Prikazivanje članaka po tagu nezavisnost

* Iskreno verujemo da je, uz dalje poštovanje svih mera zaštite koje nalaže struka, kritična faza borbe za odbranu života i zdravlja zaposlenih i građana, unutar krize izazvane pandemijom, iza nas - navode nakon sastanka Izvršnog odbora reprezentativnog srpskog sindikata, Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost"

Time su otklonjeni i razlozi za uvođenje vanrednog stanja. Vanredno stanje može da traje samo dok traje akutna opasnost zbog kojeg je i uvedeno.

I u uslovima vanrednog stanja naše kolege u zdravstvu i javnim službama su pokazale, uz sve rizike kojima su bili izloženi, maksimalni samopregovor i na delu pokazali koliko su neprimereni i pogrešni bili napadi na javni sektor i zaposlene u njemu. Oni koji i sada zagovaraju otpuštanja i smanjivanja zarada i u javnom sektoru su očito ostali bez argumenata, uključiv i one ekonomske. Uz značajan izuzetak kritike partijskog zapošljavanja i postavljenja na pozicije nestručnih po čemu je Nezavisnost uvek bila prepoznatljiva.

Sada je potrebno hitno intenzivirati mehanizme suspendovanog socijalnog dijaloga - odgovor na krizu ovih razmera ne može biti samo pitanje izbora i političkih elita. Za izradu strategije razvoja posle pandemije biće nužno uspostvaljanje konsenzusa svih socijalnih partnera, ali i najšira društvena rasprava koja uključuje sve društvene i političke aktere, stručnjake i akademsku zajednicu.

I sama Međunarodna organizacija rada naglašava važnost očuvanja stalnog i intenzivnog dijaloga sa reprezentativnim organizacijama radnika i poslodavaca naročito u procesu usvajanja zakona, koji mogu uticati na radnička prava, uključujući i onih koji za cilj imaju ublažavanje težine krizne situacije.

Za određivanje specifičnih, konkretnih mera za zaštitu radnika i prevazilaženje negativnih uticaja pandemije, odnosno u kontroli virusa na radnim mestima, ali i sprečavanja masovnog gubitka radnih mesta od odlučujućeg značaja je i otvoreni socijalni dijalog na nivou privrednih subjekata.

Naši granski sindikati i povereništva vode odlučnu, svakodnevnu bitku pri čemu su mnogi od njih suočeni sa pretnjama otkazom. Branićemo odlučno svakoga od njih.

Sindikatima je u dijalogu neophodan snažan i glasan, objedinjen nastup oko odbrane osnovnih prava, koji uključuje i uticaj na ekonomsku i socijalnu politiku. Recesija i dolazeća kriza nose realnu opasnost redukcije i onako malih zarada i rast nezaposlenosti. Sindikat ne sme da dozvoli da radnici i ovoga puta podnesu najveći teret krize.

Državne vlasti polažu ispit odgovornosti, sposobnosti i solidarnosti. Pored jednokratne podrške i odlaganja obaveza i privredi i građanima one moraju stvoriti  prostor i za produktivna ulaganja koja tek trajno obezbeđuju poslove i prihode.

Krajnje nezahvalno je prognozirati trajanje i ishod krize izazvane pandemijom koja ima elemente i krize ponude i krize tražnje. Neortodoksnoj krizi odgovaraju neortodoksni lekovi - svi se danas opredeljuju za izdašne intervencije uz obilne državne garancije. Bar u ovom trenutku u toku je zaborav neoliberalne mantre o stabilizacionim sidrima u pogledu deficita, duga i zaduživanja.

Izvesno je, međutim, da je pored paketa kratkoročnih mera, preko potreban dijalog i obavezujući dogovor o izlasku iz krize i održivom razvoju koji uključuje i novo radno i socijalno zakonodavstvo i odnosi se na ovu i narednu godinu. Kao reprezentativna i međunarodno priznata sindikalna centrala koja polazi od vrednosti evropskog socijalnog modela, odnosno vrednosti solidarnosti, socijalne pravde i socijalnog partnerstva unutar razvijenog socijalnog dijaloga, učinićemo sve da iz krize izađemo sa dugoročno ojačanom a ne dalje oslabljenom pozicijom sveta rada. Zadovoljavanje palijativnim merama kojima slede otpuštanja, sužavanja radnih prava i rast nejednakosti nisu za nas opcija. Tako se ne pobeđuje, tako se samo odlaže poraz.

Primera radi, ako želimo da redukujemo u najvećoj mogućoj meri, a ne samo da odložimo, razornu krizu, mere pomoći privredi i zaposlenima i svim radno angažovanima moraju važiti bar 3 + 3 meseca a u posebno pogođenim delatnostima i do kraja godine.

U suprotnom, uz one koji će izgubiti povremene prihode, kao i one koji su se, bar na kraći rok, vratili u zemlju imaćemo milionsku masu nezaposlenih i atmosferu straha kod većine preostalih zaposlenih.

Kratkoročne mere

Prevashodni cilj donetih antikriznih mera je očuvanje poslova i radnih mesta i to kroz pružanje neophodne podrške poslodavcima u delatnostima pogođenim krizom. Osnovni okvir i cilj je dobro određen ali je neselektivo dat, kratkoročan i nepotpun i bez adekvatnih mehanizama kontrole.

1. Članstvu Nezavisnosti i javnosti poznat je naš stav da je paket nedovoljno socijalno usmeren pre svega zato što u maksimalnih 10 odsto otpuštenih kao uslovu za dobijanje pomoći ne ulaze svi radno angažovani i, posebno, zbog neselektivne dodele 100 evra pomoći svim punoletnim građanima. Sredstva koja će ovaj „poklon“ koštati državu, mogla bi se upotrebiti na mnogo efikasniji i pravedniji način. U Srbiji, recimo, oko 250.000 ljudi živi od socijalne pomoći, koja iznosi ponižavajućih 8.000 dinara mesečno. Taj novac bi država preko evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje mogla raspodeliti i svima onima koji su dobili otkaze zbog novonastale situacije.
2. Istovremeno, neophodno je donošenje posebnog plana socijalnih mera za zaštitu porodica radnika koji su izgubili posao zbog posledica pandemije koji uključuje obimnije osiguranje u slučaju nezaposlenosti, ali i direktnu novčanu pomoć, beneficije kod plaćanja komunalija, struje, javnog prevoza i moratorijum na dugove javnim preduzećima i obustavu svih izvršenja po bilo kom osnovu.
3. Pitanje je i šta je sa samozaposlenima, najvećem delu slobodnih profesija, umetnika što podvlači urgentnost državne podrške sferama nestandardnog zaposlenja. Iako ne mogu biti naši članovi jednaku brigu kao za zaposlene i sve radno angažovane pokazujemo i za sve samozaposlene, kao i poljoprivrednike. I oni su deo sveta rada. I njima je Nezavisnost krov i kuća.
4. Svesni smo da je teško napraviti pravičan sistem pomoći, a pogotovo je to teško u državi koja ima slab administrativni kapacitet. Sistem koji je napravljen je neselektivan, ali se da popraviti.

Istovremeno, treba obezbediti potpunu transparentnost, odnosno objavljivanje podataka i javni uvid i nadzor nad korišćenjem javnih sredstava. Tim pre što se dodeljuju sredstva iz budžeta ili se radi o kreditima koje ćemo godinama svi mi morati da otplaćujemo.

Primera radi, ako je preduzeće uzelo bespovratnu pomoć i odložilo plaćanje poreza, a u 2020. nema pad prihoda u odnosu na 2019, trebalo bi da vrati novac budžetu i uplati sve poreze i doprinose.

Moramo takođe aktivno pratiti posebno isplatu minimalnih zarada - ključno pitanje je da li poslodavci imaju mogućnost da dobijena sredstva uplaćuju samo kao minimalac ili uplaćuju i deo ugovorenih zarada.

Dilema je ako pravo na pomoć imaju samo ona preduzeća koja ne otpuste više od 10 odsto radnika od početka vanrednog stanja do datuma primena mera, da li mnoga preduzeća koja nisu u mogućnosti da dočekaju maj i prinuđena su da otpuste više od 10% radnika, treba da trajno budu  isključena iz paketa mera pomoći države.

Kao odgovoran sindikat i socijalni partner kritikovaćemo svaki sebičan, socijalno neosetljiv i neodgovoran odnos poslodavaca prema zaposlenima. No za nas ne postoje samo crne liste - ohrabrićemo i podržati svaki potez i zahtev poslodavaca koji vodi prevladavanju krize i održivom razvoju.

5. Istovremeno, realna je bojazan da puko oslobađanje od poreza za mnoge privrednike nije dovoljno. Bilo bi bolje da su napravljeni kriterijumi po kojima bi se najviše pogođenim delatnostima ne samo odložilo plaćanje poreza već i omogućio njihov otpis.

Mnoge zemlje su se odlučile upravo za kombinaciju odlaganja i otpisivanja poreskih dugova za najugroženije delove privrede. Priroda krize primorala ih je da deluju brzo i da sprovode ekonomske programe koji bi se u normalnim okolnostima smatrali radikalnim.

Ključni deo ovih mera je, poput prakse u Danskoj, i vezivanje trajnijeg ućešća države u isplati zarada zaposlenih, uključujući i samozaposlene i frilensere, za visinu izgubljenog prihoda.

Susedna Hrvatska će isplaćivati plate svim radnicima zaposlenim u pogođenim sektorima u iznosu od 525 evra, a platiće i doprinose na iste plate umesto poslodavaca i u naredna tri meseca. Pored toga, omogućiće otpisivanje poreza svim malim preduzećima kojima je prihod opao za više od 50%, kao i uvođenje sistema PDV-a po naplati koji će u velikoj meri olakšati poslovanje privrede.

Testira se i  praksa da poslodavci skrate radno vreme dok se ne pokrene i stabilizuje proizvodnja i druge ekonomske aktivnosti i to tako što bi razliku do punog radnog vremena subvencionisala država. Na taj način izbegavaju se veća otpuštanja i, zbog privremenih teškoća, veće štete po ekonomiju i tržište rada. Ove mere bi se posebno odnosile  na velike kompanije koje, po pravilu, dobijaju velike državne subvencije  i zbog toga moraju da imaju i posebnu društvenu odgovornost.

Razvojna faza

Sledeća godina treba da sadrži celovite ekonomske i fiskalne mere za podršku pokretanju ekonomskih aktivnosti, obezbeđenje likvidnosti, stimulisanje tražnje, jeftinih i dostupnih kredita i državnih garancija. Ove mere će zahtevati veliko povećanje državnih rashoda, odnosno javne potrošnje kako bi se nadoknadio izgubljeni priliv iz delatnosti privatnog sektora. Takav ambiciozan plan fiskalne ekspanzije mogao bi se finansirati ozbiljnijim monetarnim finansiranjem budžetskih deficita.

Ne treba isključiti i ograničeno i kontrolisano zaduživanje iz primarne emisije u ono što će održati proizvodnju poput državne podrške poljoprivrednicima kroz formiranje Fonda za razvoj ili formiranje posebnog fonda.mere

Istovremeno, treba:

1. Obezbediti snažnu uključenost socijalnih partnera u proces kreiranja nacionalne strategije zapošljavanja, posebno zbog činjenice da će mere aktivne politike zapošljavanja morati da imaju znatno širi obuhvat, jer će se do sada identifikovanim ranjivim grupama pridružiti armija novonezaposlenih.
2. Očekujući porast nezaposlenosti treba tražiti povećanje naknade za nezaposlenost i vraćanje obaveza poslodavca da plaćaju doprinos za nezaposlenost, ili u suprotnom, pravo na naknadu, treba da imaju svi nezaposleni, jer sami plaćaju doprinos za nezaposlenost.
3. Krizom se pokazuje krajnje opravdanim insistiranje na razvoju osnovnih javnih usluga iz oblasti socijalne politike (prvensteveno, na razvoju zdravstvenog i obrazovnog sistema) koje mora da bude orijentisano ka univerzalnoj dostupnosti, a ne ka tržišnoj logici.
4. Kriza neophodnim čini obnavljanje dijaloga o fleksibilnim oblicima rada i zahtev za krovnim karakterom Zakona o radu - pandemija je, nažalost, samo dodatno snažno argumentovala već postojeće zahteve sindikata u oblasti radnog zakonodavstva

***

Jedini put za izlazak iz krize je najširi dijalog i dogovor o načinima i pravcima zajedničkog delovanja. Više solidarnosti i socijalne pravde nije dakle moguće bez obnove rada demokratskih institucija, slobode medija i otvaranje prostora za istinski demokratski dijalog.

Ključno pitanje je: hoće li novi ekonomski model biti i dalje usmeren na očuvanje korporativne moći, ovoga puta unutar nacionalnih država, ili će biti usmeren ka zaštiti radnika i očuvanju demokratskih institucija?

Što se ekonomske politike budu više zatvarale u nacionalne okvire, to se snažnije sindikalni pokret mora internacionalizovati, kako bi bio spreman da odgovori na  brojne izazove.

Zadatak sindikata danas je da zaštite zdravlje, položaj i interese svih zaposlenih i povremeno radno angažovanih. Naš cilj nije, međutim, samo da odložimo, već i da na duži rok na najmanju moguću meru svedemo gubitak poslova, pad zarada i sprečimo narušavanja radnih prava. Polažemo ispit za koji nema dodatnog, popravnog roka.

U Beogradu, 23. 04. 2020. godine               

Zoran Stojiljković, predsednik

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* U prostorijama Ministarstva odbrane poslednjeg majskog dana potpisan Sporazum o saradnji i tehničko - prostornim uslovima za rad sindikata, između ministra odbrane Aleksandra Vulina, kao predstavnika poslodavca i Dragana Čabrića, predsednika GS UPOIP NEZAVISNOST, kao predstavnika svih formiranih povereništva u okviru Odbora MO i VS NEZAVISNOST

Predmet ovog Sporazuma jeste utvrđivanje međusobnih prava i obaveza Poslodavca i Sindikata, u smislu obezbeđivanja tehničko - prostornih i drugih uslova za rad Sindikata u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

Potpisivanjem Sporazuma se, nakon šest godina od formiranja, konačno stiču zakonom propisani uslovi za rad Odbora MO i VS NEZAVISNOST.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Na osoben i sebi svojstven način, Ujedinjeni granski sindikati NEZAVISNOST obeležavaju Svetski dan socijalne pravde (20. februar) nizom aktivnosti utičući na ostvarivanje podizanja svih pozitivnih stilova nivoa svesti iznad letvice koju su već i samim ovim činom visoko podigli. Radničko-klasna prava ovog reprezentativnog srpskog sindikata u svojoj prepoznatljivosti nemaju i nikad nisu imali nameru da jednokratnim "konzerva - ili - paradajz/polutka" arhaičnim, davno prevaziđenim pseudomodelima tobož' - činjenja svojim članovima, nazovi pomognu, već sledstveno interesima čak i onih koji nisu njegovi članovi, pruže jednaku poruku da građani ponajpre mogu da očekuju bolji životni standard tek ukoliko tolerantno, na principima uzajamne solidarnosti a u okviru trajnog procesa razumevanja, budu i ostanu jedna prepoznatljiva slika Srbije sa dostojanstvenim građaninom na čelu kolone

~ . ~

Sombor je grad u kojem osim brojnih drugih, sindikalna tradicija ima svoje ponosom čuvano vrednosno biće, čini se koliko je ovaj grad u pozitivi ili kako god hoćemo, pežorativno star, recipročno upoređujućom proporcijom dužine trajanja i razvijanja ovdašnje sindikalne tako i svesomborske dakle, tradicije, u ravnoj meri. Baš ovih dana, tako se nenametnuto ali vrlo simbolično u Somboru poklapaju obeležavanja koja imaju i jubilarne, ali pre toga autentično blisko srodne vrednosti o kojima govorimo. Sa epitetom kojim se građani Sombora ponose - slobodnog kraljevskog grada, u utisnutom žigu trentuka neprolaza jednog dugog vremena od kada je 17. februara 1749. godine uz visoku cenu (150.000 rajnskih forinti uplaćeno u carske trezore, što je sa pratećim taksama i prispelim kamatama teško opteretilo grad dugovima, koje će potpuno otplatiti tek 1806. godine), carica Marija Terezija potpisala Povelju kojom se Sombor uzdiže u rang slobodnih i kraljevskih gradova i, koja je na svečan način predata Somborcima 24. aprila 1749. godine - Ravangrad je rekordnim brojem kulturološko-istoriografskim i sportskim, masovnim manifestacijama obeležio svoj Dan grada. Sombor je, još na trenutak vraćajući se u sopstvenu mu dijamantsku prošlost, budućnost krenuo da gradi ovim činom i njime mnogo dobio. Prosvetitelj Avram Mrazović pak nastavlja 1778. godine svekoliku tradiciju, osnivajući školu „Normu“, sa prvim tečajevima za obrazovanje srpskih učitelja.

U okviru svoje familijarne mreže granskih sindikata, NEZAVISNOST je među onim akterima koji Somboru vraćaju bogatu prošlost i čine sadašnjost, spremni da svake godine pa tako i ove čine da što veća i nadasve kvalitetna vidljivost aktivnosti ostvaruje tu somborsku kraljevsko-slobodarsku medalju na dobrobit svojih građana koji vole svoj grad a bogami i Sombor time slikaju omiljenim pa bez lažne skromnosti i prilično udobnim mestom za prijatelje sa mnogih drugih strana kako u našoj Srbiji, tako i "spolja". Zato su sve češći, primerice, i sve popularniji ujedno a efikasni, prekogranični projekti koje u ovdašenjem somborskom prilično lakom miljeu partnerstva na relaciji: lokalna NEZAVISNOST - civilni sektor - donosioci odluka gradske samouprave, sve u tempu laganog ritma poput pesme jednog od svojih najpoznataijih ambasadora, Zvoneta Bogdana, omogućuje malo-po malo po koji "stepenik" više u toliko opšte željenom dobrom-boljem, životnom standardu žitelja na ovom ravničarskom panonskom tlu vrednih domaćina i gazda.

Tako, već s početka i ove godine, članovi Koordinacionog odbora s entuzijazmom i uverenjem sasvim mogućeg (ponovnog) reafirmasanja što se institucionalnog temelja tiče - u principicima i biću Povereništva lokalne NEZAVISNOSTI za Sombor i Zapadnobački upravni okrug, a sa predlogom i pre svega već i započetim pripremama obeležavanja važnih godišnjih datuma što će ih sindikalna ostvarenja vidljivosti-na delu-pred licem svojeg građana i od strane svakog aktivnog člana ovog/našeg Sindikata, predložiti i uživo predstaviti. 

Srećan nam zato Svetski dan socijalne pravde koji samo simbolično poručuje iste ciljeve i drugim "običnim" danima, ali ne samo uz "čašicu razgovora" ili pak koktel-žurke, "naopako bilo" :-), već kako to somborski predstavnici (za sada Koordinacionog odbora) složno, kolegijalno - naročito poslednjih nekoliko godine čine, rekoh akcijama što će dakako pridoneti i onima sugrađanima, koji i dalje teže žive.

Siniša Stričević

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Fotogalerija - primeri:

Jedan od onih dana koji čuvanjem fotografija govore rečju-dve više u skladu sa događajem: Somborski UGS NEZAVISNOST i Grad Sombor prvi su u Srbiji obeležili Svetski dan kulture (15. april) 2017. godine i po treći zaredom spremni, da centralni godišnji datum kulture u svetu nastave u svom gradu. Partnerski zajedničk fotos (svečana velika sala somborske Županije-Gradske uprave) overava čestitost tog ostavljajućeg traga, kada je jedna od čelnica UGS NEZAVISNOST Eržebet Tot Batori, donela u ime Centrale, Pokrajinskog odbora UGS-a naramke od više stotina knjiga u čemu su joj asistirali građani svojim brojnim donacijama a redovno među njima i sportisti; uvek uz ovaj/naš Sindikat, "prva pomoć" Dejan Kunić, trofejima ovenčani sportista pa danas trener Kluba borilačkih sportova Galaktik Sombor - i sam učlanjen u GS sporta

"Karavan prijateljstva - Svi smo jedno", pod tim radnim naslovom somborski UGS bio je domaćin Okrugog stola kako za svoje članove tako i za zainteresovane žitelje Sombora. Gosti su došli i iz drugih gradova i susednih država, Mađarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine - a mesto dobrodošlice i događanja: partneri ovdašnjeg Sindikata Nezavisnost, vlasnici i uvek pri ruci, zaposleni u Hotelu Lodge In koji kako nam rekoše, kao i ovom prilikom pre tri godine, uvek će nam za svake željene javne tribine i ostala događanja, otvoriti svoja vrata. Imamo bez lažne skromnosti dakle, uz ovaj, više renomiranih prostora, objekata i dvorana u kojima jesmo u mogućnosti da u Somboru i petnaest naseljenih mesta opštine/Grada budemo ravnopravno ali stvarno u ulozi kako organizatora, tako i domaćina

Najveće ime somborskog sporta je Ivan Frgić (28. maj 1953 - 31. oktobar 2015), prvi somborski sportista koji je osvojio olimpijsku medalju (srebro, Letnje olimpijske igre, Montreal 1976) za svoj grad. Njemu u slavu Somborci i njegov klub kojeg je svetom proslavio, Rvački klub Radnički, ranije Elektrovojvodina, danas priređuju memorijalne turnire. Uoči prvog, pre dve godine, konferencija za medije priređena je u prostoriji lokalnog (našeg) somborskog Sindikata NEZAVISNOST, ispod, sindikalne zastave uz koju ostaju da stoje plakati sa likom sportiste veka Ivana Frgića-Žutog.

Složno i kolegijalno: Sa jednog od pripremnih radnih sastanaka članova Koordinacionog odbora UGS NEZAVISNOST Sombor u svojoj kancelariji (Venac Vojvode Stepe Stepanovića 9), u kojoj je utočišće pruženo dvostrukom elektronskom mediju: Novi Radio Sombor, za koji i Somborci kažu da je prvi sindikalni medij putem kojeg mogu da se po prvi put bliže upoznaju sa detaljima/informacijama o tokovima sindikalnih poslova pa tako i načinima kako da ostvaruju i svoja prava na poljima radno-klasnih i drugih interesa. Jer mnogo je lakše sve, kad je - zajedno.

* Uz retke izuzetke, zaposlenima, kao uostalom ni penzionerima i nezaposlenima u Srbiji nema šta da se čestita za praznik rada

Život u svetu vladavine korporativnog kapitala i prema njegovim interesima servilnih država i vlada vratio nas je u režim u kome tri osmice – sindikalni zahtev iz 19. veka za osam sati rada, odmora i slobodnog vremena, deluje gotovo romantično i bajkoliko.

Danas smo jednako daleko i od dostojanstvenog rada – ugovorenog, bezbednog i na vreme i pristojno plaćenog.

Danas živimo u sve nejednakijom svetu, pri čemu je Srbija neslavno rekorder po stepenu nejednakosti u Evropi. Zemlja smo u kojoj četvrtina građana živi u zoni siromaštva  a dve trećine sastavlja kraj sa krajem. Nacionalni sport i umeće je umeće preživljavanja od prvog do prvog.

Za ogromnu većinu danas pravo na odlazak u pozorište i na koncert ili putovanja i deset dana plaćenog odmora od prava na normalnost postaju nemoguća i subverzivna miisija.

Danas živimo u svetu ekonomija znanja i informacija, celoživotnog učenja a istovremo sužavamo krug onih kojima je dostupno kvalitetno obrazovanje. U vreme digitalizacije rada i društva održavamo širok krug funkcionalno nepismenih – budućih digitalnih robova.

Vizuelno, svet i Srbija u kojoj želimo da živimo trebalo bi da imaju oblik ravnostranog trougla u kome tri podupiruće strane čine: ekonomski razvoj, socijalna pravičnost i solidarnost i socijalna i ekološka održivost. Samo je svet u kome imamo pravo na sopstveni glas i izbor, svet u kome ćemo potomcima ostaviti zdravo okruženje pristojan i solidaran i poželjan svet.

Čini se, međutim, da su vlasti zainteresovane prvenstveno za kontrolu inflacije, stabilizaciju finansija i tek za lošu, ranjivu zaposlenost.

Istovremeno, imamo prosečnu zaradu od 400 evra od koje se da tek preživljavati, pri čemu 70% zaposlenih primi manje od tog proseka – ukoliko uopšte redovno prima platu.

Povoljni poslovni ambijent se pogrešno shvata kao stavljanje u posed jeftine i obespravljene radne snage.

Ili pružanje uslova i subvencija nedostupnih domaćim privrednicima.

Primeri Goše i  Fiat – Krajslera, ali i Air Srbije  jasno govore da brojni strani ulagači praktično žive u zoni eksteritorijalnosti u kojoj za njih ne važe domaća pravila igre.

                           Nasuprot svemu tome mi hoćemo i moramo živeti:

U zemlji demokratije, vladavine prava i razvijenog socijalnog dijaloga.

U kojoj se većina zakona ne donose po hitnoj proceduri.

U kojoj se zakoni ne šalju na javnu raspravu a da tripartitne radne grupe nisu završile posao.

U kojoj parlament, ali i pravosudne institucije nisu tek maska za ogoljenu vladavinu partijskih oligarhija.

U kojoj mediji jesu sredstvo informisanja i negovanja duha polemike i kulture dijaloga a ne tek propagandna toljaga i sredstvo širenja postistina i lažnih vesti.

U zemlji u kojoj nismo uniženi sistemskom političkom korupcijom i u kojoj je sve na prodaju – zvanja, pozicije časti…

U kojoj borba protiv korupcije i kontrola imovine nisu tek isplativo političko obećanje koje služi kao izborni mamac.

U kojoj nisu u toj meri razvijeni partijsko zapošljavanje i klijentelizam.

Razmere koje je zadobilo partijsko zapošljavanje najbolje ilustruje podatak da svaki treći zaposleni ima partijsku knjižicu vladajuće stranke ili njenih koalicionih satelita.

Kad je o klijentelizmu reč, obećali su nam da ključne pozicije u javnom sektoru neće više biti plen podobnih partijskih komesara i komesarki. Iako je postojao već Zakon o javnim preduzećima donet 2012, vlada Aleksandra Vučića je usvojila novi, 2016.

U Zakonu o javnim preduzećima stoji da konkursi za izbor direktora raspisani po odredbama ovog zakona moraju biti okončani najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona.

Taj rok je odavno prošao. U međuvremenu, od 37 javnih preduzeća, na javnom konkursu je izabrano svega devet direktora. Svi ostali su i dalje u statusu v.d. direktora. Najpogodnijem da se od ljude prave poslušne marionete.

Istovremeno, da li je naša sudbina da nam deca odlaze a mediokriteti sa kupljenim diplomama odlučuju o našim sudbinama ?

Pre skoro 20 godina u želji da promenimo režim u kome se nije moglo ni preživljavati mi iz Nezavisnosti okupili smo se, zajedno sa brojnim NVO i udruženjima, u Partnerstvo za demokratske promene.

Umesto demokratskih i socijalno odgovornih vlasti dobili smo brak iz računa ekonomskih i političkih elita – plutokrata i populista.

Stvorimo opet Partnerstvo za demokratske promene. Sreća i bolji život očito ne dolaze sa izbornim promenama – za njih se treba izboriti stalnom borbom na radnom mestu i sopstvenoj životnoj sredini.

Učešćem u prvomajskoj protesnoj šetnji činimo jedan od prvih koraka u pravom smeru. Pobedimo strah i apatiju i nastavimo da uspravno hodamo.

Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* 28. april – Međunarodni dan bezbednosti i zdravlja na radu je dan kada se sećamo zaposlenih koji su poginuli, povređeni i postali invalidi na svojim radnim mestima, bilo zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, odnosno bolesti u vezi sa radom

Kada znamo da sa nama nije više 39 zaposlenih, od kojih je 23 smrtno stradalo, a njih 16 imalo teške povrede sa smrtnim ishodom i to samo u jednoj, prošloj godini, moramo, kao sindikat, članovi sindikata i svi drugi zaposleni, institucije države i poslodavci, još mnogo više da se angažujemo da bi radna mesta učinili sigurnijim a zaposlene na njima bezbednim.

Ne smemo da zaboravimo da se iza svakog ovog broja nastradalih radnika nalazi jedan prekinut život i ožalošćena porodica sa ugroženom egzistencijom i budućnošću.

Najčešći uzroci povreda na radu u Srbiji, kojih je i dalje najviše u građevinarstvu i industriji su nebezbedan rad na visini i na nepropisno montiranim skelama, nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu, a pre svega šlema i zaštitnog opasača, rad u nepropisno obezbeđenim iskopima, odstupanje od propisanog i utvrđenog procesa rada, nepropisna koordinacija učesnika u radovima, neosposobljenost angažovanih na radu za bezbedan rad, nepotpuno sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu na mestima rada, angažovanje  znatnog broja neobučenih lica koja rade “na crno”.

Strašno je kada dostignuti nivo bezbednosti i zdravlja merimo izgubljenim ljudskim životima na radu jer postoje i druge merila koje ovde, za sada, izgledaju nedostižno, a jedno, najvažnije je PREVENTIVA.

Članovi UGS NEZAVISNOST i oni koji prate naše aktivnosti, znaju koliko je naš sindikat posvećen preventivnom delovanju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a pre svega kontinuiranoj i sistematskoj edukaciji svojih članova, predstavnika zaposlenih i odbora za bezbednost i zdravlje na radu, izradi kolektivnih ugovora kojim se stvaraju bolji, bezbedniji  i sigurniji uslovi za rad svih zaposlenih, korišćenjem postojećih i kreiranjem novih  zakonskih i drugih rešenja a sve na dobrobit zaposlenih, svesni u svakom trenutku da je „život jedan i neponovljiv“ i da moramo svi zajedno učiniti mnogo  više  da bi se situacija u ovoj vrlo značajnoj oblasti za sve zaposlene promenila na bolje.

28. april – međunarodni dan bezbednosti i zdravlja na radu je dan u kome svi sindikati okupljeni u Evropsku konfederaciju sindikata-ETUC, čiji je član i UGS NEZAVISNOST, fokusirajući se na aktivnosti da „Sindikati učine radna mesta bezbednim“, podsećaju da je ovo stalni zadatak sindikata jer rizici na radu uvek i svuda postoje,  bilo da je to nepoštovanje prava radnika u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, njihova neobučenost za bezbedan rad, nepoštovanje procedura, „štednja“ na zaštitnim sredstvima, kao i rizici od opasnih materija, stres, uznemiravanje i nasilje na radnom mestu.

28. april obeležavamo i sećamo se onih koji su nastradali na svojim radnim mestima, a nastavljamo redovan rad na povećanju svesti zaposlenih o značaju bezbednosti i zdravlja na radu, kao i načinima da se to postigne, već u prvim danima maja na seminarima u Šapcu, Subotici i Novom Sadu.

Izvor: nezavisnost.org

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* Poštovani članovi sindikata, radnici, građani Srbije, 1. maj, Međunarodni dan borbe za prava radnika će biti obeležen protestnom šetnjom koju UGS NEZAVISNOST organizuje zajedno sa Savezom samostalnih sindikata Srbije

Ovogodišnja protestna šetnja pod sloganom "DA PLATE USTANU, A MLADI OSTANU" počinje u 12 časova sa Trga Nikole Pašića, u srpskoj prestonici Beogradu. Detaljnije uskoro! 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor