* Izložba akademskog slikara Sergeja Andreevskog, biće upriličena u utorak, 9. aprila, u Galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor, sa početkom u 19 časova

Sergej Andreevski je umetnik koji učestalo sanja i putuje po svetu; ukrštajući četkice upućuje svoje poteze prema suncu. 

I upravo je svet to mesto koje je odabrao da bude njegov umetnički atelje. Slikarevo kreativno stremljenje se može označiti kao post-ekspresionistički stil ili neograničena sloboda ekspresije. 

Njegov trenutni izraz jesu umetnički performansi, udruženi sa muzikom, u kojima ekspresije njegove nemirne prirode dostižu svoj vrhunac.

Postavka u Somboru biće aktuelna do 24. aprila.

*****

Iz biografije umetnika:

Sergej Andreevski je rođen u glavnom gradu Makedonije Skoplju 1960. godine, a diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u rodnom gradu 1985. godine; nakon toga je završio postdiplomske studije u inostranstvu uz stipendije iz Galleria di Arte Moderna u Rimu, Italiji i iz  Nirnberga, Nemačka. Sergej je učestvovao na više od 200 grupnih izložbi u svojoj zemlji, a u Evropi, SAD, Japanu i Kini. Dobitnik je mnogih nacionalnih nagrada i njegove slike i crteži su u vlasništvu državnih institucija i muzeja širom sveta, kao i privatnih kolekcionara.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

* Kulturni centar "Laza Kostić" u Somboru domaćin je izložbe umetničkih slika pod nazivom "Antidot", slikara Mate Đorđevića, koja od 19. marta traje u Galeriji KC "Laza Kostić", a radovi su brojnim ljubiteljima likovne umetnosti Somborcima, izloženi do 6. aprila

Mate Đorđević je dobitnik nagrade bijenala "Likovna jesen" 2012. godine, tako da ova izložba predstavlja nastavak saradnje između slikara i somborskih institucija kulture. Radovi su nastali su u periodu između 2015. i 2019. godine. Podrazumevaju prvenstveno velika platna na kojima je umetnik radio u vreme svog boravka u Francuskoj.

Autor o izložbi "Antidot":

"Mene bodri besmisao ovog poziva, ali nije moj poziv ništa apsurdniji, prazniji i šupljiji od rada čoveka koji čisti ulice. Ovo sam rekao u jednom pristojnom smislu bez ikakve pretenzije da nekome umanjeujem svrhu. Ljudi pošteno čiste đubre za drugima, a to čine i ove moje slike, nimalo retko. Ja slikam nalik čoveku koji je preživeo veliku epidemiju. Sve je progutalo ovo moje slikarstvo i sad nema nazad. Ja sam utopljenik koji radovima rasipa umor, duboko upaljen umor. A za mene lično ovo nije izložba, već stanje, ili, ako želite tačnije, istupanje pred tuđe oči; dok su platno i pinjel samo alatke kojima se to stanje operiše, neka vrsta hirurgije, operacije na živo, suptilne opreracije, tananim instrumentima. Protivotrov (antidote) je način podnošenja jedne stvarnosti. Ljudi su anestezirali humanost odavno. Esencija moga rada i mene je pod senkom tog beščašća, dok simbole humanosti u obliku vidljivosti i potentnog geniusa - sterilnu čistotu, depresivnu vedrinu, Valpurgijske noći, profesionalizam pod osmehom cinika, ego namirisan halucinacijom, vasceli svet, univerzum, enciklopedijsko i kabinetsko sveznanje, savršenu čistotu misli i jezika, praznu gramatiku, svet miropomazanih, krajnju i apoditičku posebnost svakog čina, mamonizam, prepuštam drugima. Svu tu vrhovnost akademskih praznina. No, zahvalan sam na tom humusu Dioklecijanovog kompleksa što postoji, upravo na njemu rastu divergenti poput mene. Ucelo je sve razoreno pod tom slikom, ljudi su od pamtiveka razoreni od tog i takvog čistunstva tehničara naspram ličnosti. Ova izložba je oda jednog izgubljenog duha.“

Izložbu tekstualno prati poema Borisa Mandića “Demijurg”, koja je posvećena slikarstvu Đorđevića

"I zaista, figure na Đorđevićevim platnima kao da dolaze iz dječijih noćnih mora. A ipak, pred tim platnima ne želimo da skrenemo pogled. Pred tim figurama ne osjećamo strah. I nema to veze sa racionalnim osjećajem da se nemamo čega bojati. I kad gledamo horor film, lako je samom sebi reći: ovo pred nama je filmsko platno, sve što vidimo je rezultat snimanja, prizori koje gledamo su artificijelni, vještački, snimljeni na setu, u nekom studiju, uz reflektore, kamere, tehničare, tonce i ostalu menažeriju i skalameriju. Ako je horor dobar, što će reći – uvjerljiv, takvi sofizmi ne pomažu. Figure na Đorđevićevim platnima ne izazivaju strah jer slikar ne želi da ih se bojimo. Njegova je ambicija veća. On želi da nas podsjeti. Želi da se prisjetimo kako smo voljeli mrak.“

Mate je rođen u Beogradu 1983. godine. Živi i radi na relaciji Beograd-Pariz od 2014. godine. Dobitnik je brojnih nagrada u zemlji i inostranstvu, među kojima su najznačajnije: nagrada za crtež "Vladimir Veličković", pomenuta nagrada na bijenalu "Likovna jesen" u Somboru, jedini je sa naših prostora tri puta nagradjen od strane Francuske Akademije nauka i umetnosti - sektor lepih umetnosti (za crtež, slikarstvo i za celokupan opus u vidu jednogodišnjeg rezident programa), a pobrao je priznanja i u Makedoniji, Švajcarskoj.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura
Izložbu fotografija autora Bojana Đurišića, pod nazivom "Priče iz radionice", somborski Kulturni centar "Laza Kostić" upriličiće u utorak, 26. marta u Maloj galeriji KC "Laza Kostić" Sombor (ulica Laze Kostića br. 5), sa početkom u 19 časova. Postavka će biti aktuelna do 12. aprila
 
Autor o izložbi:
 
"Prizori ispred Vas nastali su slučajno, istiniti su i do sada verovatno više ne postoje. Možda, i samo slučajno saznamo kako su i zašto nastali. Snimio sam ih u radionicama i u okruženjima gde se nešto radi ili se radilo. Najčešće su to neka prljava mesta ni nalik onima u kojima će ove fotografije živeti. Sebi ovde pripisujem radoznalost, sve ostalo je dokumentarizam, entropija i estetika. Ove fotografije su nastajale dugo, temeljno i slučajno. Cilj mi je da sačuvam ove prolazne prizore i obogatim neke prostore kojima je potrebno malo 'prljavštine'".
 
Bojan Đurišić je rođen u Somboru 1979. godine. Pronašao je sebe u multimedijalnim umetničkim praksama kojijma je posvećen skoro dve decenije. Kaže da kratke misli i priče beleži klasičnim fotoaparatom, a one kompleksnije filmskom kamerom. Biografija mu je obeležena poslovima filmskog radnika, fotografa i autora. Danas živi u Novom Sadu.
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Kultura

* Kulturni centar "Laza Kostić" u Somboru prirediće izložbu slika Ivana Vilima, pod nazivom "WITHOUT FANTASY", koje će biti upriličeno u utorak, 26. februara, u Galeriji ove ustanove kulture, sa početkom u 19 časova 

"Istinsko umetničko delo nastaje iz umetnika, na tajanstven, zagonetan, mističan način. Razrešeno od njega, ono dobija samostalan život, postaje ličnost, postaje samostalni subjekt koji odiše duhom, koji vodi i materijalno stvaran život, koji je jedno biće. Ono, dakle, nije ravnodušna ili slučajno nastala pojava, koja takođe ravnodušno prebiva u duhovnom životu, već kao i svako biće poseduje svoju dalju aktivnu snagu." (Vasilij Kandinski)

Ivan Vilim je diplomirao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Trebinju. Ovo je njegova četvrta samostalna izložba, a više puta je izlagao kolektivno. Njegovi radovi su višestruko selektovani za "Somborski salon". Živi i radi u Somboru.

Postavka će trajati do 16. marta.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

* U nizu raznovrsnih događaja u kulturi proteklih dana povodom Dana grada Sombora, 17. februara, desio se i onaj koji će s nekako čudesnom, kakav je i sam omiljeni pesnik biom, pažnjom ostati u srcima Somboraca ali jednako tome i brojnih gostiju. U izuzetno pripemljenom galerijskom prostoru somborskog Gradskog muzeja, pod nazivom „Laza Kostić u Somboru", priređena je izložba posvećena velikom poeti

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović pri dolasku na izložbu posvećnu Lazi Kostiću

Otvaranju izložbe prisustvovala je gradonačlenica Sombora Dušanka Golubović, sa saradnicima, članovima kabineta i svojim timom. Prisutni su bili i Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice, Nemanja Sarač, gradski većnik za kulturu i obrazovanje, Sava Dojić, gradski većnik za oblast privrede i finansija, Branislav Svorcan, pomoćnik gradonačelnice za kulturu i informisanje, kao i brojni zvaničnici i gosti iz Mađarske i Srbije, predstavnici nevladinih organizacija i civilnog sektora i mnogi zainteresovani građani.

Svakom posetiocu ostaće tren čarolije u tragovima intime koju nam je Laza svima u amanet ostavio

Izložbu je otvorila Milka Ljuboja, viši kustos istoričar Gradskog muzeja Sombor. Na mnoštvu panoa izložene su mnogobrojne fotografije iz stvaralačkog života velikog srpskog književnog stvaraoca koji je veliki deo života proveo u Somboru u kojem na Velikom pravoslavnom groblju i počiva, njegova pisma, predmeti koje je koristio prilikom pisanja kao i u privatnom životu, sve to poput otkrivanja najpozitivnijih momenata tanane intime koji razgaljuju danas emocije i greju dušu publike.

Viši kustos istoričar u ovoj somborskoj instituciji kulture Milka Ljuboja otvara izložbu

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović sa znatiželjom je uz svoje saradnike i prijatelje, razgledala i ovo novo bogatstvo ekspoznata, u konkretnom somborskom primeru posvećenom Lazi Kostiću. U neposrednom razgovoru, gradonačelnica je konstatovala da Sombor baš na svoj Dan pruža jedno novo iznenađenje za svoje građane i mnoge ljubitelje Sombora, koji decenijama vole svog Lazu i ponose se njime kao jednim od simbola ovoga grada. - Istovremeno je to još jedno novo istorijsko-kulturološko ruho Sombora na čast svih nas - sa simpatijama je rekla gradonačelnica Golubović.

Još jedna briljantna ideja-delo autora izložbe: Laza uz Srpsku čitaonicu koja po njegovom imenu nosi naziv u Somboru, najstarija aktivna ustanova te vrste u Srbiji 

S. S.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Gradski muzej Sombor

* U Gradskom muzeju u Somboru u utorak, 15. januara, u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu, otvorena je izložba „Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča“, posvećena jednoj od najznačajnijih humanitarnih akcija u istoriji čovečanstva. Izložbi je prisustvovala gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, sa saradnicima i svojim timom

Uvodničar Milka Ljuboja, viši kustos, uz Karmina Terala, počasnog italijanskog konzula u Vojvodini i direktora Gradskog muzeja Sombor Branislava Mašulovića

U jeku zime 1915/1916. godine, srpska vojska, ukleštena neprijateljskim armijana takozvanih centralnih sila, prisiljena na povlačenje sa svojim narodom na albanskim obalama Jadrana, spasena je veličanstvenom humanitarno-vojnom operacijom italijanske Kraljevske ratne mornarice, uz učešće francuskih i engleskih brodova, koji su je prebacili na drugu obalu mora.

U teškom zimskom periodu od 12. decembra 1915. do 29. februara 1916. godine, italijanska mornarica je iz Albanije evakuisala 260.895 srpskih vojnika i izbeglica, 24.000 austrijskih vojnika-zarobljenika srpske vojske, 10.153 konja, 68 topova i 300.000 tona hrane i materijala.  

Trajne veze na svim poljima između srpskog i italijanskog naroda su neraskidive - podvukao je počasni italijanski konzul Karmin Teralo otvarajući izložbu-njenu muzejsko istorijsku praizvedbu

Evakuacija srpske vojske i naroda predstavlja istovremeno preteču današnjih humanitarnih operacija i ostaje zabeležena kao najznačajnija i najsloženija operacija pružanja međunarodne pomoći svih vremena. - Sombor je imao sreće da u Prvom svetskom ratu ne doživi nikakva ratna stradanja, da ne doživi ratne strahote, ali bilo je porodica čiji su članovi od prvog momenta bili srpski ratni dobrovoljci, koji su prošli sve što je prošao i svaki srpski vojnik u ratu od 1914. do 1918 - rekla je u uvodu Milka Ljuboja, viši kustos istoričar Gradskog muzeja Sombor i nastavila:

- Ima mnogo primera hrabrosti, odvažnosti, prijateljstva, ali ova zaboravljena priča, o prijateljstvu  italijanskog prema sprskom narodu, do sada nije ispričana. Zbog toga smo izuzetno srećni što je Italijanski institut za kulturu iz Beograda uradio ovakav projekat i poželeo da je predstavi pred Somborcima.

Sa srpskom vojskom iskrcali su se i srpski topovi, u natpisu je ove, jedne od 40-tak fotografija na italijanskom i srpskom jeziku (fotosi gore i ispod)

Izložba govori o prvoj humanitarnoj akciji spašavanja, poznatijom, kako je Ljuboja podvukla, pod imenom - izvlačenja srpske vojske iz Albanije, a takođe o prvoj takvoj akciji u kojoj se obezbeđuje opstanak ne samo vojnika, nego uopšte naroda jedne zemlje.

U Somboru će se mladi, ali i odrasli sugrađani ovom a i drugim narednim pričama uveriti o tome da je Prvi svetski rat u istoriji našeg naroda bio ne samo težak period, nego i period izuzetnog požrtvovanja uz poštovanje svih vojničkih pravila.

Izložba je izazvala veliko interesovanje i građana, medija, predstavnika lokalne vlasti, nevladinih organizacija

Zahvalivši se gradonačelnici Sombora Dušanki Golubović na omogućavanju postavljanja ovakve izložbe u Somboru kao i svim građanima prisutnim na izložbi i onima koji će je posetiti, Karmin Teralo, počasni italijanski konzul u Vojvodini je prvo preneo pozdrave ambasadora Italije u Srbiji, Karla Lo Kaša, ističući da je izložba jednako bitna i za sve Italijane u Italiji. - Zašto je ova priča, zaboravljena, bitna, baš danas, zato jer je ona trajno svedočanstvo svih veza između dva naša naroda – napomenuo je konzul Teralo.

- Kada je sprska vojska napadnuta od strane Austrougarske, kada se došlo do obale mora i uz prisustvo italijanske armije i italijanske mornarice koja je prispela u pomoć, uspelo je da bude prebačeno oko 300 hiljada ljudi. Osim vojnika, bilo je puno civila. Srce Italije je prenešeno u luke Bari, Brindizi, Peskaru, koji su mogli da prihvate sve srpske ratnike i narod.

Dušanka Golubović, gradonačelnica Somboru u srdačnom razgovoru sa građanima i prijateljima o značaju izložbe, uz njih gradski većnik za kulturu i obrazovanje Nemanja Sarač

Bilo je tu i puno oružja koje je kasnije dalo snagu srpskoj vojsci i mogućnost da se vrate na teritoriju svoje Srbije, nastavio je Teralo i tako, pobednički završe rat. - Ovo je dakle pre svega jedna humanitarna priča, koja omogućava da tradicionalno prijateljstvo između naša dva naroda, srpskog i italijanskog bude ovekovečeno ovim fotografijama koje publika prvi put doživljava a, što je i osnovni cilj ovog okupljanja.

- To će nam omogućiti i u budućnosti da živimo zajedno kao prijatelji, u našem stalnom bratstvu.

Prvi put je ispričana jedna istina, istina o najvećoj humanitaroj akciji svih vremena u kojoj je spaseno oko 300 hiljada srpskih vojnika i naroda (fotografije gore i dole)

Teralo je takođe naglasio da se ove godine proslavlja 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Italije, tako da je priča prijateljstva započeta i mnogo pre ovog istorijskog ratnog događaja. To znači da dva naroda imaju visoko kvalitetnu međusobnu razmenu na više polja, zajedničku kulturu i zajedničku budućnost.

I to je još jedan poseban razlog zašto je odabran baš Sombor, kao grad slobode i internacionalizma, zaključio je Teralo i dopunio, da on stoji, kao predstavnik Italije u svakom smislu na raspolaganju i saradnji sa somborskom gradskom upravom i građanima Sombora.

Bez pokreta, srpski vojnici čekali su smrt, skamenjeni od gladi i žeđi a u čeljustima neizrecivih patnji

Gradski muzej Sombor i Italijanski institut za kulturu iz Beograda se ovim povodom pridružuju obeležavanju stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata.

Izložba objedinjuje čak četrdesetak autentičnih fotografija izuzetno dobro očuvanih i plasiranih na jedinstvnenim formatima 70 x 100 santimetara. Ona traje do 10. februara.

Siniša Stričević

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Impresivna izložba „Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča“ trajaće u Gradskom muzeju u Somboru do 10. februara

Objavljeno u Gradski muzej Sombor
Strana 1 od 8

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…