Prikazivanje članaka po tagu međunarodni dan

Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", povodom predstojećeg značajnog datuma, 7. oktobra, Međunarodno dana dostojanstvenog rada, obratio se članovima i javnosti sledećim rečima:

~ . ~

Ovih dana mi se po glavi mota jedna misao Martina Lutera Kinga, simbola građanskog otpora i neposlušnosti, čoveka koji je život dao za viziju jednakih i dostojanstvenih ljudi.

Martin Luter tvrdi da svi mi lagano umiremo kao uspravna ljudska bića od onoga trenutka kada počnemo da ćutimo o stvarima koje su važne. Ćutimo o sreći, dostojanstvu i ljudskoj solidarnosti. Zažmurimo ili nervozno odmahnemo rukom na spominjanje socijalne pravde. Ili se upitamo na čemu je ili iz kog filma je ovaj lik koji nešto drobi o dostojanstvenom radu. Ili o slobodnim i fer izborima, recimo. Onoga trenutka kada izgubimo nadu i prestanemo da maštamo o boljem i pravednijem svetu postajemo tek mašine za preživljavanje. Hodamo po svetu kao zombi – mi smo mrtvaci na dopustu.

Ovih dana je 7. oktobar - Međunarodni dan dostojanstvenog rada. Mi u Srbiji obeležavamo ga decenijama već u stanju koje, da se poslužim parafrazom iz hrišćanskog nauka, obeležava odsustvo vere, nade i ljubavi i brige za druge. Briga za druge, drugo ime za solidarnost i empatiju, je i moto pod kojim sindikati u okviru Međunarodne konfederacije sindikata ove godine obeležavaju ovaj dan.

Dostojanstven rad je rad dostojan slobodnog čoveka. Najednostavnije rečeno, to je rad koji je ugovoren, dakle predvidljiv i koji se odvija pod unapred poznatim i prihvatljivim uslovima. Rad koji je osiguran i bezbedan u pogledu fizičkog zdravlja i rizika ali i na kome nas ne mobinguju i ne "gužvaju nam karakter". U gužvanje karaktera spada i šikaniranje, premeštanja i pretnje otkazima predstavnicima sindikata čija misija je da budu garanti i branitelji dostojanstvenog rada.

Naravno, dostojanstven rad je i samo onaj rad koji je na vreme plaćen i od koga se da pristojno živeti.

U istraživanjima kvaliteta života, odnosno društvenih pretpostavki sreće posao od koga može da se pristojno živi i koji ispunjava zadovoljstvom je prva pretpostavka za sreću.

Moje prvo pitanje je koliko u Srbiji danas ima ljudi koji su srećni zato što imaju dobro plaćeni posao koji ih čini ispunjenim i zadovoljnim? Jesmo li mi u tom pogledu zemlja nesretnih i uniženih?

Srbija je zemlja raširenog siromaštva i nejednakosti. Dostojanstvo i sreća teško idu sa siromaštvom. Siromaštvo po pravilu ne donosi ništa dobro. Kao u Brehtovom Dobrom čoveku iz Sečuana najstrašnija posledica siromaštva je dehumanizacija – pretvaranje čoveka u biće bukvalnog preživljavanja, u kome često nema mesta za dobrotu i brigu za druge.

Dostojanstvo je i život u svetu bez uniženja korupcijom i kiljentelizmom i partijskim zapošljavanjem. Jesmo li se mi to toliko ljudski unizili da kupovinu radnog mesta i pravljenje karijere partijskom knjižicom i novcem smatramo normalnim stanjem duha? Koliko su onda uverljivi apeli za ostanak u zemlji onih koji su njena budućnost ako su svi "provalili" da je ključni uslov za karijerno napredovanje partijska podobnost i lojalnost vođi a ne stručnost ?

Sreća je i čin ljudskog dostojanstva i mogućnost da se bude solidaran i empatičan, da se uživi u poziciju drugih i da se sa njima saoseća, odnosno da može da im se pomogne. Briga za druge je solidarnost dokazana na delu.

Vrednosti su to koje su, nažalost danas predmet podsmeha sem ako nisu politički i tržišno naplative i služe kao pokriće i oproštajnica za pohlepu - alavost što bi rekli naši ljudi.

Svest da su svi ljudi jednaki i smrtni dodao bih trebalo bi da vodi uzajamnosti. Ljudi su jednaki u svojoj neuporedivosti i različitosti i u svojim jednakim pravima i dostojanstvu. Priznatog ljudskog dostojanstva nema bez priznatog dostojanstvenog rada.

Da li treba dodati i da dostojanstva nema bez prava na kvalitetno obrazovanje, kao i zdravlje i zdravo životno okruženje?

Obrnuto, kako to tvrdi Ričard Senet, nejednakost i prekarnost gotovo pravolinijski vode u ljudsku udaljenost koja povratno uvećava nesreću i nejednakost. Nažalost termin prekaran, dakle nesiguran, nestabilan, bezperspektivni rad, odnosno prekarijat kao moderna forma proleterijata, su se odomaćili u našem rečniku i dominiraju našim radnim odnosima.

Naredna dilema je dakle koliko ljudi kod nas je u zoni dostojanstvenog a koliko u zoni prekarnog rada?

Vratimo se na kraju ovog apela za vraćanje dostojanstva radu, na brigu za druge usmerenu pre svega na one koji nemaju jednake mogućnosti.

Ovoga puta i na ograničenom prostoru neću se baviti brojnim manjinskim, marginalizovanim grupama koje svakako moraju biti predmet naše brige. Nešto ću reći o ženama koje su neravnopravna društvena većina.

Studije o položaju žena na tržištu rada Republike Srbije sprovedene u poslednjih nekoliko godina ukazuju na prisutnu rodno zasnovanu diskriminaciju a odnose se i na visoku stopu nezaposlenosti, manji stepen ekonomske aktivnosti i "patriotske pokušaje" povratku tradicionalnoj ulozi žene domaćice.

Najveći broj pritužbi koje Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković dobija odnosi se na tržište rada pri čemu je i pravo na materinstvo u pitanju, jer neretko žena posle porodiljskog bolovanja bude prebačena na niže radno mesto ili u najgorem slučaju, dobije otkaz.

Kakav licemer se mora biti kada se u takvoj situaciji može govoriti o demografskoj krizi i brizi za porodicu?

Da se vratimo na kraju na početak ove priče o dostojanstvu. Ako je Srbija zemlja uniženih ljudi lišenih nade da će ikada biti drugačije, hoćemo li, mi u Nezavisnosti ali i svi drugi, da ćutimo o tome i da se pomirimo sa tim ?

Medjska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Mеđunаrоdni dаn stаriјih оsоbа u svеtu i коd nаs se оbеlеžаvа 1. окtоbrа, u sкlаdu sа Rеzоluciјоm 45/106 којu је prоglаsilа Gеnеrаlnа sкupštinа Uјеdinjеnih nаciја 14. dеcеmbrа 1990. gоdinе, sа ciljеm dа bude nаglаšena vаžnоst prilаgоđаvаnjа živоtnоg окružеnjа pоtrеbаmа i spоsоbnоstimа osoba tzv. "trеćеg dоbа". Nакоn оvе iniciјаtivе, Gеnеrаlnа sкupštinа Uјеdinjеnih nаciја је 1991. gоdinе, u sкlаdu sа rеzоluciјоm 46/91, usvојilа principе Uјеdinjеnih nаciја којi sе оdnоsе nа stаriје оsоbе. Nа Svеtsкој sкupštini о stаrеnju 2002. gоdinе usvојеn је Mаdridsкi mеđunаrоdni акciоni plаn zа stаrеnjе како bi bio dat оdgоvоr nа mоgućnоsti i izаzоvе stаrеnjа stаnоvništvа u 21. vекu i prоmоvisаn rаzvој društvа zа svе gеnеrаciје

Trеnutnо, око 700 miliоnа ljudi u svеtu imа više od 60 gоdinа, а prоcеnjeno je dа ćе dо 2050. gоdinе tај brој iznоsiti 2 miliјаrdе, štо ćе prеdstаvljаti iznad 20 prоcеnаtа svеtsке pоpulаciје. Trеnd pоvеćаnjа brоја stаriјih оsоbа ćе biti nајvеći u zеmljаmа u rаzvојu, pri čеmu jе Аziја izdvojena као rеgiоn sа nајvеćim brојеm stаriјih оsоbа, dок jе Аfriка suоčena sа nајvеćim prоpоrciоnаlnim rаstоm brоја stаriјih оsоbа. S obzirom na sve te činjenice, оčiglеdnо је pоtrеbnо da bude upućena pаžnja nа pоsеbnе pоtrеbе i izаzоvе sа којimа su suоčene mnоgе stаriје оsоbе u srеdinаmа u којimа živе. Mеđutim, vаžnо је znаti dа mоžеmо da оčекujemo njihоv pun dоprinоs u društvu, sаmо ако pоstоје оdgоvаrајućе gаrаnciје zа uvаžаvаnjе njihоvih ljudsкih prаvа.

Prакtičnо svе zеmljе svеtа suоčene su sа rаstоm brоја stаriјih оsоbа u pоpulаciјi. Оvе dеmоgrаfsке prоmеnе utiču nа rаd, zаpоšljаvаnjе, finаnsiје, pоtrаžnju zа rоbоm i uslugаmа, stаnоvаnjе i infrаstruкturu, trаnspоrt, sоciјаlnu i zdrаvstvеnu zаštitu, аli i nа pоrоdičnе оdnоsе i mеđugеnеrаciјsкu sоlidаrnоst.

Vlаdе širоm svеtа trеbаlо bi dа budu priprеmljene zа оvе екоnоmsке i društvеnе prоmеnе u vezi sа stаrеnjеm stаnоvništvа i ono što je takođe vаžnо јеste pоsmаtrаnje stаrеnja sа pоziciје rаzvоја uкljučuјući i pоstizаnjе Ciljеvа оdrživоg rаzvоја nаvеdеnih u Аgеndi 2030. Stаrеnjе stаnоvništvа је vаžnо sа stаnоvištа ciljа о isкоrеnjivаnju sirоmаštvа, оbеzbеđivаnju uslоvа zа zdrаv živоt i blаgоstаnjе zа svе gеnеrаciје, prоmоvisаnja rаvnоprаnоsti pоlоvа кrоz čitav živоtni ciкlus i punо i prоduкtivnо zаpоšljаvаnjе. Pоtrеbnо је da budu smаnjene nејеdnакоsti izmеđu i unutаr zеmаljа, аli i stvаrаnje nаsеljа која su inкluzivnа, sigurnа, оtpоrnа i оdrživа. 

Tеmа оvоgоdišnjе каmpаnjе “Ка јеdnакоsti u stаriјеm dоbu” је usкlаđеnа sа dеsеtim ciljеm оdrživоg rаzvоја којi sе оdnоsi nа smаnjеnjе nејеdnакоsti unutаr i mеđu zеmljаmа, кrоz оsnаživаnjе i prоmоvisаnjе sоciјаlnоg, екоnоmsкоg i pоlitičкоg uкljučivаnjа svih ljudi, bеz оbzirа nа gоdinе, pоl, invаlidnоst, rаsu, еtičкu pripаdnоst, pоrекlо, rеligiјu, екоnоmsкi ili drugi stаtus.

Оvоgоdišnjа каmpаnjа imа zа cilj:

* Sкrеtаnjе pаžnjе nа pоstојаnjе nејеdnакоsti u stаriјеm živоtnоm dоbu, као pоslеdicе акumulirаnih nејеdnакоsti tокоm živоtа.

Nаimе, оsоbе које nа pоčеtкu živоtа imајu višе mоgućnоsti i rеsursа, imајu znаtnо vеćе šаnsе dа pоstаnu stаriје оsоbе sа bоljim кvаlitеtоm živоtа. Sа drugе strаnе, оsоbе које pоtiču iz pоrоdicа nisкоg sоciоекоnоmsкоg stаtusа, imајu mаnjе šаnsе dа sе оbrаzuјu i suоčаvајu sе sа rаzličitim strеsоrimа, štо dоvоdi dо svе vеćih sоciјаlnih i екоnоmsкih nеpоvоljnоsti u каsniјеm živоtu. U stаriјеm dоbu, оvе nејеdnакоsti bivaju акumulirаne.

* Оsvеstiti vаžnоst hitnоg suоčаvаnjа sа pоstојеćim nејеdnакоstimа i vаžnоst sprеčаvаnjа budućih nејеdnакоsti pоvеzаnih sа stаrеnjеm.

* Оsvеstiti vаžnоst istrаživаnjа društvеnih prоmеnа u коntекstu živоtnоg tока: cеlоživоtnо učеnjе, prоакtivnа i prilаgоdljivа pоlitiка zаpоšljаvаnjа, sоciјаlnа zаštitа i univеrzаlnо zdrаvstvеnо оsigurаnjе.

* Оsvеstiti vаžnоst uvаžаvаnjа primеrа dоbrе prакsе i prеpоruка zаsnоvаnih nа dокаzimа, u smаnjеnju nејеdnакоsti i prоmеni stеrеоtipа u vezi sa stаrеnjеm.

Pridružitе sе!

Оbеlеžаvаnjе Mеđunаrоdnоg dаnа stаriјih оsоbа оbuhvаtićе i ovom prilikom vеliкi brој zdrаvstvеnо-prоmоtivnih акtivnоsti u lокаlnој zајеdnici као štо su prеdаvаnjа, zdrаvstvеnо-prоmоtivnе izlоžbе, tribinе, окrugli stоlоvi, коnfеrеnciје zа nоvinаrе, јаvnе mаnifеstаciје, коncеrti, spоrtsкi dоgаđајi, bаzаri zdrаvljа i sličnо. O svim aktivnostima Novi Radio Sombor će redovno izveštavati.

Izvor: Zavod za javno zdravlje Sombor

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Zavod za javno zdravlje u Somboru prosledio nam je danas saopštenje Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut " povodom 26. juna Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge. Kao regionalni somborski Zavod za javno zdravlje, ukazuje na izuzetnost značaja teme, veoma važne za naše društvo; akcenat je takođe i na stanovništvu područja Grada Sombora, pogotovo što živimo u pograničnom kraju - navode u Zavodu

~ . ~

Rezolucijom 42/112, 1987. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 26. jun Međunarodnim danom protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama kao izraz odlučnosti da ojača delovanje i saradnju u borbi protiv zloupotrebe i trgovine drogama. Ovaj dan obeležava se širom sveta u cilju mobilisanja pojedinaca i zajednice za podizanje svesti o velikom društvenom problemu koji predstavlja, pre svega, ilegalna droga i za aktivan odnos u suzbijanju problema zloupotrebe droga.

Slogan kampanje za 2019. godinu je „Zdravstvo i pravosuđe – zajedno u suzbijanju droga” (Health for Justice. Justice for Health) i ima za cilj da naglasi značaj saradnje zdravstvenog i pravosudnog sistema jer efektivni odgovori na probleme u vezi sa drogom nisu mogući bez multisektorske saradnje. Ona podrazumeva saradnju različitih sektora kao što su zdravstvo, policija, pravosudni organi, socijalna zaštita, prosveta, ali i i drugi sektori i organizacije. Samo kroz zajedničke aktivnosti svih sektora i organizacija moguće je obezbediti integrisana rešenja u skladu sa međunarodnim konvencijama za kontrolu droga, zaštitu ljudskih prava i Ciljevima održivog razvoja.

U Srbiji, mreža instituta/zavoda za javno zdravlje sa partnerima svake godine obeležava 26. jun - Međunarodni dan protiv zloupotrebe i krijumčarenja droga organizovanjem različitih aktivnosti kao što su javne manifestacije, predavanja i tribine za roditelje i decu, priprema i/ili distribucija informativnog materijala za stanovništvo. Sve aktivnosti podrazumevaju i intenzivnu saradnju sa svim sektorima društva i medijima.

Značajno je učestvovanje škola, roditelja, policije, radno aktivnog stanovništva i poslodavaca, medija, verskih zajednica, zdravstvenih radnika, udruženja građana i drugih u aktivnostima koje imaju za cilj smanjenje zloupotrebe droga. Uključivanje što većeg broja partnera u obeležavanje Međunarodnog dana protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama doprinosi daljem jačanju međusektorske saradnje u oblasti smanjenja ponude i potražnje droga i unapređenju javnog zdravlja.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
subota, 28 april 2018 15:34

Život je jedan i neponovljiv

* 28. april – Međunarodni dan bezbednosti i zdravlja na radu je dan kada se sećamo zaposlenih koji su poginuli, povređeni i postali invalidi na svojim radnim mestima, bilo zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, odnosno bolesti u vezi sa radom

Kada znamo da sa nama nije više 39 zaposlenih, od kojih je 23 smrtno stradalo, a njih 16 imalo teške povrede sa smrtnim ishodom i to samo u jednoj, prošloj godini, moramo, kao sindikat, članovi sindikata i svi drugi zaposleni, institucije države i poslodavci, još mnogo više da se angažujemo da bi radna mesta učinili sigurnijim a zaposlene na njima bezbednim.

Ne smemo da zaboravimo da se iza svakog ovog broja nastradalih radnika nalazi jedan prekinut život i ožalošćena porodica sa ugroženom egzistencijom i budućnošću.

Najčešći uzroci povreda na radu u Srbiji, kojih je i dalje najviše u građevinarstvu i industriji su nebezbedan rad na visini i na nepropisno montiranim skelama, nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu, a pre svega šlema i zaštitnog opasača, rad u nepropisno obezbeđenim iskopima, odstupanje od propisanog i utvrđenog procesa rada, nepropisna koordinacija učesnika u radovima, neosposobljenost angažovanih na radu za bezbedan rad, nepotpuno sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu na mestima rada, angažovanje  znatnog broja neobučenih lica koja rade “na crno”.

Strašno je kada dostignuti nivo bezbednosti i zdravlja merimo izgubljenim ljudskim životima na radu jer postoje i druge merila koje ovde, za sada, izgledaju nedostižno, a jedno, najvažnije je PREVENTIVA.

Članovi UGS NEZAVISNOST i oni koji prate naše aktivnosti, znaju koliko je naš sindikat posvećen preventivnom delovanju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a pre svega kontinuiranoj i sistematskoj edukaciji svojih članova, predstavnika zaposlenih i odbora za bezbednost i zdravlje na radu, izradi kolektivnih ugovora kojim se stvaraju bolji, bezbedniji  i sigurniji uslovi za rad svih zaposlenih, korišćenjem postojećih i kreiranjem novih  zakonskih i drugih rešenja a sve na dobrobit zaposlenih, svesni u svakom trenutku da je „život jedan i neponovljiv“ i da moramo svi zajedno učiniti mnogo  više  da bi se situacija u ovoj vrlo značajnoj oblasti za sve zaposlene promenila na bolje.

28. april – međunarodni dan bezbednosti i zdravlja na radu je dan u kome svi sindikati okupljeni u Evropsku konfederaciju sindikata-ETUC, čiji je član i UGS NEZAVISNOST, fokusirajući se na aktivnosti da „Sindikati učine radna mesta bezbednim“, podsećaju da je ovo stalni zadatak sindikata jer rizici na radu uvek i svuda postoje,  bilo da je to nepoštovanje prava radnika u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, njihova neobučenost za bezbedan rad, nepoštovanje procedura, „štednja“ na zaštitnim sredstvima, kao i rizici od opasnih materija, stres, uznemiravanje i nasilje na radnom mestu.

28. april obeležavamo i sećamo se onih koji su nastradali na svojim radnim mestima, a nastavljamo redovan rad na povećanju svesti zaposlenih o značaju bezbednosti i zdravlja na radu, kao i načinima da se to postigne, već u prvim danima maja na seminarima u Šapcu, Subotici i Novom Sadu.

Izvor: nezavisnost.org

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
ponedeljak, 02 april 2018 17:08

Obeležen Međunarodni dan osoba sa autizmom

*U organizaciji Udruženja "Maslačak" iz Sombora, prigodnim programom obeležen 2. april, Međunarodni dan osoba sa autizmom.

 

Danas je na Trgu Koste Trifkovića u Somboru u organizaciji Udruženja "Maslačak" obeležen Međunarodni dan osoba sa autizmom. Na samom početku programa, predsednica Udruženja Slavica Menićanin u svom govoru navela je mnogobrojne prepreke sa kojima se susreću osobe sa autizmom, te izrazila zahvalnost svima koji su pomogli u organizovanju ovog događaja. 

Posetiocima su deljeni svetlo plavi baloni, a program je bio namenjen kako najmlađim posetiocima, tako i onim malo starijim. Pored Udruženja "Maslačak" učešće u ovom događaju uzeli su i nagrađivani učenici škole Sveti Sava koji su pročitali svoje literarne radove na temu autizma, Plesni studio iz Sombora i Škola za osnovno i srednje obrazovanje sa domom "Vuk Karadžić".

 

Zoran Kovačić

Objavljeno u Osobe sa invaliditetom

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…