Prikazivanje članaka po tagu kampanja

* Na adresu naše redakcije, dobili smo novi stručni članak povodom najaktuelnijih detalja u vezi sa Covid-19, čiji je autor svetski priznati profesor dr Rajko Igić a porsedstvom i zahvaljujući našoj uvaženoj saradnici dr Liljani Sokolovoj, koja nam je u uvodu napisala:
 
Poštovana redakcijo,
šaljem Vam tekst o korona virusu i kolektivnom imunitetu, akademika Prof dr Rajka Igića, koji je napisao na poziv Srpskog Lekarskog Društva. U tekstu se govori i o vakcini i pušenju u doba korone i biće objavljen u Zborniku radova o COVIDu-19 i korona virusu Akademije medicinskih nauka, sa ciljem da se na taj način doprinese polju poznavanja ove nove bolesti.
Vredelo bi širiti saznanje o štetnom uticaju pušenja duvana na kovid-19 jer će se tako istovremeno postići dva cilja: neki će pušači prekinuti pušenje, a smanjiće se i broj osoba koji počinju da puše. Epidemija korona će još podugo trajati, zato imamo vremena da intenziviramo antipušačku kampanju. O tome treba što češće obaveštavati (podsećati) javnost. Ovo je posebno zanimljivo s obzirom na neke informacije ovih dana, da pušači manje oboljevaju od COVIDa.
S obzirom da me je prof Igić zamolio da vam pošaljem tekst, srdačno vam se zahvaljujem uz puno sreće u daljem radu i našoj saradnji,
Srdačno,
Prim. mr dr med Liljana Sokolova
 
~ . ~

Rajko Igić (*), Univerzitet u Banjaluci, Medicinski fakultet, Zavod za farmakologiju i kliničku farmakologiju, 78000 Banjaluka, Republika srpska, Bosna i Hercegovina, Medicinski centar, 25000 Sombor, Srbija

Za pandemiju teškog repiratornog sindroma (kovid-19) odgovoran je koronavirus 2 (SARS-CoV-2). (**)

Taj virus je srodan koronavirusu SARS-CoV, uzročniku SARS epidemije između 2002. i 2004. godine. SARS-CoV-2 je krajem 2019. godine najpre izazvao epidemiju kovid-19 u Kini, a u martu ove godine proglašena je pandemija. Pošto pouzdanog leka za kovid-19 nema, ostalo je da se stvori kolektivni imunitet koji će eliminisati ovu zarazu. Stečenim imunitetom kod većeg dela populacuje će biti sprečeno širenje virusa. Kolektivni imunitet se stiče na dva načina, prirodnim širenjem infekcije ili vakcinisanjem. Eradikacija virusa prirodnim širenjem infekcije da se stekne kolektivni imunitet za koronavirus, je dugotrajan, a neprihvatljiv postupak jer bi veliki procenat obolelih, možda pratili milioni umrlih stanovnika sveta. Zato istraživači ubrzano rade na pronalaženju vakcine. Danas postoji više od 180 kandidata za razvoj vakcine protiv SARS-CoV-2 i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prati njihov razvoj. Dok se čeka na pronalazak vakcine i planira vakcinisanje većeg dela globalne populacije, suzbijanje širenja zaraze realizuje se oprobanim epidemiološkim postupcima, npr. nošenje maski, često pranje ruku, poštovanje međusobne udaljenosti, zabrana masovnog okupljanja, izolacija i karantin. Osim toga, pušačima se preporučuje da smanje ili prekinu pušenje, u cilju da kod njih bolest bude lakša.

Navedene medicinske mere, koje se uglavnom sprovode pod državnom kontrolom, trajaće sve dok se ne pronađe vakcina protiv SARS-CoV-2 i sprovede masovno vakcinisanje, tj. dok se ne postigne neophodan nivo kolektivnog imuniteta. Na osnovu sadašnjih podataka o ispitivanju brojnih kandidata za vakcinu, veliki su izgledi da će do pronalaska vakcine doći kroz nekoliko meseci ili za kraće od godine dana. Zatim će uslediti proces vakcinisanja velikog dela populacije - da bi uspelo da se dođe do eradikacije SARS-CoV-2.

(*) E-adresa: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

(**) SARS-CoV-2 je RNK tip virusa čiju građu,pored ribonukleinske kiseline, čine četiri strukturna proteina. Angiotenzin konvertirajući enzim 2 (ACE2), koji se mahom nalazi na epitelijalnim sekretornim ćelijama bronha, receptor je za koronaviruse (SARS-CoV i SARS-CoV-2)koji izazivaju akutne respiratornesindrome.Tako ovi virusi ulaze u ćelije organizma i u njima se multipliciraju.Humoralni imuni odgovor, nakon nekoliko dana posle infekcije,dovodi do stvaranja antitela (IgM, IgA, IgG)koja se vezuju za površinske glikoproteine virusa i sprečavaju infekciju ćelija i tkiva na kojima se nalazi ACE2.

........................

* U ovom članku najpre se ukratko razmatra kako se stiče kolektivni imunitet i dokle se stiglo s pronalaženjem vakcine za SARS-CoV-2, a potom se iznose podaci o pušenju duvana i kovidu-19:

Kolektivni imunitet

Kolektivni imunitet (engl. herd immunity,indirect protection, community immunity, community protection) protiv virusne infekcije postiže se kada u populaciji postoji dovoljno velik procenat imunih pojedinaca.(1)  U tom momentu inficirani pojedinci ne šire bolest jer nepostojidovoljan broj osetljivih pojedinaca ilanac transmisije se prekida. Kolektivni imunitet se stiče na dva načina, putem prirodne infekcije i vakcinisanjem. Visina kolektivnog imuniteta, tj. prag kada se lanac transmisije virusa prekida, izražava se odnosom imunih i osetljivih osoba. U slučajuSARS-CoV-2, neophodno je da broj imunih osoba bude između 50% i 67% kako bi se postigla dovoljna visina kolektivnog imuniteta. Kritičan faktor za prag kolektivnog imuniteta za bilo koje virusno oboljenje je trajanje imune memorije. Tako u slučaju malih boginja, varičele i rubeole, imunitet se dugotrajno održava – bilo da je stečen infekcijom ili vakcinisanjem. Za sada postoji malo podataka o reinfekciji SARS-CoV-2, ali se na osnovu saznanja o trajanju zaštitnog imuniteta kod blažih sezonskih infekcija drugim korona virusima– HCoV-NL63, HCoV-229E, HCoV-OC43 i HCoV-HKU1 – pretpostavlja da je stvoren imunitet za SARS-CoV-2 relativno kratkotrajan.[2] Otuda je potrebno da su vakcine ne samo efektivne, nego će program vakcinisanja možda zahtevati davanje dve doze u određenom razmaku, a nekada i treće (buster) doze da se obezbedi dugotrajnija zaštita.

Interesantna je procena Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za SAD. Ako bi se čekalo da 60% stanovnikastekne imunitet,trebalo bi da kovid-19 preboli 198 miliona osoba (umrlo bi 0,5% obolelih ilinekoliko stotina hiljada ljudi) od 330 miliona žitelja te zemlje. Do danas je oko 10% Amerikanaca zaraženo i ako imunitet traje 2 do 3 godine (ta dužina nije ustanovljena), kolektivni imunitet za SARS-CoV-2 se verovatno ne bi postigao.Efektivna vakcina i propisna vakcinacija bi pomogli da se postigne kolektivni imunitet. Ni u Srbiji stvaranje kolektivnog imuniteta prirodnim širenjem infekcije ne bi bilo bolje; zato se čeka vakcina i planira vakcinisanje stanovništva.

Kandidati za SARS-CoV-2 vakcinu

Zaranije poznate korona virusne infekcije nisu proizvedene vakcine. Za SARS-CoV, MERS-CoV načinjeni prvi koraci, a do prekida je došlo zbog eradiciranja virusa ili zbog dugotrajnog tradicionlanog postupka (obično je potrebno skoro 15 godina). Za druge koronaviruse, koji izazivaju relativno blage bolesti, proizvodnja vakcine i nije potrebna. Međutim, za pandemiju izazvanu SARS-CoV-2 virusom neophodan je mnogo brži razvoj vakcine. I ne samo to, davanje dve ili tri doze vakcine zahtevaće da se u svetu proizvede oko 16 milijardi doza. Pri tome, može doći do nestašice špriceva, flašica u kojima se doprema vakcina, a neće biti laka ni organizacija globalnog vakcinisanja

WHO saopštava da sumeđu više od 180 kandidata za razvoj vakcine SARS-CoV-2, već 42 kandidataušla u klinička ispitivanja, a deset od njih su u fazi 3 ispitivanja.(3) Neke su vakcine pripremaju ubrzanom tradicionalnommetodom (inaktivirane vakcine,žive atenuirane vakcine), druge su rekombinantne proteinske vakcine ili vektorske vakcine, a ostale su RNK ili DNK vakcine. (4)

Inaktivirane vakcine se zasnivaju na gajenju SARS-CoV-2 u ćelijskim kulturama, a zatim sledi hemijska inaktivacija virusa. Tu tehniku, između ostalih, koriste firme iz Kine, Indije i Kazahstana (Sinovac, Bhart i Research Institute). Pošto se takva vakcina proizvodi od celokupnog virusa, imuni odgovori će se verovatno dešavati na sve proteine virusa. Tri kandidata su iz Kine, a po jedan iz Indije i Kazahstana u fazi 3 kliničkog ispitivanja.Ove vakcine se daju intramuskularno.

Žive atenuirane vakcine se proizvode od genetski oslabljene verzije virusa koji se u vakcinisanom organizmu ne razmnožavaju i ne dovode do bolesti, ali izazivaju imune odgovore koji su slični onim kod prirodne infekcije.Prednost tih vakcina je što se mogu davati intranazalno pa imuni odgovori štite gornje respiratorne puteve. Sigurnost ovih vakcina može biti problem usled varijacija pri modifikaciji virusa. Samo se tri ovakve vakcine ispituju u predkliničkom stadijumu (Codagen u saradnji saSerum Institute of Indija).

U rekombinantnim proteinskim vakcinama se polaziod proizvodnjejednog od virusnih proteina. U tu se svrhu koriste ćelije, sisara, insekata, kvasca ili biljaka.Od ranije postoji iskustvo u proizvodnji rekombinantne proteinske vakcine za grip, ali proizvodnja glavnog koronavirusnog glukoproteina  (‘spike protein’, klinasti protein) je niska što otežava proizvodnju mnogobrojnih doza koje su neophodne dabi se zaustavila pandemija.Ova vakcina se daje parenteralno i ne dovodi do jačeg imuniteta disajne sluznice. Većinavakcina ovog tipa su u predkliničkom razvoju.

Velika grupa vektorskih vakcina koristi druge viruse u koje su ugrađeni geni koji proizvode ‘spike protein’, a u njihovom genomu je izostavljen deo kojim se razmnožavaju uin vivo uslovima. Većinom se u tu svrhu koriste adenovirusni vektori, influenza virusi Sendai virus. U Rusiji su razvijena dva tipa rekombinantnog adenovirusa (tip 26 tip 5) koji sadrže gene za SARS-CoV-2. Vakcine su ispitane u dve otvorene, nerandomizirane studije u koje je uključeno ukupno 76 osoba (faza 1/2); one su bez neželjenih efekata i podstiču humoralni i celularni imunitet, ali se čeka provera efektivnosti u prevenciji kovida-19. (5)Modifikovani virusi se apliciraju intramuskularno, ulaze u telesne ćelije i stvaraju protein na koji nastajeimuni odgovor. Neka su klinička istraživanja u fazi 3(Gamaleya Research Institute), a druga su u fazama 1 i 2.

DNK vakcine se zasnivaju na plazmidima DNK koje lako stvaraju bakterije. U plazmidima se nalaze geni koji su odgovorni za stvaranje proteina površinske ovojnice koji se proizvodi u tkivima vakcinisane osobe. Prednost ove tehnologije je što omogućava veliku proizvodnju stabilnih plazmida DNK. Četiri kandidata DNK vakcine protiv SARS-CoV-2 su u fazama 1/2.

RNK vakcine su slične DNK vakcinama. Genetski material za antigen se koristi umesto antigena jer antigen se proizvodi u ćelijama vakcinisane osobe. Fabrike lekova Fajzer i Moderna ispituju kandidate ovog tipa vakcine u fazi 3 kliničkih studija, a nekoliko firmi vrši ispitivanja u fazi 1/2. Vakcine se apliciraju parenteralno i verovatno ne dovode do jačeg imuniteta u sluznici disajnih organa.

Faza 3 kliničkog ispitivanja (trenutno postoji deset SARS-CoV-2 kandidata) treba da pokaže da je vakcina efektivna i sigurna na velikom uzorku ispitanika. (4, 6) Svi ovi kandidati za vakcine, daju se intramuskularno i takva aplikacija dovodi do snažne IgG produkcije kojom se štite donji delovi respirtornog trakta. Međutim, produkcija IgA dovodi do zaštite gornjeg dela respiratornog trakta, poput one kod prirodne infekcije. U gronjem delu respiratornog trakta,jedino se nađe nizak nivo IgG kada je u serumu visok titar tog imunoglobulina. Odsustvo IgA ukazuje da imunizacija koja proizvodi IgG ne vodi ‘sterilizaciji’ gornjeg pespiratornog trakta i tako se ne sprečava širenje virusne infekcije.Očiglednu prednost imaju vakcine koje se mogu davati intranazalno, poput živih atenuiranih vakcina ili virusnih vektora koji se apliciraju intranazalno. Nažalost, ni jedna takva vakcina još nije dospela u fazu kliničkog ispitivanja.

Imunitet kod osoba prirodno zaraženih SARS-CoV-2 se stvara i postepeno opada; verovatno u okviru dužine “normalnog” imunog odgovora, ali još nije poznato kakav je imuni odgovor kod vakcinisanih osoba.  Na osnovu istraživanja kandidata za vakcinu u fazi 2 (Sinovac iPfizer), zaključeno je da starije osobe slabije odgovaraju na vakcinu od mlađih osoba. Pošto deca obično jače reaguju na vakcinu od odraslih, verovatno će im se davati manje doze. Prioritet za vakinisanje će dobiti rizične grupe, uključujući zdravstvene radnike, a distribucija vakcina u svetu će zahtevati posebnu pažnju.  

Pušenje duvana i kovid-19

Naučna debata o uticaju pušenja na SARS-CoV-2 otpočela je nakon nalaza da bi pušenje moglo biti zaštitnik od kovida 19 jer je nađeno da među obolelim koji su smešteni u bolnice bilo manje pušača od nepušača. (7) Međutim, na osnovu brojnih istraživanja,koja su sprovedena u Kini, Koreji i SAD, pokazano je da pušenje duvana dovodi do težeg oblika kovida-19. (8)Zato su usledile preporuke da se u doba pandemije smanji pušenje i da se pojača uticaj na pušače da prekinu pušenje. (9, 10) Da bi se to ostvarilo, neophodno je da stručni timovi, lekari icelokupno medicinsko osoblje iznosi u javnost da pušenje duvana može pogoršati kovid-19.Tako će se preventivno uticati na osobe koje ne počnu pušiti, a na pušače da zauvek ostave pušenje. Nedavno sprovedeno istraživanje u Iranu, epicentru kovida-19 na Srednjem Istoku i zemlji s visokom prevalencijom pušača, ustanovilo je da je preko 50 odsto bivših pušača prestalo pušiti zbog kovida-19i da planiraju da nastave apstinenciju kada u toj zemlji prođe epidemija. (11)

Poznato je da pušenje duvana oštećuje imuni sistem i plućna tkiva. To ima za posledicu da su hronični pušači osetljiviji na respiratorne i druge infekcije. Tako pušači imaju dvostruko veću šansu da obole od gripe. Uz to, simptomi gripe su teži kod teških pušača nego kod nepušača. Pušenje duvana je važan faktor rizika za pojavu karcinoma pluća i hroničnu opstruktivnu bolest.Epidemija korona virusnog oboljenja iz 2012. godine (MERS-CoV) izazvala je veći mortalitet kod pušača nego nepušča. (12)

Osim uticaja pušenja duvana na širenje i težinu kovida-19, vredi istaći da duvanski dim stimuliše jetrene enzime, citohrom P450 (CYP)1A2 i CYP2B6. (13) To su enzimi koji metabolišu različite lekove, npr. hlorokin,hidrohlorokin, amitriptilin, klozapin, haloperidol, imipramin, olanzepin, ondasetron, propranolol, teofilin, varfarin i kofein. Zato se kod pušača (najviše kod onih koji puše 7-12 cigareta dnevno) smanjuje nivo leka u krvi i zato im se daju veće doze leka da se postigne zadovoljavajući efekat. Međutim, kada pušač ode u bolnicu u kojoj je zabranjeno pušenje, on naglo postaje nepušač i ako nastavi s uzimanjem ranije veće doze odgovarajućeg leka, kod njega za oko nedelju dana nivo CYP1A2 opadne i aktivnost odgovara onoj kod nepušača. Ranije povećana doza(za oko 50%) sada je previsoka i moguće je da dođe do neželjenog efekta leka. Opisano je, na primer, da se nivo klozepina u plazmi pušača koji naglo prestaje da puši, u proseku povećava za 72%. Kod takvih pacijenata je opisana pojava konfuzije, tonično-kloničnih grčeva, stupora i kome, a nekada se javlja i aspiraciona pneumonija. Pošto CYP1A2 ubrzava metabolizam kofeina, pušačima je neophodno četiri puta više kofeina u odnosu na nepušače da im nivo kofeina u plazmi bude podjednak. Pušenje dovodi do indukcije CYP2B6 enzima, a njegovi supstrati su bupropion, klopidogrel, efavirenz i nevirapin. Farmakokinetske interakcije lekova i pušenja, izazivaju hemijski sastojci u dimu cigarete (ima ih više od stotine), a farmakodinamske interakcije nastaju usled nikotina. Tako nikotin, usled aktiviranja centralnog nervnog sistema, smanjuje sedaciju kod pušača koji uzimaju benzodijazepine. Ukoliko pacijent naglo prekine s pušenjem, a uzima benzodijazepine, postoji rizik od pojave depresije. Pušenje povećava  neželjene efekte oralnih kontraceptiva (tromboemolizam, infarkt miokarda, šlog), a efikasnost inhalacionih kortikosteroida se smanjuje, osobito kod astmatičara, ako bi pušili.

U doba izolacije i socijalnog udaljavanja zbog koronavirusa, mnogi pušači puše veći broj cigareta, a neki bivši pušači se ponovo propuše. Zato krizni štabovi, ostali timovi koji vode borbu protiv pandemije kovida-19 i celokupno medicinsko osoblje treba da intenzivnom intervencijom motivišu pušače dazauvek prestanu pušiti. Da se olakša odvikavanje pušenja ili umanji želja bivšeg pušača da ponovo puši, osoba može privremeno koristiti farmaceutske pripravke nikotina, bupropion (Zyban) i vareniklin koji smanjuju nikotinsku zavisnost i pomažu kod apstinencijalne krize. 

Reference

  1. Omer SB, Yildirim I, Forman HP. Herd immunity and implications for SARS-CoV-2 control. JAMA. Published online October 19, 2020. doi:10.1001/jama.2020.20892

 

  1. Edridge, A.W.D., Kaczorowska, J., Hoste, A.C.R. et al. Seasonal coronavirus protective immunity is short-lasting. Nat Med (2020). https://doi.org/10.1038/s41591-020-1083-1.

 

  1. Draft landscape of COVID-19 candidate vaccines. https://www.who.int/publication+m+itern+draft-landscape-of-covid-19-candidate-vaccines. (Accessed 1 November 2020).

 

  1. Kramer F. SARS-CoV-vaccines in development. Nature 2020;586(7830):516-527.

 doi: 10.1038/s41586-020-2798-3.

 

  1. Logunov DY, Dolzhikova I, Zubkova O, et al. Safety and immunogenicity of an rAd26 and rAd5 vector-based heterologous prime-boost COVID-19 vaccine in two formulations: two open, non-randomised phase ½ studies from Russia. Lancet 2020;396:887-97.

 

  1. Poland GA, Osyannikova GI, Keennedy RB. SARS-CoV immunity: Review and applications to phase 3 vaccine candidates. Lancet 2020 Oct 13:S0140-6736(20)32137-1. doi: 10.1016/S0140-6736(20)32137-1. 

 

  1. Forsalinos K, Barbouni A, Niaura R. Systematic review of the prevalence of current smoking among hospitalized COVID-19 patients in China: could nicotine be a therapeutic option? Reply.Intern Emerg Med 2020:1-2. doi: 10.1007/s11739-020-02457-2.

 

  1. Patanavanich R, Glantz SA.Smoking is associated with COVID-19 progression: a meta-analysis. Nicotine Tob Res 2020;22:1653-1656. doi: 10.1093/ntr/ntaa082.

 

  1. WHO. Smoking and COVID-19. Scientific Brief, 2020.

 

  1. Igić R. Smoking and COVID-19. Vojnosanit Pregl 2020;77:461-2.

 

  1. Kalan ME, Ghobadi H, Taleb ZB et al. COVID-19 and beliefs about tobacco use: an online cross-sectional study in Iran. Environ Sci Pollut Res.https://www.doi.org/10.1007/s11356-020-11038-x.

 

  1. Park JE, Jung S, Kim A. MERS transmission and risk factors: a systematic review. BMC Public Health 2018;18:574.doi: 10.1186/s12889-018-5484-8.

 

  1. Igić R. Osnovi gerijatrije. Banjaluka, Medicinski fakultet, 2020.

~ . ~

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

Grad Sombor i ove godine obeleževa Evropsku nedelju mobilnosti u okviru koje će se svakoga dana organizovati razne aktivnosti koje promovišu zdrave stilove života i inkluziju. U ovaj veliki međunaordni projekat uključen je i grad Sombor, pa je tako danas (sreda, 16. novembar) na Trgu sv.Đorđa (kod krsta), održana i prva aktivnost promocije zdravlja. Izjavu je ovim povodom dala članica Gradskog veća za oblast dece, omladine, sporta i zdravstva Antonija Nađ Kosanović

Gradska većnica za sport, omladinu, decu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović otvorila je manifestaciju u kojoj otpočetka daje primer

- U toku Evropske nedelje mobilnosti širom Srbije se obeležavaju razni oblici aktivnosti, samim tim želimo da uključimo što veći broj naših sugrađana i na taj način da podignemo svesti o tome koliko je važno da se bave sportom -istakla je Antonija Nađ Kosanović. - Mogu da utiču na sementarni način života, što doprinosi celokupnom sopstvenom zdravlju. Evropska nedelja mobilnosti svakako ima za cilj da zajedno utičemo na pitanje mobilnosti i da koristimo urbano prevozno sredstvo. Želimo dakle da uključimo naše sugrađane da koriste prevozno sredstvo koje iziskuje prirodni oblik kretanja a to je bicikl, da manje koriste prevozna sredstva koja zagađuju životnu sredinu.

Nađ Kosanović je dopunila: - Kroz kampanju, svi zaintresovani učesnici će imati mogućnosti da se oprobaju u raznim fizičkim aktivnostima naravno vodeći računa o epidemiološkoj situaciji. Uz tehničku podršku Sportskog saveza grada Sombora i logistiku Sportskog centra Soko, lokalna samouprava odvaja određena sredstva, kako bismo omogućili svim našim sugrađanima da se bave sportom i da budu fizički aktivni. Iz svog iskustva znam koliko fizička aktivnost utiče na celokupan organizam i zdravlje čoveka. Ovde danas, sa Savetom za zdravlje, Gradskom organizacijom crvenog krsta i Zavodom za javno zdravlje, imamo mogućnosti da uz razgovor sa građanima i podelom flajera utičemo i promovišemo zdrave stilove života i zdrave navike.  

U okviru Evropske nedelje mobilnosti organizovana je i anketa na temu fizičke aktivnosti i navika koju možete da popunite na sledećem linku:

https://www.sombor.rs/gradska-uprava/javno-zdravlje/evropska-nedelja-mobilnosti-2020/

Ovogodišnje obeležavanje Evropske nedelje mobilnosti traje od 16. do 22. septembra a iz Srbije je uključeno 29 gradova i opština.

Fotografije (naslovna, u tekstu i u slajdovima ispod rubrike): Endi Vaš

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Sombor na dlanu“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Objavljeno u Prva vest

* Kraudfanding kampanja (Crowdfunding) - protiče od strane čuvene Fondacije Rejmon Nikole Trast iz Londona - kao podrška obrazovanju u Srbiji

- Do danas smo prikupili 5.742 funti, a naš cilj je 18.000 funti do sredine decembra - ističe Kristina Hilčenko, osnivačica Fondacije i poručuje: - Neka deca u srpskim školama nemaju udžbenike i nedostaje im osnovni školski nameštaj.

Molimo vas da nam pomognete da napravimo mali doprinos, posetite našu stranicu za grupno finansiranje:

https://chuffed.org/project/raymond-nicolet-trust
https://chuffed.org/project/raymond-nicolet-trust-serbia

Svaki primljeni dinar, donacija, ide u pomoć deci-đacima u Srbiji, a za donacije od 25 funti imamo niz pogodnosti ili usluge (na kraudfanding stranici) koje možete odabrati da bismo vam izrazili zahvalnost, uključujući niz slika sa donjeg spiska:

https://www.fineartescape.com/art-for-sale/

Ove slike su poklonili kao što smo izveštavali na stranicama posvećenim Fondaciji Rejmon Nikole Trast (The Raymond Nicolet Trust) srpski umetnici koji razumeju potrebu za akcijom i podržavaju ovu plemenitu, humanu stvar.

Hvala unapred na vašoj velikodušnosti!

*Zajedno ćemo svet učiniti boljim*

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
petak, 21 avgust 2020 17:27

Nezavisni mediji zavise od tebe!

* Pokrenuta je kampanja za podršku održivom poslovanju medija u Srbiji pod nazivom „Nezavisni mediji zavise od tebe!”, a čiji je cilj informisanje i edukacija građana o potrebi i načinima pružanja podrške medijima koji rade u javnom interesu

Pri pomenu nezavisnih medija najveći broj građana Srbije pomisli na istraživačko novinarstvo, ali to je tek deo spektra tema kojima se nezavisni mediji u Srbiji bave. Osim njih, u Srbiji postoje i rade lokalni nezavisni mediji, koji su najčešće prve instance kojima se građani obraćaju za pitanja od društvenog i lokalnog značaja, kao i oni koji se bave ukazivanjem na propuste sistema, korupciju, pogrešno obaveštavanje javnosti, lažne vesti. Tu su i mnogi drugi, čak i oni koji se bave kreiranjem zabavnog ili satiričnog sadržaja, a koji se zbog svog profesionalnog i nezavisnog rada nalaze u nezavidnoj poziciji na tržištu.

Razlozi za pokretanje ovakve kampanje su mnogobrojni. Jedan od osnovnih je izgradnja i jačanje sprege poverenja, tamo gde ona postoji, između građana i medija. Uvid u način finansiranja medija važan je preduslov za otvoreniji odnos medija i opšte javnosti, društva, kojima oni služe. Ovakva otvorenost medija ka društvu uslov je za dalji razvoj okruženja u kojem funkcionišu, kao i temelj njihove održivosti.

Istraživanja pokazuju da su građani sve više zainteresovani za pružanje podrške medijima koji objektivno i nepristrasno informišu, ali da nisu dovoljno upoznati sa načinima kako to mogu da urade. Zato je neophodno ukazati im na mogućnosti podrške kroz različite sisteme pretplate, članstva, individualnih donacija, popularnog „crowdfunding-a” i drugih, na koje će ova kampanja biti fokusirana i tako pomoći opstanak ugroženih nezavisnih medija u Srbiji.

Projekat jačanja okruženja za održivost medija će ovom kampanjom pokušati da približi javnosti izazove sa kojima se profesionalni novinari u nezavisnim medijima svakodnevno suočavaju, kako uspevaju da ostanu dosledni principima objektivnog novinarstva, kao i kolika je vrednost njihovog rada za Srbiju kao društvo. Ideja ove kampanje je da takve medije ohrabri i osnaži kroz edukaciju o mogućnostima finansiranja, kao i da razvije svest kod publike da vesti, istraživačke priče i ostali sadržaji od javnog interesa koje nezavisni mediji objavljuju, imaju svoju vrednost.

- Sloboda informisanja je jedno od fundamentalnih prava demokratskog društva, ali kao što je slučaj i sa drugim građanskim pravima i slobodama, njeno očuvanje zavisi od svih nas. S obzirom na trenutnu ekonomsku i društveno-političku realnost u svetu, opstanak različitih formata profesionalnog i nepristrasnog novinarstva je moguć samo uz podršku njihove publike. Ova kampanja će omogućiti da se ta činjenica postavi u prvi plan, ali će takođe otvoriti mogućnost pobornicima i pristalicama nezavisnih medija i kvalitetnog novinarstva da stanu u njihovu odbranu. U isto vreme, predstavnici medija imaju odgovornost da direktnije komuniciraju sa svojim korisnicima, slušaju njihove potrebe i fokusiraju se na teme od javnog i lokalnog interesa. Ova kampanja daje priliku medijima da edukuju svoju publiku o značaju pristupa kvalitetnim informacijama i novinarstvu koji im pomaže da donose važne odluke u životu.

Negovanjem ovakvog odnosa uzajamnog razumevanja, zasnovanog na međusobnom poverenju i poštovanju medija i građana, stvaramo bolje okruženje za razvoj zdravog društva i kritičkog razmišljanja, ali takođe otvaramo put kreiranju održivijih biznis modela za nezavisne medije u Srbiji - izjavio je povodom početka kampanje Evan Trejs, direktor USAID-ovog Projekta jačanja okruženja za održivost medija.

Kampanja je počela 28. jula pod sloganom „Nezavisni mediji zavise od tebe!”  i u naredna tri meseca će kroz elektronske medije, ali i digitalne kanale i video materijale pokušati da pomogne javnosti u razumevanju kompleksnosti situacije i prepreka na koje nezavisni mediji nailaze i da podstakne različite načine pružanja podrške medijima. Osim dokumentarnih klipova i intervjua sa izabranim predstavnicima medija iz čitave Srbije, a koji će biti dostupni i na sajtu kampanje: podrzimedije.rs, kao i na Facebook, Instagram i YouTube kanalu „Podržimedije” - u okviru kampanje su lansirane i online konferencije i radionice, namenjene kako predstavnicima medija, tako i široj javnosti.

Kampanja je pokrenuta u okviru USAID-ovog Projekta jačanja okruženja za održivost medija (eng. USAID Strengthening Media Systems Project - SMS), koji implementira IREX.

Više o SMS projektu: https://www.irex.org/project/strengthening-media-systems

Izvor: https://podrzimedije.rs/

Pripremila: Maja Radu

Objavljeno u Prva vest

* Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost”, u cilju unapređenja programske platforme, ciljeva i prioriteta za naredni period, otvaraju dijalog o reformi organizacije u pravcu redizajniranja identiteta i imidža sindikata i podizanja prepoznatljivosti i nivoa poverenja u njega

U tom cilju, UGS NEZAVISNOST su organizovali tematsku raspravu pod nazivom „Strategija i medijski nastup sindikata”, na kojoj smo tragali za odgovorima na ključno pitanje: kako svakodnevni sindikalni rad transformisati u produktivni socijalni marketing?

S obzirom da sindikalno delovanje nije ograničeno samo na sferu rada, već da se na sindikalnoj agendi nalaze i pitanja kvaliteta života, dostupnosti javnih dobara, blagostanja, vladavine prava i ravnopravnosti, prava na informisanje i učestvovanje, UGS NEZAVISNOST teži daljem razvoju saradnje sa brojnim partnerima i pojedincima iz akademskog i civilnog društva.

Stoga su, na ovu tematsku raspravu, osim članova našeg Izvršnog i Programskog odbora, kažu u UGS NEZAVISNOST, za civilno društvo, političko delovanje i javne kampanje Ujedinjenih granskih sindikata NEZAVISNOST, pozvani i brojni prijatelji sindikata i predstavnici nezavisnih medija.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…