Prikazivanje članaka po tagu odgovornost

* Poštovane koleginice i kolege, dragi prijatelji

Danas je dvadeset deveti rođendan naše Nezavisnosti. Iako nijedan trenutak u našoj istoriji nije bio ni jednostavan ni lak, danas smo suočeni sa izazovima sa kojima se čovek i društvo, po pravilu, nikada ili retko sreću

Danas su, unutar planetarne krize podstaknute pandemijom korona virusom, u pitanju ne samo dostojanstvo rada, naši poslovi i zarade, nego bukvalno i bezbednost, zdravlje i životi.

Ništa danas nije važnije od postizanje balansa između brige za bezbednost i zdravlje ljudi i samopregornog napora da društvo i ekonomija ne stanu.

U ovakvim krizama uspravni ostaju samo oni odgovorni, jedinstveni, borbeni i solidarni.

Velike krize i veliki izazovi traže na duži rok i ozbiljna preispitivanja i provere sopstvenog identiteta, ciljeva i prioriteta. One zahtevaju od Nezavisnosti, ali i svakoga od nas pojedinačno, prikupljanje i sabiranje energije za promene, odnosno pobedu nad malodušnošću, apatijom ili padom u egoizam i gledanje samo svog interesa i posla.

Informatičkim jezikom rečeno ovakva vremena traže restartovanje svog programa i proveru u kojoj meri smo na tragu, koliko smo verni svojim osnovnim vrednostima i principima zbog kojih smo i nastali. Ali i njegovo resetovanje, odnosno nužno prilagođavanje radikalno izmenjenim okolnostima.

Opstaju i napreduju samo oni koji umeju da se menjaju u hodu ne gubeći pri tome svoj karakter, svoju društvenu “viziju i misiju”.

Primera radi, i unutar digitalizovanog i umreženog sveta zelene ekonomije i ekonomije znanja koji zahteva daleko složeniji i “personalizovaniji“ sindikalni pristup, naša vizija ostaje solidarniji svet usmeren ka javnom dobru, ka redukciji nejednakosti i ukidanju siromaštva i socijalne izopštenosti. Zahtevamo privredni i socijalni sistem koji će biti pravedniji ali i socijalno i ekološki otporniji i održiviji na duži rok, i garantovati svima pristup kvalitetnom obrazovanju, javne usluge i garantovani dohodak.

Posledično, organizacijska tradicija i prepoznatljivost - (1) Nezavisnost kao svoj(eglav)a, kritična i autonomna organizacija, koja dosledno zastupa radna i socijalna prava (i to ne samo aktuelno zaposlenih), ne prihvata političke i poslodavačke ucene i šira je društvena opozicija svakoj vlasti, traži da se harmonično spoji sa (2) pozitivnim odrednicama - reprezentativan, međunarodno priznati sindikat sa značajnim pregovaračkim kapacitetom i ljudskim resursima. Naredna odrednica je (3) demokratski i inovativno dizajnirana i ustrojena organizacija sa značajnim koalicionim potencijalom, pre svega na civilnodruštvenoj i sindikalnoj, ali i na političkoj, javnoj i medijskoj sceni. Posebna odrednica mora biti i (4) šampion zalaganja za socijalni dijalog i demokratsku transformaciju Srbije.

Osnovna pretpostavka za to je spremnost da se menjamo kroz argumentovani dijalog i svest da je interes Nezavisnosti iznad svih nas.

Budimo odgovorni, ali i ostanimo i više nego ikada ranije uspravni i solidarni.

Zoran Stojiljković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Najdelotvornija mera za postizanje rodne ravnoteže u ekonomskoj, političkoj i društvenoj sferi jesu propisane rodne kvote na osnovu kojih se određeni obavezni broj žena nalazi na rukovodećim pozicijama u javnoj upravi i privredi. Rodne kvote su se pokazale kao delotvorne u razvijenim zemljama i Srbija bi trebalo da sledi taj primer, rečeno je na okruglom stolu: „Uloga žena u privredi i društvu“ održanom poslednjeg junskog četvrtka u Somboru

Skup je organizovala ambasada Izraela u Srbiji i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u sklopu obeležavanja 69. godišnjice nezavisnosti Izraela i 25 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. Okrugli sto je otvorila gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i članica Upravnog odbora NALED-a, koja je istakla da grad podržava rodnu ravnopravnost, da je među prvim gradovima u kojima je otvorena sigurna kuća.

- Već tri godine u saradnji sa Pirotom realizujemo program koji okuplja veliki broj žena iz Sombora i Stapara koje izrađuju motive sa staparskog ćilima koji je najpoznatija tradicionalna rukotvorina sa ovog područja - istakla je gradonačelnica i dodala kao dobar primer podrške ženama – program „1000 žena“ čiji je cilj da se u seoskim sredinama na izradi tradicionalnih rukotvorina u narednih godinu dana angažuje hiljadu žena.

O iskustvima Izraela u ekonomskom osnaživanju žena govorila je Nj.E. Ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam. - Izrael podržava viziju društva u kojem žene imaju jednake mogućnosti u izboru profesionalnog puta koji će im omogućiti da zauzmu vodeće pozicije i popločaju put za bolje društvo - podvukla je Ambasadorka Fišer Kam.

Prema njenim rečima, gotovo 60 odsto zaposlenih u civilnom i javnom sektoru su žene, ali na nižim nivoima. U Izraelu žene imaju centralnu ulogu u pravosudnom sistemu, i sada, kao i prethodnih godina, predsednik Vrhovnog suda je žena.

Na okruglom stolu govorila je i prof. dr Branka Drašković, savetnica predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, koja je detaljno objasnila način realizacije programa „1000 žena“. O ulozi žena u privredi i društvu govorio je i Predrag Vuletić, pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, te Stanka Pejanović, generalna direktorka „Gorenja“ i članica UO NALED-a.

Gradonačelnica Sombora i ambasadorke Izraela i Indije u Srbiji

**************************************************

- Do pozicije generalne direktorke „Gorenja“ trebalo je biti uporan i vredan. Prvi posao mi je bio kod „Rodića“ u Kuli, a dalje sam napredovala tako što sam radila zahtevnije i komplikovanije poslove koje muškarci nisu hteli. Jednostavno, tako je. Sada sam generalna direktorka „Gorenja“ i u mom timu je 60 odsto žena. Nisam feministkinja, ali smatram da su žene odgovornije i volela bih kada bismo postigle nivo muške međusobne solidarnosti.

Podršku ženskom preduzetništvu u Izraelu prezentovala je Rina Bar-Tal, emeritus predsednica Izraelske ženske mreže. Skupu je prisustvovala i Nj.E. ambasadorka Indije Narinder Čohan, Nemanja Sarač, član Gradskog veća grada Sombora za oblast kulture i obrazovanja i predstavnici drugih institucija.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću