Prikazivanje članaka po tagu kultura

* U Gradskom muzeju Sombor otvorena je izložba pod nazivom "Odjeci genija" u susret 10. julu, Danu nauke u Republici Srbiji i danu rođenja Nikole Tesle

Izložba uključuje grafike/serigrafije iz mape "omaž Nikoli Tesli" koje su deo prebogatog legata Velimira Bate Žugića Gradskom muzeju Sombor a osim toga izložene su i štampane fotografije Nikole Tesle i fotografije njegovih izuma, kao i Teslin transformator i učila za pokazne vežbe iz zbirke starih učila somborskog Pedagoškog fakulteta.

Rad Teslinog transformatora prisutnima je demonstrirala Marija Bošnjak Stepanović, vanredna profesorka Pedagoškog fakulteta u Somboru.

Izložena su grafička ostvarenja uglednih domaćih umetnika kao što su: Vladan Radovanović, Dušan Otašević, Todor Stevanović, Danica Basta, Svetozar Samurović, Mile Grozdanić, Branko i Dušan Miljuš, Zoran Dimovski. Nastanak mape je inicirao, a grafike i štampao, poznati umetnik Branko Miljuš. Ova ozbiljna selekcija autora, grafičara i slikara koji se uspešno i često bave grafikom, potvrđuje međusobno poverenje i volju za saradnjom u okvirima omaža jedinstvenom geniju kakav je bio Nikola Tesla. Svako u skladu sa svojim pojedinačnim, prepoznatljivim, rukopisom dao je svoj doprinos ovoj vrednoj inicijativi naglašavajući da je mesto genija na takvim visinama duha gde se nauka i umetnost stapaju u jednu, nedeljivu, vanvremensku vrednosnu vertikalu koja ostaje kao večiti i sjajni orijentir u bespućima čovekovog postojanja.

Autori izložbe su muzejski savetnici Gradskog muzeja Sombor, istoričarka Milka Ljuboja i istoričar umetnosti Čedomir Janičić, dok je dizajn informativnih štampanih tabli radio Pavle Karabasil, viši konzervator Muzeja.

Izložba je otvorena do ponedeljka, 11. jula.

Piše: Brankica Ćurčić

- Pogledajte i galeriju fotografija: autorka, Nađa Repman - 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* U Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokulu) u Beogradu, u saradnji sa Eko centrom - centrom za socio-ekološka istraživanja i dokumentaciju, 16. juna je održana tribina „Kultura i priroda od nacionalnog značaja: Bač, Golija i Studenica“

Direktor Zaprokula Marko Krstić otvorio je tribinu realizovanu u okviru nedelje BIOSFERE, koja je sastavni deo bogatog programa manifestacije BIOS ART, posvećene kulturi ekološke svesti.

Na tribini je govorila i Zdenka Mitić, vd direktora Turističke organizacije grada Sombora, predstavljajući Sombor i UNESKO Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje“. Prisutnima je predstavila značaj koga ovo zaštićeno dobro ima kako za lokalno stanovništvo, tako i za sam održivi razvoj kroz delatnosti koje proizilaze iz ovog jedinstva prirode i kulture. Među njima, najveću perspektivu ima turizam, kao grana privrede koja osim ekonomske, ima i kulturološku i ekološku vrednost. Takođe, istakla je i koliko je važno prepoznavanje značaja i izdvajanja sredstava za promociju rezervata biosfere.

Tokom tribine, govorili su i Goran Milašinović, predsednik Konferencije za saradnju sa UNESKO-m, Slavica Vujović iz Zavoda za zaštitu spomenika Vojvodine, Gordana Jančić, iz javnog preduzeća Srbijašume, Duška Dimović, ekološka aktivistkinja i Dejan Zagorac, moderator, autor edicije Ukusi i istraživač.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Turizam

* Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata od petka 3. lipnja ima novu internet stranicu, na staroj adresi: www.zkvh.org.rs

Tu možete redovito pratiti sve informacije u vezi kulture Hrvata, najave manifestacija, a posebno dio koji se odnosi na Udruge i Manifestacije. Zavod moli provjerite podatke o Vašoj udruzi i javite im e -mailom ako nešto treba ispraviti ili ažurirati.

Ako imate logo udruge u boljoj rezoluciji nego što je na stranici, možete im ga poslati. Također obratite pozornost na popis manifestacija. (One su u dijelu Kulturna scena ili u dnu stranice ima ikonica Manifestacije). Ako Vaša udruga organizira neku manifestaciju koja nije na listi, u e mailu pošaljite: Naziv manifestacije, opis, okvirno vrijeme kada se održava, tko je organizator, koji je cilj manifestacije, i nekoliko fotografija za ilustraciju.

Pozivnice i plakate za manifestacije koje organizirate šaljite Zavodu, kako bi ih mogli najavljivati na internet stranici Zavoda. Zavod za kulturu vijesti o održanim događajima i manifestacijama preuzima od drugih izvora, prvenstveno iz tjednika Hrvatska riječ.

ZKVH producira samo dio vijesti o vlastitim aktivnostima.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Kultura
četvrtak, 28 april 2022 06:52

Kompanija DDOR: Kultura na svakom koraku

* Kultura življenja obuhvata uživanje u umetnosti kao i kulturu ponašanja

Kompanija DDOR kao Zvanično osiguranje projekta Novi Sad - Evropska prestonica kulture, uključila se u programski segment Zastave budućnosti želeći da obogaćivanjem programa manifestacije pre svega ukaže na značaj kulture ponašanja u saobraćaju. Posebna pažnja biće posvećena bezbednosti ljudi, bez obzira da li se radi o vozačima automobila, biciklistima, motociklistima ili pešacima koji su i najugroženiji učesnici u saobraćaju. U toku trajanja manifestacije, u periodu od 28. od 30. aprila u Kreativnom distriktu, pored DDOR Chill out zone, posetiocima će biti na raspolaganju dva simulatora. Prvi pruža iskustvo čeonog sudara, a drugi ograničenja percepcije i refleksa na simulatoru stanja učesnika u saobraćaju pod dejstvom alkohola ili droga. Na ovaj način učesnici ovih simulacija će bolje razumeti rizike neodgovornog ponašanja i steći iskustva koja će ih podržati u poštovanju propisa i kulture u saobraćaju.

„Kultura se uglavnom vezuje za umetnost i zahvalni smo što projekat Novi Sad - Evropska prestonica kulture čini da Novi Sad zaista sa ponosom nosi ovu prestižnu titulu. Ipak, kultura se odnosi i na kulturu življenja -ddor kulturu ponašanja, kulturu odnosa prema životnoj sredini, kulturu ponašanja u saobraćaju. DDOR osiguranje je prepoznalo značaj i potencijale ovog poduhvata i pored umetnosti kojoj ćemo biti okrenuti u septembru, želimo da se na popularan način, u toku trajanja programskog segmenta Zastave budućnosti, pozabavimo kulturom ponašanja učesnika u saobraćaju. Zbog toga smo u saradnji sa Navak - Nacionalnom vozačkom akademijom obezbedili poseban simulator čeonog sudara koji će učesnicima, u sigurnom okruženju, pružiti iskustvo koje će podići svest o rizicima koje učešće u saobraćaju donosi. Uveren sam da će posetioci Kreativnog distrikta uživati u muzičkoj, vizuelnoj i kulturi pokreta kao i da će iskoristiti priliku da nauče nešto i o kulturi ponašanja u saobraćaju,“ izjavio je Frančesko Maši, predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja.

Da podsetimo, DDOR osiguranje, vodeća kompanija na tržištu Srbije prisutna je već gotovo osam decenija i deo je snažne Unipol grupe, vodeće osiguravajuće kuće u Italiji, prepoznalo je značaj i potencijale projekta Novi Sad - Evropska prestonica kulture i pre titularne godine u čemu se ističu programi vizuelne umetnosti u okviru legatskog programskog luka Kaleidoskop kulture, a ta podrška će se u toku 2022. godine dodatno produbiti kroz prisustvo u drugim programskim segmentima poput aktuelnih Zastava budućnosti. Kompanija je takođe uložila više od 3 miliona evra u podizanje svesti o značaju bezbednosti u saobraćaju u poslednjih deset godina što i dalje nastavlja da čini svojim prepoznatljivim aktivnostima.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celokupnog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bile koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

____________________________________________________________________

DDOR osiguranje je prisutno na srpskom tržištu preko 75 godina. Od 2012. godine, deo je vodeće italijanske grupe Unipol Gruppo S.p.A, sa obračunatom premijom od više od 13 mlrd EUR u 2021. godini i sa blizu 17 miliona klijenata.

DDOR osiguranje u Srbiji, sa svojim timom od preko 1.300 zaposlenih i kroz svoju snažnu i razvijenu mrežu od 100 internih i preko 500 eksternih prodajnih mesta, uslužuje blizu 400 hiljada klijenata, sa premijom od gotovo 14 mlrd RSD. Kao društveno odgovorna kompanija, ona ulaže značajna sredstva u kulturu, umetnost, sport i bezbednost u saobraćaju. DDOR je zvanično osiguranje Olimpijskog komiteta Srbije i projekta „Novi Sad - Evropska prestonica kulture“.

Objavljeno u Prva vest

* Svetski je dan kulture, 15. april. Kao što smo najavljivali, izveštavali tako i na današnji, sam ovaj dan - najznačajniji datum kada s razlozima u čitavom svetu se veliča njena uzvišenost, gospođa kultura, posvećujemo i ovu reportažu u slici pretežno, pa i reči. Oboje, to ovaj datum, zaslužuje. Naš maestro umetničke fotografije, saradnik, solidarac - uvek, Petar Zambo, ovim setom srećnom duplom brojkom „3“, sa, dakle, 33 gotovo „nasumce“ odabrane, po ko zna koji put dokazuje da jedna slika ima, bezbroj reči kojima govori

Uživajte uz kolaž na naslovnoj, i sa svih 33 u foto slajdovima u galeriji ispod ovih reči. Na stranicama vašeg i našeg portala Novog Radio Sombora, poštovane čitateljke i čitaoci, prvo vam se zahvaljujemo na pažnji kao i na tome što sa tolikim brojem, već iznad nekoliko hiljada pregleda, jednako učestvujete sa nama u ovoj priči.

Ona nema kraja jer kultura je uvek bila, jeste i ostaće, naša svakodnevica, skupna stvarnost, taj svetli putokaz zajedničke budućnost na koju smo i ovoga puta, mi iz nekoliko zemalja, potvrdili u tom Somboru, vetrovite ali više no tople subote 9. aprila gospodnje 2022, uživali, voleli se, u zajedničkom zagrljaju ostadosmo za ono sutra na koje smo kako smo i poželeli, jednostno - "osuđeni".

I zato, podsetimo se:

-----------

*Svetski dan kulture obeležava se 15. aprila u mnogim zemljama širom sveta u znak sećanja na taj datum 1935. godine kada je u Vašingtonu potpisan Sporazum o “očuvanju umetničkih i naučnih tvorevina i istorijskih spomenika”, koji je u međunarodnoj pravnoj praksi poznat kao Rerihov pakt.

Inicijativu da se dan potpisivanja Rerihovog pakta obeležava kao Međunarodni dan kulture, koju je pokrenula 1988. godine društvena organizacija Međunarodna liga zaštite kulture, počeo je da realizuje 1996. godine Međunarodni centar “Rerih”.

U decembru 2008. godine, na inicijativu društvenih organizacija nekoliko zemalja sa svih kontinenata, osnovan je Pokret čiji je cilj da se 15. april obeležava kao Svetski dan kulture pod Zastavom sveta.

Predlog da se ustanovi Svetski dan kulture izneo je 1931. godine slikar Nikolaj Rerih u begijskom gradu Brižu na konferenciji posvećenoj postizanju međunarodnog sporazuma o očuvanju kulturnog nasledja. Rerih je smatrao da je kultura glavna pokretačka snaga na putu usavršavanja ljudskog društva, video je u njoj osnovu za zajedništvo ljudi raznih nacionalnosti i veroispovesti. Tada je i postavljen osnovni zadatak Dana kulture: široki poziv lepoti i znanju.

Nikolaj Rerih je pisao: “Odredićemo i Svetski dan kulture, kada će u svim hramovima, u svim školama i obrazovnim društvima i asocijacijama, na prosvećen način biti skrenuta pažnja na istinske riznice čovečanstva, na tvorce herojskog entuzijazma, na usvaršavanje i prolepšavanje života”.

-----------

Idući tom smernicom Reriha, usudili smo sa da 2017. godine baš na taj dan (15. april) obeležimo u Somboru, kao prvi u Srbiji, Svetski dan kulture. Tri puta uživo, u ambijentu svečane sale somborske zgrade Županije-Gradske uprave, a potom dva puta zaredom online, usled već dragom Bogu hvala, korone iza nas i eto nas ponovo, po 6. put zajedno, ko što reče Rerih, na putu multietničko-internacionalnih niti koje kroz kulturu sve čvršće vežemo poput užeta onog netaknutog, na krmi bilo kojeg broda na kojem zajedno plovimo površinama Panonskog mora bilo gde na pučini s koje se oslanjamo ne njegove somborske daleke obale i mirne luke i nasmejane rive. Onakve, kakvi smo i mi.

Muzička dama Sombora i Srbije, Škola srednje i osnovne, ove umetničke struke, beše nam ovogodišnji domaćin. Uz Gradski muzej Sombor i Gradsko udruženje penzionera Sombor, verujemo, da su naši gosti iz Republike Mađarske i Bosne i Hercegovine otišli kućama zadovoljno, da smo ćemo ih vratiti da i oni u našoj metropoli zelenili dalje razvijaju sopstveni osećaj i ulogu domaćina. Na Pecinim fotografijama, eto uverite se u to.

Hvala svima, u ime Svetog trojstva organizatora, Granskog sindikata KUM-Kultura, umetnost, mediji „Nezavisnost“, Udruženja „PODIUM“ i Novog Radio Sombora.

-----------

*Projekt Sporazuma dobio je ogroman publicitet i naišao na širok odjek u svetskoj javnosti.

Podršku Rerihovom projektu dali su svetski velikani kao što su Albert Ajnštajn, Romen Rolan, Bernar Šo.

U okviru tog sporazuma, prihvaćen je zaštitni znak koji je sam Rerih predložio i koji je trebalo da nose zaštićeni objekti kulture. Taj znak je bila Zastava sveta na kojoj su bila nacrtana tri kruga koja se dodiruju i simbolizuju prošla, sadašnja i buduća dostignuća čovečanstva okružena točkom večnosti.

U Paktu su sadržani opšti principi o značaju zaštite kulturnih dobara i poštovanja koje im treba ukazivati. Zaštita kulturnih objekata ima u Paktu Reriha obavezujući karakter i ne može biti oslabljena razlozima o vojnoj neophodnosti koja snižava efikasnost očuvanja kulturnih dobara u uslovima ratnih sukoba.

Pakt Reriha bio je iskorišćen kao osnov mnogih dokumenata o savremenoj međunarodnoj saradnji u oblasti očuvanja i zaštite kulturnog nasleđa.

Među njima su i akti UNESKO-a - Konvencija o zaštiti kultunih dobara u slučaju oružanog konflikta, usvojena u Hagu 1954, Konvencija o merama usmerenim ka zabrani i predupređenju nezakonitog uvoza, izvoza ili prenošenja prava svojine nad kulturnim dobrima, doneta u Parizu 1970, zatim Konvencija o očuvanju svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa, proklamovana u Parizu 1972…

******

Post festum

*Kasnije su ideje Rerihovog pakta preuzete u Opštoj deklaraciji o kulturnoj raznolikosti (2001), Deklaraciji o sprečavanju namernog rušenja kulturnog nasleđa, koju je 2003. usvojio UNESKO, Konvenciji o očuvanju i podsticanju raznovrsnih formi kulturnog izražavanja UN (2005) i mnogim drugim međunarodnim dokumentima.

******

*Iz biografije Reriha

Nikolaj Rerih je rođen 9. oktobra 1874. u Sankt Peterburgu, a umro je 13. decembra 1947. u Indiji.

Bio je slikar, filosof, pisac, društveni radnik.

Stvorio je oko 7.000 slika od kojih se mnoge nalaze u poznatim galerijama i muzejima širom sveta. Napisao je i oko 30 književnih radova, a više puta je nominovan za Nobelovu nagradu.

Nosilac je više svetskih odlikovanja i priznanja, među kojima i je i Jugoslovenski orden svetog Save. Bio je vitez ruskog ordena svetog Svetislava, svete Ane i svetog Vladimira, vitez francuske Legije časti, vitez švedskog kraljevskog ordena Polarna zvezda.

*(Branko Rakočević)

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

Piše: Julijana Vincan (biznis.rs)

SARADNJA BEZ NAMETANJA IMENA MNOGO BOLJE REŠENJE

Kompanija Telekom Srbija odnedavno je postala novi generalni sponzor nekadašnjeg Doma sindikata, odnosno bivše Kombank dvorane, koja će u narednih pet godina nositi naziv MTS Dvorana. Ovo nije usamljeni slučaj korporativnog naslovnog sponzorstva u Srbiji, ali i šire, jer sve češće imamo priliku da se susrećemo sa ustanovama kulture koje menjaju svoja imena ili dodaju naziv sponzora u originalno ime.

Prema rečima profesorke dr Milene Dragićević Šešić, čija je jedna od glavnih oblasti istraživanja menadžment u kulturi, ovaj običaj je u polje kulture stigao iz sporta, onda kada je sport „prestao da bude aktivnost i sreća zajednice i kada su klubovi, umesto da stvaraju sportiste, počeli da ih kupuju - na svetskom tržištu“.

- Nešto kasnije i kultura je počela da se razvija kao kompetitivno polje, a kompanije, preduzeća različitih profila, počinju da pokazuju interes za sponzorstvo – i kao deo društvene odgovornosti i kao znak obrazovanja, interesovanja i statusa samih menadžera. Sponzorstvo je bilo značajna strategija marketinga privrednih preduzeća i u socijalizmu - objašnjava naša sagovornica.

Prvo istraživanje sponzorstva Dragićević Šešić je uradila 1989. godine i, kako je navela - Genex, Yugoeksport, Yugotours i brojna druga preduzeća podržavala su, bez mnogo pompe i publiciteta, umetničke projekte u najrazličitijim oblastima i stvarali svoje umetničke kolekcije i svoje politike sponzorstva.

- Međutim, preimenovanje projekata, festivala i naziva institucija počinje tek u tranziciji - Lucky strike ili Philip Morris festivale zamenjuje vremenom Beer fest, a po uzoru na fudbalske lige i sportske stadione (Kombank arena, Štark arena) i nekadašnja dvorana Doma sindikata nakon renoviranja i privatizacije postaje Kombank dvorana, a sada evo i MTS dvorana. Ustanove kulture koje će svake godine menjati svoje ime prosto će gubiti na značaju kao središta kulture, a publika će gubiti poverenje da je reč o institucijama koje imaju svoj programski profil - upozorila je profesorka Dragićević Šešić.

Ona je dodala da joj se istovremeno čini da i za sponzora koji nameće ime to nije dobro, jer izgleda kao „desperatan pokušaj kupovine ugleda“.

- Onog trenutka kada dvorana dobije bolju ponudu, javnost će logično pomisliti da je prethodni sponzor u krizi i da više ne može da plaća. Sponzorstvo bez nametanja imena mnogo je bolje rešenje u kulturi, jer pokazuje da sponzor poštuje i ceni ustanovu kulture koju sponzoriše - ocenila je Dragićević Šešić u razgovoru za Biznis.rs.

Prema rečima naše sagovornice, u slučaju naslovnog sponzorstva po pravilu dolazi do brojnih komplikacija u poslovanju - pre svega, publika se dezorijentiše, pa mora da se svaki put sa promenom imena ulaže u informisanje javnosti.

- Činjenica je i da ugled sponzora koji nameću ime nije uvek adekvatan, i da publika gubi mogućnost da se veže za instituciju. Razvoj publike, ostvarenje njene lojalnosti - postaje tako mnogo teži zadatak. Nisam sigurna da se promenama imena ide na bolje, jer se stalno gubi institucionalno pamćenje i nove generacije onemogućuju da čak i prepoznaju jednog dana, kada čitaju tekst - o čemu, odnosno o kojoj ustanovi je zapravo reč - upozorava Dragićević Šešić.

Dobročinstvo ili isključivo reklama?

Kako je naglasila naša sagovornica, danas više uopšte nije reč o dobročinstvu. Ona tvrdi da je dobročinstvo ili donatorstvo takođe moguće i ono podrazumeva „neprofitnu akciju“ - davanje podrške nekom projektu kao deo korporativne društvene odgovornosti. Kada se nameće ime to je samo reklama - direktni marketing koji, kako ističe, u stvari promašuje suštinu.

- Sponzorstvo je na neki način transakcija vezana za ugled. Vi sponzorisanjem Bitefa, Bemusa, Jugoslovenskog dramskog pozorišta ili Ateljea 212 želite da preuzmete njihov ugled, značaj koji imaju u društvu. Stoga se tu uopšte ne postavlja pitanje preimenovanja, jer bi se izgubila osnovna karakteristika sponzorskog odnosa. Naravno, očito je da je termin ‘Dom sindikata’ nažalost potpuno pogrešno vezan za socijalizam i socijalističko društvo, pa se čini da je anahron, dok je sušinski sindikat kao organizacija mnogo potrebniji u kapitalizmu za zaštitu radničkih prava. Tako su novi vlasnici odustali da čuvaju kroz ime kolektivno sećanje na jednu instituciju koja, iskreno, i nije imala mnogo toga ‘sindikalnog’, ali je imala mnogo toga popularnog - napomenula je Dragićević Šešić.

Na pitanje koliko je za kompaniju značajno jedno sponzorstvo, kao što je recimo u slučaju Telekoma Srbija, ona navodi da bi sponzorstvo moralo da bude deo ozbiljne poslovne politike da bi stvarno nešto značilo, a toga, smatra ona, nema.

- US Steel je svojevremeno imao politiku vezanu za podsticanje kulture u lokalnoj sredini, kao i Holcim u Paraćinu, ali tu je reč o preduzećima koja su, kao veliki zagađivači, morala da nađu način kako će steći poverenje lokalne zajednice. Ali, to su veliki sistemi koji grade i svoje sponzorske politike. Vidimo da to nije slučaj sa investitorima iz Turske, Kine… Pa čak ni Delhaize ne pokazuje nikakvu odgovornost da bude sponzor kulturnih događaja, pa čak ni da uredi trg u okviru kompleksa Fontana, i tako pomogne i atraktivnosti samog bioskopa i drugih sadržaja u kompleksu - istakla je naša sagovornica.

Ona dodaje da najveći broj stranih firmi posluje bez politike odgovornosti prema lokalnoj zajednici, bez savremene sponzorske politike, i bez ikakve politike donatorstva.

Ime brenda ima moć da privuče/odbije nekoga

Ljudi se vezuju za brendove i prepoznaju ih. Stoga je Coca Cola ime koje će privući mnoge, posebno mlade, a kako kaže profesorka, McDonalds već može i da ‘deli’ publiku jer su mnogi protiv brze hrane i načina ostvarivanja profita.

- Moje kolege iz Kanade ne razumeju kako neko iz kulture može da ima sponzora ili pokrovitelja iz duvanske ili alkoholne industrije, ali im je modna ili prehrambena industrija sasvim prihvatljiva. Naravno, u srpskom podeljenom društvu, i kompanije koje su bivale vezane za politiku i političare mogle su da dele publiku - naročito one čiji su direktori bili deo političke elite. Setimo se Progresa, Simpa, Yumka… A naročito negativno publika je doživljavala sponzorstvo kazina i kockarnica, pa se tako publika FEST-a ove, 2022. godine, grohotom smejala reklami i pokroviteljstvu FEST-a kladionice Mozzart i njihovom pokušaju da se predstave kao rodno osetljiva organizacija - ukazala je Dragićević Šešić.

Ona je navela da domaća publika voli domaće brendove - od Bambija iz Požarevca, preko Takova do Baninija, kao i da je naročito osetljiva na one brendove koji su trajni i koji nas podsećaju na bolju prošlost.

- Nedavno sam sa kolegom Ivanom Medenicom istraživala rad našeg akademika Dragoslava Srejovića na organizovanju velikih izložbi u Srrpskoj akademiji nauka i umetnosti. Bili smo iskreno iznenađeni kad smo videli koliko je sponzora i donatora uspeo da obezbedi za svoje projekte. Tako je za projekat „Rimski carski gradovi na tlu Srbije“ ne samo dobio generalno pokroviteljstvo i angažman NITEKS-a, koji je razvio kolekciju Roman Niteks, već su tu bili kao zlatni sponzor Duvanska industrija Niš, a kao srebrni sponzori Sartid, Credibel banka, Dunav osiguranje, Yumko, Bel Pagette, FMP trade - obrazložila je naša sagovornica.

Istakla je i da su posebno za svaku pojedinačnu izložbu - u Nišu, Zaječaru, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, angažovani i drugi sponzori, pa je tako za izložbu u Nišu lista proširena velikim sponzorima kao što su Holding korporacija, Winner Broker i Pivara Niš, ali i nizom malih sponzora poput Metalije komerca, Sport komerca, Robne kuće Beograd, Građevinara Niš, Srpske komercijalne banke Niš, EI Niš Jugorentgen, EI Niš Televizije i Niš stana.

- Danas niti ima više te privrede, niti je ta privreda spremna da pomogne finansijski ovako ambiciozne i jedinstvene projekte. Uostalom, i trenutno najveći program u kulturi ima samo pet sponzora, ne računajući donatore/pokrovitelje iz javnog sektora i medijska sponzorstva, tu su NIS, Erste banka, DDOR osiguranje, A1 i Idea. Druge evropske prestonice kulture privlače mnogo veći broj i sponzora i donatora, ali to ne govori samo o nama iz kulture, već pre svega o našoj privredi koja će svoju sponzorsku politiku voditi preko sporta ili estrade, a u kulturu neće investirati - zaključila je Dragićević Šešić.

- Galerija ispod teksta: profesorka dr Milena Dragićević Šešić / Foto: YouTube printscreen -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i preuzimanja njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 8

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…