Prikazivanje članaka po tagu kompanije

* Više od 38 miliona zaposlenih građana Evrope ne može sebi da priušti nedeljni odmor, pokazalo je najnovije istraživanje Evropske konfederacije sindikata (EKS)

Rastući troškovi života povećavaju pritisak na zaposlene među kojima kontinuirano raste broj onih koji prijavljuju da sve teže sastavljaju kraj s krajem i da ne mogu da priušte ni odmor od sedam dana, navodi su u saopštenju koje je preneo portal Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost.

Udeo stanovništva koji iz finansijskih razloga sebi nije mogao da priušti odmor porastao je od 2019. godine u više od polovine zemalja članica Evropske unije, dok se broj zaposlenih koji to nisu mogli porastao u 11 zemalja.

Najviše radnika koji ne mogu da “pobegnu” nedelju dana od posla je u Italiji - 8 miliona, zatim u Španiji - 4,6 miliona, Francuskoj - 4,1 miliona, Rumuniji - 3,9 miliona i Grčkoj - 1,6 miliona.

Stav EKS je da se ova sumorna statistika poklapa sa porastom profita evropskih kompanija, što znači da su rukovodioci i akcionari prisvajali više novca na štetu radnika. Istraživanje je zasnovano na analizi koju je Evropski sindikalni institut uradio koristeći „mikropodatke“ Eurostata (biro za statistiku EU) koji nisu javno dostupni.

Iz EKS ocenjuju da je “velika verovatnoća da će siromaštvo na odmoru postati još gore zbog rasta troškova života i inflacije”. Zato najveća evropska sindikalna centrala naglašava potrebu da radnici širom Evrope ovog leta dobiju pristojno povećanje plata. Komentarišući nalaze istraživanja, zamenica generalnog sekretara EKS Ester Linč je rekla da je milionima zaposlenih teško zbog činjenice da ne mogu sebi priuštiti godišnji odmor sa svojim porodicama.

- Godišnji odmor ne bi trebalo da bude luksuz, već važan deo brige o zdravlju radnika, koji nije ostvarljiv za mnoge ljude koji se bore da obezbede hranu i plate stanarine. Istovremeno, život je plaža za gazde koji su iskoristili pandemiju da u džep sklone još više profita koji im obezbeđuje njihova radna snaga. Rastuća nejednakost u korišćenju odmora pokazuje da evropska ekonomija ne radi u interesu zaposlenih ljudi - ocenila je Linč.

EKS smatra da je na EU i nacionalnim vladama odgovornost zaštite i jačanja kolektivnog pregovaranja jer je to najbolji način da zaposleni dobiju svoj pravičan udeo kako bi mogli da uživaju u životu umesto što bukvalno preživljavaju.

- Bez pravičnog povećanja plata, poslodavci i političari će se nakon povratka sa svojih letnjih odmora na jesen suočiti sa ozbiljnim nezadovoljstvom radnika - zaključila je Ester Linč u izjavi koju je preneo portal Nezavisnost.org.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Najveće evropske platformske kompanije, kao što su Uber i Delivero, ispunjavaju većinu kriterijuma Evropske unije zbog čega ih nesumnjivo treba smatrati poslodavcem sa svim obavezama prema svojim radnicima, umesto da ih tretiraju kao samozaposlene, pokazala je analiza Evropske konferencije sindikata (EKS)

Direktiva o radu digitalne platforme koju je Evropska komisija objavila u decembru prošle godine uključuje listu kriterijuma za utvrđivanje da li su radnici koje takva kompanija angažuje stvarno u radnom odnosu. Kompanija se smatra poslodavcem ako ispunjava najmanje dva od pet kriterijuma utvrđenih direktivom EU. Kako navodi EKS, ovi kriterijumi bi mogli bi da ponište poentu “pretpostavke” statusa zaposlenja koju je obećala Evropska komisija, kao i da otvore nove rupe u propisima koje bi platformske kompanije mogle da koriste kako bi nastavile da izbegavaju svoje obaveze prema radno angažovanim ljudima.

Analiza EKS je pokazala da su velike platforme Uber i Delivero među kompanijama koje ispunjavaju više od dva testa i koje bi zato trebalo da budu klasifikovane kao poslodavci sa svim obavezama prema svojim zaposllenima. Povodom rezultata sprovedene analize sekretar EKS Ludovik Voet izjavio je da će platformske kompanije naporno raditi i potrošiti veliki novac u nastojanju da pokušaju da prevare testove koje im je postavila EU kako bi zadržale poslovni model zasnovan na eksploataciji ljudi.

- Ne može biti jasnije da najveće evropske platformske kompanije treba smatrati poslodavcima. Ako se predložena direktiva EU na kraju ne bude primenjivala na velike platforme koje jasno funkcionišu kao poslodavci, koja bi bila svrha te direktive? - ocenjuje Voet. EKS ukazuje da „poslanici Evropskog parlamenta i ministri treba da zatvore “rupe u nacrtu zakona” kako bi osigurali da platforme ne mogu nastaviti da varaju radnike i preduzeća koja posluju po pravilima.

- Najbolja stvar koju platforme mogu da urade je da se konačno okupe za stolom sa sindikatima i pregovaraju o pristojnim platama i radnim uslovima za svoje radnike - zaključuje EKS, najveća sindikalna centrala u Evropi.

Novinar: Svetozar Raković

Izvor: EKS/UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

Beograd, 14. septembar 2021. godine - U okviru nacionalne kampanje „Spasimo hranu, spasimo humanost“, danas (utorak, 14. septembar 2021) su na događaju „Medijska humanitarna kuhinja“ predstavnici medija, zajedno sa poznatim kuvarima i nutricionistima, javnim ličnostima i predstavnicima kompanija koje podržavaju kampanju, pripremili više od 135 obroka koje su donirali ugroženim građanima

- Kampanja „Spasimo hranu, spasimo humanost“ direktno ukazuje na problem prekomernog bacanja hrane i nedovoljnih donacija hrane za ugrožene građane, a ovim događajem smo želeli da pokažemo da kada se svi ujedinimo možemo da doprinesemo rešavanju ovog problema - rekla je Ana Košel, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac.

Zajedno sa predstavnicima 12 medijskih kuća, jela su pripremale i poznate nutricionistkinje Tatjana Popović (totallywellness.rs) i Zvezdana Ljubenković (zvezdanaljubenkovic.com), glumci Ljubomir Bulajić i Ivan Mihailović, književnik Ivan Tokin, voditelj Stefan Popović, kuvar Bojan Stanimirović, predstavnici kompanija Delez Srbija i Lidl Srbija koje su donirale namirnice za kuvanje, predstavnici Koalicije za dobročinstvo, i dvoje građana koji su pobedili na konkursima na Facebooku i Instagramu i dali najkreativnije predloge kako kod kuće smanjiti bacanje hrane. Obroci su donirani ugroženim sugrađanima u saradnji sa organizacijama ADRA Srbija (Adventistički razvojni i humanitarni rad) i Lice ulice.

- Zajedno smo jači, i zajedno možemo da doprinesemo da se manje hrane baca a više donira onima kojima je to potrebno. Ovaj događaj pokazuje moć jedinstva aktera iz različitih sektora koji udruženi pokazuju šta humanost znači na delu - rekao je Veran Matić, direktor Srpskog filantropskog foruma.

Dok je današnja humanitarna akcija bila namenjana ugroženima u Beogradu, svi građani i kompanije se mogu ukčljučiti u kampanju i Nacionalni dan davanja, kroz koji će biti obezbeđene donacije hrane za ugrožene u najmanje razvijenim krajevima naše zemlje. Za više informacija posetite: www.spasimohranu.rs 

U Srbiji, na granici apsolutnog siromaštva živi sedam odsto stanovništva, odnosno, gotovo pola miliona ljudi, dok se prema procenama u Srbiji dnevno baca dva miliona kilograma hrane. Kampanjom „Spasimo hranu, spasimo humanost“, Koalicija za dobročinstvo se trudi da poveća svest građana o problemu bacanja hrane i nedovoljnih donacija hrane, ali i da doprinese unapređenju praksi koje će podstaći povećanje donacija hrane.

Do sada su kampanju „Spasimo hranu, spasimo humanost“ podržale kompanije Lidl Srbija, Delez Srbija, DM, Nestle, Američka privredna komora u Srbiji (AmCham), Hemofarm fondacija, Eurobanka, Erste banka, advokatska kancelarija Živković-Samardžić, advokatska kancelarija Gecić Law, BlackRock, Elixir Group, FoodScaleHub, NALED, Carnex i MK grupa, a očekuje se podrška još većeg broja kompanija i organizacija.

Kampanja „Spasimo hranu, spasimo humanost“ se realizuje u sklopu Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Ostali članovi Koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.

Za više informacija o kampanji i načinima za uključivanje možete da posetite veb sajt: http://spasimohranu.rs/

- Dodatak: fotogalerija -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest
* DANISH BOARD OF DISTRICT HEATING i POSLOVNO UDRUŽENJE "TOPLANE SRBIJE" organizatori su ovoga vikenda u Novom Sadu seminara na temu daljinskog grejanja u Srbiji. Ovom osmom po redu zajedničkom skupu prisustvuje i u radu učestvuje Đurađ Milanović, direktor somborskog Javnog komunalnog preduzeća ENERGANA
 
- Danske kompanije koje se bave poslovima na daljinskom grejanju, predstavile su se članovima sprskog Udruženja. Na redovnoj sednici Poslovnog udruženja toplana razmatrane su novine u novom setu zakona o energetici - istakao je na društvenim mrežama o ključnim prvim utiscima čelni rukovodilac somborske Energane Đurađ Milanović.
 
Najvažniji zadaci dansko - srpskog tima su unapređenje kapaciteta Toplana Srbije, počev od neophodnosti merenja i efikasnog korišćenja toplotne energije, primene obnovljivih izvora energije i primene novih koncepata i tenhologija.
 
Danska je sa centralnim grejanjem inače otpočela još u 19. veku kada je energiju dobijala iz spaljivanja otpada. Danas je skoro dve trećine ove zemlje priključeno na sistem centralnog grejanja i hlađenja, a Danska se ponosi najnaprednijom tehnologijom i znanjem iz ove oblasti.

 

Poslovno udruženje "Toplane Srbije" osnovano je 4. aprila 1997.godine, na Skupštini održanoj u Kraljevu. Osnivački akt potpisali su tada predstavnici 14 toplana.

Udruženje je osnovano radi unapređenja međusobne saradnje, usaglašavanja planova rada toplana, razmene stručnih iskustava, usaglašavanja cene grejanja preko zajedničkih kriterijuma, zajedničkog nastupa prema ministarstvima, komorama, udruženjima i drugim institucijama. 

Javno komunalno preduzeće ENERGANA Sombor član je Upravnog odbora od 2001. godine

do danas.

U daljim rubrikama pratićemo detalje sa ovog seminara kao i sve aktivnosti ovog somborskog

javnog komunalnog preduzeća.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava na objavljivanje su zaštićena i zadržana!)

- U slajd-dodatku ispod teksta pogledajte još nekoliko aktuelnih fotografija sa sovog seminara -

Objavljeno u Prva vest

* Kompanijama koje grubo eksploatišu radnike i krše osnovna međunarodno priznata prava zaposlenih ne bi trebalo da bude dozvoljeno da se takmiče na jedinstvenom tržištu Evropske unije, saopšteno je iz Evropske konfederacije sindikata 

Povodom namere Evropske komisije da donese uredbu o stranim subvencijama, Evropska konfederacija sindikata (EKS) je ocenila da prisilan rad, eksloatacija dece i nepoštovanje osnovnih prava, kao što je pravo na organizovanje radnika, predstavljaju nelojalnu konkurentsku prednost na jedinstvenom tržištu Evropske unije.

- Evropska komisija mora široko da gleda na strane subvencije. Moraju postojati jasna pravila za identifikovanje preduzeća koja subvencionišu države i koja će ih sprečiti da koriste nepravednu prednost, uključujući grubo iskorišćavanje radnika i životne sredine - izjavila je Izabela Šuman, konfederalna sekretarka EKS.

„Pravila EU o nelojalnoj konkurenciji za preduzeća sa prostora EU daleko su od savršenih, ali bar postoje. Ta pravila ne važe unutar EU za državne subvencije kompanijama iz zemalja koje nisu članice EU. EKS nije protiv stranih državnih preduzeća, ali jeste protiv korišćenja subvencija iz zemalja koje nisu članice EU na način koji narušava konkurenciju na unutrašnjem tržištu, uključujući i subvencije zasnovane na bruto eksploataciji. Kompanije koje koriste prisilni ili dečji rad ili ilegalno smanjuju zarade ne bi trebalo da budu u mogućnosti da koriste svoju nemoralnu dobit ulaganjem ili kupovinom kompanija iz EU ili dobijanjem javnih ugovora. Konkurentnost se nikada ne sme graditi na lošim ekološkim i socijalnim standardima“, navodi se u saopštenju EKS - najveće sindikalne asocijacije u Evropi.  

EKS smatra da “strane subvencije ne smeju ugroziti autonomiju evropskih industrija i pristojne poslove“. U saopštenju se navodi da je u 2016. godini 35 odsto ukupne imovine i 16 miliona radnih mesta u EU bilo u kompanijama koje su u vlasništvu ili pod kontrolom investitora koji nisu iz Evropske Unije. Poslednjih godina raste i udeo stranih preduzeća u državnom vlasništvu i investitora iz tzv. poreskih oaza.

Evropska komisija je 5. maja predložila uredbu za rešavanje negativnih efekata stranih subvencija na jedinstvenom tržištu. Cilj predložene uredbe je da popuni regulatornu prazninu jedinstvenog tržišta EU, odnosno da spreči zloupotrebe subvencija koje dodeljuju vlade država koje nisu članice EU i koje uglavnom prolaze nekontrolisano, dok subvencije koje dodeljuju države članice podležu pažljivom nadzoru. Nova uredba treba da onemogući strane subvencije koje remete jednake uslove na jedinstvenom tržištu. Namera EK je da ovom uredbom u okviru ažurirane industrijske strategije EU, koja je takođe usvojena istog dana, “promoviše pošteno i konkurentsko jedinstveno tržište, čime se postavljaju pravni uslovi za napredak evropske industrije”, objašnjeno je na službenom sajtu EK.

Izvršna potpredsednica EK Margaret Vestager izjavila je da je u 2019. godini vrednost stranih direktnih investicija bila veća od 7.000 milijardi evra. 

- Otvorenost jedinstvenog tržišta je naša najveća prednost, ali ta otvorenost zahteva pravičnost. Već više od 60 godina imamo sistem kontrole državne pomoći kako bismo sprečili trke subvencija između naših država članica. I danas usvajamo predlog za borbu protiv distorzivnih subvencija koje dodeljuju zemlje koje nisu članice Evropske Unije. U tim izazovnim vremenima je utoliko važnije osigurati jednake uslove za podršku oporavku ekonomije EU - podvukla je Vestager

Izvršni potpredsednik EK Valdis Dombrovskis rekao je da su nelojalne prednosti subvencija dugo bile pošast međunarodne konkurencije, i da je zato suzbijanje nepoštenih praksi prioritet EK. 

Komesar za unutrašnje tržište EU Tijeri Breton rekao je da je jedinstveno tržište izuzetno konkurentno i atraktivno za strane investitore i kompanije. 

- Ali otvorenost prema svetu podrazumeva da svi koji su aktivni na jedinstvenom tržištu, ulažu u Evropu ili konkurišu za javno finansirane projekte, igraju po našim pravilima. Danas smanjujemo prazninu u našim pravilima kako bismo bili sigurni da se sve kompanije ravnopravno takmiče i da se stranim subvencijama ne mogu podrivati jednaki uslovi i evropska konkurentnost - izjavio je komesar Breton

Evropski parlament i države članice će u roku od 8 nedelja raspravljati o predloženoj uredbi nakon čega će se pristupiti njenom usvajanju.

Beleži: novinar Svetozar Raković

Izvor: UGS Nezavisnost (https://nezavisnost.org/)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Autorski tekstovi: Svetozar Raković

* Približno 114 miliona ljudi u svetu ostalo bez posla zbog pandemije virusa COVID-19, ali i antipandemijskih mera i ograničenja njihovih država i kompanija. Najteže pogođeni mladi radnici, žene, samozaposleni i nisko i srednje kvalifikovani radnici. I u 2021. godini svet suočen sa neviđenom krizom u poslovanju i velikom nesigurnošću ekonomskog ozdravljenja, upozorava Međunarodna organizacija rada. Pandemija je uzdrmala planetarnu ekonomiju u razmerama kakve nisu zabeležene od Drugog svetskog rata, a ekonomski oporavak do kraja 2020. godine je skroman i neravnomeran, ukazuje Međunarodna organizacija (MOR) u obimnom izveštaju „Covid-19 i svet rada“, objavljenom krajem januara 

Analize MOR o uticajima pandemije na svetsku ekonomiju pokazuju da je u 2020. godini u svetu izgubljeno 114 miliona radnih mesta u odnosu na 2019. Najveći gubici zaposlenja bili su u Americi, a najniži u Centralnoj Aziji i Evropi, gde su sprovođene aktivne mere zadržavanja posla smanjivanjem radnog vremena i finansijskom podrškom preduzećima i radnicima.

Analize MOR-a na osnovu dostupnih podataka iz raznih zemalja pokazuju da su mere finansijske podrške radnicima ublažile udar krize, ali i da je podrška bila neujednačena u različitim sektorima rada. Rezultat je da su generalno najteže pogođeni mladi radnici, žene, samozaposleni i nisko i srednje kvalifikovani radnici. U relativnom smislu, gubitak zaposlenja je bio veći kod žena (5,0 odsto) od muškaraca, i veći za mlade radnike (8,7 procenata) nego za starije radnike.

Gubici sveta rada

Najnovije ažurirane procene MOR-a su da je u toku cele 2020. godine usled pandemije u svetskoj ekonomiji izgubljeno 8,8 procenata globalnog radnog vremena u poređenju sa poslednjim tromesečjem 2019. godine, što je ekvivalentno gubitku 255 miliona poslova sa punim radnim vremenom (tabela 1, u slajdu ispod teksta).

Treba imati na umu da pomenuti pad radnog vremena u 2020. godini predstavlja zbir veličina izgubljenog zaposlenja i smanjenja radnog vremena za one koji su ostali zaposleni.

Gubici radnog vremena su naročito veliki u Severnoj i Južnoj Americi, Južnoj Evropi i Južnoj Aziji.

Najveći gubici radnog vremena u svetskoj ekonomiji u toku 2020. godine ostvareni su u drugom tromesečju - 18,2%, što je ekvivalentno broju od 525 miliona poslova sa punim radnim vremenom od 48 sati nedeljno (tabela 2).

Procenjuje se da je u prošloj godini globalni prihod od rada (bez mera finansijske podrške) opao za 8,3 procenta, što iznosi 3,7 hiljade milijardi američkih dolara, ili 4,4 procenta globalnog bruto proizvoda. Najveći gubitak dohotka od rada ostvaren je u zemljama američkog kontinenta (10,3%), dok je najmanji gubitak zabeležen u regionu Azije i Tihog okeana (6,6%).

Analize MOR ukazuju da se tokom drugog talasa virusne pandemije situacija poboljšavala pa je tako u trećem kvartalu 2020. evidentirano smanjenje gubitka radnog vremena od 7,2% u odnosu na 12,1% u celoj prvoj polovini 2020. godine. Rast radnog vremena, veći od očekivanog, posebno je bio izražen u zemljama sa srednje nižim prihodima. U četvrtom kvartalu gubici su dodatno opali: globalno radno vreme smanjeno je za 4,6 procenta, što je ekvivalentno obimu od 130 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

Najnovije ankete o radnoj snazi (do trećeg kvartala 2020) otkrivaju jak kontrast između masovnih gubitaka poslova u teško pogođenim sektorima (usluge smeštaja i ishrane, umetnosti i kulture, maloprodaje i građevinarstva) i rasta zaposlenja u velikom broju sektora visokokvalifikovanih usluga (informacije i komunikacije, finansije i osiguranje).

MOR ocenjuje da će ova divergencija povećavati nejednakost unutar pojedinačnih zemalja, zajedno sa već značajnim razlikama nastalim zbog negativnih uticaja krize na poslovanje u najteže pogođenim sektorima.

Sve pomenute nesrazmere u podrškama država ukazuju na rizik od neravnomernog oporavka, što će povećati nejednakosti u narednim godinama.

Za oporavak po meri čoveka

Svet je ušao u 2021. godinu i dalje suočen sa neviđenom krizom u poslovanju i prihodima i sa velikom nesigurnošću. MOR ukazuje da odgovorne nacionalne politike traba da kombinuju vakcinaciju i druge mere javnog zdravlja sa podrškom privredi i tržištu rada. Kreatori politike treba da nastoje da podrže snažan i šroko zasnovan oporavak, fokusirajući se na zapošljavanje i odgovarajuće zarade, prava radnika i socijalni dijalog: oporavak usmeren na čoveka.

Da bi se ostvario takav oporavak, kreatori politike moraju uzeti u obzir:
(a) održavanje prilagodljive makroekonomske politike za podršku prihodima i investiranju;
(b) pružanje pomoći zemljama sa niskim i srednjim prihodima u vakcinaciji;
(c) podršku teško pogođenim grupacijama (mladi, žene, slabo plaćeni i nekvalifikovani radnici) u pronalaženju pristojnih mogućnosti za rad kako ne bi dugoročno trpeli najteže socijalne posledice pandemije („efekat ožiljaka“);
(d) uravnoteženje potreba različitih sektora tako što bi se efikasnim merama podržale tranzicije tržišta rada, kao i preduzeća, posebno manja;
(e) sprovođenje strategija oporavka na osnovu socijalnog dijaloga, promovišući prelazak na više inkluzivan, elastičan i održiv svet rada.

Na početku 2021. godine čak 93 odsto radnika u svetu žive i rade u zemljama koje su zadržale razne mere ograničenja na radnom mestu u vezi sa virusom COVID-19. MOR primećuje da više geografski i sektorski ciljanih mera protiv pandemije postepeno prerastaju u zakonske norme. Najteža situacija je u zemljama u kojima je blokirana cela ekonomija, osim osnovnih delatnosti. U tim zemljama danas živi 3 odsto svetskog radništva, što jeste značajno bolje nego na vrhuncu krize, u aprilu 2020, kada je u takvim uslovima živelo čak 41 odsto radnika širom sveta. Procenat zaposlenih koji borave u zemljama sa pojedinim zatvorenim sektorima, u januaru je takođe opao na 11 odsto sa više od 30 procenata u septembru prošle godine. Međutim, i dalje je veoma veliki udeo radnika (77%) koji žive u zemljama u kojima su na snazi mere izolacije nekih područja ili sektora (85% krajem jula 2020).

Trendovi zatvaranja radnih mesta znatno se razlikuju među glavnim svetskim regijama (Afrika, Amerika, Arapska regija, Azija i Pacifik, Evropa i Centralna Azija).

Sa drugim talasom pandemije, u drugoj polovini 2020. godine, u regionu Evrope i Centralne Azije zabeleženo je značajno povećanje ograničenja na radnom mestu. Na početku 2021, svaki peti zaposleni u regionu živi u zemljama sa zatvorenim ekonomijama, osim neophodnih sektora, što je najveći udeo između pet glavnih regiona sveta. Taj trend je naglo povećan od decembra novim ograničenjima u pojedinim zemljama na severu, jugu i zapadu Evrope. Danas čak 40 odsto radnika u toj podregiji boravi u zemljama sa velikim brojem privremeno zatvorenih radnih mesta.

Najveća ograničenja za radna mesta su u Aziji i na Pacifiku (više od 90 procenata radnika). Međutim, u skladu sa globalnim trendom, i u ovom regionu mere su više geografski ciljane (za delove zemlje), dok je veoma mali udeo radnika pogođen potpunim ograničenjima ekonomije.

Svi ostali glavni regioni (Afrika, Amerika, Arapska regija) postepeno su omekšavali antipandemijske mere. Približno polovina zaposlenih u regiji arapskih država trenutno boravi u zemljama sa ograničenjima na radnom mestu, za razliku od perioda april-jun 2020. kada su ograničenja važila za skoro 100 procenata radnika.

U Africi, približno svaki peti radnik živi u zemljama sa ograničenjima na poslu, što je skoro četiri puta manje nego u aprilu prošle godine. Većina mera ograničenja u radu u ovom regionu ciljana je na određene sektore ili geografska područja u okviru pojedinačnih zemalja. Na američkom kontinentu blizu 90 procenata zaposlenih žive u zemljama sa nekim oblikom zatvaranja radnog mesta. Međutim, skoro sva ograničenja usmerena su na određena geografska područja ili ekonomske sektore, što ukazuje na ublažavanje situacije i u tom regionu.

Projekcije za 2021. godinu

Uprkos očekivanjima i najavama da će snažan ekonomski oporavak uslediti već u drugoj polovini 2021. godine, nakon masovne vakcinacije protiv virusa COVID-19, MOR upozorava da je globalna ekonomija i dalje suočena sa visokim nivoom nesigurnosti, te da postoji rizik neujednačenog oporavka svetske ekonomije. Najnovije prognoze ukazuju na trajni deficit u radu u godini koja je počela (tabela 2).

Međunarodni monetarni fond (polazna prognoza) predviđa gubitak radnog vremena od 3,0 odsto u 2021. godini u odnosu na četvrti kvartal 2019. što je ekivalentno sa 90 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

Prema pesimističkoj prognozi, gubici u radnom vremenu 2021. godine ostaće na 4,6 odsto, ili 130 miliona poslova (puno radno vreme), u odnosu na četvrti kvartal 2019.

Čak i optimistička prognoza, zasnovana na značajno povoljnijim ekonomskim uslovima, u tekućoj godini predviđa gubitak od 1,3 odsto globalnog radnog vremena (36 miliona poslova sa punim radnim vremenom).

Analize MOR-a pokazuju da su brojni faktori, uključujući i bolju kontrolu virusa, pomogli u promenama politike ograničavanja i zatvaranja radnih mesta. Vlade su prepoznale da su geografski ciljane i sektorski specifične mere prihvatljivije ljudima i da se tako smanjuju negativne ekonomske posledice pandemije.

Ipak, zaključuje se u izveštaju MOR-a, rizici po zdravlje su i dalje visoki, pa je potrebno uspostaviti odgovarajuću ravnotežu između mera javnog zdravlja protiv virusa i mera podrške radnicima i preduzećima pogođenim posledicama pandemije.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 2

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…