* Međunarodna naučna konferencija pod nazivom Jezik, književnost i igra, održana je po osmi put, pretposlednjeg majskog petka (24. maj) na Alfa BK Univerzitetu u Beogradu, na kojoj je Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Sombor imala zapažen nastup

~ . ~

Održano je posebno predavanje i promocija (elektronskog izdanja u pripremi) knjige Elementarne igre moga kraja, Branislava Milinkova.

Na početku je prisutnima predstavljen rad somborske biblioteke, u filmu priređenom povodom ovogodišnjeg jubileja – 160 godina postojanja GBKB, kao i nekoliko poslednjih izdanja.

Ipak, glavna tema bila je pomenuta knjiga. Reč o knjizi i predavanje na temu Funkcije brojalica i razbrajalica u dečjim igrama priredile su prof. dr Nada Todorov i Nataša Turkić, direktorka GBKB, elektronsko izdanje priredio je Dejan Podlipec.

O knjizi su na koferenciji govorile prof. dr Nada Todorov i Anđelija Pruginić, diplomirani bibliotekar GBKB.

Knjiga Elementarne igre moga kraja, Branislava Milinkova, uskoro će biti dostupna i na sajtu biblioteke Karlo Bijelicki (www.biblioso.org.rs), u rubrici E-knjige, u izvornom izgledu.

U pripremi je i štampano izdanje.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* U Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ u Somboru, pretposlednjeg aprilskog utorka, na Svetski dan knjige (23. april) održano je pred prepunom salom Dečijeg odeljenja veoma uspešno književno veče, posvećeno poznatom srpskom piscu Svetislavu Basari

Prepuna sala dečijeg odeljenja somborske biblioteke

Povod ovom događaju koji je zainteresovao veliki broj Somboraca, jeste poslednja u nizu četrdesetak Basarinih knjiga do sada, "Atlas pseudomitologije", objavljena krajem prošle godine, u izdanju Službenog glasnika i saizdavaštvu sa Institutom za javnu politiku iz Beograda.

Uvodničarka je bila Nataša Turkić, direktorka biblioteke "Karlo Bijelicki", insitutcije kulture koja i na ovaj način simbolično kruniše redak jubilej, 160 godina postojanja, uspeha i rada biblioteke, u sledu niza daljih događaja tokom ove godine.

Svojevrstan, neobičan "somborski model" promocija - neobičan ugao fotoobjektiva

Sticaj okolnosti je hteo da baš popularni književnik bude protagonista u Somboru na sam praznik njenog veličanstva knjige, koji se u čitavom svetu obeležava 23. aprila. 

Sam naziv,"Atlas pseudomitologije", dovoljno provocira na još jednu pažnju čitalaca dobnitka NIN-ove nagrade iz 2006. godine i brojnih drugih najviših književnih priznanja u zemlji inostranstva - Pa sad, zavisi od očekivana, da li će neko očekivati da nađe nešto što nije već nigde nije mogao naći, što nije tačno - rekao nam je na improvizovanoj mini konferenciji za novinare uoči same tribine u dupke ispunjenoj sali dečijeg odeljenja, Basara.

Publika je s pažnjom pratila zanimljivo jednosatno izlaganje Basare i Arbutine

- Sve što se u ovoj knjizi nalazi, o čemu se piše, nisu nikave misterije, nikakve skrivene tajne, sve je to poznato, mada je nedovoljno poznato.

Budući da je to nedovoljno poznato, ja to nisam napisao u formi revizije istorije i već bih preciznije rekao, kao jednu hibridnu prozu. To je zapravo fikcija. Iz koje naravno može da se izvuče mnogo pouka, o fakciji, o fotografiji - napomenuo je poznati pisac.

* O značajnom somborskom datumu, Basara kaže:

- Eto retko baš koja varoš u Srbiji može da se pohvali ovako retkim jubilejom, 160 godina postojanja jedne uvažene bibioteteke, pa eto drago mi je baš sam protagonist ove važne godišnjice, i to još na današnji datum, Svetski dan knjige.

..................................................

Iz biografije

Svetislav Basara je rođen 21. decembra 1953. u Bajinoj Bašti. Njegovu majku Dobrilu kao devojčicu su usvojili Svetislav i Zorka Veizović, pa je po dedi dobio ime.

Dobitnik je više srpskih nagrada za književnost, a njegov roman „Fama o biciklistima“ (izdavač Dereta, Beograd) mnogi smatraju jednim najboljih romana devete decenije 20. veka.

Za roman Fama o biciklistima dobio je Nagradu „Željezare Sisak“.

Dobitnik je „Nolitove nagrade“ za knjigu Mongolski bedeker.

Sponatni Svetislav Basara - u spontanom razgovoru u kabinetu direktorke biblioteke neposredno pred književno veče u sali dečijeg odeljenja

Roman Uspon i pad Parkinsonove bolesti, u izdanju beogradske izdavačke kuće „Dereta“, doneo mu je Ninovu nagradu za roman godine 2006, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije za najbolju knjigu od 25 najčitanijih u mreži narodnih biblioteka Srbije u 2008. godini i nagradu „Laza Kostić“ 2007. godine.

Za roman Anđeo atentata, koji je objavila izdavačka kuća „Laguna“, dobio je 2015. godine nagradu Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović“ i nagradu „Isidora Sekulić“.

Prvi je dobitnik nagrade Fonda „Borislav Pekić“.

Kao kolumnista „Danasa“, dobio je 2010. godine nagradu „Stanislav Staša Marinković“. Njegov roman Majn kampf ušao je u najuži izbor za Ninovu nagradu 2012. godine.

..................................................

Činjenica je i na šta treba da obratimo pažnju da u nekim trenucima istorije kada govorimo o jednom širem istorijskom totalitetu, govorimo da je recimo teologija, sluškinja vlasti, kaže Petar Arbutina književnik, kritičar i urednik u izdavačkoj kući Službeni glasnik, približavajući ovo novo štivo Svetislava Basare. - Kasnije je istorija bila sluškinja vlasti, a u ovom slučaju mi možemo da pratimo puteve istorije nekih činjeničnih epizoda, dešavanja, odnosno onog trenutka kada se istorija pretvara u mitologiju, a mitologija u neku vrstu kolektivnog zanosa. Kolektivni zanos mnogo je gori nego kolektivni zločin i na taj način čitavo društvo učestvuje u kolektivnom zločnu mnogo više nego kada je taj zanos individualni i kada se iz njega može proizvesti nešto što možemo nazvati zločinom - izdvaja važnim Arbutina.

Tako da, Basara ovo što je uradio govori o tome da njtgovo delo možemo da podelimo na dva arhetipa: plastičnih fikcija, a drugi, da esejistički postavlja taj tok koji činjenično počiva u skladu sa nekom našom društvenom i istorijskom navikom. Ta knjiga spada među knjige koje pokušavaju da u jednom fikcionalnom toku izvuku ona najvažnija pitanja i na kraju krajeva ako treba a treba, i „poigrati se“ sa pojedinim važnim datumima. Uz to, pokušati da njima date jednu fikcionalnu pozdadinu, a nama bitnijim putevima ka istini.

Petar Arbutina: Kultura je navika; u Somboru je stvorena navika čitalačke publike

* Koliko u toj jednoj takvoj istini, predvođenoj sa imenom kao što je Basara, danas možemo da motivišemo mlade, u saremenom dobu tehnologije, da bismo sačuvali knjigu kao ipak autentično, izvorno bogatstvo?

- Knjiga će uvek opstati. Knjiga je koliko ja pamtim, a imam dovoljno godina da pamtim razne mene i razne periode, u percepciji književnosti i stalno je knjiga na neki način u krizi. Stalno je izdavački posao u nekakvoj vrsti regresije, međutim, činjenica je da će knjiga takva jeste uvek opstati. Ona će naravno zauzimati neke drugačije oblike, druge načine čitanja, ali suštinski neće promeniti svoju svrhu i neće promeniti odnos prema čitaocu. Tako da, da l' neko knjigu čita ne... ili u plastičnom smislu - neko čita na računaru, taj njegov, čitaočev suštinski sakralni odnos prema knjizi, se neće bitnije promeniti. U Americi su istraživali navike, čak i pamćenje kod ljudi koji knjige čitaju u elektronskoj formi. I onih koji čitaju klasičnu knjigu. I došli su do jednog zaključka koji prosto nije išao u prilog ni jednom ni drugom, dakle ni tezi o krizi knjige, ni tezi da je elektronsko čitanje knjige nešto što unižava knjigu. Tako da, čitanje nije u krizi, knjiga nije u krizi, jer pre svega savremena tehžnologija će uvek sačuvati nešto što je književnošću ostavljeno. Više su dakle cipele u krirzi, jer su obućari nestali, a pisci nisu.

* Sombor ima jedan poseban model, bez nekog velikog našeg „lokal patriotizma“, o činjenica je da smo prošle godine ovde smo imali rekord oko 200 dešavanja. Novi modeli bez „kasičnih velikih i dugih govorancija“ na tribinama odnosno književnim večerima, a Basara je inače mamac za publiku, da bi i drugi pisci možda njegovi naslednici, sledbenici, i kroz ovaj moderan „somborski model“ privukli što više publike, mladih recimo, koliko je to uticajno?

- Znate kako, ja mislim da sama činjenica što Sombor ima dvesta književnih dešavanja godišnje, znači više prosečno od jednog dana godišnje, govori o tome da se kod ljudi stvara navika. Da posećuju takve manifestacije, da se nađu ovde neposredno sa piscem, to je način. Nema, nema drugog načina. Ne možete bez obzira da svake godine dovedete jednog nobelovca, ako ne vredi... Kultura je navika, koja podrazumeva periodično ponavljanje, ponavljanje sadržaja koji su te vrste duhovne vrednosti duže, tako i bliže čitaocu. I to je slučaj i sa drugim umetnostima, sa muzikom, pazite, gde imate recimo dvesta koncerata, imate vrlo profilisanu publiku koja sluša muziku, bez obzira koliko neke pojedinačno promene bile važne – važno je da ih ima što više, da one kod ljudi stvore navike. Kad stvorite tu vrstu navike, onda stvorite i tu jednu vrstu kritičkog odnosa prema knjizi, i prema svemu tome što književnost znači. Samim tim, knjiga postaje integralni deo i sredine i pojedinca u njoj - zaključuje Arbutina.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Fotodoprinos:

~ . ~

* Povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava 23. aprila 2019. godine, Nezavisni sindikat Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" u Somboru upućuje i ovoga puta svoju donaciju knjiga

U okviru ustanove, Sindikat somborske biblioteke, koja ove godine obeležava redak jubilej, 160 godina postojanja i uspeha, odazvao se akciji „Darujem ti knjigu“, u organizaciji UGS Nezavisnost i GS KUM Nezavisnost.

Ovogodišnji poklonoprimalac je biblioteka Pecka u Osečini.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

utorak, 12 februar 2019 00:20

Stiže Bora Otić pred somborsku publiku

* Gradska biblioteka Karlo Bijelicki i Klub ljubitelja stripova Sombor organizuju predstavljanje knjige Bore Otića

ŠOROM SREDOM, DVARED

(Prometej, 2018)

„I gledam a i čitam s radošću kako Bora Otić odslikava i opisuje svet koji nam postaje drag a najvećma nismo poznavali junake tog sveta koji je odistinski, opipljiv i realan. Da li taj svet postoji? Postoji! Da li ti ljudi koje vidimo ili čujemo ili naziremo iz Borinih priča postoje? Postoje! Da li ti predeli, ti salaši, te lenije, te kuće nakraj sela, ta polja, te reke, ta jezera, te šume, postoje? Postoje! Da li jezik kojim se u emisijama i pričama Otićevim govori postoji još uvek drag našim očima i našim ušima? Postoji! Da li još neko ko ume tako da priče svoje tka postoji ovde ili negde drugde? Ne postoji!

Samo moj dragi prijatelj Bora Otić ume tako da slika i ispisuje dobrotu u ljudima, jednostavno, nezlobivo ni malo, bez trunke ironije, samo s čistom namerom da svakoga predstavi velikim i pravim što njegovi junaci i jesu. Navodim samo jednu rečenicu iz priče „Zadušnice“ kao otpozdrav Otićevoj knjizi: “Najvećma se čuvalo poštenje i vrednoća, od malena se znalo šta je čije i ko šta radi.“

Pero Zubac

Rado vas očekujemo u 18 časova, u sredu, 13. februara, u sali Gradske biblioteke Karlo Bijelicki (Dečje odeljenje, Trg cara Lazara 3).

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Nađa Kovač 4-2 OŠ Bratstvo Jedinstvo Sombor, voditeljka emisije "Deco zdravo" Novog Radio Sombora

*****

Kada kažem knjiga prvo na šta pomislim je drugarstvo, ali ona može da podseća na puno toga. Može da piše o ljubavi, misteriji, drugarstvu i drugim temama.

Posebno mi se svidela knjiga Rene Gija „Bela griva“. Zadivilo me je drugarstrvo dečaka Folka i konja Bele grive. Poželela sam da pročitam i druge knjige koje imaju temu sličnog sadržaja. Ljubav je čarobna sila koja pomera granice između života i smrti što vidimo u ovom romanu. Iskrena ljubav čuva prijateljstvo. Ova knjiga nas navodi na razmišljanje koje osobine treba da ima pravi drug. Zaključujemo da treba da bude iskren, da čuva tajne i da bude požrtvovan.

Mislim da je knjiga najbolji prijatelj, jer je uvek pri ruci, ako si tužan tu je da te razveseli i nečemu nauči. Ako pišeš svoj dnevnik, on te nikada neće izneveriti ili odati tajnu, a ako imaš problem ili dilemu često je knjiga ta koja pomogne da ga rešiš.

23. april je Svetski dan knjige, jer su ljudi uvideli njen ogroman značaj za čovečanstvo.

Knjige mogu biti male, velike, tanke, debele, šarene, jednobojne, ali veoma je važno da budu poučne. Pomoću knjiga možemo da upoznamo mnoge tajne i nevidljive svetove i da naučimo da mislimo.

Riznica lepih misli i neotkrivenih tajni, knjiga je najpouzdaniji prijatelj koga čovek može da poželi.

~ . ~

Mihajlo Karlaš 4-2 OŠ Bratstvo Jedinstvo Sombor, voditelj emisije "Deco zdravo" Novog Radio Sombora

*****

Na  svetu ima puno različitih knjiga. Moja omiljena knjiga je „Alisa u zemlji čuda“. Ona opisuje kako je Alisa zaspala i počela da sanja da je u zemlji čuda.

Svaka knjiga koju pročitam me ponešto nauči. Mogu da budu smešne, tužne, strašne i zanimljive... One nam omogućavaju da proživimo neverovatne avanture i da zavirimo u nečije snove. Čitanjem tuđih (piščevih) doživljaja mi rastemo i postajemo iskusniji i mnogo snalažljiviji u velikom svetu iako smo još deca. Knjige nas zabavljaju, uče i razvijaju našu ličnost u pozitivnom smeru.

Pročitana knjiga je nama najbolji drug, jer svojim sadržajem može da nas usreći i rastuži. Kada vidimo da knjiga ima puno stranica ona postaje za nas novi izazov, skrivena tajna. Od pisca uvek saznajemo mnogo zanimljivih  i neobičnih činjenica koje nismo znali. Proživljavajući sa likovima neobične avanture saznajemo i pronalazimo pozitivne i negativne osobine koje ćemo prepoznati kod ljudi u svakodnevnom životu. Postajemo tako tokom života i sami likovi iz nekih pročitanih knjiga. One nam pomažu da razlikujemo dobro i zlo, da postanemo pozitivni ljudi. Knjige su te čarobne igračke koje nas navode da ih čitamo sve više i da postanemo robovi tajne njenih poruka.

One su spomenici reči koje te često usreće i zadive, pa imamo jako lep osećaj i ne možemo da prestanemo da mislimo na njih.

~ . ~ . ~ 

* Naši voditelji Nađa i Mihajlo *

~ . ~ . ~

Rubrika je objavljena u okviru realizacije i sprovođenja projekta na javni poziv sufinansiranja Grada Sombora, pod nazivom „Deco, zdravo – dvostruki multikulturalni Novi Radio Sombor za sve gradske i osnovne škole naseljenih mesta somborskog gradskog područja“. Korisnik sredstava, Udruženje PODIUM, izdavač Novog Radio Sombora putem kojeg ostvaruje imenovani projekat u oblasti informisanja građana od strane medija na području Grada Sombora, zahvaljujući sredstvima iz budžeta grada Sombora za 2018. godinu.

Objavljeno u Obrazovanje

* ET IN ARCADIA EGO - novo je ostvarenje multistvaralački svestranog književno-umetnički talentovanog somborskog intelektualca Čedomira Janičića 

Pred nama je naslovnica (njen nacrt) knjige priča, autora, istoričara umetnosti, muzejskog savetnika Gradskog muzeja Sombor. Novo štivo Čedomira Janičića trebalo bi da se pojavi u roku od nekoliko sedmica - saznajemo, a izdavač je Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" Sombor.

- S obzirom da je reč o našem kolegi vrednog svake pažnje, naravno ne činimo nikakav ustupak ili izuzetak što rado medijski najavljujemo knjigu Et In Arcadia Ego Čedomira Janičića - rekla je nam juče u neposrednom razgovoru ali i zvanično, Nataša Turkić, vd. direktora Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" Sombor. - Prelom knjige je završen, sve je spremno za štampu, a radujemo se što je izdavač naša biblioteka. Naravno, sledi i promocija o kojoj će svi ljubitelji dobre knjige, kao i uvek do sada, blagovremeno biti obavešteni - potvrdila je Turkić.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Strana 1 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…