Prikazivanje članaka po tagu maraton

* Drugi o njima, oni za druge - Zdravko Mišović (rođen 1. jula 1971. u Kuli, SFRJ, Srbija, Zapadnobački upravni okrug, kospomopolita)

~ . ~

Moraš uvek da budeš primer, kako god to kome izgledalo i šta ko mislio

Ljubav, strast, energija, Prijateljstvo! 

Moraš uvek da budeš primer, kako god to kome izgledalo i šta ko mislio

Moraš biti primer, vidimo se večeras na Kulskoj ligi trčanja u 18h!

Pravac se uvek mora zadržati :-) Moraš biti primer

Odgovor je uvek osmeh 

Lepota trčanja i kada je teško.. Pridruži nam se

Morate biti istrajni i verovati u ono što mislite i radite... Pogled ne mora biti dalek.

16.05.2020: Dan za novi početak... Imati svoj stav je jako bitno!

Svet je onakav kakvog ga stvorimo za sebe

Budi dobrovoljni davalac Krvi, Trombocita, Krvne Plazme... Budi plemenit, Human... Budi primer, budi čovek. Esencija je pomoći a tebi nikad ne trebalo

Moraš biti primer a ne cirkusant :-) Ko razume shvatiće

Svesno sam inače počeo rubriku - Drugi o njima, oni za druge - nekim od citata sa njegovog fejsbuk profila. Zdravko Mišović. Kada sam ga upoznao u Somboru, na jednoj od njegovih prvih od ukupno jubirlarnih 10, koliko ih je nanizao, pobedničkih Somborskih maratona, tamo negde pre dvadesetak godina, mogu slobodno reći, ostao je i danas isti. Ne samo fizički, već a kako i drugačije, već duhom, strašću prema svemu i toga je mnogo, što radi, duhom i duhovnošću ponajpre. Ti njegovi citati su zapravo svojevrstan sublimat višegodišnjeg razmišljanja i rada u kojem uporno istrajava. Postali smo ubrzo drugari, sportsko-novinarski. I ono što bih odmah takođe rekao, jeste da će on početi svaki razgovor - o drugima. Njegovim prijateljima, rivalima na trkama ali pre svega istomišljenicima sa kojima deli pobede... Goran Čegar iz Apatina, Mirko Erdelji iz Sombora, Mirko Svilar iz Bačkog Brestovca (opština Odžaci)… pa s obzirom da je Zdravko rođen i živi u lepoj i živpisoj Kuli na ponos svojih sugrađana, dakle čitav Zapadnobački upravni okrug je na ovaj način zaokružen, sa ova četiri atletsko-dugoprugaška asa, svakog iz svog grada-4 opštine. Oni spajaju jednu nit bez kraja i ujedno daju pozitivnu opomenu nekima koji ne bi trebalo da se zatvaraju u neke samo njima znane sve suženije i uže tunele. A šta drugi o Zdravku kažu, evo samo nekih sekvenci o njemu (izdvojeno sa njegovog ali i svih atletičara i maratonaca, sajta: https://trkaprijateljstva.rs/ ali i sajta trcanje.rs:

- Drago mi je da se ovaj članak i dalje čita. Pričao mi je Zdravko negde proletos da ne voli da ga stavljaju u legende, on je sasvim običan čovek, ali trkač koji ima srce i dušu i zato ga verujem, svi mi i cenimo i poštujemo. Brat na stazi i izvan staze, prijatelj i drug, nesebičan, uvek spreman da pomogne, sasluša, posavetuje i usmeri. Njegov entuzijazam se tako lako preliva na sve, da ne možete a da ga ne zavolite. Meni je Zdravko bio tu i dok smo trčali zajedno na raznim trkama, ali i momentu kada mi je bilo najteže. Od srca mu na tom hvala, to mu nikada zaboraviti neću. Veliki pozdrav Zdravku i svima vama. (Komentar Igora Vujičića, jednog od osnivača portala trčanje.rs, pre više od 10 godina)

- Boško Stupar: Samo ću reći da je Zdravko jedan od najpozitivnijih likova koje sam u životu sreo od kako se bavim sportom… (7. oktobar 2009, trkaprijaljstva.rs)

- Replay: Bravo Zdravko, i samo napred! :)

- Igor Vujičić: Slažem se sa vama, narode. Zdravko je zaista poseban, zato je ovo i objavljeno. Bravo, druže, samo nastavi. (7. oktobar 2009, isti portal)

*****

Zabeleženo na portalima o Zdravku, samo pojedini detalji:

KULA: U okviru projekta "Naša Kula i naši ljudi", razgovarali smo sa poznatim kulskim atletičarem Zdravkom Mišovićem, dobitnikom velikog broja priznanja, organizatorom trka i osnivačem najpoznatije trkačke manifestacije u opštini Kula, Trke prijateljstva. (12. juna 2018) - pisao je kolega, novinar Bratislav Grbić. Evo I fragmenata:

Zdravko Mišović: Svet je onakav kakvog ga stvorimo za sebe

(https://www.nasemesto.rs/2018/06/12/zdravko-misovic-svet-je-onakav-kakvog-ga-stvorimo-za-sebe/?fbclid=IwAR2qHi5ywEuTEGfQTfoHBikP7E0a88oa_uWrxZQUSlSofam8nehVLRV0LcA)

NM: Možeš li da nam nabrojiš neke od najznačajnijih trka koje si istrčao?

Zdravko: Mnogo je bilo trka u mojoj, sada već tridesetogodišnjoj, trkačkoj karijeri i teško je odlučiti se koje su najznačajnije. Možda bih izdvojio neke rekorde, poput maratona 42,195 km Barselona 2003. i lični rekord 2h30:10, deset pobeda na Somborskom polumaratonu od 21 km i rekord staze 1h08:46.

Svaka trka je lepa na svoj način. Bilo je tu i humanitarnih trka kao što su Beogradski maraton i ultramaraton Sombor – Beograd protiv bombardovanja 1999. godine, zatim 2014. trka za pomoć poplavljenima u Obrenovcu, ultramaraton Sombor – Obrenovac, trke za reprezentaciju u planinskom trčanju Slovenija, Austrija, Italija, Poljska i tako dalje, zatim trke u Njujorku, Parizu, Istanbulu, Berlinu, Kelnu, Pragu, Čikagu, Moskvi, Tokiju, Budimpešti, Viljamuri, Barseloni, Mon San Mišelu, Korbjelovu, Ljubljani, Zagrebu, Splitu, Skoplju, Podgorici, Rimu, Torinu, Insbruku, Beču, Sarajevu, Atini, Bratislavi, Krakovu i tako dalje.

.....

Svakako da moj dnevnik, koji sam vodio skoro 20 godina, to potvrđuje. Poslednjih nekoliko godina ga ne vodim ali sam sigurno dva puta optrčao planetu Zemlju, ako ne i više.

.....

Zdravko je osnivač i glavni organizator “Trke prijateljstva” u Kuli, pre dvanaest godina, a od ove godine otpočeo je i još jedan zanimljiv poduhvat, Kulsku ligu trčanja, na koju svakog vikenda dolazi sve više trkača iz različitih krajeva Srbije ali I Regije.

…..

Godine trčanja su mu donele oko 400 trka istrčanih u zemlji i inostranstvu. Od toga više od 30 maraton i više od 150 polumaratona, 10-tak ultramaratona, puno uličnih trka i kroseva. Ima tu i osvojenih državnih medalja u polumaratonu i maratonu, dosta pobeda i pobedničkih postolja, nekih ličnih rekorda, a i rekorda nekih staza.

Lični rekordi 3 km (8:50), 5 km (15:25), 10 km (32:25), polumaraton 21,1 km (1:07:45) i marathon 42,195km(2:30:10).

Dva puta je optrčao Planetu Zemlju.

*****

Prijateljski savet za početnike

Šta je ono sto bih mogao da preporučim ljudima koji počinju ili razmišljaju da se bave sportom - trčanjem? Prvo probajte, verujte “iplati se”. Kako? Lepo, radite prave, lepe stvari - prvo za sebe i onda za druge. Bolje se osećate, bićete zadovoljni, srećniji, spremniji za fizičke i psihičke aktivnosti. Naćićete balans između duha i tela, optimalna kilaža, druženja, putovanja… Mnogo dobrih i pozitivnih stvari, a jako malo loših.

Svakako bićete bolji čovek. Već samim trčanjem i rekreacijom ulazite u svet u kojem vam niko ne može reći koje su vam ciljevi, limiti, planovi… To sve dolazi kasnije i zavisi od vas i sticaja drugih okolnosti u kojem ćete pravcu ići i da li ćete biti večiti rekreativac ili surovi profesionalac. No to na kraju nije ni bitno - bitno je da ste tu.

Trošiti svoje slobodno vreme na stvari koje volite da radite je svakako privilegija, a to je uglavnom moj stil i način života. Ono što je najlepše jeste da sam obišao puno lepih mesta, upoznao puno ljudi i stekao prijateljstva za ceo život. To je nešto što ne možete nigde da naučite, kupite, doživite…

Zato nema puno filozofije, patike na noge i u prvi park, stazu, put…

I naravno, upućuje Zdravko poziv svima koji to žele i mogu a do sada nisu, da mu se pridruže u dobrovoljnom davanju krvi, o čemu svedoči i jedna od najnovijih fotografija u galeriji slika ispod teksta.

Dodajem, o njegovim receptima o zdravim stilovima života, očuvanju zdravlja i produženju mladolikosti čemu i sam daje pravi primer, kao i planovima, entuzijazmu i porukama da svako može da postane šampion, a činjenično, promovisanju prostranstava bezgraničnih prijateljstava kroz sportske susrete, biće reči u našim narednim rubrikama.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor (sabrao Siniša Stričević, odg.ur)

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Objavljeno u Modeling

* Da li možeš da zamisliš mesto gde svi treniraju zajedno, gde je razlika u godinama između najmlađih i najstarijih pet decenija? 

Mesto gde muškarci i žene rade iste vežbe, iste treninge, gde nema veze da li imaš problema sa kilogramima, kondicijom, gde si dobrodošao i ako si antitalenat za sve sportove.

Mesto gde pokušavaš da istrčiš prvi kilometar i odjednom se nađeš u društvu iskusnih maratonaca koji te ohrabre i istrče sa tobom prvi kilometar koji za tebe znači gotovo isto kao i za njega medalja sa državnog prvenstva.

Smatraš da ne možeš da trčiš, a zdrav si - i za tebe ima mesta. Radićeš vežbe, hodati sve dok ne budeš mogao 30 minuta brzo da hodaš, a onda, krećeš u osvajanje kilometara. Sve više i brže. Na tom putu te vodi najbolja ekipa koja te čeka.

Ova pitanja kako interesantnog/originalnog tako i rekli bismo nadasve korisnog karaktera, postavlja vam dragi čitaoci našeg portala, Mirko Erdelji (11. april 1971), u sve dužem nizu somborskih maratonaca najuspešniji među njima (podsetimo samo na njegov iako u ovoj, često kažemo, najtežoj sportskoj disciplini ne priliči ustaljeni sportski izrazi rekord, ali sa još nedostignutim rezultatom 1:14,58, koji je istrčao još 1995. godine na polumaratonu u Vrbasu), te u svom pitanju odmah vam olakšava vaš dolazak na novi izazov koji je smislio i poziva:

I zato sledi ME 15. marta 2019. sa početkom u 16 časova - Trim staza kod Gradske hale "Mostonga"!

https://www.facebook.com/Sledi-ME-103412867836729/ = ovo je fejsbuk stranica Tima Sledi-ME na kojoj možete da budete upoznati sa svim detaljima i zanimljivostima.

Dakle, vidimo se u nedelju, 15. marta na otvorenom prostoru obnovljene somborske trim staze uz "Mostongu". I da, podsetimo, Mirko koji itekako kao atletski licencirani trener uz svoju uspešnu dugoprugašku karijeru o čemu zaslužuje naravno posebnu rubriku, poslednjih godina posvećen je jednako predanom trenerskom radu. Budite samo opušteni, jer ovaj trener-maratonac traži mnogo (izvućiće ono najbolje iz vas), a daje još više.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Alan Vilter Sousa da Silva i Kristina Fort-Hilčenko nastavljaju da pomeraju granice i odlučili su da krenu na čuveni Pariški maraton zakazan za nedelju, 5. aprila 2020!

Ovo će ujedno biti prva metropola za Kristinu i Alana, gde će imati izazov da se bore sa najboljima do pobede i cilja. Velika novina je u tome što će hiljade njih učestvovati u ovom jedinstvenom i masovnom sportskom a za njih dvoje i humanitarnom spektaklu. Jer:

- Nema vremena za razgledanje čuda Pariza, već će biti neophodna izuzetna koncentracija zbog završne petlje koja će proći pored nekih od najpopularnijih turističkih mesta na svetu - poručuje optimistički Kristina.

Njih dvoje su se odlučili na ovaj potez dakle, iz humanitarnih razloga, kako bi prikupili sredstva za Fondaciju Raymond Nicolet Trust i pomogli oblast obrazovanja i uslova u školama u Srbiji. Potrebno im je vaše ohrabrivanje da prođu "kroz zid od opeke do cilja" - kako kaže i stara narodna poslovica.

Detalje možete da pročitate i na engleskom i na srpskom jeziku na sajtu Fondacije, odnosno na linku:

https://www.raymondnicolettrust.com/events/2020/parismarathon

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Pobeda Predraga Kneževića, treće mesto Zorana Radičanina, Borbelj i Čegar trećeg novembarskog vikenda na Prvenstvu Balkana

Članovi Atletskog kluba Apatin nastavili su sa uspešnim nastupima i protekle sedmice, startom na maratonu 6. Plavi krug – maraton oko Ade, koji je održan na Adi Ciganliji i čiji je cilj bio podrška osoboma sa dijabetesom.

U trci na 42 kilometra i 195 metara učestvovalo je oko 180 takmičara iz Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije i Srbije među kojima su najuspešniji bili članovi AK Apatin. Predrag Knežević je pobedio sa oborenim ličnim rekordom 2 sata 54 minuta i 36 sekundi, dok je Zoran Radičanin osvojio bronzano odličje, rezultatom 3 sata 2 minuta i 24 sekunde.

Atletski klub Apatin ovoga vikenda na Prvenstvu Balkana u krosu, u turskom gradu Čanakale, predstavljaju Đuro Borbelj u mlađe seniorskoj ekipi atletske reprezentacije Srbije i Goran Čegar koji je u stručnom štabu državne reprezentacije.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sport

Životne i sportske priče – kako se rađaju ljudski šampioni: Maratonac u sportu i životu

Zanimljiva je, posebna i po mnogo čemu drugačija životna a ujedno i sportska priča, mladog atletičara-maratonca iz Crvenke, Dejana Mirića. Naše novinarsko-sportsko prijateljstvo otpočelo je na društvenoj mreži fejsbuk nakon njegovih prvih ozbiljnijih rezultata ali i odlučnog načina daljeg napredovanja, sve pod motom: “ Nema odustajanja, širimo pozitivnu energiju” a pod glavnim životnim mu gelsom: - Ili sa štitom ili na njemu -

Borac od samog svog detinjstva i dečačko - momačkog stasavanja u kojem je i neke početne muke savladavao voljom, upornošću, željom da postane samostalan uz podršku ponajpre svojih u porodici… odmah će spomenuti i kada govorimo o podršci, svog trenera Nedeljka Neđu Zorića, za koga će uvek reći da je velika legenda... Možda ga je i ta početnička volja za istrajavanjem vrlo brzo uputila da se posveti baš toj najtežoj, kažu, sportskoj disciplini, maratonu. A priča o tim njegovim upornim nepredavanjima, baznim savladavanjem najtežih prepreka, svakako imaće svoje nastavke; no “preskočimo” neke etape kojima može samo da se diči, nakon što je bio i uzoran đak u Srednjoj tehničkoj školi “Mihajlo Pupin” u Kuli, te student na mašinskom odseku Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Rođen 16. septembra 1989. u Crvenki, sa trenutnim boravišem i poslom u glavnom gradu Slovačke, Bratislavi gde je već bivao ranije... pa vratimo se u bliže vreme i aktuelnije dane računajući tu deo prethodne i planove za predstojeću takmičarsku sezonu a i nešto dalje jer Dejan voli da bude temeljan pre svega...

Dejan Mirić (prvi s leva) na pobedničkom postolju posle Ultramaratona Sombor - Baja

- Posle Somborskog maratona koji ji me je posebno bitan u mom sportskom hodu (Ultramaraton Sombor - Baja ), na kojem sam bio drugi, nisam se takmičio. Bio sam u Slovačkoj, da radim. Trenirao sam i tamo, nisam “zabušavao”. Živeo sam u Bratislavi podno Malih Karpata (ličilo mi je to na nešto kao naša Fruška Gora). U blizini smeštaja sam imao dva jezera i svega 3 kilometra dalje, atletsku stazu na stadionu Slovana... - priča deo svoje ispovesti a i činjeničnih rezultata, Dejan.

Vreme je bilo super, do sredine novembra. Došao je hladniji period što je i logično, ali sam nastavio da treniram na otvorenom po hladnom vremenu, sve do početka decembra. Zatim sam napravio pauzu dvadesetak dana. Kada sam se vratio, nastavio sam da treniram u mom rodnom mestu, Crvenki. 

Prešao sam iz Atletskog kluba "Hajduk maraton tim" Kula u Atletski klub Crvenka prošle zime. Za nekoliko dana  je završena registracija za AK Crvenka. Trenirao sam sa njima od početka, a trčao sam za drugi klub i u svemu tome nisam se osećao lepo. Jedan čovek mi piše program i vodi treninge, “trpi” me na istim, a moji rezultati se pišu za drugi klub, ne ide to tako…

Na jednom od treninga u Bratislavi, Slovačka

Doneo sam odluku da popravim vreme na polumaratonu drastično i to je moguće uraditi jedino upornim sistematskim radom. Krajem najhadnijeg perioda bio sam u procesu "nabacivanja" mišićne mase, snage i baze kilometara, za predstojeći, prolećni deo sezone. Posle toga išla je i brzinska izdržljivost...

Prva trka na 5 km odigrana je na Paliću, 4.marta… Ovu, 2017. godinu sam posvetio popravljanju vremena na 5 km. Cilj je da trčim tu deonicu ispod 17 minuta. Plan za 2018. godinu je 10 km ispod 35 minuta, a za 2019. godinu polumaraton ispod 1h 10min (ovo je vreme sa kojim se može postati šampion u Srbiji trenutno po rezultatima).

Ovaj plan zahteva mnogo odricanja i prolivanja znoja, ali šta ću kad volim da trčim.

Na Somborskom maratonu, trci koju posevno izdvajam, sam pomogao kolegi Milošu Stamboliji da završi svoj prvi marathon (i meni je to bio prvi maraton). Bilo mu je toliko loše da je dobio tri infuzije posle , a kada su mu pritisak izmerili bio je 90/80. lekar mi reče, da mu nisam dao vodu, vitamine i med da je pitanje da li bi ostao živ. Žrtvovao sam svoju trku i vreme na istoj da bih njemu pomogao. Treba biti čovek pre svega pa tek onda trkač. Time se vodim u životu.

Uvek spreman na solidarnost i da pomogne sportskom kolegi: na Beogradskom maratonu kada zatreba

Lepšu tj. nežniju polovinu nemam. Nema je ni na vidiku. :-)

- Pribavljam atletsku opremu, knjige, edukujem se, treniram, pomognem kući šta treba i tako... Sve u svemu ništa posebno. 

Tako skromno govori o sebi. Skromnost i jeste vrlina pobednika. Među njima je Dejan Mirić.

Medijska podrška: Novi Radio Sombor

Rubrika je u sklopu projekta "Sve je lako kad si mlad" koji Udruženje Podium Sombor realizuje zahvaljujući sredstvima na osnovu konkursa LAP za mlade Grada Sombora

Galerija:

Pomogne drugima, ali i sam svojom sticanom popularnošću redovno ima pratioce na dugim trkama: sa Somborskog maratona

Poznata firma Samsung u Bratislavi u kojoj beleži deo svoje radne biografije i sa kolegama u njoj

...

Iako kako kaže da nema "nežniju polovinu", stasitom junaku naše priče se tokom trke pridruži šarmantna sportska koleginica, maratonka :-)

Deljenje radosti sa drugarom sa staze posle osvajanja medalje

Posebno će uvek izdvojiti nastupe na Somborskom maratonu na kojem je ostvario i lični rekord

 

Objavljeno u Mladi

* Maraton lađa je amatersko sportsko natjecanje u utrci lađa, tradicijskih autohtonih plovila u dolini Neretve. Održava se jednom godišnje, druge subote u kolovozu, pod pokroviteljstvom predsjednika Republike, a u organizaciji Udruge lađara Neretve. Prvi maraton održan je 13. rujna 1998.

Po broju izravnih sudionika natjecanja jedno je od najmasovnijih natjecanja u Hrvatskoj. U prosjeku sudjeluje 35 posada s po 18 članova, što daje brojku od preko 600 natjecatelja svake godine. Po gledanosti, jedan je od najvećih događaja Hrvatskoj, a ujedno i turistički spektakl i atrakcija. Računa se da ga uživo gleda nekoliko desetaka tisuća gledatelja duž cijele rute, što uz obalu Neretve, što u turističkim i privatnim brodovima, kao i iz (za tu prigodu) posebno organiziranog vlaka.

U samoj lađi nalazi se dvanaest članova posade od toga 10 veslača, kormilar i jedan rezervni veslač. Muške ekipe imaju mogućnost izmjene šest članova posade na polovici maratonske staze, u Opuzenu.

Najdojmljiviji i najatraktivniji trenutak je start u Metkoviću. Tada veslači u gusto zbijenim lađama, uz tutnjavu bubnjeva kreću prema cilju u Pločama. Iako je cilj daleko i ruta naporna, na startu sve posade zaveslaju kao da je cilj 100 metara dalje, te u istom ritmu voze cijelom rutom.

Dužina staze od Metkovića do Ploča iznosi 22,5 kilometara.

Ekipe dolaze iz svih dijelova Hrvatske ali i iz Srbije kao Salašari Somborski – HKUD i "Vladimir Nazor" Sombor.

Nekoliko godina je to bila utrka u kojoj su nastupali samo muškarci ali tada je proradio „dišpet“ nas neretvanki i htjele smo dokazati da i mi to možemo. Veslale smo do Ploča zajedno s muškim ekipama, pa iako smo zauzimale zadnja mjesta, bile smo ponosne što smo izdržale tako napornu utrku.

Pojedinih  godina u  nedostatku ženskih članova, posada Metkovki je imala mješovitu ekipu koju su činili naši sinovi, braća, prijatelji, često maloljetni.

Udruga lađarica "Metkovke"- Metković osnovana je prije jedanaest godina, 2006. i najstarija je ženska lađarska udruga koja od tada u kontinuitetu vesla, iako naša osnivačica Milena Miškić, ima još koju godinu staža duže i jedina je žena koja je u lađi, zajedno s muškim ekipama preveslala Jadran do obala Italije i pokrajine Molise. Pretpostavlja se da su tim putem i na taj način Moliški Hrvati došli u Italiju.

U udruzi imamo i najstariju lađaricu, Radmilu Bebu Ćopić kojoj je 69 godina i koja još uvijek aktivno sudjeluje.

Osim natjecanja na Maratonu, i drugim sportskim događanjima, udruga organizira lokalne akcije humanitarnog karaktera ili u suradnji s drugim udrugama na području cijele Hrvatske. Naše članice sudjeluju i u radu drugih sportskih udruga: rukometnih, veslačkih i biciklističkih.

U redovite aktivnosti spada organizacija sajmova za prodaju rukotvorina u vrijeme Božićnih blagdana kao i organizacija kulturno zabavne manifestacije „Doček sv.Nikole" kada sva djeca dobiju prigodne poklone.

Povremeno sudjelujemo i u ekološkim akcijama čišćenja obala Neretve npr. u akciji „Zelena čistka“ koja se organizira na nivou cijele Hrvatske.

Zbog sve veće brojnosti prijavljenih ekipa u Maratonu lađa i gužve na startu, Udruga lađara na Skupštini 2014. godine odlučuje da se za žene organizira posebno natjecanje u dužini od 10 km ali obrnuto od toka rijeke Neretve, dakle uzvodno, sa startom u Opuzenu i ciljem u Metkoviću.

I nama ženama je odgovaralo da međusobno odmjerimo snage. Ali i da dokažemo muškarcima da nas nije Neretva samo „donila“ do cilja kako su se često šalili, već smo sposobne veslati i uzvodno.

Na prvom Maratonu lađarica, u oštroj borbi 11 ekipa, gotovo pred ciljem padamo s druge na treću poziciju i osvajamo brončanu medalju. Ipak smo bile zadovoljne jer smo po prosjeku godina (43), bile najstarija ekipa na natjecanju i pripremale se  bez profesionalnih  trenera. Te godine smo veslale pod zastavom udruge djece oboljele od cerebralne paralize „Leptirići“.

Te godine američka novinarka Ashley Colburn, dobitnica nagrade Emmy, snimila je kratku reportažu s nama o maratonu i lađi kao tradicionalnom plovilu u dolini Neretve.

Lepi Metković grad uz neretvanske obale 

Prošle godine,ponovo osvajamo broncu u veoma teškim uvjetima na Neretvi s jakim vjetrom u prsa.

Ove godine  Maraton lađarica održava se 10. kolovoza, a Maraton lađa dva dana kasnije, 12.kolovoza. Za sada je prijavljeno samo pet ženskih ekipa, najmanje do sada. Iako kao debitantice dolaze lađarice iz Siska kao i lađarice iz Bjelovara ,„Nereide“, koje su već proglašene favoritkinjama jer ih trenira Nikica Ljubek, sin legendarnog Matije Ljubeka, ne gubimo nadu da možemo ostvariti dobar rezultat, makar ponoviti broncu.

Razlog sve manjeg interesovanja žena leži ne samo u činjenici da je ovaj sport naporan za žene, jer kada jednom probaš, jednostavno se zaraziš, već uz posao, često u smjenama, djecu i obitelj kao i rad na zemlji, ženama ne ostaje dovoljno vremena da bi se posvetile redovitim treninzima. Zato nije čudno da ove godine samo gradovi Metković i Opuzen imaju svoje ekipe a manja mjesta uz Neretvu nemaju.  Jer ne mogu svi biti na Neretvi. Muškarci veslaju a žene rade!

Darija Jeramaz

Naša saradnica i članica Udruge lađarica "Metkovke" Darija Jeramaz (desno) sa američkom novinarkom Ashley Colburn prilikom snimanja reportaže

 

 

Objavljeno u Hrvatska

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…