* Šesti "Somborski salon", smotra somborskog likovnog stvaralaštva, biće otvoren u utorak, 21. avgusta, u Galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor, u 19 časova. Selekciju radova napravio je Sava Stepanov, likovni kritičar i istoričar umetnosti iz Novog Sada, koji će i otvoriti izložbu. Svoje radove će predstaviti 28 somborskih autora, a postavka će trajati do 8. septembra

Selektor Sava Stepanov povodom "Somborskog salona 2018" kaže: 

- Prilikom (raz)gledanja tradicionalnih salonskih izložbi posmatrač uvek mora imati na umu osnovnu intenciju tih izložbenih postavki: prezentovanje stanja i tokova umetničke prakse u aktuelnom trenutku. Umetnost je, pre svega, odraz i proizvod sveta i vremena u kome živimo. A karakteristika današnjeg življenja jesu stalne i sve ubrzanije promene te aktuelna umetnost funkcioniše poput živog, dinamičnog i konstantno promenjljivog organizma... Uostalom, stoga se umetnički saloni i priređuju svakogodišnje, iz godine u godinu. Revnosnija učešća umetnika na tim izložbama umetnika promovišu u svojevrsnog hroničara svog doba.

Po njegovim sadašnjim reakcijama i stavovima, sudiće se o našem vremenu u budućnosti. Takođe i eksponati prezentovani na ovogodišnjem Somborskom salonu će vremenom postajati relevantni arte-fakti o vremenu pred kraj druge decenije XXI veka, o stepenu naše svesti pred životnim izazovima, o našim nastojanjima i dometima. Zbog toga će, recimo, katalozi tih tradicionalnih salonskih izložbi – poput ovog iz kojeg upravo čitate ponuđeni tekst - postati svojevrsni dnevnici o društvenim i umetničkim zbivanjima, izvori budućim prosudbama o našem sadašnjem življenju i sadašnjoj umetnosti. Zasigurno će u narednim vremenima i ovogodišnja izložba Somborskog salona biti razmatrana i valorizovana. Sud o aktuelnoj somborskoj umetničkoj situaciji će zasigurno u nekoj budućoj istoriji umetnosti izgledati drugačije – jer nečiji današnji dometi će izdržati sud vremena, baš kao što će određena aktuelna ostvarenja biti „izgubljena u vremenu”.

Saloni su izložbe koje su danas kod nas u krizi, ili tačnije rečeno – u transformaciji. U vremenu druge polovine dvadesetog veka to su bile manifestacije koje su sasvim meritorno konstatovale stanje umetničke produkcije, ukazivale na nove stilske situacije, afirmisale umetnike koji su izlagali kvalitetne ideje i dela… Međutim, novo vreme i nova umetnost, pogotovo umetnost koja nakon 2000-te proističe iz uznapredovale tehnologizacije i medijalizacije sveta, odista je zanemarila i učinila “neadekvatnim” reprezentativne salonske prezentacije. Jer, nova umetnost itekako odbacuje nekadašnji oreol duhovne prevlasti i ekskluzivitet uzvišenosti. Globalni network je tehnološkoj umetnosti obezbedio nove i do tada neslućene mogućnosti prezentacije. Današnja vrhunska digitalizacija je postala običnost, redovno stanje. Dakako, u tim okolnostima je promenjen karakter i funkcionalizacija savremene umetnosti te ona teži poistovećenju sa kolotečinom svakodnevlja – bez nastojanja da se izdvoji, nego naprotiv, nameravajući da se u stvarnost funkcionalno i delotvorno integriše. 

Sve to je proširilo problematikui salonskih izložbi: savremeni umetnik je limitiran pri izlaganju jer se, najčešće, još uvek prinudno prilagođava klasičnoj salonskoj reprezentativnosti. Istovremeno, i prosečnom savremenom posmatraču se nametnuo problem novih kriterijuma pri percepciji ovakvih izložbi. Ipak, glavni nesporazum proističe iz sukoba kriterijuma aktuelnosti. Jer, na ovakvim izložbama je važnije biti obavešten o umetničkoj inovaciji nego (ponovo) videti neke osvedočene vrednosti... Jer, salonska prezentacija ima tendenciju da bude „u toku“. Na velikoj sceni naših, evropskih i svetskih umetničkih zbivanja promene su odista turbulentne. Neki analitičari savremene umetnosti vizionarski govore o posledicama tih promena. Tako Karolin Kristov-Bakargijev, autorka koncepcije svetski ugledne izložbe Dokumenta 13, piše da više nije sigurna da će polje umetnosti u svom današnjem obliku prostojati i u narednim decenijama XXI veka. Jer, umetnost je prinuđena da se infiltrira u tokove informacijskih sistema, u oblast nauke i tehnologije... Tradicionalni estetički i etički kriterijumi se sve više gube i potiskuju jer se umetnost svodi na primarne i novom vremenu primerene reakcije, procese i izdelke... 

Ima li smisla ova i ovakva rasprava povodom izložbe ovogodišnje postavke Somborskog salona? Tačnije, da li su te i takve promene bitne i vidljive u shvatanjima i delima somborskih umetnika?

Čini se da ova, šesta izložba nakon ponovnog pokretanja Somborskog salona, sada već sasvim jasno, emituje određene inovativne impusle kojima se menja duh i karakter nekadašnjih postavki. Somborska likovna scena se tokom protekle pola decenije posve promenila, modernizovala, približila životnim impulsima i značajno osavremenila - te su među izložbenim eksponatima slike u kojima je vidljiva briga o medijskoj čistoti i o načelima autonomije pikturalnog jezika; tu je i inovativno shvatanje skulpture sa ispitivačkim odnosom prema tradicionalnoj trijadi (materijal-masa-prostor); na poslednje dve-tri izložbe su prisutni i digitalni radovi u kojima se manifestuje duh globalne medijalizacije; zapaženi su i prilozi iz „proširenog polja fotografije“...

Radi objektivnosti i preciznosti, važno je konstatovati da je najveći broj eksponata lišen radikalizma, drastičnosti, nemilosrdnog odbacivanja svega što podseća na tradicionalnu estetiku. Šta više, čini se da ni jedan rad izložen na ovogodišnjem salonu nije lišen diskretne osećajnosti. Put do potpunog hvatanja koraka sa aktuelnostima sa velike umetničke scene je dug i težak. Pogotovo u sredinama kakav je današnji Sombor, grad koji još uvek nije sredina koju karakteriše visokotehnološka sveprisutnost... No, možda je baš zbog toga ovaj salon istinski zanimljiv. Jer, pažljivijem posmatraču neće izmaći zapažanje jasnog kritičkog odnosa prema stvarnosti, bez obzira na sve metaforičke i simboličke oblande: ovi somborski umetnici su još uvek uvereni da se dehumanizujućim trendovima medijalizacije, nadolazećoj robotici i zastražujućim futurološkim predviđanjima – umetnošću možemo suprotstaviti; oni nas svojim delovanjem i ostvarenjima uveravaju u delotvornost utopijskog projekta umetnosti; oni nam daju nadu da je moguća pozitivna dijalektika i da čovek još uvek ima šanse da se ostvari kao osnovna jedinka ljudskog društva.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

* U utorak 7. avgusta, u veoma prijatnoj atmosfera inače vrele avgustovske večeri u maloj galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić", održan je nesvakidašnji, nadasve interesantan multimedijalni projekat, kombinacije fotografija i zvuka Human Generis, autora Eleonore Lombardi i Evandra Pjerdomenika. Na izlozbi se i ovoga puta okupio veliki broj prijatelja umetnosti, galerija je bila premala da primi sve zainteresovane, koji su hteli da vide zaista zanmiljiv projekat dvoje mladih umetnika iz Italije koji se po prvi put predstavljaju Somboru

“Humani Generis” je multimedijalni projekat koji se sastoji od 6 segmenata. Svaki deo sadrži fotografije i muziku. Autor fotografija je Evandro Pjerdomeniko, dok je muziku komponovala Elonora Lombardi.

Cilj projekta je da se putem slike i muzike napravi sinestezija posmatrača sa pričom o ljudskom biću i njegovoj evoluciji.

Humani Generis je priča kroz čula, sinesteziju: to je prva faza života kada su percepcije ujedinjene i razmenjuju se. To je priča o ljudskom biću preko fragmenata njegovih fizičkih, emotivnih i psihičkih karakteristika.

Zbog toga projekat ima 6 medjusobno različitih a ipak vezanih delova. Samo jedna priča ograničila bi slobodu interpretacije posmatrača. Cilj je da posmatrač slobodno interpretira projekat, da prima preko svog iskustva, svojom slobodnom voljom.

Svaki deo projekta ima svoju muziku. Za svako čulo mozak ima drugačiji regiju a sve regije su vezane. U sinesteziji, zvuk može da predlož boju ili stvori sliku, a slika može da predloži muziku i tako redom. Nekim osobama to se dešava spontano - a za neke to nije lako.

Ta cerebralna hiperaktivnost dopušta oslobađanje iz konteksta i postizanje slobode interpretacije. Za povezanost je potreban proces divizije. Ljudsko biće se prvo podelilo a zatim, postepeno povezalo od prvog do poslednjeg dela (Neden), gde se preko arhetipa objašnjava proces stvaranja ljudske vrste.

Delovi:

PRIMUM: Otvorim oči i proizvodim svet, koji zauzvrat proizvodi i drugi svet, intiman i lični. Ambijent  i spoljni i unutrašnji. To je perceptivna igra.

SUBSTANTA: Telo je prva percepcija, gledamo ga, pokrećemo, slušamo. Ono je ogroman pejzaž gde se rađa supstanca koja nas vodi kroz život.

NEA GENESIS: Rodio se svet, rodilo se telo, sada se rađa duša, stara i atavistička, rođena pre naših sećanja, telo je ambijent, ambijent je telo. Prvo smo životinje, posle smo ljudska bića, sinovi zemlje.

PSYCHé: Kad postoji rast bitno je imati podršku strukture, a da se ne zaboravi stara veza sa svojim telom, dušom i svetom. U ovom delu je unutrašnji svet gde su osnovni arhetipovi podržavajući stupovi psihe. Ego, Super Ego, Alter Ego. Oni se smenjuju u duši.

NEDEN: Na kraju ove rute postepenog stvaranja ljudskog bića, čovek razvija odnos sa sobom i svojom dušom, sa svetom i sa drugim ljudima, u poslednjem procesu, koji se zove život.

CICLO DELLE MUSSE: Ovaj deo nema specifičnu vezu sa drugim delovima, on je sam po sebi oda umetnosti i lepoti, gde u kontrastu između prolaznosti vremena i večnosti prirode, lepota ostaje u fragmentu vremena, kao veo istine pluta, pokaže ili sakrije plodno postanje skiveno u ženskom principu.

Šta o sebi kaže kompozitorka muzike u ovom projektu Eleonora Lomabardi:

,,Rođena sam u Italiji a živim u Somboru već godinu dana. Od detinjstva sam uvek volela muziku. Studirala sam klasičnu akustičnu gitaru i pevanje. Kad sam imala 15 godina, učestvovala sam na konkursu kao kompozitor i pobedila. Vremenom sam počela da pravim elektronsku muziku i da sviram sintisajzer.

Sad pravim svoju muziku, imam nekoliko projekata na kojima radim. Plan mi je, za sada da pravim elektronsku muziku na srpskom, u budućnosti i na mađarskom. Moja ideja da pravim elektronsku muziku je uglavnom filozofska odluka, jer kad praviš svoj zvučni svet iz nule, ne postoji limit za kreativnost. Dok svaki tradicionalni instrument ima svoje limite zbog tehnike i zvuka, sa sintisajzerom mogu da imam punu slobodu, teoretski, mogu da pravim beskrajan broj zvukova.

Elektronska muzika nije specifičan muzički žanr, nego sredstvo za čistu kreativnost. Kada pravim muziku, ne mislim ni na šta, jednostavno pratim isnpiraciju i rezultat može biti uvek potpuno drugačiji.

Za projekat 'Humani Generis' pustila sam fotografije da me vode ka muzičkoj kompozicijii. U svakom delu projekta, jednostavno sam gledala fotografije i oslobodila fantaziju, tako da sam počela da čujem zvukove, note i harmonije. Kao da su fotografije i muzika postale jedno. Često su ambijentalni zvukovi bili počeci kompozicija i zahvaljujući tome sam uspela da dodam trodimenzionalnost fotografijama. Posmatrač/slušalac može da uživa svim čulima dok slike i zvukovi idu zajedno u ostvarenoj sinesteziji”.

Ukratko o autoru fotografija:  Evandro Pjerdomeniko rođen je u Brazilu 1985. godine, usvojen od italijanske porodice 1989. godine.

Evo šta on o sebi kaže:

,,U osnovi sam fotograf ali volim i druge umetničke forme. U nameri da stvorim potpunu čulnu i mentalnu vezu sa posmatračem, bavim se preformansom, pisanjem i muzikom. Kao samouk, mislim da  sam uspeo da postignem svoj cilj - da ne koristim samo jedan način komunikacije. Studirao sam farmaceutsku hemiju u Bolonji ali nikada nisam napustio svoju strast prema fotografiji. U Bolonji sam realizovao svoje prve izložbe a zatim i u Peskari predstavio svoje radove u različitim formama izražavanja i učestvovao na puno festivala.

Realizovao sam kolektivne i samostalne izložbe. Trenutno pravim mnogo projekata koji uglavnom imaju više delova, zajedno sa prozom i muzikom."

(Sa Eleonorom Lombardi objavljujemo poseban intervju, uskoro)

Beleži i prati:

Srđan Ačanski

Objavljeno u Kultura

* Aktuelna su dva konkursa koje je raspisao Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor

Reč je o konkursu za izložbu "SOMBORSKI SALON 2018", koji će trajati do 27. jula, kao i konkursu za otkup dela savremene umetnosti. Uslove oba konkursa prenosimo kompletno.

...................................................................................

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР „ЛАЗА КОСТИЋ“ СОМБОР

„LAZA KOSTIĆ“  MŰVELŐDÉSI KŐZPONT ZOMBOR

Венац Радомира Путника 2

www.kcsombor.org.rs

025/434-340,025/434-434

Konkurs za otkup umetničkih dela nastalih u proteklih pet godina

Predmet konkursa je prikuplјanje predloga za finansiranje umetničkih dela u oblasti vizuelnih umetnosti nastalih u proteklih pet godina, kao i finansiranje nastajanja novih umetničkih dela savremenih umetnika.

Konkurs je raspisan na osnovu Konkurs Ministarstva za kulturu i informisanje Srbije za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti za 2018. godinu.

Kriterijumi:
1. Pravo učešća imaju svi likovni, primenjeni i multimedijalni akademski umetnici.
2. Razmatrana će biti samo dela nastala u proteklih pet godina.
3. Prednost imaju zavičajni umetnici, rođenjem ili radom vezani za Severnobački okrug
4. Delo savremene umetničke forme i izraza.

Dokumentacija treba da sadrži:
1. Profesionalnu biografiju umetnika o čijem je delu reč.
2. Vizuelna dokumentacija: fotografije umetničkih dela koji se predlažu za finansiranje/ skice umetničkih dela za čije se nastajanje konkuriše; opcionalno - katalozi, portfolio i drugi štampani materijali umetnika, ustanove kulture, i/ ili vizuelni materijali na CD-u.
3. Detalјan opis umetničkog dela/projekta (naziv dela, dimenzije, tehnika, godina nastanka, koncepcija...).
4. Detalјno razrađen budžet (specifikacija troškova iskazana isklјučivo u dinarima)

Konkursni materijal se može dostaviti na elektronsku adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili poštom na: Kulturni centar “Laza Kostić” Sombor (za likovni konkurs), Venac Radomira Putnika 2, Sombor do 16.07.2018.godine.

Ukoliko se šalјe poštom, sav materijal treba dostaviti i u elektronskom obliku (na kompakt disku, 300 dpi).

Konkursni materijal se ne vraća, a nepotpuni konkursni materijal neće biti razmatran.

Poslate fotografije, ukoliko dela budu finansirana, će biti korišćene za štampani materijal i grafička rešenja.

O odabiru dela koja se šalju na Konkurs Ministarstva odlučuje Umetnički savet Galerije Kulturnog centra Sombor

Svi prijavlјeni autori će biti obavešteni o rezultatima konkursa KC Sombor putem imejla do 18.7.2018. godine.

O finansiranju odabranih dela odlučuje komisija Ministarstva kulture i informisanja.

~ . ~

К О Н К У Р С 

ЗА ИЗЛОЖБУ „СОМБОРСКИ САЛОН 2018

Културни центар „Лаза Костић“ Сомбор (организатор) расписује конкурс за изложбу „Сомборски салон 2018“  и позива све заинтересоване уметнике да се пријаве за учешће уз поштовање пропозиција конкурса:

Конкурс је отворен од 01.07. – 27.07.201год.

Право учешћа имају ликовни уметници који живе и раде или су рођени на територији Града Сомбора

Изложбене категорије: сликарство, вајарство, графика, скулптура, дигитал арт

На конкурс доставити 2 рада, настала у последње две године

Димензије уметничких радова:

дводимензионално дело (укључујући паспартуру и рам) – до 200x200cm

тродимензионално дело – до 200х150х150 cm

Пријем радова до 27.07.2018.год.

Радови се предају у Галерији КЦ „Лаза Костић“ Сомбор, ул. Лазе Костића 5

(радно време: пон-пет 08-14 и 17-20 ч, субота 09-13, недеља нерадни дан)

Одлука селектора биће објављена 18.2018. год.

Отварање изложбе „Сомборски салон 2018заказано је за 21.08.2018.

Преузимање радова:

Радови који нису прошли на конкурсу морају се преузети до 10.8.2018.

Обавезе организатора: организација и публикација изложбе, поштовање рокова и услова конкурса, обезбеђење и реализација награда.

Oбавезе учесника конкурса: поштовање рокова и услова конкурса, квалитетно паковање и транспорт радова, плаћање трошкова доставе и враћање радова.

Селектор одлучује о избору награђеног рада. Одлуке жирија су коначне и не подлежу жалби.

Награда: Организатор обезбеђује откупну награду у висини од 000,00 дин. и обавезу да награђеном уметнику организује самосталну изложбу у наредној излагачкој години.

~ . ~

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

* Kulturni centar "Laza Kostić" u Somboru poziva na otvaranje izložbe slika "Rađanje", slikara Ljubiše Đurić, koje će biti upriličeno u utorak, 10. jula, u Galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić", u 19 časova. Postavka će trajati do 28. jula

Ljubiša Đurić rođen je 1949. u Majdanpeku, 1975. godine završio je Višu pedagošku školu u Beogradu, a 1980. diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Zorana Petrovića. Magistrirao je u klasi profesora Dragana Lubarde, 1985. godine. Studirao je i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu. Bio je stipendista Fonda za mlade talente „Moša Pijade". Priredio je brojne samostalne izložbe i bio učesnik na mnogim kolektivnim. Dobitnik je različitih nagrada i priznanja. Član je ULUS-a i Udruženja francuskih umetnika „La Maison Des Artistes“. Živi i radi na relaciji Beograd - Pariz.

Izložbu Ljubiše Đurića pod nazivom „Rađanje“ čine slike različitih dimenzija, izvedene kombinovanom tehnikom na platnu. Svi radovi su iz recentne produkcije i u domenu izgađene poetike. Zajednička tačka svih predstavljenih dela je jaje, simbol univerzalnosti, rađanja života i umetnosti. Razvojni put jajeta izjednačen je sa procesom nastajanja novog. Crno-beli odnos elemenata je dominantan i s razlogom je potenciran, jer umetnik na taj način stavlja akcenat na Njutnovu tezu da je crna odsustvo svetlosti, a bela njeno prisustvo. Različite svetlosne nijanse jajeta sugerišu na postojanje desetina varijanti crne i bele, što referira na isto toliko mogućih izlaza – svetlo na kraju svakog tunela. Oponirajući jedna drugoj, crna i bela provociraju i potvrđuju neophodnost čvrstih temelja na kojima će se kasnije graditi, kao što je i Vavilonska kula izgrađena na drevnim crno-belim temeljima. Đurić je svoj opus satkao od asocijacija različitog tipa (crno-bele fotografije i crno-beli filmovi, noćnog neba prekrivenog blistavim zvezdama, smena dana i noći, raspolućenost čoveka između dobra i zla, pop-arta, filozofije neoplatonizma i td.) koje su simbolički implicirane u delo.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

* Samostalna izložba Jovane Čajović biće otvorena večeras (utorak, 26. jun) u Maloj galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" u Somboru (Laze Kostića 5) s početkom u 19 časova

Jovana Čajović rođena 1994. godine u Kraljevu. Srednju umetničku školu u rodnom gradu završila je 2013. godine. Nakon toga je studirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na likovnom departmanu, odsek za slikarstvo u klasi prof. Bosiljke Zirojević. Trenutno je na master akademskim studijama na usmerenju za crtež u klasi prof. Višnje Petrović.

Od 2014. godine aktivno učestvuje na brojnim grupnim i samostalnim izložbama. Više puta nagrađivana za svoj rad. Prikazani radovi su deo serije radova nastale tokom 2017. i 2018. godine i obuhvataju istu idejnu i estetsku celinu.

Njena ostvarenja su prikaz promišljanja i traganja o skladu, jednostavnosti forme i njihovom identitetu iskazanom kroz minimalna sredstva koja su najčešće oblik (osnovne geometrijske forme) i boja (boja kao izražajno sredstvo kroz simboličko značenje). U tom odnosu kroz konstruisanje forme predstavljaju ličnu percepciju umetnice i njen stav. Radovi se odlikuju čvrstim, jasnim geometrijski organizovanim oblicima. Izgradnja oblika se zasniva na kombinaciji redukcije i konstruisanja novih formi, proisteklih iz osnovnih geometrijskih formi. U ovoj saradnji oblik dobija novi smisao i autonomiju. 

Postavka izložbe Jovane Čajović će trajati do 13. jula.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

* Otvaranje izložbe slika "Voda-sećanje", akademske umetnice Ivore Dajić, biće upriličeno u utorak, 19. juna, u Galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor, sa početkom u 19 časova 

Ciklus slika "Voda-sećanje" sačinjen je od 11 slika na kojima je ljudska figura u dodiru sa vodom. Voda je centralnii motiv na svim slikama i crtežima umetnice i dobija epitete identiteta, ogledala, pa i kolektivnog sećanja. Iako je prvi sloj slike, ono što prvo zapažamo, izraz radosti življenja, drugi sloj je značenje vode koje je više od same njene pojavnosti. Voda je neizostavni začin za nastanak civilizacija, za čin očišćenja, za stvaranje i rađanje. 

U postavci će se naći i crteži rađeni kombinacijom grafita i gvaša, kao i skulpture ženskih figura od pečene terakote, koje prikazuju opuštenost ostvarenu u dodiru sa vodom. Figure su prenaglašenih oblina i u toj svojoj punoći su potpuno zadovoljne i svojstvene.

Ivora Dajić je rođena 1976.god. u Jagodini, 1999. godine je završila studije na Višoj Politehničkoj školi, na odseku za grafički dizajn, u Beogradu. Potom, 2015. godine diplomirala je na Fakultetu primenjenih i likovnih umetnosti u Kragujevcu, na odseku za zidno slikarstvo kod profesora Gorana Rakića. Sledeće godine odbranila je master rad na temu Voda, na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, kod prof. Miroslava Lazovića.

Izlagala je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, dok će u Somboru otvoriti svoju 5. samostalnu izložbu. Od 2007. godine ima status samostalnog umetnika, i član je ULUPUDS-a. Takođe je i član ULUS-a, počev od ove godine.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura
Strana 1 od 5

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…