Prikazivanje članaka po tagu konferencija za medije

* U sredu 7. oktobra, u sali 108 zgrade Županije, održana je konferencija za medije a povod je još intenzivnija promocija glasanja za predloge participativnog budžetiranja. Član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić, pojasnio je detalje o načinu kako građani glasaju i da će prvi put, to glasanje zbog već opšte situacije, u vezi sa pandemijom koronavirusom, proticati online. Pre njega, Branislav Svorcan, funkcioner Lokalno ekonomskog razvoja LER, predstavitio je najpre, presek dosadašnjih glasova i pozvao sugrađane da glasaju još više. Prvo je objasnio, šta to za građane koji glasaju za konkretne predloge, u svojim mesnim zajednicama, znači

- To na primer znači da ukoliko građani iz mesne zajednice Crvenka ili iz mesne zajednice Nova Selenča, ili iz Bačkog Brerga, ili Kljajićeva, mogu da glasaju za koga god hoće ali prvenstveno je to da glasaju za svoju mesnu zajednicu i ono što će god njih biti urađeno naredne godine - rekao je Svorcan. - Pre svega, glasanje je organizovano tako da je dosta kratko i efektivno, dovoljno je otići na sajt Grada koji se nalazi na vrhu stranice gde su Vesti sa tog linka i iz padajućeg menija odabrati predlog koji je numerisan a koji se kreću od 1 do 66, zavisno od koje mesne zajednice.

Bitno je odabrati predloge, a ne samo ići na glasanje, s obzirom da se u poslednja dva dana pojavilo dosta glasova koje je radna grupa kategorisala nevažećim, zato što se nisu precizno opredelili ni za jedan konkretan predlog, već su ljudi samo otvorili anketu, kliknuli i mislili da su time glasali, ali nisu odabrali nijedan predlog, nastavio je Branislav Svorcan i dopunio - Bitno je da odaberete predlog za koji glasate i, ispod toga kliknite na “pošalji”. Šta je recimo zanimljivo, jeste da u okviru ovih šest dana prednjači nekoliko mesnih zajednica po glasovima to su pre svega Stara Selenča, Crvenka, Nova Selenča, Čonoplja, Bezdan, Kljajićevo i Stanišić. Ona imaju već dosta glasova, više od 150 u proseku i zanimljivo je da u većini tih mesnih zajednica, građani glasaju za jedan od sva tri predloga. Jedino se na primer, u Bezdanu jedan predlog izdvojio kao već vodeći, slično je i u Kljajićevu. Ostali su svi, da kažem, poravnati.

- Iskoristio bih priliku - rekao je dalje Svorcan - da građani iz Doroslova, Svetozara Miletića, Koluta, Rastine, Alekse Šantića, Gakova, kao i građani iz mesne zajednice Selenča pozovem da glasaju više, budući da su oni prilično malo glasova do sada pustili, a ono što je bitno reći jeste da je naravno naša odluka bila - takva odluka, radne grupe za sprovođenje participativnog budžetiranja da ove godine svaka mesna zajednica dobije predlog, pa ukoliko oni glasaju, makar tri glasa da ima, biće određen taj projekat ali, mi bismo voleli da se građani što više odazovu i da do kraja ankete koja traje do 14. oktobra da se što više odazovu i da nakupimo nekoliko hiljada glasova više nego što imamo danas.

On je dopunio pojedine u ovom trenutku aktuelne statitističke podatke; u toku jučerašnjeg dana glasalo je 411 ljudi, pre toga, u ponedeljak "na" utorak glasalo je njih 284, pa je primetno povećanje interesovanja. - Opet bih pozvao još jednom građane, u ime radne grupe za sprovođenje participativnog budžetiranja da podrže i naš predlog i našu ideju da ovako sprovodimo glasanje i tako da vidimo na kraju kako će to sve da izgleda, kada podvučemo crtu, jer nadamo se da sledeće godine neće biti pandemije virusa i da ćemo ponovo moći da organizujemo glasanje na način kao što smo to radili prethodnih godina. S druge strane, onlajn anketa je dobra proba da vidimo ne samo za participativno budžetiranje, nego generalno ispitivanje stavova građana o javnom mnjenju, o zadovoljstvima građana o radu gradske uprave, uopšte sve ono što bismo mogli na ovaj način da saznamo a što je bitno za unapređenje rada kako službi gradske uprave tako i javnih komunalnih preduzeća.

Gradski većnik za finansije i privredu Sava Dojić učestvovao je i na ovoj konferenciji za medije, najpre je podvukao: - Idemo ka tome da sve bude transparentno, da se zna gde se to sve troše pare građana Grada Sombora. I maltene ovih putem ih i molimo da aktivno učestvuju u odlučivanju, odnosno trošenju budžeta. Najlakše je kritikovati, kako na društvenim mrežama, tako i u sredstvima javnog informisanja a ne iznositi nikakve predloge i još kada ljude pozovemo da učestvuju, da i oni budu deo tog odlučivanja, evo onda videli ste, ne nailazi baš na neki velik odziv. Pri tome guramo dalje, sledeće godine ćemo verovatno glasati i za neke ozbiljnije projekte, jer osim ova tri predloga za koje glasaju mesne zajednice jer mesne zajednice su nam i dostavile svoje projekte, sa ozbiljnijim iznosima za naredne četiri godine. Tako da ćemo verovatno naredne godine u obzir uzeti i neke projekte koji više koštaju, one kapitalne projekte, a možda i oni budu predmet participativnog budžetiranja.

- Mi nastavljamo dalje već nakon ovog - imamo sastanak sa učeničkim parlamentima, nastavljamo dakle participativno budžetiranje u školama, gde će đaci, kroz glasanje, opredeliti šta je to što njihovim školama potrebno, a što će Grad takođe kao i ove godine, isfinansirati i sledeće godine. Hoćemo dakle da sveobuhvat ljudi bude sve veći i borjniji tako bi opet, kažem, taj utrošak “čuvenog” budžeta Grada bio što transparentniji i maltene pristupačan, svima. Toliko za sada, pa vidimo se uskoro, sa konačnim rezultatima - zaključio je Dojić.

Ovu temu u kompletnom tonskom zapisu emitujemo i u emisiji "Novosti dana" Novog Radio Sombora, za sredu 7. oktobar 2020.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Objavljeno u Prva vest

(Privatno pismo):

“Postovanje Siniša Vidim da na svom profilu objavljujes vesti i podrzavas sve sto se tice osnivanja zajednice klubova, a da prethodno nisi cuo drugu stranu. RSV postoji 70. godina i zaslužuje vise poštovanja.Kad smo se čuli obećao si da ces nas kontaktirati u vezi toga, neznam zašto je to izostalo. U svakom slučaju ne želim da vodim raspravu po društvenim mrežama po tom pitanju. Sve sto smo imali da kažemo po tom pitanju smo rekli na zvaničnim sastancima organa i tela RSV. Saopštenja po tom pitanju smo u nekoliko navrata objavili na Web sajtu savezu. Mi se znamo dosta dugo, smatram da te nisam nikad povredio i uvredio i da smo zaslužili vise poštovanja. U svakom slučaju vi nastavite sa vašim izveštavanjem, u poslovnu politiku i nacin vašeg izveštavanje nećemo se mešati. Veliki pozdrav i srecno...”

.....

(Javni odgovor):

Poštovanje, Slobodane,

Kada si mi u utorak, 29. septembra 2020. u 20 časova 41 minut, poslao poruku u mesindžer mog privatnog fejsbuk naloga (pp poruke), pomislio sam prvo, da želiš privatno da me pozdraviš ili nešto upitaš, recimo, zdravlje - koje je i najvažnije, kako se osećam nakon smrti oboje roditelja u samo dva meseca, imam li problema u vezi sa “izlaženjem kraja na kraj” pošto su mediji danas u nezavidnoj situaciji, te znaš i sam posle gašenja starog Radio Sombora, kada sam ostao bez posla i plate, da sam pokrenuo Novi Radio Sombor, smogao nekako snage i borimo se. Sve u smislu solidarnosti. Pomsilio sam, da mi se zato obraćaš. Jer reč je o pp porukama. S tvoje i jednako, moje strane, solidarnosti. Naravno, nikada ne kukam, o privatnim problemima i životu pogotovo, nastojim da probleme i potrebe rešavam sam a sa, pouzdanim i vrednim saradnicima koji iskreno, gotovo isključivo volonterski rade, kako sastavljam taj famozni, kraj sa krajem pa što se tog poslovnog dela tiče eto nekako guramo, dakle to sam mogao da pomislim da želiš da me pitaš, osim nekih možda i drugih privatnih tema o kojima dugogodišnji drugari kao što i sam kažeš da jesmo - pričaju, u stilu, “ej dobra ti je ona pesma, gde si nabavio papagaje i zečeve, kod nas je lepo vreme, praviš li zimnicu…”. Tako razgovaram privano veruj, sa brojnim dugogodišnjim prijateljicama i prijateljima i iz rukometnog sveta, kao sav normalan svet.

Kako u osnovnoj definiciji solidarnosti jeste pažnja jednih prema drugima, ona postoji kako privatno, tako postoji dakako, i poslovno. S obzirom da u tvojem pp nije bilo - pp, već kada sam pročitao, shvatio sam to - ne kao neki ne daj bože, pritisak na mene ili novinarstvo uopšte (a mogao bih i tako da shvatim), već da tvoje pisanje nije sadržalo ijednu privatnu temu. Zašto dakle, pišem javno? Pa zato što ne znam da pišem pp kada su javne stvari bilo koje vrste u pitanju a ti o njima meni pišeš u pp. To je suština. Ali hajde da i to razumem. Ali ne razumem, prvo kao čovek, pa onda kao novinar koji je kao što znaš, decenijama vezan za sport, a upravo velikim delom baš za, meni i lično posebno drag rukomet, zašto stavljaš u prvo lice jednine RSV (ili bilo koji organ ovoga sveta), a ne činioce, koji su ključni, jedini i neposredni proizvođači?! = Rukmetašice, rukometaše i trenere. Svi ostali, od najvišeg rukometnog vrha, funkcionera, saveza, rukometnih i klupskih radnika, u funkciji su upravo igračica, igrača i trenera. Obrnuto, ne bi moglo da funkcioniše. Zašto? Pa baš zato kao što kažeš, RSV je osnovan pre 70 godina, a ta organizacija je osnovana samim tim što su osnovani klubovi. A da nije bilo LJUDI, po selima, gradovima, talenata, tih velikih-malih poslenika koji su srce davali za svoju decu i to i dalje čine, kako bi bilo ijednog mogućeg saveza, ne samo RSV? I još jedno pitanje, sa "zašto": Zašto uopšte naglašavati postojanje RSV, sastanke i odluke, citiram, “zvaničnih sastanaka, organa, tela…”. Svi organi i tela konkretno sada, RSV ne bi imala logički svrhu da postoje, da ne postoje klubovi. Oni sU važni. Bilo čiji lični interes uvek je padao u vodu. Pre ili kasnije. Život, puls, potrebe, problemi i troškovi, to je fokus pažnje, to je realizovani sedmerac ili uspešna odbrana "zicera" od strane golmana: Dakle, najvažniji su klubovi, igračice, igrači, treneri. Svi mi ostali, u funkciji smo njih. I rukovodioci i mediji. Svi. A publika i navijači su tu, da bodre klubove - jer i bez njih se ne može. Uz publiku, navijače i javnost, naravno sve je lepše, zato tribine i postoje, zato se neposredni proizvođači i trude. Da bi publika bila što zadovoljnija.

Da ne bismo skretali sa teme (uz sve godine našeg prijateljstva čijem se nastavku radujem) i uz činjenicu da smo i u somborskom klubu (gde sam takođe prošao sve lične “selekcije”, od tehničkog sekretara do predsednika Skupštine kluba, od slavnih dana kada je somborski ŽRK bio više puta u samom domaćem i evropskom vrhu, pa do sada kada je u najnižem rangu), pa i tos sve prebolimo i preživimo naravno, želeo sam reći da smo uvek cenili, kada “nam” sude na domaćem terenu ravnopravno, poput dva po mojoj ličnoj proceni (verujem da u tome nisam usamljen) do sada najuvaženija sudijska para, Branka Marić-Zorica Gardinovački i Štefan Jug-Bogdan Jegič. Ti (Slobodan Višekruna-Zoran Stanojević) u tim zlatnim rekao bih i sudijskim vremenima, bili ste odmah uz rame po meni, nedostižnom pomenutom sudijskom jugo-srpsko-slovenačkom dvojcu. Možda još poneki drugi par, mada ih je u ta doba bilo zaista prilično kvalitetnih. Uvek su utakmice tada završavane na sveopšte zadovoljstvo, bez obzira na njihov ishod. I iskren sam kao bez lažne skromnosti, uvek - uvek sam se radovao kada sam u biltenu video da će nam suditi najbolje i najlepše, Branka i Zorica. Ne samo što su najlepše, nego zato što tu nema pardona. A to smo svi cenili i voleli.

Vraćam se zato na akteulnu, sadašanju, sasvim sam saglasan većini - goruću temu, koja isto tako, nema pardona. Pa zašto goruću?-ako nigde ne gori, jer sve ljudi mogu da reše. Ljudi! Svi smo svedoci toga da su problemi u rukometu Vojvodine nagomilani. Sada su očigledno kulminirali. Prvenstveno oni, naravno, materijalne prirode. Novca za dosadašnju vrstu i način takmičenja, jednostavno, nema. Svedok sam kako funkcioneri klubova, nakon utakmice, pabirče po džepovima, ispražnjenim klupskim kasama, pozajmljuju jedni od drugih-predsednici od trenera ili obrnuto... ne bi li uspeli da isplate takse, dnevnice, putne troškove ili šta već, službenim licima nakon samo jedne prvenstvene utakmice. O nekadašnjim stipendijama, hranarinama, platama igračima, trenerima, koje su naravno zaslužili, ne možemo da govorimo jer je to stvar već davnih prošlih vremena. Klubovi, jednostavno, najblaže rečeno, preživljavaju. Gase se mnogi, oni duge tradicije. Podrška i solidarnost izostaje. Od onih - koji treba prvi da brinu o njima. Jer su njihovi službenici. U Rukometnom savezu Vojvodine. Ali, naplaćivanja ostaju. I bivaju što je još strašnije, sve veća. Ono što je srž teme, jeste upravo to: Zašto niste prihvatili u Savezu (RSV) molbe klubova da budu ukinute smanjene kotizacije, bar u vreme pandemije i postpandemije? Najviši državni vrh nalazi rešenja za građane da lakše žive. Pa kako klubovi da isplate "za ono" što nisu ni igrali? I to, kažem - baš u vreme koje je pogodilo sve nas i čitavu planetu, Covid-19? Zašto pandemija nije bila dovoljna, da kažete, da odlučite: Sad ste oslobođeni kotizacija, da biste mogli da uopšte, otpočnete takmičenje? Moj stav, kada sam video kolike su kotizacije bile za sadašnje baraže za popunu liga, umalo me veruj, šlog nije strefio.

Jer, to je Solidarnost, krupnim slovom. Grupna, kolektina, sverazumna. Ako je sa bilo čije strane izostala, a jeste, onda ne možemo govoriti o dijalogu. A dijalog je sada neophodan i preko potreban i on je jedino moguće rešenje da bi ovaj problem bio prevaziđen.

“Mi se znamo dosta dugo, smatram da te nisam nikad povredio i uvredio i da smo zaslužili vise poštovanja.” Ponavljam ovaj tvoj citat, jer ko govori o povredi, uvredi i šta je to objavljeno, a da “smo zaslužili više poštovanja”? U tekstu nisi ni pomenut da bi sada samog sebe prozvao, pa ne vidim razloga zašto si napisao “da smo zaslužili više poštovanja”. Preneo sam, jednostavno, pismo javnosti od strane Zajednice klubova RSV koja je Novom Radio Somboru, kao i drugim medijima, dostavila službeno dopis. I to je to. Kažeš, zašto se nisam prethodno obratio vama, a kako prethodno, znači da su problemi ipak postojeći? I zato, nadalje, što se novoformirana Zajednica klubova RSV (čija je predsednica odnosno zastupnica Udruženja upisanog u APR Katarina Radović iz Rume), koju kažeš “podržavam”, zvanično i službeno - mejlom, ponavljam, obratila medijima, ali ne znam da li drugi mediji, a medij koji uređujem nije dobio nijedan do ovoga časa, mejl, niti drugu vrstu poslovnog-službenog-zvaničnog obraćanja, u formi relevantnog saopštenja ili sličnovrsnog dopisa, od strane RSV, da bih uopšte bilo šta mogao i da objavim. Naravno da bih objavio. Novi Radio Sombor objavljuje sve relevantne aktuelnosti i događaje. I ključno: Zašto postoji ono u tvojem obraćanju, “mi, vi, oni”. Svi zajedno! Tako jedino valja. A da bi to bilo u funkciji i da bi takmičenje moglo uopšte da počne, svi mi koji nismo igračice, igrači i treneri, od predsednika Saveza, generalnog sekretara, do klupskih radnika, svi su - službenici. Službenici neposrednih proizvođača rukometne igre koju svi toliko ZAJEDNO volimo. Ali s tom razlikom, što neki službenici (manjina) ipak jesu plaćeni za svoj posao, ostali ne. Rade ga iz ljubavi. Prema tom istom dragom rukometu. Ništa lično, ništa iz koristi, ništa iz ličnog interesa.

Zato, prijatelju, poslušajte klubove. Moj pre svega ponavljam, ljudski, pa tek onda novinarski i bilo koje druge vrste dobronamerni, savet: Jer to je Dijalog. Ukinite kotizacije, shvatite da je vreme koje nas je zasedilo, za klubove dodatno breme. Ubeđen sam da razumeš molbu klubova. I da ćete izići u susret klubovima. A to što su klubovi organizovani u novu Zajednicu i žele da nadalje vode brigu o takmičenju, to je osnovno pravo što potvrđuje i relevantan organ resornog ministarstva Vlade Republike Srbije, Agencija za privredne registre (APR) gde je objavljen i Statut u kojem stoji da klubovi mogu da vode takmičenje. (Pa kad mogu drugi - kolektivni sportovi i to veoma uspešno, košarka, vaterpolo recimo, može isto tako i trofejni rukomet). A trofeje su osvojili - igračice, igrači i treneri. Ne savezi, ne funkcioneri, ne sekretari.

Prijatelju Slobodane, čista je namera. Većinska. Namera klubova koji sami po sebi čine većinu, dobra namera medijska, namera publike i javnosti. U tom cilju dobrih namera, dijaloga, solidarnosti, priredićemo konferenciju za javnost, uskoro, na koju ćemo naravno, i tebe pozvati.

I još nešto: Zašto sam objavio kao naslovnu fotografiju ove rubrike, odnosno moj javni odgovor na tvoje prethodno pp obraćanje, zato što ispade po tvom pisanju, da sam “usamljen” ali ne, naprotiv, pa bezmalo dva meseca će biti otkako je kolega Galić i to u vodećem pokrajinskom dnevnom listu “Dnevnik” objavio ovaj članak, sa zajedničkom fotografijom predstavnika 10 od 12 klubova PRLS-Ž, koja govori sve! Pridružujem se kolegi Galiću da ste vi u RSV servis i zaštitnik klubova bar bi tako trebalo da bude, a ne da im se još više “steže omča oko vrata”. Da sam na tvom mestu, pozdravio bih lepo sve drage klubove i dugogodišnje prijatelje u njima i podneo bih ostavku. To i tebi preporučujem, poštovani prijatelju, pa da lepo zajedno ubuduće gledamo - lepe utakmice naših klubova u organizaciji za koju će sami biti odgovorni a za štu spremni i u okviru koje svi oni neće plaćati nepotrebne dažbine kao do sada. O platama u RSV, honorarima, putnim troškovima i ostalim detaljima, koji naravno moraju da budu transparentni, postavićemo pitanja na već kako rekoh, ubrzo predstojećoj konferenciji za medije, odnosno za javnost, na koju ćemo te naravno, srdačno pozvati. Da, voda je zaista došla do grla, kako je "Dnevnik" još 8. avgusta dakle, i objavio.

S poštovanjem, tvoj prijatelj, Siniša Stričević, gl. odg. urednik Novog Radio Sombora, glavni poverenik reprezentativnog srpskog sindikata Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”, Granskog sindikata Sporta i GS Kulture, umetnosti, medija za ovo područje, zastupnik Udruženja Podium

PS: Zašto odgovaram sa zakašnjenjem? Zato što pre svega želim da stignem pojedine važne privatne obaveze da realizujem koje mi nalaže i Svevišnji, a prioritet mi je priprema za godišnjicu mojih preminulih roditelja. Posao ne sme da trpi.

PSS: Uz ovaj odgovor, dodajem, takođe i rubriku objavljenu na našem portalu, 15. septembra 2020. pod naslovom “Prenosimo: Otvoreno pismo rukometnoj javnosti” a koja zauzima 1. mesto čitanosti u toku poslednjih mesec dana. Ponavljam je jer ona povod ove rubrike - nakon pp obraćanja. Rubrika se nalazi na linku: 

https://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/4119-otvoreno-pismo-rukometnoj-javnosti

U Somboru, 3. oktobra 2020.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Kao i prethodnih kada smo od 2015, tako i sada kao i svake godine krećemo u proces takozvanog participativnog budžetiranja gde će građani grada Sombora normalno i naseljenih mesta, odlučivati šta će to da se radi i da se finansira iz budžeta u njihovim mesnim zajednicama - rekao je na samom početku konferencije za medije održanoj u zgradi Županije u ponedeljak, 28. septembra Sava Dojić, gradski većnik za finansije i privredu, kojoj je prisustvao i Mihael Plac, šef Odseka za Lokalno ekonomski razvoj (LER). Jezgrovito desetominutno obraćanje javnosti većnika Dojića prenosimo u celosti s obzirom i na značaj transparentnosti i efikasnog učestvovanja građana u kreiranju gradskog budžeta

- Pošto smo tokom prethodnih pet godina primetili da ima dosta nedostataka u vezi sa ranijim sistemom koji smo radili, ovoga puta - ove godine, pokušavamo da ga unapredimo, tako da smo u ovoj godini odlučili da svaka mesna zajednica, kako gradska tako i naseljenih mesta, predloži po tri poejkta - nastavio je Sava Dojić, dopunjujući: - Građani tih mesnih zajednica će glasati za jedan proijekat koji će Grad Sombor finansirati naredne godine. Za to smo se opredelili pre svega zbog toga da bi i male (manje) mesne zajednice mogle da učestvuju u participativnom budžetiranju, učestvovale su i do sada, ali su glasali za sasvim neke druge predloge, kao i da se izjasne šta je to u njihovom selu trenutno najpotrebnije, normalno, da bi se poboljšao život u mesnim zajednicama. Znači, sledeće godine svaka od seoskih i gradskih mesnih zajednica će dobiti po jedan projekat koji će Grad Sombor finansirati iz svog budžeta.

Takođe, ono što je Sombor prvi u Srbiji odradio to je uključivanje učenika srednjih škola u participativno budžetiranje. Taj proces je završen nedavno, u njemu je učestvovalo šest srednjih škola i svaka od srednjih škola je dobila što nove sanitarne čvorove, što opremu, što sredstva za izvođenje nastave. - Što se srednjih škola tiče tu ćemo malo kasniti zato što učenički parlamenti još nisu formirani, tako da ćemo za sredu (30. septembra) sazvati sastanak ili sa predsednicima učeničkih parlamenata ili sa profesorima koji su zaduženi za rad sa učeničkim parlamentima pa ćemo i ove godine raditi participativno budžetiranje u srednjim školama - najavio je Dojić. - Razlika u odnosu na prošlu godinu je upravo u novonastaloj situaciji pa će glasanje biti isključivo onlajn, trajaće 15 dana od dana kad počnemo a nadam se da ćemo za mesec dana, najkasnije prekosutra, imati sve predloge, pa već u sredu, 30. septembra može da počne glasanje a što se tiče srednjih škola nadamo se da ćemo početi sa glasanjem sledeće nedelje.

Ove godine nema drugog kruga, nastavio je Dojić, mesne zajednice su poslale po tri predloga i to putem saveta mesnih zajednica. - Predozi su sada ovde kod mene i sledeće što treba da uradimo jeste da vidimo da li su objekti u vlasništvu Grada - da li se na tim objektima može raditi, te da posle proveravanja imovinsko-pravnih odnosa, proverimo da li za te radove postoje projekti. Ukoliko ne postoje projekti građani mogu da glasaju za taj predlog, s tim što će onda već sledeće godine u budžet grada ući izrada projekta, a ne radovi, radove ćemo ostaviti za 2022. godinu.

- Cilj svega ovoga jeste da se što više građana uključi u odlučivanje o trošenju budžeta Grada. Sve zavisi od toga kakvi budu predlozi, jer mislim da ćemo značajna sredstva iz budžeta Grada upotrebiti, izdvojiti, baš za ove namene. Dakle cilj je da građani transparentno odlučuju o tome šta će se u njihovim mesnim zajednicama raditi - podvukao je gradski većnik Sava Dojić.

Osim ovoga što je Grad tražio od mesnih zajednica, da dostave šta bi se radilo sledeće godine, a da tu ne budu neki preskupi projekti, tražili smo, kako je rekao Dojić, od mesnih zajednica da nam dostave i njihov plan kapitalnih investicija za naredne četiri godine - gde će svaka mesna zajednica da predloži uslovno rečeno, skuplje i ozbiljnije projekte koji bi u naredne 4 godine bili rađeni u mesnim zajednicama. - To će verovatno biti daleko veći iznosi i normalno da tu neće svaka mesna zajednica dobiti u istoj godini to što je tražila, ali, za naredne četiri godine ono što je najkapitalnije za konkretne mesne zajednice to će se sve sigurno odraditi. Normalno, da tu ne mogu da dođu u obzir neki izuzetno skupi projekti kao što su kanalizacija u naseljenim mestima, jer to Grad Sombor ne može sam da isfinansira, to su izuzetno skupi projekti gde moramo svakako, da učestvujemo ustvari, tražimo ko će to sufinasirati s nama - da li će to da bude pokrajina ili republika.

Dojić je nastavio u vezi sa najvitalnijim, životnim pitanjima: - Ono što ćemo sigurno završiti u naredne četiri godine jeste, da će sva naseljena mesta dobiti kvalitetnu, zdravu pijaću vodu, do sada smo polovinu sela odradili, ostaje nam tu još nekoliko udaljenijih mesta, da vidimo kako ćemo rešiti, to su Rastina, Aleksa Šantić, Telečka, jer Grad Sombor je s kraja na kraj, kako god pogledate, 52 kilometra tako da - ili ćemo ići na fabrike vode, kao što smo radili u nekim selima, kao u Bačkom Bregu, Kolutu, sad ćemo graditi fabriku vode i u Bačkom Monoštoru, ili ćemo ići na varijantu povezivanja sa gradskim vodovodom, svud gde to bude moguće.

- Ponavljam, osnovni cilj je da građani znaju gde se troši budžetski dinar, odnosno kako se prazni račun budžeta Grada Sombora i za čega se on koristi. Inače u svim onim anketama koje smo imali od raznih ekspertskih kuća, jedino je, na osnovu ispita uspešnosti budžet Grada Sombora dobio čistu desetku. Na sajtu Grada imate i vodič kroz budžet i Odluku o budžetu grada Sombora i mesečne izveštaje kako se budžet troši pa koliko je njegovo izvršenje, još samo da što više ljudi uključimo u odlučivanje o trošenju tih para. To nam je osnovni cilj i mislim da je ovo stvarno i dobar put kojim idemo.

Prošle godine sakupljeno je 7 hiljada glasačkih listića, krenulo se 2015. sa oko 1.200, što znači da interesovanje građana iz godine u godinu raste. - Još sada kad ovo proširimo na mesne zajednice gde će građani moći da odluče šta će se u njihovom selu raditi, mislim da će interesovanje biti još daleko veće, jedino što je tu problem što će glasanje biti onlajn, sad, možda će to biti problem za naše starije građane, ali ima i onih mlađih koji će da ih i poduče, tako da smo za ovu godinu to jest za sledeći budžet, isplanirali ovakav način rada i, mislim da ćemo tu značajna sredstva, ponavljam, izdvojiti u tu svrhu.

Mihael Plac, šef Odseka za LER pomenuo je, prema njegovim rečima, pretpostavljenu brojku: - Neka projekcija je da projekti budu vrednosti sto miliona dinara, na što je Dojić precizirao: - Neko će predložiti i 100, nego 3 mioiona, sve u suštini, bolje da budu i 2-3 miliona, ali je bitno da znamo da to građanima treba. Dakle kada dobijemo konačan rezultat glasanja, tada ćemo videti koliko para treba pa ćemo toliko i izdvojiti iz budžeta. Neka to bude i 30 miliona, zašto da ne. Ali znamo, da smo odradili nešto što je građanima potrebno. Normalno da bi bilo bolje da možemo da odradimo više ali shodno i ovoj novonastaloj situaciji mislim da ćemo sve ovo što građani žele moći. Jer, pregledao sam i ove predloge koji su do sada stigli, nisu to megalomanski predlozi, radi se uglavnom o fasadama - domova kulture, mesnih zajednica, o uređenju centra sela, dečjim igralištima, to nisu bog-zna kakve investicije tako da mislim da ćemo to na „prvi pogled“ što je vidljivo moći da isfinansiramo,

Postoje tu kako kaže Dojić i malo i ozbiljniji predlozi kao što je svakako uređenje željezničke stanice. - Prošle godine je bilo 150 godina od nastanka tog parka, prvog parka u Somboru, lično mi je žao što to nismo bolje obeležili pošto sam ja iz te mesne zajednice, malo da sam ovako i pristrasan, ali mislim da je to investicija nešto veća, tako da ćemo videti da li ćemo to moću uraditi jer tu bi trebalo naravno, osvetilti ceo park, dakle ove staze što idu okolo i srediti ih, urediti. Znamo da tamo imamo i biciklističku stazu, koja je sad zarasla u travu, da je to park koji je sad loš. To je recimo, primer dobrog predloga, ali pitanje je da li ćemo moći to da odradimo sledeće godine s obzirom na iznos, ili ćemo ga ostaviti za sledeći period - ili će biti potreban projekat da se uradi sledeće godine, tako da 2022. godine, da se radi park uz željezničku stanicu. To je ono što sam rekao i na početku, treba da rasčistimo imovinsko-pravne odnose, treba pogledati da li postoji projekat za tako nešto značajnije i onda tek odlučiti da li taj predlog može da bude na listi ili će sledeće godine projekat, pa tek onda da se radi – zaključio je Sava Dojić.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor (S. Stričević)

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" Udruženja Podium koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Objavljeno u Prva vest

* Drugog dana Festivala evropskog filma Palić, u nedelju 13. septembra, u Glavnom takmičarskom programu prikazani su filmovi „Časovi persijskog” ukraijnskog reditelja Vladimira Perelmana i „Valan” mađarskog reditelja Bele Bagote. U selekciji Paralele i sudari na repertoaru su bili filmovi „Očajanje” letonskog reditelja Karlisa Lesinša, „Prvi most” Laile Pakalnine iz Letonije, „Posluga” slovačkog reditelja Ivana Ostročovskog i austrijski film „Kraljevsko plava” Dinka Draganovića. U Galeriji Otvorenog univerziteta Subotica otvorena je izložba „Svetlana Bojković - umetnost glume ili traganje za istinom“ uz prisustvo Svetlane Bojković i autora izložbe Zorana Maksimovića, a u bioskopu Abazija na Paliću otvorena je i izložbena postavka „Velikani srpskog glumišta” koja objedinjuje portrete velikana pozorišne scene Srbije, a čiji je autor Dragan Despot Đorđević  

Nenad Dukić, selektor Glavnog takmičarskog programa, na konferenciji za medije osvrnuo se na film „Časovi persijskog” kojim je druge večeri nastavljen glavni takmičarski program: - Po mom mišljenju to je jedan od boljih filmova evropske produkcije. O njemu se nije govorilo previše, ali daje dobar utisak na početku festivala. Dukić je naročito istakao ruski film „DAU. Nataša” kao jedno od najinteresantnijih ostvarenja iz ovogodišnjeg glavnog programa: - To je baš težak film, a do kraja nov i interesantan. Sniman je tokom 24 časa u realnom vremenu i bez rezova. Pretpostavljam da će zagolicati interesovanje i zaslužuje da se vidi. To je jedna od novih stvari u evropskom filmu, nastalih u poslednjih 20 godina.

Nil Jang, selektor programa Mladi duh Evrope, istakao je da u ovoj selekciji ima dosta mladih reditelja na početku svojih karijera, ali i da stariji reditelji mogu biti mladog duha. - Ne gledamo u krštenicu, već tragamo za umetničkim kvalitetom. Ovaj program je po svojoj prirodi okrenut više ka eksperimentalnom filmu, avanturističkom filmu, muzičkom videu. Uvek tragamo za svežom energijom u pristupu. Govoreći o programu Paralele i sudari, koji je zajednički selektovao sa Miroslavom Mogorovićem, Nil Jang je rekao: - Često reditelji iz ove selekcije postanu autori visokog renomea, pa kasnije uđu i u konkurenciju za nagradu Zlatni toranj. Ove godine bih istakao dva filma - eksperimentalni dokumentarac „FREM” o Antarktiku, kao i poljski animirani film „Ubij, pa napusti grad”, koji je sa velikim uspehom prikazan na Berlinalu.

Povodom otvaranje izložbe „Svetlana Bojković - umetnost glume ili traganje za istinom”, naša glumačka legenda Svetlana Bojković je rekla: - Gledajući ove fotografije, razmišljam o tome koliko sam rasla i sazrevala u jedno mnogo dragocenije i lepše vreme nego što je ovo danas. O tome svedoče ove fotografije, jer sam imala sreću da budem savremenik velikih glumaca i velikih reditelja koji danas, nažalost, nisu među nama. Nemojte misliti da govorim samo o onima koji su nas napustili, jer imamo veliku sreću da je danas sa nama ovde i Mira Banjac u punoj životnoj energiji, koja je otvorila ovu izložbu prvi put na Sterijinom pozorju. Kad god imam neku dilemu u pozorištu u kome još uvek radim, ja uvek prizovem nekoga od njih po potrebi, za savet. Ja znam šta bi oni rekli, jer su svi ugrađeni u moju ličnost i moj život.

Na konferenciji za medije trećeg dana Festivala evropskog filma Palić govorila je i Maja Novaković, rediteljka filma „A sad se spušta veče” koji je prikazan u selekciji „Eco Dox”. Ovaj film je nedavno dobio nagradu za najbolju fotografiju na Filmskom festivalu Nevada City, kao i nagradu za najbolji film međunarodnog takmičenja filmskih škola Pobedili Vmeste. Maja Novaković je o inspiraciji za dokumentarac o životu dve bake, koje žive izolovano na brdima Istočne Bosne, rekla: - Oslanjala sam se na vizualizaciju slika koje pamtim iz detinjstva. Te bake su bake sa kojima sam ja kao mala čuvala ovce. Brdo iz filma je vrlo blizu mog sela i poznajem tu svakodnevnicu. Njihov život je zapravo lep. Te jednostavne i male stvari koje su oko nas bi trebalo da uzdižemo, i da više obraćamo pažnju na njih.

Aleksandrija Ajduković, rediteljka filma „Ibarska highway” koji je prikazan u selekciji Mladi duh evrope, rekla je: - Još od 2007. sam radila fotografska istraživanja ljudi koji žive pored Ibarske magistrale ili se zbog posla kreću tuda. Napravila sam dupli uvid - krećući se putem, i sa puta. Akcenat filma je bačen na ljudski aspekt, ali i na takozvani crime scene zato što je magistrala vrlo opasna.

Na konferenciji za medije su govorili i Dragan Despot Đorđević, autor izložbe „Velikani srpskog glumišta”, kao i Svetlana Kuzmanović, predsednica Udruženja građana „Žanka Stokić” iz Rabrova i organizatorka ove izložbe, koji su predstavili svoj projekat.

Četvrtog festivalskog dana, u utorak 15. septembra u bioskopu EuroCinema, u Glavnom takmičarskom programu u 20 časova će biti prikazan film „Nada” norveške rediteljke Marie Sødahl, dok je u 22 časa na programu poljsko-švedski film „Znoj” Magnusa Von Horna. U selekciji Paralele i sudari, u 19:30 u bioskopu Abazija će ne repertoaru biti film „Zaboravljeni” ukrajinske rediteljke Darje Oniščenko. Na istom mestu u 21:30, na programu je ostvarenje „FREM” slovačke rediteljke Vjere Čakaniove.

Foto: Ivica Vojnić

1) Aleksandra Ajduković, rediteljka filma "Ibarska hifhway"

2) Nil Jang i Nenad Dukić na konferenciji za medije trećeg festivalskog dana

3) Readiteljka filma "A sad se spušta veče" Maja Novaković

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

* Svečanom ceremonijom sinoć (subota, 13. septembar) je u bioskopu EuroCinema u Subotici, otvoren 27. Festival evropskog filma Palić, koji će trajati do 18. septembra. Na uvodnoj večeri festivala dodeljene su nagrade „Aleksandar Lifka” za doprinos evropskoj kinematografiji - glumici Mirjani Karanović u kategoriji domaćih, kao i mađarskoj rediteljki Ildiko Enjedi u kategoriji inostranih stvaralaca. Italijanskoj montažerki i rediteljki Sari Fgaier dodeljena je nagrada „Underground Spirit” za izuzetan rad na polju nezavisnog filma. Nakon svečane ceremonije premijerno je prikazano ostvarenje „Ime naroda” reditelja Darka Bajića u produkciji Zillion film, uz prisustvo ekipe filma

Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić, na konferenciji za medije drugog festivalskog dana se osvrnuo na organizaciju ovogodišnjeg festivalskog izdanja: - Meni se čini da ćemo naš festival početi da računamo od ove godine, kao neku vrstu njegove nove ere. Najvažnije je da festivala ima, i da će biti održan. Ne samo kao festival kontinuiteta, nego pre svega kao festival jednog fantastičnog iskustva, gde smo svi mi iz organizacije pokazali da i u najkomplikovanijim, najtežim uslovima možemo da napravimo festival.

Miroslav Mogorović, programski direktor festivala je reka: - Išli smo od jednog termina do drugog, od online izdanja do ovog na kome smo ipak toliko insistirali. Realno smo odradili dva festivala, ako ne i cela tri. Danas je veliki dan za festival, je se on toliko razvio da mi imamo više od 10 programa koji će započeti sa prikazivanjem filmova, kao i dve izložbe. Jedan naporan dan za organizaciju, ali divan dan za ljubitelje filma.

Ilija Tatić, izvršni producent festivala, zahvalio se publici na strpljenju i poštovanju pravila u vezi sa epidemiološkom situacijom: - S obzirom na okolnosti koje nas prate cele godine, moramo biti zadovoljni kako je prošlo samo otvaranje. Mislim da su se stekli uslovi da ovo bude jedno veoma dobro festivalsko izdanje, na kome neće mnogo toga nedostajati. Bez obzira na sve, jako je važno da se kulturni događaji konačno vraćaju na scenu i da kulturni život u zemlji neće tek tako zamreti - istakao je Tatić.

Na svečanoj ceremoniji otvaranja, direktor festivala Radoslav Zelenović uručio je nagradu „Aleksandar Lifka” našoj proslavljenoj glumici Mirjani Karanović. Ona je na konferenciji za medije rekla: - Festival evropskog filma Palić je apsolutno postao prepoznatljiv, ne samo kod nas nego i u čitavom regionu, jer promoviše pre svega autorski film i kreativno razmišljanje o stvarnosti koju živimo. To su posebni filmovi koje je teško videti na nekim drugim mestima. Legendarna glumica se i osvrnula na nagradu koju je dobila sinoć na otvaranju festivala: - U poslednjih nekoliko godina sam počela da dobijam nagrade za životno delo. Kad ste mladi pa dobijete nagradu, to je nekakvo ohrabrenje i podrška za budućnost. Ovakve nagrade kažu da sva energija koju sam uložila u to što sam radila, koju i dalje imam za ovaj posao, ta spremnost da osvajam nove prostore u umetničkom univerzumu, pogotovo filmskom, u stvari jeste moja karijera. Ta nagrada kao da kaže da sam bila dobra.

Ekipu filma „Ime naroda” predvodio je naš cenjeni reditelj Darko Bajić, koji se na konferenciji za medije osvrnuo na osećaj povodom prikazivanja filma, nakon duge pauze u radu kulturnih institucija: - Ovo deluje kao dobar vitamin. Mislim da je izuzetno bitno što je Palić bio hrabar i da je izuzetno važno da se ponovo vratimo normalnom životu. O reakciji publike i ovacijama koje je dobio na premijeri, poznati reditelj je rekao: - Sinoć je najlepše bilo to što je, posle dugog vremena, taj kontakt s publikom bio dobar. Lepo smo se osetili kada smo bili nagrađeni zaista lepim aplauzom, što su ljudi ustali i pozdravili celu ekipu koja je zaslužna za ovaj izuzetno težak film. Vratiti se u 19. vek i pokušati da uđemo u to vreme, a da na pravi način istražimo istorijsku priču, bilo je izuzetno zahtevno. Mislim da je ceo tim zaista dao maksimum.

Glavnu ulogu u filmu igra Ljubomir Bandović, koji je istakao veliku slojevitost istorijske figure Svetozara Miletića  i njegovog filmskog lika, ali i specifičnost ere u kojoj je on živeo. O svom ličnom doživljaju uloge je rekao: - Kad ste klinac i kad sanjate da postanete glumac, vi se igrate nekih vitezova u sobi, kada niko ne gleda. Igrate se heroja. Kada dođete u neke godine, shvatite da vitez ne mora da nosi mač. Može da nosi pero. U tom smislu je i ovo bilo kao ostvarenje dečačkih snova, da dobiješ ulogu nekog heroja.

U ulozi Milice Tomić, ćerke Svetozara Miletića, našla se mlada glumica Anja Pavićević: - Velika je čast imati priliku da u svom prvom filmu igram heroinu kao što je Milica. Iako je znala šta je sve zadesilo njenog oca Svetozara, ona je i dalje nastavila kao šajkaš da piše, da se bori za istinu i pravdu. Vrlo je hrabro i odlučno nastavila ono što je njen otac počeo.

Ana Franić je u filmu glumila Anku Miletić, o kojoj je rekla da je žena iz senke, i puna ljubavi za muža i dete. - Sigurno je da MIlica ne bi bila takva kakva jeste, ispred svog vremena, da nije imala roditelje koji su to negovali i vrlo podržavali, i porodicu u kojoj je ljubav nešto što se čita iz svakog gesta. Ona je dopunila da je, za nju, film obeležila pre svega uloga Anje Pavićević  i da je to uloga kakva se retko piše za mladu glumicu. - Pogotovo se retko ukaže prilika da se pojavi ovakva mlada glumica i ovakva fina, pristojna i suptilna, lepa mlada devojka koja nas je sve na ovom filmu oplemenila - zaključila je Ana Franić.

Filmski centar Srbije podržao je Festival evropskog filma Palić. Ceremoniji svečanog otvaranja prisustvovao je i direktor FCS-a Gordan Matić, koji je na konferenciji za medije naglasio: - Palićki festival je jako bitan za infrastrukturu kinematografije u Srbiji. Mislim da je jedna od najvažnijih poluga u tom lancu festivala koji se održavaju kod nas. O aktivnostima Filmskog centra na oživljavanju filmskog života u zemlji, Matić je precizirao: - Komisije počinju da rade za jesenji slot konkursa. Imamo i nove konkurse koji će biti prvi put raspisani. Veliki broj filmova je bio pripremljen da ima premijeru i sad svi čekaju pravi trenutak. Mislim da ćemo imati ozbiljan broj odličnih filmova, koji će vrlo brzo doći do gledalaca.

Trećeg festivalskog dana, u ponedeljak 14. septembra u bioskopu EuroCinema, u Glavnom takmičarskom programu u 20 časova će biti prikazan film „Šarlatan” poljske rediteljke Agnješke Holand, dok je u 22 časa na programu ostvarenje „Krv i meso” danske rediteljke Jeanette Nordahl. U selekciji Paralele i sudari, u 19:30 u bioskopu Abazija će ne repertoaru biti filmovi „Ja sam Frenk” slovenačkog reditelja Metoda Peveca i “Nerazdvojni” reditelja Marka Naberšnika, takođe iz Slovenije. Na istom mestu u 21:30, na programu je ostvarenje „FOMO – Strah od propuštanja” mađarskog reditelja Atile Hartunga.

Foto: Ivica Vojnić

1) Gordan Matić, direktor FCS-a, prisustvovao ceremoniji svečanog otvaranja

2) Ilija Tatić, Radoslav Zelenović i Miroslav Mogorović

3) Mirjana Karanović ovogodišnji nosilac prestižne nagrade "Aleksandar Lifka"

4) Raspoložena s razlogom, proslavljena srpska glumica Mirjana Karanović

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…