročito ove, 2017/18, prvenstveno zbog naočigled lošeg i po klub štetnog suđenja na utakmicama, biće upućen i sportski demarš odgovarajućim međunarodnim organizacijama, EHF (Evropskoj rukometnoj federaciji, IHF (Internacionalnoj federaciji rukometa), Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, UNESKO, Međunarodnom olimpijskom komitetu. Ićiće se sada do kraja - negde će pravda, satisfakcija i konačno, uslovi za normalno nastavljanje funkcionisanja jednog sportskog kolektiva, sigurno pronaći. Dužnost pomenutih u prethodnim rečencima i jeste u tome. Posebno sutkinja A kojoj ovo nije prvi put blago rečeno, da klubu iz kojeg je potekla i koji joj je omogućio dalji rukometni proboj, budu najslabiji igrač na terenu.

Rukometni klub Laki, naravno, sa ovim nema - nikakve veze. Naprotiv, devojke su jedne drugima pružile ruke nakon utakmice kao što su se, sa osmesima grupno i fotografisale a o čemu svedoče i ovi snimci, kada su se igračice obeju ekipa sa trenerima "pomešale" i smešile, ništa lepše, treneri takođe čestitali jedni drugima, rukovodstva klubova isto tako srdačno, a domaćini čestitali gošćama i gostima na pobedi. Jedino, sudijama, ništa od toga.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…