Prikazivanje članaka po tagu pandemija

* Povodom 20. februara - Svetskog dana socijalne pravde, generalni direktor Međunarodne organizacije rada (MOR) Gaj Rajder izjavio je da međunarodna zajednica ne sme propustiti šansu da oblikuje oporavak od COVID-19 tako da će što većem broju ljudi širom planete omogući veća ekonomska i socijalne prava

Kriza izazvana pandemijom pogoršala je nejednakosti, kako unutar tako i između zemalja, što predstavlja „veliku divergenciju“, ukazuje prvi čovek MOR-a. - Najgore su pogođeni oni koji su bili u nepovoljnom položaju pre pandemije - mladi, žene, radnici u neformalnom sektoru i radnici migranti, mala preduzeća. Ali ništa od toga nije neizbežno, i zavisi od izbora koje donosimo; odluke koje donosimo - rekao je Rajder ukazujući da će izbor kreatora politike oporavka od pandemije odrediti pravac promene i da je svetu “potreban oporovak koji se fokusira na ljude”.

Prema rečima Gaja Rajdera, jedan od prioriteta mora biti formalizovanje neformalne ekonomije, gde “60 odsto svetskih radnika još uvek zarađuje za život, često u siromaštvu, sa malo prava ili socijalne zastite”. On je i ovom prilikom podsetio da su države članice MOR-a “jednoglasno usvojile Globalni poziv na akciju o oporavku od COVID-19 koji je usredsređen na ljude i zasnovan na principima inkluzivnosti, otpornosti, održivosti i pristojnog rada za sve”.

MOR je domaćin globalnog foruma lidera koji će od 22. do 24. februara razmatrati efikasne sveobuhvatne odgovore na ekonomske i društvene posledice krize izazvane pandemijom kovid. - Ovu priliku ne smemo propustiti - zaključio je generalni direktor MOR-a Gaj Rajder.

Trećina stanovnika Srbije u riziku od siromaštva

Skoro 7 odsto stanovnika Srbije živi u apsolutnom siromaštvu, a gotovo jedna trećina je u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, saopštila je Fondacija Centar za demokratiju (FCD). Stanovništvo u Srbiji je među najsiromašnijim u Evropi, ekonomske i socijalne nejednakosti u državi su sve izraženije, a izdvajanja za socijalnu pomoć su iz godine u godinu sve manja, upozorava FCD.

Posebno zabrinjavaju podaci o siromaštvu najugroženijih društvenih grupa: stanovništva u seoskim područjima, nezaposlenih i pripadnika romske populacije. Od svih romskih naselja u Srbiji, 38 odsto njih nije priključeno na vodu, a više od 70 odsto nema kanalizaciju.

IZ FCD skreću pažnju na činjenicu da Srbija nema odgovarajući zakonski i strateški okvir kojim bi umanjila problem siromaštva i traže da se konačno pristupi izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti, ali i donošenju Strategije za iskorenjivanje siromaštva i Strategije socijalne zaštite.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest
subota, 29 januar 2022 01:26

Sve više poslova - sve manje kandidata

* Da se privreda oporavila u velikoj meri nakon izbijanja pandemije i doživela porast u 2021. godini pokazuju i podaci portala za zapošljavanje www.poslovi.infostud.com gde je u prošloj godini zabeležen rast u broju oglasa za posao za čak 61% u odnosu na 2020.godinu.

Samo u godini za nama svi oni koji su u potrazi za prvim ili novim zaposlenjem su imali priliku da konkurišu na 67.284 oglasa za poslove koji su raspisali poslodavaci - svedoče statistikom na temelju relevantnih, istraženih podataka na ovom sveobuhvatnom portalu ponude svih vrsta poslova na čitavoj teritoriji Srbije. Takođe, beleži se i rast od 6% u broju kandidata koji su konkurisali na oglase iz ponude sajta poslovi.infostud.com, putem kojeg je u 2021. godini posao tražilo 241.636 ljudi.

Prodavci i dalje najtraženiji

Poslodavci su u prethodnoj godini najviše raspisivali slobodne pozicije u oblastima Trgovina/Prodaja, IT, mašinstvo, administracija i trasnport, ali kada je reč o konkretnim pozicijama kojih je u 2021. godini bilo najviše, to su prodavac, vozač, magacioner, komercijalista i telefonski operater. Želje kandidata se ne razlikuju u mnogome od same ponude, tako su najviše posao tražili u oblastima trgovina/prodaja, administracija, transport, logistika, pozivni centri, ali i IT.

Najviše zainteresovanih je upravo bilo na pozicijama poput prodavac, administrativni radnik, vozač, magacioner i poslovni sektretar.

Deficit kadrova sve prisutniji

Iz godine u godinu sve se više govori o sve većem deficitu kadrova na tržištu rada u Srbiji. Osim nezaobilaznog sektora IT-ja, manjak radnika na tržištu osećaju i svi oni koji su u potrazi za kandidatima sa srednjom stručnom spremom i to naročito zanatskim zanimanjima. Ugostitelja je sve manje, pa se tako najviše tragalo za profilima poput kuvara, konobara, ali i pomoćnih radnika u kuhinji, dok sa druge strane nedostaju frizeri, automehaničari, stolari i higijeničarke i njihove kolege.

Izuzev ovih pozicija, iako je ponuda i potražnja za magacionerima i vozačima zaista bila na visokom nivou, broj konkurisanja je i dalje bio nedovoljan u prošloj godini, te i ove dve pozicije spadaju pod deficitarne, što znači da broj prijava nije dovoljan da bi zadovoljio postojeću tražnju za tim kadrovima.

Borba za svakog kandidata

Iako je ponuda i potražnja u porastu, već godinama se uočava pad u broju prosečnog konkurisanja na oglase. U 2021.godini prosečno se konkurisalo 57 puta, što je značajan pad u odnosu na sve prethodne godine. Takođe, značajan pad uočava se od početka do kraja 2021. godine gde se u januaru prosečno konkurisalo 100 puta, a do decembra se duplo smanjio i iznosio svega 49.

Statistike nam, tako, jasno govore da je kandidata na tržištu sve manje i da poslodavci moraju sve više i jače da se za njih bore kako boljim uslovima rada tako i jačanjem svog brenda, u smislu poželjnosti i atraktivnosti na tržištu rada.

Izvor: https://poslovi.infostud.com/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Novi poziv za dostavljanje predloga projekata usmerenih na ublažavanje pandemije covid-19

U ponedeljak, 24. januara 2022. godine švajcarski projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo - ACT“otvorio je poziv za dostavljanje predloga projekata organizacija građanskog društva (OGD) za inicijative u vezi sa ublažavanjem posledica pandemije Covid-19. Projekat ACT podržava Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC). Poziv će biti otvoren do 24. februara 2022. godine do 17 časova.

Opšti cilj aktuelnog poziva je podrška zagovaračkim inicijativama organizacija građanskog društva (OGD) prema donosiocima odluka na lokalnom i/ili nacionalnom nivou koje za cilj imaju ublažavanje posledica pandemije Covid-19. Maksimalni traženi iznos po predlogu projekta iznosi do 1.000.000,00 RSD. Trajanje odobrenih projekata ograničeno je na 6 meseci, a u okviru poziva biće podržano do 10 organizacija građanskog društva.

Podnosioci predloga projekata mogu biti organizacije građanskog društva u partnerstvu sa još jednom OGD ili samostalno, koje su u prethodnom periodu pokazale angažovanost na ublažavanju negativnih posledica pandemije Covid-19. Podnosioci predloga projekata baziraju svoj rad na poštovanju ljudskih prava, transparentnosti, inkluzije, rodne ravnopravnosti, nenasilja, otvorenosti i pristupačnosti.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Međunarodna organizacija rada prognozira da će nivo svetske nezaposlenosti u 2022. dostići broj od 207 miliona, u poređenju sa 186 miliona nezaposlenih u pretpandemijskoj 2019. godini, preneo je portal Nezavisnost.org.

Međunarodna organizacija rada (MOR) u najnovijem izveštaju o globalnim trendovima u svetskom zapošljavanju i socijalnim izgledima za 2022. upozorava da se nastavlja veliki uticaj pandemije na globalna tržišta rada, što će usporiti i ukupni ekonomski oporavak. MOR je u ponedeljak predstavila svoj izveštaj WESO Trends 2022. (World Employment and Social Outlook - Trends 2022; Globalni trendovi svetskog zapošljavanja i socijalnih izgleda 2022.) kojim je smanjila svoju raniju prognozu oporavka tržišta rada 2022. godine.

Nova procena predviđa da će deficit u radnim satima na globalnom nivou biti ekvivalentan 52 miliona poslova sa punim radnim vremenom, u odnosu na četvrti kvartal 2019. godine. Prema stručnim prognozama MOR, očekuje se da će globalna nezaposlenost najmanje do 2023. godine ostati iznad nivoa od pre početka pandemije Kovid-19. Procenjuje se da će nivo svetske nezaposlenosti u 2022. dostići broj od 207 miliona, u poređenju sa 186 miliona nezaposlenih u 2019. godini.

Izveštaj MOR, takođe, upozorava da je ukupan uticaj pandemije na zaposlenost znatno veći nego što je predstavljeno u pomenutim brojkama jer je u poslednje dve godine mnogo ljudi napustilo tržište radne snage. Izveštaj o globalnim trendovima upozorava i na velike razlike u uticaju krize na različite grupe radnika, ali i zemalja.

Ukazuje se da ove razlike produbljuju nejednakosti unutar i među zemljama i slabe ekonomsko, finansijsko i socijalno tkivo skoro svake države, bez obzira na njihov različit stepen razvoja. Sigurno je da će biti potrebne godine da se nadoknade štete, sa potencijalno dugoročnim posledicama po zaposlenost, radnu snagu, prihode domaćinstava, kao i za socijalnu i, verovatno, političku koheziju.

- Ne može biti pravog oporavka od pandemije bez širokog oporavka tržišta rada. A da bi bio održiv, taj oporavak mora biti zasnovan na principima pristojnog rada - uključujući zdravlje i bezbednost, pravičnost, socijalnu zaštitu i socijalni dijalog - izjavio je juče povodom predstavljanja ovog izveštaja Gaj Rajder, generalni direktor MOR.

Efekti oporavka su evidentni na tržištima rada u svim regionima sveta, iako se mogu primetiti velike razlike u “obrascima” oporavka. Najviše ohrabruju znaci oporavka Evrope i severnoameričkog regiona, dok Jugoistočna Azija i Latinska Amerika pokazuju najnegativnije izglede.

Na nacionalnom nivou, oporavak tržišta rada je najjači u zemljama sa visokim dohotkom, dok najgore prolaze privrede sa tzv. nižim srednjim prihodima. Nesrazmeran uticaj krize na zapošljavanje žena trajaće i u narednim godinama, a zatvaranje institucija za obrazovanje i obuku „imaće kaskadne dugoročne implikacije“ za mlade ljude, posebno one koji nemaju pristup internetu.

- Dve godine nakon ove krize, izgledi su i dalje krhki, a put ka oporavku je spor i neizvestan. Već vidimo potencijalno trajne štete za tržišta rada, zajedno sa zabrinjavajućim porastom siromaštva i nejednakosti. Od mnogih radnika se traži da pređu na nove vrste posla - na primer kao odgovor na produženi pad međunarodnih putovanja i turizma - naglasio je Gaj Rajder.

Izveštaj MOR o uticajima pandemije i ekonomske krize izazvane pandemijom na svet rada smatra se vodećom takvom analizom u svetu. Izveštaj ispituje uticaje krize na globalne i regionalne trendove u zapošljavanju, nezaposlenosti i strukturi radne snage, kao i na kvalitet posla, neformalno zapošljavanje i radno siromaštvo.

Izvor: Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost"

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Zbog epidemiološke situacije organizator Noći pozorišta u Srbiji, Fondacija Noć pozorišta, je odlučila da se ove godine obeleži manifestacija na zahtev učesnika tako što se obeležava u ustanovama koje su mogućnosti da realizuju program

- Pojedini učesnici u manifestaciji su obeležili manifestaciju Noć pozorišta u svom gradu prethodne nedelje, poput Bačke Palanke i Kruševca, na čemu smo im zahvalni. Mali doprinos smo dali humanitarnoj predstavi za decu obolelu od raka "Deset na prema jedan", u DK Studentski grad Beograd, i želimo da se zahvalimo posebno istrajnošću organizatorima programa u KC Čukarica i pozorištu u Ćićevcu, koji i uprkos teških uslova, usled pandemije, realizuju program i tako obeležavaju Evropsku noć pozorišta. Da nismo doživeli ovu pandemiju sada bismo se družili na XXII Noći pozorišta u Srbiji. Vidimo se 2022. godine, u XX Noći pozorišta u Srbiji u velikom broju gradova, pripreme su otpočele, nadamo se u boljim uslovima - istakla je Gabrijela Lešić, direktor i autor projekata Noć pozorišta.

U subotu, 27. novembra, s početkom od 16:30, će biti održan program u Kulturnom centru Čukarica sa tri predstave: "Patrolne Šape", "E moj Todore" i "Šta muškarci/žene žele".

Potom, u ponedeljak 29. novembra, u Ćićevcu, s početkom od 19:00 časova je zakazana komedija "Tetka od milion dolara".

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Kultura

* Za predsednicu Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ danas je ne 9. Kongresu tog sindikata izabrana Čedanka Andrić

Prva žena na čelu tog reprezentativnog sindikata u njegovoj 30-godišnjoj istoriji poznata je sindikalna aktivistkinja. Do danas, od 2016. godine obavljala je funkciju izvršne sekretarke UGS Nezavisnost a bila je i članica Izvršnog odbora te sindikalne centrale. Od 2008. do 2016. godine Andrić je bila generalna sekretarka Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.

Diplomirala je na beogradskom Fakultetu političkih nauka, na smeru za Međunarodne studije. Nedavno, povodom obeležavanja 30 godina postojanja i sindikalne borbe Nezavisnosti Čedanka Andrić je izjavila da je za sindikat prioritet “zdravo i bezbedno radno mesto u ovo strašno vreme pandemije, ali se spremamo i za izazove koje će doneti novo radno i socijalno zakonodavstvo”.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 7

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…