Prikazivanje članaka po tagu minimalac

* Oko 350.000 radnika prima oko 30.000 dinara mesečno, a opseg delatnosti gde se sada isplaćuje minimalna zarada proširen je zbog virusa korona, pa se sve češće govori i o pola miliona radnika koji su na minimalcu

Minimalna zarada, koja bi trebalo da se isplaćuje radnicima angažovanim na najjednostavnijim poslovima, a prevashodno u periodu kada firma loše posluje, u Srbiji se veoma često zloupotrebljava. Za minimalac od trenutnih 30.000 dinara danas se neretko radi i u preduzećima koja sasvim dobro funkcionišu, a prema procenama sindikalnih organizacija, oko 350.000 radnika, to jest oko 15 odsto svih zaposlenih u zemlji, prima minimalac. Od tog broja, nešto manje od 30.000 zaposlenih u javnom sektoru takođe radi za minimalnu platu, a ima i onih koji u Srbiji rade za iznos niži od minimalca. Da je ukupan broj onih koji primaju minimalnu zaradu potcenjen, kao i da minimalac postaje pravilo, ne izuzetak, potvrđuje Zoran Ristić, savetnik za ekonomska pitanja u Ujedinjenim granskim sidnikatima „Nezavisnost”.

- To što minimalnoj zaradi pribegava sve veći broj poslodavaca suprotno je Zakonu o radu, koji propisuje minimalac kao vrstu sigurnosti za zaposlene kada firma jedva opstaje. Nažalost, Srbija sebe promoviše kao zemlju jeftine i kvalitetne radne snage u koju je veliki broj investitora zato i došao, jer im se isplatilo da izvlače profit na račun upravo te jeftine radne snage. To svakako utiče i na prihode u budžetu. Ranije je možda i postojalo opravdanje za takav imidž Srbije, kada je bilo bolje da zemlja dobija prihode i po osnovu uplaćenih poreza i doprinosa na minimalnu zaradu nego da joj se ništa ne uliva u državnu kasu. Sada je ipak vreme da se odustane od takve slike Srbije kao zemlje sa jeftinom radnom snagom - smatra Ristić, podsećajući da za 176 sati rada u mesecu bruto minimalac iznosi 47.819 dinara, a neto 30.367 dinara, što je cena od 172,5 dinara po času rada. Ta razlika od oko 17.000 dinara zapravo predstavlja trošak za poslodavce po radniku, što znači da se na ime uplate poreza i doprinosa za minimalac za oko 350.000 radnika u državnu kasu svakog meseca slije oko šest milijardi dinara. Ukoliko bi minimalna zarada bila veća, dodaje Ristić, što bi svakako trebalo da bude, i čemu neprestano teže sindikati, logično je i da bi se više novca uplaćivalo u budžet, što bi bilo od veće koristi i za samu državu.

Da nizak minimalac i te kako šteti budžetu, jer se manje novca po osnovu poreza i doprinosa uplaćuje u državnu kasu, smatra i Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

- Osim za državu, tu je i šteta za zaposlene, koji od minimalca ne mogu da pokriju ni osnovne troškove za život. Iako svi znamo da bi poslodavac trebalo da isplaćuje minimalac samo ako je u poslovnim problemima, i to samo na ograničeni vremenski period, to ipak nije praksa u Srbiji. Niko se ne buni što je to tako. Država ne reaguje, kao ni radnici, pa čak ni inspekcije, a broj onih koji su na minimalcu drastično se povećava. Tome kumuje i kriza izazvana virusom korona, pa se proširio i opseg delatnosti gde se sada isplaćuje minimalna zarada, a to su turizam, ugostiteljstvo, samostalne delatnosti... Zato već sada možemo da kažemo da oko pola miliona ljudi živi sa 30.000 dinara mesečno – ističe Ranka Savić.

Na minimalcu su uglavnom zaposleni u školstvu i zdravstvu koji rade na održavanju higijene, kao i radnici u nekim buticima, kafićima, prodavnicama, u niskoproduktivnim granama kao što je tekstilna industrija, ali i oni u mikropreduzećima koja ne isplaćuju veću zaradu od minimalne ne zato što neće, nego zato što nemaju.

- Minimalna zarada prisutna je u svim delatnostima, pa čak i u visokoprofitabilnim sektorima kao što je IT, gde poslodavci uplaćuju poreze i doprinose na minimalac, a preostali deo koji bi trebalo da daju državi dele sa zaposlenim. To je kršenje zakona, ali ja nisam imao prilike da čujem da je ijedan zaposleni tužio poslodavca zbog takve situacije - podseća dr Zoran Ristić.

Problem je što je tržište rada takvo da su ljudi prinuđeni da prihvate bilo kakav posao da bi sebi obezbedili kakvu-takvu egzistenciju. Kada treba da izaberu između posla za koji će biti minimalno plaćeni ili da tuže poslodavca, veoma malo njih će se odlučiti na ovo drugo, dodaje Ristić. Iznos minimalne zarade za sledeću godinu biće poznat javnosti do sredine septembra. Međutim, iako pregovori Socijalno-ekonomskog saveta uveliko traju, već sada je poznato da će iznos minimalca biti manji od minimalne potrošačke korpe, koja iznosi oko 37.500 dinara, što je inače glavna okosnica sindikalne borbe.

Izvor: Politika (Marija Brakočević)

Medijska pratnja: Novi Radio Somborr

Objavljeno u Prva vest

* Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije danas (utorak, 25. avgust) su završili prvu rundu pregovora u vezi sa povećanjem minimalne cene rada za 2021. godinu. Konačan dogovor nije postignut, već su izneti samo stavovi, a nastavak razgovora je predviđen za sledeći utorak, izjavio je član radne grupe sindikata UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić

Dr Zoran Ristić, viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja ovog reprezentativnog srpskog sindikata, za Betu je potvrdio da su sindikati, Ujedinjeni granski sindikati (UGS) „Nezavisnost“ i Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) u svojstvu Socijalno-ekonomskog saveta (SES) zastupali stav da minimalna zarada treba da bude povećana sa sadašnjih 30.022 dinara na 37.500 dinara, koliko košta minimalna potrošačka korpa.

To bi, kako je notirao Ristić, značilo da minimalna cena rada po satu poraste sa sadašnjih 172,54 dinara na 216,75 dinara.

Razlog za povećanje cene rada uprkos krizi zbog pandemije virusa COVID-19 je, kako ističu sindikati i činjenica da je prošle godine u trpartitanom telu, SES-u postignut dogovor da minimalna zarada dostigne vrednost minimalne korpe u 2021. godini.

Predstavnici poslodavaca su se, prema njegovim rečima, na današnjim pregovorima zalagali da se minimalna cena rada poveća u skladu sa projektovanim rastom bruto domaćeg proizvoda za sledeću godinu, od šest odsto.

Članovi radne grupe za pregovore koji zastupaju Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izneli su statističke podatke o makroekonomskim kretanjima, ali se nisu izjasnili da li se zalažu za povećanje minimalca.

Zoran Ristić dopunjuje da se očekuje da se predstavnici Vade Srbije izjasne u sledećoj rundi pregovora.

Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije kao članovi SES-a, treba da finalizuju dogovor 14. septembra za kada je zakazana sednica SES-a, a ako ne postignu dogovor o povećanju minimalne cene rada, odlučiće, kako je predviđeno zakonskim propisom, Vlada Srbije.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Pre svakog komentara antikriznog paketa mera „teškog“ 5,1 milijardu evra, odnosno 11 odsto društvenog bruto proizvoda ili veličini približnoj čak polovini državnog budžeta, jedna napomena - situacija nalaže više odmerenosti i manje trijumfalizma i marketinškog isticanja svog poklona građanima - vlasti samo raspoređuju naš novac

Zadovoljni smo podrškom koju je dobio naš poziv na moratorijum na otpuštanja i smanjivanje zarada i radnih prava bar dok traje vanredno stanje.

Socijalnom klauzulom, odnosno rešenjem da sredstva pomoći i podrške dobiju samo poslodavci koji ne otpuste više od 10 odsto zaposlenih, bili bi zadovoljni ako ono uključuje i ugovorno angažovane.

Oko samog paketa mera inače nismo konsultovani. Nastojaćemo da se više ne pitaju samo krizni štabovi jer na pitanje čiji je to novac i preuzete obaveze odgovor je to je naš novac i naši sutrašnji dugovi. U suprotnom, logika vanrednog stanja može biti upotrebljena za nametanje rešenja kojima se ne može odupreti.

Celovitiju ocenu predloženih mera ne možemo dati pre juna kada se u međuvremenu vide prateći instrumenti, kompletiraju sredstva i vidi dinamika mera i izvrše nužna preciziranja.

Sporno nam je odmah što se sa tromesečnim isplatama „koronijskog minimalca” za oko 900.000 ljudi čeka kraj maja.

Neprihvatljiv nam je poklon paket od pola milijarde evra u kome je po 100 evra svakom punoletnom, čitaj glasaču. Zašto ne i deci? Po nama, sredstva pomoći nisu dovoljna za dovoljnu pomoć svima - i racionalno i pravedno je dodeliti je najugroženijima.

Poslodavcima paket nosi odlaganje poreza i doprinosa na zarade i poreza na dobit. Koje hoće ili neće biti. Dobro je što sadrži i kredite za likvidnost u iznosu od 2,2 milijarde evra, odnosno što prostor za zaduživanje i održivi deficit postoji.

Državne vlasti polažu ispit odgovornosti, sposobnosti i solidarnosti. Pored jednokratne podrške i odlaganja obaveza i privredi i građanima one moraju stvoriti strategiju i prostor i za produktivna ulaganja koja tek trajno obezbeđuju poslove i prihode.

Meni predložene mere širom sveta liče na iznuđeno korigovanje uobičajene neoliberalne neosetljivosti za sudbinu malih ljudi.

Pomoć države samo onima koji ne otpuštaju, malim i srednjim preduzetnicima umesto subvencija i olakšica već favorizovanom korporativnom kapitalu, svest da obimnije i šire osiguranje u slučaju nezaposlenosti, kao i bazični dohodak za osobe bez dovoljnih prihoda bi, međutim, morali da budu principi koji opstaju i nakon krize.

Sve govori da je, unutar dolazeće ozbiljne krize, iz logike vanrednog stanja lako preći u zlokobnu tišinu radnog logora u kome će poluzaposleni i dodatno osiromašeni i zaplašeni biti usmereni na golo preživljavanje. U koji će se na Balkan, bar na neko vreme, vratiti i oni koji su izgubili nesigurne radne aranžmane u zemljama Evropske unije.

Efekat za Srbiju je za stotine hiljada uvećan broj nezaposlenih. Uz one koji rade u sivoj ekonomiji slika će biti znatno drugačija od aktuelnog, prenašminkanog optimizma.

Prateće aktuelno suspendovanje demokratije može završiti u njenom dugoročnom simuliranju.

Zadatak sindikata danas je da zaštite zdravlje, položaj i interese svih zaposlenih i povremeno radno angažovanih. Naš cilj nije samo da odložimo, već i da na duži rok na najmanju moguću meru svedemo gubitak poslova, pad zarada i sprečimo narušavanja radnih prava. Polažemo ispit za koji nema dodatnog, popravnog roka.

Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Vlada Srbije, sindikati i poslodavci nisu uspeli da se dogovore u vezi sa jednom od najvažnijih tema kada je reč o životnom standardu, visini "minamlaca" za narednu godinu, pa je Vlada Srbije presekla predlogom da minimalna cena rada bude povećana za 11,1 odsto u narednoj, 2020. godini. Na današnjoj sednici Vlada Srbije donela je Odluku o povećanju minimalne cene rada za 11,1 odsto, pa će minimalna mesečna zarada iznositi 30.022 dinara, umesto dosadašnjih 27.022 dinara, saopšteno je posle sednice Vlade

To znači da će sa 155,3 dinara, koliko sada iznosi, minimalna cena rada po radnom času biti 172,5 dinara. 

- Pojedinosti o ovoj računici -

Članom 112. Zakona o radu utvrđena je nadležnost Socijalno-ekonomskog saveta Srbije koji čine predstavnici vlade, sindikata i poslodavaca, za utvrđivanje visine minimalne zarade, uz obavezu da se računaju ovi parametri:

Troškovi života, kretanje prosečne zarade u Srbiji, egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenog i njegove porodice, stopa nezaposlenosti, kretanje zaposlenosti na tržištu rada i opšte ekonomske razvijenosti zemlje.

U slučaju da na sednicama SES-a socijalni partneri ne postignu saglasnost o visini minimalne zarade, kao što je to bilo danas, odluku donosi Vlada Srbije, što je učinila i minule godine kada je odlučeno da neto cena radnog sata od januara do decembra u 2019. bude 155,33 dinara, jer socijalni partneri nisu uspeli o tome da se dogovore.

Minimalna zarada za 2019. godinu bila je povećana deset odsto i trenutno iznosi oko 27.280 dinara, a u poslednje dve godine kumulativno je veča 18,6 procenata.

Sindikati su za vreme pregovara insistirali da minimalac bude toliki da bar pokrije potrošačku korpu.

Podsetimo, nakon podužeg pregovaranja, još nije bilo konkretnog dogovora u vezi sa jednim od najegzistencijalnih pitanja, životnom standardu, a to je koliki će da bude "minimalac", jer tri strane - sindikati, poslodavci i država su imale različite zahteve. Ko koliko traži i zbog čega, govorilo se i na Okruglom stolu koji je organizovao Savez samostalnih sindikata Srbije. Ali, ni nakon dvočasovnih razgovora, stavovi nisu približeni.

Ministar finansija Siniša Mali, ipak, navodio je da će povećanje biti "bar dvocifreno" i uveravao: konačna odluka će biti doneta na prvoj sledećoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta.

Trista pedeset hiljada ljudi u Srbiji prima minimalac. Njihova mesečna zarada je oko 27.800 dinara. Taj novac ne pokriva ni minimalnu potrošačku korpu.

- Piše da tročlana porodica može mesečno da potroši kilo i 400 grama paradajza, to znači da njih troje svakog dana mogu renesansno da podele 48 grama paradajza. Ili da potroše 1200 dinara za odeću i obuću, slatke muke kupiti nekome nešto za 1200 dinara ili toliko potrošiti za kulturu i rekreaciju - rekao je predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković.

Zato svake, pa i ove godine, vodi se borba oko iznosa minimalne zarade na relaciji sindikata, poslodavaca i države. Sindikati zahtevaju da minimalac bude veći za 20 odsto, ali poslodavci takav predlog ne prihvataju. Iz Unije poslodavaca Srbije kazu da je jedino povećanje od 6 odsto realano.

- Kako vidite da sa tih šest posto postignemo da izjednačimo u naredne dve godine sa minimalnom potrošačkom korpom? Ta matematika mi uopšte nije jasna, pokušavao sam da sastavljam. To bi značilo da bi nam trebalo nekih deset godina najmanje - izjavljuje Ljubisav Orbović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

- Šest odsto nije nešto što smo mi odgovorili vama, nego da vas podsetim, mi smo prvi izašli kao Unija poslodavaca sa tim predlogom i pre nego što je Vlada rekla bilo šta i sindikati - kaže Miloš Nenezić iz Unije poslodavaca Srbije.

Ipak, iz države nude gotovo duplo više. Za toliko povećanje ekonomsko opravdanje ne postoji, kaže ministar finansija Siniša Mali, ali dopunjuje: postoji i socijalno i političko opravdanje.

- Neće biti kako poslodavci misle da treba, biće više kako zaposleni traže, kako sindikati traže. Biće minimalno dvocifrena povećanja minimalne cene rada i ove godine. A nama je svima cilj da zadržimo teško ostvarenu finansijsku stabilnost - podvukao je ministar finansija Siniša Mali.

- Da l bismo mi voleli da bude minimalna cena rada 37.000, evo da vam ja kažem - ja nisam zadovoljan sa tim. Evo da ja budem bolji od vas, ja bih voleo da bude 50.000, ali treba da budemo realni - kaže ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Pojedine članove sindikata takve najave nisu preterano obradovale, pa su iz publike stigli komentari da se ministri ponašaju kao "monarsi", umesto kao "monasi". To nije bila jedina kritika. 

- Gde su tokovi novca ispod ruke što se ljudima isplaćuju na ruke? Gde su pare? Recite? - čulo se na raspravi.

...........

Ministar finansija Siniša Mali, pre tačno mesec dana, podsetimo, rekao je da će prosečna decembarska plata u Srbiji biti iznad 500 evra, kao i da po njegovoj oceni dolaze najbolje godine po pitanju ekonomskog rasta i razvoja.

- U prvih sedam meseci ove godine suficit je 48,5 milijardi dinara, a planirali smo deficit, apsolutni uspeh - rekao je Mali za javni nacionalni servis, Radio-televiziju Srbije. - Očekujem značajno povećanje - dopunio je Mali, o minimalnoj ceni rada.

Mali je tom prilikom naveo da je na Vladi već doneta odluka o osnivanju Komisije za najavljeni investicioni ciklus, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i dodao da će predsednica te komisije biti premijerka Ana Brnabić, a član tima biće i predsednik Vučić.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković rekao je danas da je predlog tog sindikata da minimalna cena rada bude povećana do 15 odsto jer sadašnja cena od 130 dinara po satu ne obezbeđuje ni pokrivanje troškova minimalne potrošačke korpe

– Postoje realni parametri na osnovu kojih je moguće izračunati da minimalna cena rada treba da bude povećana najmanje 10 do 15 odsto – rekao je Stojiljković agenciji Beta.

Kako je objasnio, u Srbiji raste produktivnost, ali i cene, što su uslovi za povećanje „minimalca“ koji je sada oko 21.000 dinara, odnosno manje od 200 evra.

Po rečima Stojiljkovića, poslodavci u sektoru trgovine i usluga se najviše protive povećanju minimalne cene rada jer tvrde da sa sadašnjim parafiskalnim nametima ne mogu da izdrže troškove poslovanja pa povećanje uslovljavaju smanjenjem tih nameta.

Na današnjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta postignut je dogovor da razgovori o minimalnoj ceni rada za 2018. godinu počnu već sutra, a trebalo bi, kako je rekao Stojiljković, da budu završeni do 15. septembra.

– To je kratak rok jer je dosadašnja praksa da Vlada posle višemesečnih razgovora sama donese odluku o novoj minimalnoj ceni rada. Bilo bi dobro da se postigne dogovor sindikata i poslodavca upravo zbog toga da Vlada ne utvrđuje cenu kojom radnici nisu zadovoljni – rekao je Stojiljković.

Postizanje dogovora o „minimalcu“, kako je istakao, opravdalo bi postojanje Socijalno-ekonomskog saveta u kojem su predstanici Vlade, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije.

Atanacković: Smanjiti namete

Predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković izjavio je agenciji Beta da je anketa koju je radila ta Unija pokazala da dve trećine poslodavaca smatra da se nisu stekli uslovi za rast minimalne cene rada, jer nisu dobili nikakvo finansijsko rasterećenje.

Anketa je sprovedena tokom jula u 100 kompanija.

– Pregovarački tim Unije poslodavaca će na sastancima o minimalnoj ceni rada da krene od toga, kao i da uporedo sa ovim vidimo koje su mogućnosti i da se smanje neka zahvatanja koja nam se godinama obećavaju – rekao je on.

On je istakao da će uvećavanjem minimalne zarade za bilo koji iznos, bez drugih olakšica, biti samo otežano poslovanje privrede u narednoj godini.

– Unija poslodavaca je za povećanje minimalne cene rada, ali uz određene promene dosadašnjeg odnosa države prema poslodavcima – rekao je Atanacković.

Objavljeno u Sindikat
Strana 2 od 2

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…