Prikazivanje članaka po tagu nezavisnost

* U ISČEKIVANJU FORMIRANJA NOVE VLADE REPUBLIKE SRBIJE

Obaveštenje

Svim povereništvima GS ZSZ NEZAVISNOST

Poštovane koleginice i kolege, podsećanja radi, od izbijanja (pandemije) epidemije Covid - 19 do danas, u GS ZSZ NEZAVISNOST uradili smo sledeće:

1. Pregovarali i potpisali Aneks Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove kojim su zaposleni koji su se inficirali na radnom mestu dobili, za dane odsustva - bolovanja, naknadu plate od 100% (prosečna plata u zadnjih 12 meseci). Ovaj aneks je omogućio da se isto ovo pravo definiše i kroz PKU za socijalnu zaštitu;
2. Obratili se nadležnim ministarstvima i državnim institucijama sa preko 30 dopisa i rešavali probleme zaposlenih i naših članova u vanrednim okolnostima rada;
3. Organizovali, održali i učestvovali na više on line savetovanjima, tribinama i seminarima sa kolegama iz Evropske konfederacije sindikata javnih službi (EPSU) i Svetske konfederacije sindikata javnih službi (PSI) čiji je član naš granski sindikat. Teme su se ticale zaštite i prava zaposlenih u javnim službama (zdravstvu i socijalnoj zaštiti) - razmena iskustava sa kolegama iz Evrope i sveta u radu vanrednih okolnosti prouzrokovanih Covidom - 19;
4. Pokrenuli i uputili ministarstvima zdravlja i socijalne zaštite inicijativu za izmene i dopune Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove i PKU za socijalnu zaštitu. Zbog još uvek neformirane Vlade RS očekujemo poziv za pregovore odmah po formirariju iste. Ovim Aneksom želimo da uredimo polje bezbednosti i zdravlja na radu u slučajevima epidemija od većeg epidemiološkog značaja, poput sadašnje Covid - 19. Takođe ostala prava koja nisu predviđena zakonima u ovakvim situacijama. Na ovaj način bi prava i obaveze za eventualne buduće epidemije bile zakonski uređene tj. status zaposlenih;
5. Učestvovali na raznim tribinama, konferencijama za novinare i u informativnim medijima gde smo iznosili naše stavove, predloge i ideje za poboljšanje funkconisanja i rada zdravstvenih ustanova u vreme epidemije. Na ovim skupovima i medijskim nastupima smo isticali važnost i ulogu sindikata u ovim vremenima.
6. Na dnevnom nivou reagovali prema nadležnim ministarstvima, kriznom štabu i poslodavcima (direktorima) u rešavanju individualnih i zajedničkih problema koji su se svakodnevno javljali u radu zdravstvenih ustanova i ustanova socijalne zaštite;

i uradili još puno toga kao i u vremenima normalnog rada pre korona virusa.

U isčekivanju formiranja nove Vlade Republike Stbije, odnosno resornih ministarstava, kratkoročni prioriteti koji će biti predmet rasprave i konkretnih zahteva prema nadležnima, na Izvršnom odboru i Glavnom odboru GS ZSZ NEZAVISNOST će biti:

1. Razmatranje i donošenje odluke o potpisivanju izmena i dopuna PKU, odnosno Aneksa PKU:
2. Razmatranje Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru s ciljem eventualnih izmena i dopuna, kao i primene platnih grupa i platnih razreda od 2021. godine. Novi način obračuna i isplate plata kroz grupe I razreda je već jednom odložen do početka naredne godine i nameće se pitanje da li će moći da se krene januara 2021. godine ili će ponovo biti odloženo. Od nadležnih očekujemo odgovore;
3. Priprema i upućivanje zahteva ministarstvima i Vladi RS za povećanje plata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Takođe i zahtev za dodatno povećanje plata zaposlenima na poslovima sa pacijentima obolelim od korona virusa jer u ovom vremenu nose najveći teret i odgovornost:

APLAUZI NISU DOVLJNI „HEROJIMA NACIJE”!

S poštovanjem,

Vaš GS ZSZ NEZAVISNOST, 13. oktobra 2020.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor 

* Položaj radnika u Srbiji danas je kao u prvobitnoj akumulaciji kapitala, zaposleni su postali najamna radna snaga bez ikakvih prava. Radnici ne treba da sa plaše udruživanja, isticanja svojih zahteva pa ni pobune, a sindikat treba da se resetuje i promeni strategiju

Početkom 90-ih, u vreme preteće najezde nacionalizma i promene uređivačke politike državne radijske i televizijske kuće, grupa novinara, urednika i stvaralaca pobunila se i formirala Nezavisni sindikat Televizije Beograd. To je bila prva sindikalna nesistemska organizacija zaposlenih u bivšoj Jugoslaviji. Dotad posmatrana kao neformalna grupa ljudi, ozvaničila je svoje postojanje i ciljeve, a među osnivačima bio je i sagovornik sajta UGS Nezavisnost Slobodan Stupar, novinar-urednik na Radio Beogradu, saradnik Bi-bi-sija na srpskom iz Beograda. Među osnivačima bili su i Filip David, Gordana Suša, Nadežda Gaće, Ibrahim Hadžić, Vasilije Anđelić, Branislav Čanak i drugi radnici RTV Beograd koji će ubrzo, zajedno sa drugim sindikalnim organizacijama iz raznih krajeva Srbije, formirati Ujedinjene granske sindikate “Nezavisnost”. U rešenju od 26. avgusta 1991, “Nezavisnost” je upisana u Registar sindikalnih organizacija, a prvi zastupnik bio je Slobodan Stupar.

Ispostaviće se vrlo brzo da će spisak osnivača postati i spisak otpuštenih novinara i urednika koji su se suprotstavili nacionalističkoj uređivačkoj politici, sa spiska koji je u ime vlasti pročitao Vojislav Šešelj, omiljeni “opozicionar”  Slobodana Miloševića. 

Bilo je to vreme širenja ratnog požara, vreme u kojem se radnici u Srbiji, a i u bivšoj Jugoslaviji, odlučuju se za tobožnju zaštitu nacionalnih, a ne vlastitih interesa. Tom konstatacijom počinjemo razgovor u kojem Slobodan Stupar najpre odgovara na pitanje zašto su radnici dozvolili da se odreknu relativno pristojnog društvenog položaja i zaštite koja uopšte nije bila za potcenjivanje, pogotovu gledana iz današnje perspective?

- Srbija je, kada se pojavio Slobodan Milošević, rekla “sad se narod pita”; i on sam ponavljao je tu frazu, govoreći i to da je narod uvek u pravu. Bilo je to u vreme kada smo imali zakon koji je ne kažem savršen - govorim o Zakonu o radu - ali bio je dobar. Značio je brigu o ljudima i zaštiti njihovih prava. Danas je teško naći sličan zakon. Čak je imao i svoju krajnost u onoj poznatoj rečenici “ne može mene niko toliko malo da plati, koliko mogu malo da radim”.

Bilo je to i vreme kada se radnik zaposli i - odmah je zaposlen do penzije. Ukoliko, naravno, ne poželi da promeni preduzeće ili ustanovu. Bilo je takvih regula, kakva je i zaštita od otkaza, podsetimo se i toga da niko nije mogao da otpusti radnika. Bio je zaštićen, postojali su i sudovi udruženog rada koji su sve vraćali na posao. Drugim rečima, do pojave Miloševića imamo zakon koji je ne samo slovo na papiru, nego je i primenjiv i primenjivan. Zaštita zaposlenih bila je izuzetna, plate vrlo solidne, u poređenju sa današnjim - neverovatne.

I šta se dogodi. Taj koji je rekao da je narod u pravu, kaže i to da su Srbi obespravljeni u tadašnjoj Jugoslaviji, da moraju da dignu svoj glas, da je Srbija podeljena na republiku i dve pokrajine. I da to mora da se promeni. Tako dolazimo do jednog, rekao bih, revolucionarnog perioda, u kojem više nisu važni zakon i njegova primena, nego to ko je jači. Radnici su sa oduševljenjem, kao Hitlera u Nemačkoj, dočekali Miloševića u Srbiji. I kreće, ne preterujem kad to kažem, nacionalsocijalizam.

* Kao da većina tada nije uvidela opasnost da bude uvučena u opasne međunacionalne sukobe?

- Da. Pitao sam tada stalno kolege iz Radio Beograda u kojem sam radio da li su svesni kako Miloševićeva politika vodi u rat u kojem može sve da ode u nepovrat, da posle opasnih sukoba više nema povratka. Govorili su mi da nisam u pravu, da izmišljam. A onda smo videli miting na Gazimestanu - kao film i fašističku estetiku Leni Rifenštal. Tada su mi kolege govorile da sam antisrbin. Tu gledamo kako nestaje zakon o radu o kojem govorimo, i to nije uradio Milošević, radnici su ga zgazili. Drugim rečima, jedna vrsta ludila je ušla u ljude.

* U socijalnom smislu to je bilo samoubistvo?

- Apsolutno. Posle tri-četiri godine Miloševićeve vladavine, ulazimo u hiperinflaciju kakva nije zabeležena u svetu. Ako odmah ne zamenite u marke nešto što se nazivalo plata, potpuno izgubi vrednost.

* Od Miloševićeve pojave, dakle, imamo potpuno menjanje socijalnog položaja zaposlenih, drastični pad zarada, ali i potpuno odsustvo zaštite temeljnih radničkih prava?

- Zakon više nije bio primenjiv, fabrike su prestajale da rade, sve zbog borbe za srpstvo. Da preskočimo jedan period, poslednje izmene zakona koji reguliše ono što nazivamo pravima radnika dogodile su se u vreme Aleksandra Vučića i dolaska takozvanog stranog kapitala, stranih investitora. Koji su - je l - otvarali fabrike za namotavanje žice. Lon poslovi.

Novi poslodavci uslovljavaju državu, traže da radnici nemaju nikakva prava, što Vučić, bez ikakvog gunđanja, prihvata. Kaže, čak, da će zakonska regulativa biti još povoljnija za ulagače, daje im budžetski novac za otvaranje radnih mesta. Tako dobijamo zakon za privatne firme i vlasnike, Oni se oslobađaju bilo kakvih obaveza i mogu sa radnicima da rade, maltene, šta im padne na pamet. Danas da primi radnika, sutra da ga otpusti, nema nikakve garancije za bilo šta.

A ostao je nepromenjen zakon koji reguliše prava zaposlenih u javnim preduzećima i u onima koji imaju državni kapital. Evo, recimo, Politika, Večernje novosti, firme u strašnim problemima, a ne mogu nikoga da otpuste. Država donira. I nikom ne pada na pamet da tu nešto menja.

* Ponovo dolazimo do uzroka?

- Nas su upropastili nacionalizam, ratovi, pljačka, ne znam da li je i u staroj, predratnoj Jugoslaviji bio ovako nezavidan položaj radnika. Sve je propalo i kad ovo jednoga dana prođe, kad Srbija, eventualno, malo ojača, moraće jedan deo radnog prava da prenese iz zapadnih demokratija i kapitalizma koji je daleko humaniji i bolje organizovan, kako bi se vratila izvesna radnička prava.

* Činjenica je, s druge strane, da nema pobune protiv takvog položaja; nema vriska, makar on bio i neartikulisan. Anestezija i odsustvo pokušaja da se bilo šta menja?

- Kriza u Srbiji traje trideset godina, ratovi, beda, siromaštvo; došli su ovi “trange-frange” investitori, ljudi jesu anestezirani. Drugo, ljudi su kukavice. Prosto je tužno gledati tu količinu kukavičluka. Došao neki investitor, Južnokorejac, ne da im da idu u toalet, naterao radnike da nose pelene. I šta biva - niko se ne buni. Je li to taj hrabri srpski narod. U kojoj smo to fazi kad svako nad nama može da se iživljava. A mi jedino molimo boga da ne bude previše bolno.

Tako to biva kad izgubiš te silne ratove. Pre svega kad ih vodiš.

* Vidite li način na koji sindikat treba da postupa ubuduće, kako da se za nešto izbori?

- Kao prvo, ne vidim inicijativu. Upravo zbog tog kukavičluka. Ljudi treba da znaju da se udruživanje radnika ne može zabraniti, da je to tekovina savremene civilizacije. I ne treba da se plaše udruživanja i isticanja svojih zahteva. Sada imamo položaj radnika kao u prvobitnoj akumulaciji kapitala, zaposleni su postali najamna radna snaga bez ikakvih prava.

I još nešto: sindikat, pre svega znači silu! Nemamo nikakva prava - u redu, naše legitno pravo je da posegnemo za silom. Pa da zaustavimo proizvodnju. Ne daje nikakve rezultate?! U redu, doći ćemo do upravne zgrade i zapalićemo je!

Onda nas gazda pozove i kaže, gospodo, nemojmo - šta, pravo na osam sati rada, na pauzu, na godišnji odmor? Pa, naravno, hajde da razgovaramo, mogli smo to i bez ove incidentne situacije. A mi kažemo - nismo, jer nisi hteo da razgovaraš i kad god nećeš da razgovaraš - desiće se isto.  

* Došli smo do zakonske regulative koja dodatno obespravljuje radnike, kao mogućnost iznajmljivanja radnika na lizing? 

- Odlično. Nas petorica zapalićemo nekoliko agencija koje iznajmljuju radnu snagu. Druga petorica zapaliće upravne zgrade firmi koje zapošljavaju radnike preko takvih agencija. Pokazaćemo snagu, jer ovakav položaj zaposlenih danas postoji jedino u krajnje zaostalim afričkim državama, a u nekim naprednijim je čak i bolji nego u Srbiji. Zbog toga je, naglašavam, upotreba sile legitimna.

* Za medije u Srbiji kao da ne postoje radnička prava - interesantna su jedino kada dođe do nekog incidenta, kakav je stradanje radnika?  

- I to mogu da razumem, ali sam uveren da se može promeniti. I to kontinuiranim akcijama koje bi privukle javnost.

* Gde vidite ulogu sindikata, šta treba da radi?

- Imamo, nažalost, mnogo korupcije u sindikalnim vrhovima, u rukovodstvima. Jer, vlasnici će uvek pokušavati da prođu jeftinije i posezaće za korupcijom sindikalnih lidera koja im se više isplati. Zato radnici moraju da biraju nekorumpirane ljude, nije moguće da makar petorica ljudi ne mogu da među sobom pronađu jednog takvog.

* Kako vidite budućnost UGS Nezavisnost u čijem ste osnivanju učestvovali? Šta treba da radi, kako da se pozicionira? 

- Akcije Nezavisnosti sam registrovao, ali ne i nekakav krajnji efekat. Ako ja kao novinar nisam čuo uspešnost sindikalnih akcija, ljudi koji manje prate medije nisu uopšte.

Sindikat treba da se resetuje, da promeni strategiju i da odluči hoće li biti sindikat koji se bori za radnička prava, ili nevladina organizacija. Nema prostora za nova predavanja i seminare, za političke sindikalne škole, uputstva o pregovaranju, smernice. Ili jesi, ili nisi sindikat! Nema proslave Prvog maja, ljudi treba da znaju da su se Prvog maja radnici u Americi 1886. pobunili, da je pobuna jedini način da se za nešto izbore. U Francuskoj, u Velikoj Britaniji, sindikati stanu, staje sve, cela država.

U Srbiji ljudi treba da shvate da je ljudski pobuniti se. Ili nas neće ostati ni za pod onu Tarabićevu šljivu. Ostaće nas za pod ovaj astal.

Bojan Tončić

Izvor: UGS Nezavisnost (https://nezavisnost.org/)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Obaveštavamo članove i prijatelje našeg sindikata da nas je danas (ponedeljak, 24. avgust 2020) napustio naš drug, brat i kolega Zoran Stojanović, stručni saradnik u GS IER Nezavisnost

U ime svih članova Granskog sindikata industrije, energetike, rudarstva "Nezavisnost" izjavljujemo iskreno saučešće i duboku žalost članovima porodice.

* Iskreno verujemo da je, uz dalje poštovanje svih mera zaštite koje nalaže struka, kritična faza borbe za odbranu života i zdravlja zaposlenih i građana, unutar krize izazvane pandemijom, iza nas - navode nakon sastanka Izvršnog odbora reprezentativnog srpskog sindikata, Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost"

Time su otklonjeni i razlozi za uvođenje vanrednog stanja. Vanredno stanje može da traje samo dok traje akutna opasnost zbog kojeg je i uvedeno.

I u uslovima vanrednog stanja naše kolege u zdravstvu i javnim službama su pokazale, uz sve rizike kojima su bili izloženi, maksimalni samopregovor i na delu pokazali koliko su neprimereni i pogrešni bili napadi na javni sektor i zaposlene u njemu. Oni koji i sada zagovaraju otpuštanja i smanjivanja zarada i u javnom sektoru su očito ostali bez argumenata, uključiv i one ekonomske. Uz značajan izuzetak kritike partijskog zapošljavanja i postavljenja na pozicije nestručnih po čemu je Nezavisnost uvek bila prepoznatljiva.

Sada je potrebno hitno intenzivirati mehanizme suspendovanog socijalnog dijaloga - odgovor na krizu ovih razmera ne može biti samo pitanje izbora i političkih elita. Za izradu strategije razvoja posle pandemije biće nužno uspostvaljanje konsenzusa svih socijalnih partnera, ali i najšira društvena rasprava koja uključuje sve društvene i političke aktere, stručnjake i akademsku zajednicu.

I sama Međunarodna organizacija rada naglašava važnost očuvanja stalnog i intenzivnog dijaloga sa reprezentativnim organizacijama radnika i poslodavaca naročito u procesu usvajanja zakona, koji mogu uticati na radnička prava, uključujući i onih koji za cilj imaju ublažavanje težine krizne situacije.

Za određivanje specifičnih, konkretnih mera za zaštitu radnika i prevazilaženje negativnih uticaja pandemije, odnosno u kontroli virusa na radnim mestima, ali i sprečavanja masovnog gubitka radnih mesta od odlučujućeg značaja je i otvoreni socijalni dijalog na nivou privrednih subjekata.

Naši granski sindikati i povereništva vode odlučnu, svakodnevnu bitku pri čemu su mnogi od njih suočeni sa pretnjama otkazom. Branićemo odlučno svakoga od njih.

Sindikatima je u dijalogu neophodan snažan i glasan, objedinjen nastup oko odbrane osnovnih prava, koji uključuje i uticaj na ekonomsku i socijalnu politiku. Recesija i dolazeća kriza nose realnu opasnost redukcije i onako malih zarada i rast nezaposlenosti. Sindikat ne sme da dozvoli da radnici i ovoga puta podnesu najveći teret krize.

Državne vlasti polažu ispit odgovornosti, sposobnosti i solidarnosti. Pored jednokratne podrške i odlaganja obaveza i privredi i građanima one moraju stvoriti  prostor i za produktivna ulaganja koja tek trajno obezbeđuju poslove i prihode.

Krajnje nezahvalno je prognozirati trajanje i ishod krize izazvane pandemijom koja ima elemente i krize ponude i krize tražnje. Neortodoksnoj krizi odgovaraju neortodoksni lekovi - svi se danas opredeljuju za izdašne intervencije uz obilne državne garancije. Bar u ovom trenutku u toku je zaborav neoliberalne mantre o stabilizacionim sidrima u pogledu deficita, duga i zaduživanja.

Izvesno je, međutim, da je pored paketa kratkoročnih mera, preko potreban dijalog i obavezujući dogovor o izlasku iz krize i održivom razvoju koji uključuje i novo radno i socijalno zakonodavstvo i odnosi se na ovu i narednu godinu. Kao reprezentativna i međunarodno priznata sindikalna centrala koja polazi od vrednosti evropskog socijalnog modela, odnosno vrednosti solidarnosti, socijalne pravde i socijalnog partnerstva unutar razvijenog socijalnog dijaloga, učinićemo sve da iz krize izađemo sa dugoročno ojačanom a ne dalje oslabljenom pozicijom sveta rada. Zadovoljavanje palijativnim merama kojima slede otpuštanja, sužavanja radnih prava i rast nejednakosti nisu za nas opcija. Tako se ne pobeđuje, tako se samo odlaže poraz.

Primera radi, ako želimo da redukujemo u najvećoj mogućoj meri, a ne samo da odložimo, razornu krizu, mere pomoći privredi i zaposlenima i svim radno angažovanima moraju važiti bar 3 + 3 meseca a u posebno pogođenim delatnostima i do kraja godine.

U suprotnom, uz one koji će izgubiti povremene prihode, kao i one koji su se, bar na kraći rok, vratili u zemlju imaćemo milionsku masu nezaposlenih i atmosferu straha kod većine preostalih zaposlenih.

Kratkoročne mere

Prevashodni cilj donetih antikriznih mera je očuvanje poslova i radnih mesta i to kroz pružanje neophodne podrške poslodavcima u delatnostima pogođenim krizom. Osnovni okvir i cilj je dobro određen ali je neselektivo dat, kratkoročan i nepotpun i bez adekvatnih mehanizama kontrole.

1. Članstvu Nezavisnosti i javnosti poznat je naš stav da je paket nedovoljno socijalno usmeren pre svega zato što u maksimalnih 10 odsto otpuštenih kao uslovu za dobijanje pomoći ne ulaze svi radno angažovani i, posebno, zbog neselektivne dodele 100 evra pomoći svim punoletnim građanima. Sredstva koja će ovaj „poklon“ koštati državu, mogla bi se upotrebiti na mnogo efikasniji i pravedniji način. U Srbiji, recimo, oko 250.000 ljudi živi od socijalne pomoći, koja iznosi ponižavajućih 8.000 dinara mesečno. Taj novac bi država preko evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje mogla raspodeliti i svima onima koji su dobili otkaze zbog novonastale situacije.
2. Istovremeno, neophodno je donošenje posebnog plana socijalnih mera za zaštitu porodica radnika koji su izgubili posao zbog posledica pandemije koji uključuje obimnije osiguranje u slučaju nezaposlenosti, ali i direktnu novčanu pomoć, beneficije kod plaćanja komunalija, struje, javnog prevoza i moratorijum na dugove javnim preduzećima i obustavu svih izvršenja po bilo kom osnovu.
3. Pitanje je i šta je sa samozaposlenima, najvećem delu slobodnih profesija, umetnika što podvlači urgentnost državne podrške sferama nestandardnog zaposlenja. Iako ne mogu biti naši članovi jednaku brigu kao za zaposlene i sve radno angažovane pokazujemo i za sve samozaposlene, kao i poljoprivrednike. I oni su deo sveta rada. I njima je Nezavisnost krov i kuća.
4. Svesni smo da je teško napraviti pravičan sistem pomoći, a pogotovo je to teško u državi koja ima slab administrativni kapacitet. Sistem koji je napravljen je neselektivan, ali se da popraviti.

Istovremeno, treba obezbediti potpunu transparentnost, odnosno objavljivanje podataka i javni uvid i nadzor nad korišćenjem javnih sredstava. Tim pre što se dodeljuju sredstva iz budžeta ili se radi o kreditima koje ćemo godinama svi mi morati da otplaćujemo.

Primera radi, ako je preduzeće uzelo bespovratnu pomoć i odložilo plaćanje poreza, a u 2020. nema pad prihoda u odnosu na 2019, trebalo bi da vrati novac budžetu i uplati sve poreze i doprinose.

Moramo takođe aktivno pratiti posebno isplatu minimalnih zarada - ključno pitanje je da li poslodavci imaju mogućnost da dobijena sredstva uplaćuju samo kao minimalac ili uplaćuju i deo ugovorenih zarada.

Dilema je ako pravo na pomoć imaju samo ona preduzeća koja ne otpuste više od 10 odsto radnika od početka vanrednog stanja do datuma primena mera, da li mnoga preduzeća koja nisu u mogućnosti da dočekaju maj i prinuđena su da otpuste više od 10% radnika, treba da trajno budu  isključena iz paketa mera pomoći države.

Kao odgovoran sindikat i socijalni partner kritikovaćemo svaki sebičan, socijalno neosetljiv i neodgovoran odnos poslodavaca prema zaposlenima. No za nas ne postoje samo crne liste - ohrabrićemo i podržati svaki potez i zahtev poslodavaca koji vodi prevladavanju krize i održivom razvoju.

5. Istovremeno, realna je bojazan da puko oslobađanje od poreza za mnoge privrednike nije dovoljno. Bilo bi bolje da su napravljeni kriterijumi po kojima bi se najviše pogođenim delatnostima ne samo odložilo plaćanje poreza već i omogućio njihov otpis.

Mnoge zemlje su se odlučile upravo za kombinaciju odlaganja i otpisivanja poreskih dugova za najugroženije delove privrede. Priroda krize primorala ih je da deluju brzo i da sprovode ekonomske programe koji bi se u normalnim okolnostima smatrali radikalnim.

Ključni deo ovih mera je, poput prakse u Danskoj, i vezivanje trajnijeg ućešća države u isplati zarada zaposlenih, uključujući i samozaposlene i frilensere, za visinu izgubljenog prihoda.

Susedna Hrvatska će isplaćivati plate svim radnicima zaposlenim u pogođenim sektorima u iznosu od 525 evra, a platiće i doprinose na iste plate umesto poslodavaca i u naredna tri meseca. Pored toga, omogućiće otpisivanje poreza svim malim preduzećima kojima je prihod opao za više od 50%, kao i uvođenje sistema PDV-a po naplati koji će u velikoj meri olakšati poslovanje privrede.

Testira se i  praksa da poslodavci skrate radno vreme dok se ne pokrene i stabilizuje proizvodnja i druge ekonomske aktivnosti i to tako što bi razliku do punog radnog vremena subvencionisala država. Na taj način izbegavaju se veća otpuštanja i, zbog privremenih teškoća, veće štete po ekonomiju i tržište rada. Ove mere bi se posebno odnosile  na velike kompanije koje, po pravilu, dobijaju velike državne subvencije  i zbog toga moraju da imaju i posebnu društvenu odgovornost.

Razvojna faza

Sledeća godina treba da sadrži celovite ekonomske i fiskalne mere za podršku pokretanju ekonomskih aktivnosti, obezbeđenje likvidnosti, stimulisanje tražnje, jeftinih i dostupnih kredita i državnih garancija. Ove mere će zahtevati veliko povećanje državnih rashoda, odnosno javne potrošnje kako bi se nadoknadio izgubljeni priliv iz delatnosti privatnog sektora. Takav ambiciozan plan fiskalne ekspanzije mogao bi se finansirati ozbiljnijim monetarnim finansiranjem budžetskih deficita.

Ne treba isključiti i ograničeno i kontrolisano zaduživanje iz primarne emisije u ono što će održati proizvodnju poput državne podrške poljoprivrednicima kroz formiranje Fonda za razvoj ili formiranje posebnog fonda.mere

Istovremeno, treba:

1. Obezbediti snažnu uključenost socijalnih partnera u proces kreiranja nacionalne strategije zapošljavanja, posebno zbog činjenice da će mere aktivne politike zapošljavanja morati da imaju znatno širi obuhvat, jer će se do sada identifikovanim ranjivim grupama pridružiti armija novonezaposlenih.
2. Očekujući porast nezaposlenosti treba tražiti povećanje naknade za nezaposlenost i vraćanje obaveza poslodavca da plaćaju doprinos za nezaposlenost, ili u suprotnom, pravo na naknadu, treba da imaju svi nezaposleni, jer sami plaćaju doprinos za nezaposlenost.
3. Krizom se pokazuje krajnje opravdanim insistiranje na razvoju osnovnih javnih usluga iz oblasti socijalne politike (prvensteveno, na razvoju zdravstvenog i obrazovnog sistema) koje mora da bude orijentisano ka univerzalnoj dostupnosti, a ne ka tržišnoj logici.
4. Kriza neophodnim čini obnavljanje dijaloga o fleksibilnim oblicima rada i zahtev za krovnim karakterom Zakona o radu - pandemija je, nažalost, samo dodatno snažno argumentovala već postojeće zahteve sindikata u oblasti radnog zakonodavstva

***

Jedini put za izlazak iz krize je najširi dijalog i dogovor o načinima i pravcima zajedničkog delovanja. Više solidarnosti i socijalne pravde nije dakle moguće bez obnove rada demokratskih institucija, slobode medija i otvaranje prostora za istinski demokratski dijalog.

Ključno pitanje je: hoće li novi ekonomski model biti i dalje usmeren na očuvanje korporativne moći, ovoga puta unutar nacionalnih država, ili će biti usmeren ka zaštiti radnika i očuvanju demokratskih institucija?

Što se ekonomske politike budu više zatvarale u nacionalne okvire, to se snažnije sindikalni pokret mora internacionalizovati, kako bi bio spreman da odgovori na  brojne izazove.

Zadatak sindikata danas je da zaštite zdravlje, položaj i interese svih zaposlenih i povremeno radno angažovanih. Naš cilj nije, međutim, samo da odložimo, već i da na duži rok na najmanju moguću meru svedemo gubitak poslova, pad zarada i sprečimo narušavanja radnih prava. Polažemo ispit za koji nema dodatnog, popravnog roka.

U Beogradu, 23. 04. 2020. godine               

Zoran Stojiljković, predsednik

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor