Prikazivanje članaka po tagu gradonačelnica

* Prvog julskog utorka (3. jul) u Skupštini grada Beograda održana je nacionalna konferencija o lokalnom ekonomskom razvoju u okviru koje su predstavljeni rezultati istraživanja o kapacitetima lokalnih samouprava za LER, sprovedenog u okviru zajedničkog projekta NALED-a i Razvojne agencije Srbije

Na skupu su razmotreni novi mehanizmi podrške opštinama i gradovima kako da privuku investicije, uspostave bolju saradnju sa postojećom privredom i tradiciju i kulturu stave u funkciju ekonomskog razvoja.

Kao primer ostalim samoupravama, prisutnima se obratila gradonačelnica Sombora, Dušanka Golubović koja je govorila o primeni ovih mehanizama u lokalnoj samoupravi Sombora.

- Lokalna samouprava grada Sombora je reformama administracije i primenom novih pristupa u poslovanju unapredila kvalitet usluga i života svojih sugrađana i tako dobila sertifikat Lokalne samouprave sa dobrom poslovnom klimom. Grad je prepoznao vrednosti u kulturnoj i zanatskoj tradiciji i u zajedništvu sa gradom Pirotom, Etno muzejom i našim sugrađankama iz Stapara zaštitio Staparski ćilim kao tradicionalnu rukotvorinu iz srpskog kulturnog nasleđa, a to je samo jedan od načina kako bi se osnažile žene koje su i pokretači razvoja Srbije - istakla je između ostalog gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović obraćajući se učesnicima nacionalne konferencije o lokalnom ekonomskom razvoju.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić ocenio je na dodeli nagrada „Šampioni lokalnog razvoja“ da opštine i gradovi imaju mogućnosti i mehanizme da podrže svoja preduzeća i podstaknu lokalni razvoj.

On je upozorio da lokalni ekonomski razvoj nije samo zakonska obaveza gradonačelnika i predsednika opština, već i životna, jer svaka investicija, svaki napredak u unapređenju poslovanja direktno utiče na kvalitet i standard života njihovih sugrađana.

Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, prof. dr Zorana Mihajlović, prisustvovala je nacionalnoj konferenciji „Šampioni lokalnog razvoja“ i tom prilikom uručila sertifikate predstavnicama lokalnih zanatskih udruženja koja se bave izradom tradicionalnih rukotvorina iz srpskog kulturnog nasleđa.

Mihajlovićeva je izjavila da sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ima odličnu saradnju, što je dokazano i uvođenjem elektronskih građevinskih dozvola, reformom katastra i, posebno, pokretanjem inicijative „Uposlimo 1.000 žena u ruralnim područjima“.

- Kada smo pre godinu dana pokrenuli projekat zapošljavanja žena na selu, želeli smo da pomognemo da za posao koji obavljaju budu plaćene i na taj način steknu ekonomsku samostalnost, bez koje nema ni privrednog razvoja naše zemlje. Žene jesu pokretači lokalnog razvoja - rekla je Mihajlovićeva.

Sertifikati su uručeni ženskim zanatskim udruženjima iz Čačka, Loznice, Šapca, Leskovca i Sremske Mitrovice, dok su kao šampioni lokalnog razvoja nagrađeni Niš, Vranje, Vrnjačka Banja, Stara Pazova, Šabac, Mionica, Bečej, Kruševac i Loznica.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću / S.S.

Objavljeno u Prva vest

* Projekcijom filma “Stokholmske priče” i biciklističkom vožnjom kroz grad počela je manifestacija “Dani Švedske u Somboru” koja će trajati do 1. juna. Ambasada Švedske i grad Sombor u saradnji sa lokalnim partnerima, a uz finansijsku podršku Švedskog instituta, organizuju manifestaciju sa namerom da se u manjim gradovima u Srbiji predstavi savremena švedska kultura i uspostavi lokalna saradnja

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, Zamenik ambasadora Švedske Joakim Vern i Milica Nikolić, Ambasada Švedske

- Sombor kao grad koji odiše multikulturalnošću, sa razvijenom kulturnom scenom i dobrom biciklističkom infrastrukturom, pokazao se kao odličan izbor. Gradonačelnica sa saradnicima, kao i građani Sombora dočekali su nas na najlepši mogući način. Ovom posetom postavljamo dva stuba saradnje sa Somborom, kulturnu razmenu i pitanja održivosti kroz kulturu biciklizma - rekao je zamenik ambasadora Švedske Joakim Vern. On je dodao da se nada da će se saradnja i dalje razvijati.

Učesnici biciklističke vožnje

Na biciklističkoj vožnji dugoj 18 km učestvovali su građani Sombora, delegacija ambasade Švedske, gradonačelnica, kao i predstavnici lokalnih organizacija Ciklo Cooltura, Humans of Sombor, društveni akselerator Fabrika i Somborski Edukativni Centar. Švedski pisac i biciklista Juan Tel (Johan Tell) Somborcima je predstavio prednosti koje donosi bicikl kao prevozno sredstvo, uticaju na infrastrukturu i održivost lokalnih zajednica i predstavio svoje brojne biciklističke avanture širom sveta.

U biciklističkoj vožnji učestvovali su gosti iz Ambasade Švedske, gradski čelnici i građani Sombora

- Švedska je primer odličnog odnosa prema građanima, zemlja koja ima dobru državnu i lokalnu upravu, a njihov ekonomski razvoj beleži značajan rast od polovine prošlog veka. Želja nam je da dostignemo to iskustvo - rekla je gradonačelnica Sombora, Dušanka Golubović. Ona je dodala da su kultura i sport oblasti kojima se najlakše komunicira sa građanima, da Švedsku vidi kao značajnog partnera i nada se da će pregovori o saradnji sa švedskim lokalnim samoupravama biti realizovani.

Tokom nedelje švedskog filma u maloj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” u Somboru do 1. juna biće prikazani filmovi: “Bike vs Cars”, “Ne žali za mnom”, “Mlada Sofi Bel”, “Prokleto dobar Božić”, “Devojka koja mi je spasila život” i “Fini ljudi” koji će zatvoriti manifestaciju u utorak, 1. juna.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Uvodno obrazloženje, u okviru prve tačke dnevnog reda, o Predlogu odluke o završnom računu budžeta grada Sombora za 2017. godinu, na 25. sednici Skupštine grada Sombora, dao ja Sava Dojić, član Gradskog veća za oblast finansija i privrede

U obrazloženju je navedeno da su u prošloj budžetskoj godini ukupno ostvareni tekući prihodi i primanja i preneta sredstva iznosili 2.547.822.681,00 dinara, od kojih su tekući prihodi 2.432.585.129 dinara, a preneta sredstva iz 2016. godine 115.237.552,00 dinara. Rečeno je i da su ukupni prihodi u 2017. godini, ostvareni na nivou od 80,34 odsto od planiranih, a u odnosu na ukupno ostvarene prihode u 2016. godini nominalno su veći za oko četiri odsto.

Prema obrazloženju, ukupni rashodi u 2017. godini iznosili su 2.498.088.592,00 dinara.

Nakon rasprave odbornici su, većinom glasova, doneli Odluku o završnom računu budžeta grada Sombora za 2017. godinu sa konsolidovanim izveštajem o trošenju sredstava budžetskih korisnika.

Darko Radulović, član Gradskog veća za oblast poljoprivrede i zaštite životne sredine dao je uvodno obrazloženje u okviru tri tačke dnevnog reda koje su se odnosile na poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. Obrazložen je, a potom i većinom glasova usvojen Godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta grada Sombora za 2018. godinu, potom je obrazloženo i doneto rešenje o obrazovanju komisije koja će sprovoditi postupak licitacije u 2018. godini, kao i komisije koja će izraditi predlog programa zaštite poljoprivrednog zemljišta na teritoriji grada Sombora za 2019. godinu.

Odbornici su doneli i Odluku o prvim izmenama i dopunama Odluke o osnivanju Turističke organizacije  grada Sombora.

Odbornici Skupštine grada Sombora na 25. zasedanju, održanom 18. maja

Nakon uvodnog obrazloženja Miroslava Kovačića, člana Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija, odbornici su doneli Odluku o uslovima, načinu i postupku za izdavanje lokacija za postavljanje kioska i manjih montažnih objekata, te Odluku o izradi Plana detaljne regulacije za izgradnju i rekonstrukciju kanala Baračka, izgradnju nove crpne stanice Bezdan 1 i rekonstrukciju crpne stanice Bezdan 2, od Dunava do spoja sa kanalom Vrbas-Bezdan.

Izveštaj o radu gradonačelnika i Gradskog veća, odbornicima je podnela gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Gradonačelnica je u obraćanju odbornicima istakla da je završni račun svojevrsni pregled svega šta je urađeno u prethodnoj godini, a izveštaj o radu baziran je na onome šta je urađeno u odnosu na program rada koji je izložen prilikom konstituisanja gradske vlasti 2016. godine.

- Ostvareno je jedno od najvećih ulaganja u oblasti infrastrukture, a odnosi se na industrijsku zonu koja sada obuhvata 40 hektara gradskog građevinskog zemljišta i u javnoj svojini je grada Sombora. Jedan deo industrijske zone je komunalno opremljen, a preostali deo komunalno opremamo. Vodosnabdevanje je jedno od najznačajnijih pitanja i tokom prošle godine bilo je mnogo pitanja i analiza koje su se odnosile na vodosnabdevanje. Stanje pijaće vode nije nastalo juče, već je takvo više godina i potrebna su velika ulaganja da bi se vodosnabdevanje u potpunosti rešilo i zadovoljilo potrebe građana - navela je, osim ostalog gradonačelnica.

Gradonačelnica je navela i da je u oblasti energetske efikasnosti, prošle godine realizovano nekoliko projekata u školama i drugim ustanovama, a u oblasti putne infrastrukture najznačajniji je projekat realizovan sa JP „Putevi Srbije“.

- Prošle godine je zaključen sporazum između Ministarstva saobraćaja, „Puteva Srbije“ i nas kao lokalne samouprave o izgradnji puta od Rastine do graničnog prelaza, sporazum je realizovan i ove godine prelaz Rastina – Bačsentđerđ je otvoren. Imaćemo i dalje ulaganja od strane države u delu proširenja puta od Sombora do graničnog prelaza. Sa „Putevima Srbije“ sarađivaćemo i u projektu prekogranične saradnje „Sombor-Baja 2 - navela je gradonačelnica i dodala da se uskoro očekuje i početak izgradnje puta Stapar-Sivac, radilo se i na širenju mreže kanalizacije, uređen je prolaz kod „Maksija“ i realizovani drugi infrastrukturni radovi.

Takođe, gradonačelnica je govorila i o povećanju zaposlenosti, poboljšanju poslovnog ambijenta, projektima u oblasti kulture i drugim oblastima.

Osim pohvala, u raspravi je naglašeno da je vrednost izveštaja i u tome što je istaknut timski rad, a nakon toga odbornici su izveštaj o radu gradonačelnice i Gradskog veća grada Sombora usvojili.

Usvojeni su i: izveštaji o radu i poslovanju javnih ustanova u oblasti društvenih delatnosti za 2017. godinu, izveštaj o radu Turističke organizacije grada Sombora, Predškolske ustanove „Vera Gucunja“, Pravobranilaštva grada Sombora, izveštaj o radu zaštitnice građana za 2017. godinu.

Novoizabrani član Gradskog veća dr Dalibor Forgić (u sredini), između kolega u Veću, Nemanje Sarača (levo) i desno, Save Dojića

Odbornici su odlučili i o nekoliko imovinsko-pravnih predmeta.

U okviru poslednje tačke dnevnog reda odbornici su prihvatili ostavku dr Lazara Račića na funkciju člana Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne zaštite i umesto njega, na predlog gradonačelnice Dušanke Golubović, izabrali dr Dalibora Forgića.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću gradske uprave

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, sa saradnicima i Stevan Ilinčić, rukovodilac hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“, poslednjeg aprilskog petka su obišli „Tromeđu“, omiljeno i izletište Somboraca, koje se nalazi na 52. kilometru leve obale kanala Vrbas – Bezdan

Obostrano zadovoljstvo zajednički realizovanim projektom

Povod za obilazak izletišta jeste završetak dodatnih radova na uređenju obale tokom proleća.

Gradonačelnica je podsetila da se grad Sombor na uređenje popularnog izletišta odlučio poštujući volju i želju građana koji su u okviru projekta „Participativno budžetiranje“ sprovedenog 2016. godine,  uređenju „Tromeđe“ dali najviše glasova.

- S obzirom da se ovo izletište nalazi na zemljištu kojim upravljaju „Vode Vojvodine“, mi smo im ponudili naše partnerstvo i oni su se odazvali našem pozivu. Sufinansirajući radove čija je vrednost iznosila oko devet miliona dinara, uspeli smo da u 2017. godini uredimo ovo izletište. JVP „Vode Vojvodine“ su u sufinansiranju učestvovale sa 5,4 i grad Sombor sa 3,6 miliona dinara - istakla je gradonačelnica.

Sve umiveno za užvanje Somboraca i gostiju na popularnom stecištu za odmor, Tromeđa"

Prema rečima gradonačelnice, iz navedenih sredstava uređeni su mol i privezište za čamce, stepenište, deo klupa i suncobrana.

- Smatrajući da uvek može bolje i više, u 2018. godini, uradili smo dodatne radove, odnosno popločali stazu, asfaltirali jedan deo prolaza, dodali još osam suncobrana i klupa i time na neki način priveli kraju ovu fazu uređenja „Tromeđe“. Nadam se da će naši sugrađani odlučiti da prvomajske praznike provedu i na ovom prostoru i da će uživati u ovom lepom prirodnom ambijentu. S obzirom da je izletište vlasništvo svih nas, apelujem na građane da kao dobri domaćini sačuvaju ovako lepo uređen prostor - istakla je Golubović i dodala da već ima novih ideja za dalje uređenje ovog izletišta, kao i da su radove u 2018. godini finansirala lokalna javna preduzeća koja će ovo izletište i održavati.

I rukovodilac hidrosistema DTD JVP „Vode Vojvodine“, Stevan Ilinčić je izrazio zadovoljstvo urađenim projektom.

U čitavom hidrosistemu DTD samo Sombor ima uređeno izletište

- Ovaj objekat je prvi ove vrste u sistemu hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav i urađen je prema projektu koji nudi mogućnost pristajanja brodova i njihovog privezivanja. Nama je bilo bitno da drveni elementi budu urađeni prema standardima koji su u skladu sa životnom sredinom. Drago mi je da se u ovom delu Sombora, na delu kanala koji je najlepši i najčistiji, nalazi ovakav objekat gde će svi zainteresovani građani, uz pomoć turističke organizacije, moći da razvijaju različite turističke sadržaje. Takvih aktivnosti je mnogo, od plovidbe i nautike do najrazličitijih rekreativnih aktivnosti - naglasio je Ilinčić i podvukao da bi bilo dobro kada bi svi gradovi mogli da „izađu“ na kanal, na vodu i da uživaju u prirodnom ambijentu.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Svorcan: Ljudi žele informacije koje se mogu dobiti odmah, zato je internet preuzeo medijsku moć! Novi Radio Sombor je prvi kao takav u gradu i zato je potrebna i logična uzajamna podrška Grada i ovog internet medija

*************************

Pretposlednjeg dana prošle, 2017. godine, u subotu, 30. decembra, gost-domaćin u studiju Novog Radio Sombora bio je Branislav Bane Svorcan, pomoćnik gradonačelnice za informisanje i kulturu. Istovremeno, potrudili smo se da dođemo do dosta informacija, ali i da novogodišnji razgovor protekne u tonu zanimljivih pa i šaljivih opaski i dosetki. Zadatak nam je bio lak, s obzirom na elokventnost i spremnost da tokom intervjua naš sagovornik odgovori na sva pitanja, kako službeno, tako i ona privatna. Intervju u trajanju od 45 minuta je emitovan navedenog dana u podne, uz nekoliko repriza na linku Novog Radio Sombora a sada ga u celosti prenosimo na stranicama našeg portala.

*************************

* Vi ste na linku, talasima – nekada bismo rekli, Novog Radio Sombora. S obzirom da je internet najmlađi, ali i medij koji je danas preuzeo moć, pa da zato i kažemo i u ovom intervjuu, vi ste na vašem i našem linku, poštovani slušaoci, tokom čitavog sveta, ponajpre naravno u tom Somboru. Ovoga puta ulaskom u drugu godinu našeg rada “kocka” ja bačena da novogodišnje-božićni intervju napravimo sa našim mladim prijateljem, kolegom mojim, a i predvodnikom jednog novog talasa mladih političara a i mladih ljudi Gradske uprave Grada Sombora koji evo, i za prvu godinu svog rada u tom delokrugu posla je dosta toga afirmisao. To je Branislav Svorcan, pomoćnik gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović, za oblast kulture i informisanja. Bane, dobrodošao na link, pa i na portal, jer ćemo sve to što sada pričamo u programu, preneti rečju i na portal Novog Radio Sombora.

- Hvala lepo na pozivu i bolje vas našao.

* Da li si se ti uopšte nadao da će ti pripasti ova funkcija?

- Pa kada je krenula cela ta priča oko imenovanja tako da kažem, postavljanja na funkcije pošto ako možemo pričati otvoreno i slobodno (naravno, prim. aut), pošto te funkcije i jesu takve da se ljudi na njih postavljaju često bez neke poslovne i zavidne pozadine, iskreno rečeno nisam se nadao, pošto bilo je priče da se raspodeljuju na određena mesta ljudi ovi, ljudi oni... ali bila je u igri neka prča koja je bila vezana za informisanje jer imam već nekoliko godina iskustva u radu na informisanju i uopšte u tom sektoru medija i marketinga tako da, bilo je samo pitanje mesta i vremena kada će se poklopiti stvari, pa na taj način i završiti. Ovo je ustvari logična nadgradnja tog posla i proširenje i na oblast kulture.

* U januaru 2017. si postavljen na poslove pomoćnika, tako da možemo reći da je prva godina zaokružena. Kako možemo da je okarakterišemo?

- Da, još tri dana i to je to...

* Tokom poslednjih deset godina nesrećnih privatizacija, koja je uništila mnoge medije, da je apsurd veći, oni koji su imali regularnu regionalnu dozvolu za rad kao i mediji sa lokalnom frekvencijom, dok drugi koji je nisu imali, pa rade preko kabla i onda smo rekli, evo konačno Sombor, prvi je grad koji je dobio institucionalno, ličnost u Gradskoj upravi zaduženu baš za informisanje, uz kulturu. To je eto, zajednički smatramo ključnim i zašto je važno, da se nadomesti baš to što nema više ni u budžetu predviđeno direktno kao za korisnike poput drugih javnih ustanova, ili javnih komunalnih preduzeća, ali opet postoji ta oblast, evo pažnja, u ličnosti pomoćnika za informisanje i kulturu, što je iskreno i kao struku, nas obradovalo?

- Sama ideja o uređenju gradske uprave, odnosno njenog izvršnog dela jeste takva da članovi Gradskog veća dobijaju oblasti koje su od najvaćeg zanačaja za Grad, a pomoćnici dobijaju oblasti koje su, ne možemo reći od manjeg značaja za grad, ali one koje su na neki način ili manje primetne, ili manje popunjene, pod navodnicima.  Informisanje je svakako oblast koja je ranije bila zapostavljena, zato što ljudi jednostavno zbog drugih stvari, zbog celokušpne krize u društvu... politike, ekonomije i svih parametara koji su vezani za tu oblast, nisu imali toliko vremena da obraćaju pažnju na sam sektor informisanja.

 Naravno, pre proteklih nekoliko godina, posebno od 2000. godine pa nadalje, kako je internet postajao jedan izuzetno jak medij, moćan medij, kako je postajao dostupan sve većem i većem krugu ljudi i kako su televizije i radio stanice a kasnije i sami vidimo i sami izdavači knjiga, novina i magazina prelazili na internet, javila se potreba da se na neki način uđe i u tu oblast i da se ljudima pokaže da je ono što je na internetu, nije samo namenjeno igranju, da nije samo namenjeno pričanju, lajkovanju slika, gledanju video klipova na jutjubu, nego i obrazovanju i informisanju, jer danas je upravo situacija o kojoj smo ranije pričali, to da ljudi vole da čuju vesti pre nego što se te vesti dese. Tako da, štampani mediji, koji izlaze jednom nedeljno, ili jednom dnevno, jer već smo došli do toga da praktično vesti koje izlaze u dnevnim novinama postaju zastarele samo u momentu svog izlaska i prodaje na kiosku, one su već zastarele objavljuju informacije koje su na internetu izašle još sinoć. Ljudi žele informacije koje se mogu odmah dobiti, a to je način da se popularizuje internet medij. Novi Radio Sombor jeste jedan od takvih i prvi kao takav postoji u gradu Somboru, zanemario bih neke koji su postojali pa su imali neku drugu koncepciju rada, ali prvi ozbiljniji internet medij kome treba pružiti podršku zato što je, prvo ti Siniša a kasnije i tvoji saradnici su ljudi koji imaju iskustva u tome i znaće na koji način da proguraju i svoju viziju i ljude s kojima rade i neki svoj cilj da ostvare koji je ja verujem dugoročan i koji neće prestati za godinu, dve ili tri.

* Da, to najviše od nas zavisi, pa i od vas, jer praktično evo to što si rekao, podrška, logistička, koju smo sprva dobili u početku našeg rada pa zato je potrebna još jedna nova generacija mladih da se na primer pokrene ponovo, jer nestankom omladinskih glasila (novinskih najpre, tipa lista Student koji je u ranijoj državi bio kultni, pa sa lokalnog nivoa mesečnog omladinskog časopisa, somborskog Pokreta), te omladinskih emisija nestankom i „zemaljskih“ radio stanica, sad je ovo internet-šansa, zar ne?

- Jeste. Jer, pored same saradnje, između uopšteno Gradske uprave i Novog Radio Sombora, treba posebno obratiti pažnju i na Kancelariju za mlade koja može pružiti dobru podršku, pogotovo što je sad tu nova koleginica Bojana Nešović, koja je preuzela po mom mišljenju, sasvim (prilježno, pedantno, dodatak aut.), jeste, na odličan način taj rad, i sa druge strane, sama ideja Gradske uprave jeste da neke svoje aktivnosti u što većoj meri pebaci na internet, da ljudi tako dobiju što više informacija o radu i da se na neki način demistifuje rad gradske uprave, zato što se jednostavno poboljšavaju međusobni odnosi jer jesmo servisi građana te tu postojimo zbog njih i zato možemo i da im prvi pružimo informacije.

 Opet ću se nadovezati na ovo, govoreći da tu postoji neka vizija Vlade Republike Srbije da se reformiše javna uprava u smislu prelaska na e-upravu, od 1. januara konkretno još veći broj poreskih prijava može da se podnosi elektronskim putem; e-uprava kao portal omogućila je elektronsko plaćanje karticama što će opet omogućiti ljudima i lakše registraciju auta, izdavanje te famozne zdravstvene knjižice i nekih sličnih dokumenata i naravno i mi neka uputstva i smernice Vlade Republike Srbije kako da radimo i na koji način da se približimo građanima. A to znači i nastup na društvenim mrežama, poboljavanje sajta, osim sajta grada imamo i taj sajt kalendara manifestacija gde ćemo i za 2018. godinu da pokažemo i prikažemo našim sugrađanima a i šire, pošto tako sajt ima veću posećenost i van područja Sombora, sve značajnije manifestacije koje se dešavaju u gradu Somboru ali i u nekim okolnim opštinama i gradovima. Tako da, probamo da uvežemo i da prikažemo da je neophodan rad sa internet medijima i vaša podrška našem radu, ali i vaša podrška našem radu.

"Trojni pakt" ili bolje reći, sveto trojstvo: Novi Radio Sombor, Urdruženje Podium i UGS Nezavisnost na istoj adresi: Sombor, Venac Stepe Stepanović 9 - Branislav Svorcan za režijskim pultom dvostrukog elektronskog internet medija, Novog Radio Sombora

* Novi Radio Sombor po tvom mišljenju, evo, već si rekao i pre mog pitanja, što mi je posebno milo, šta sve možemo zajedno i u smislu javnih snimanja, da budemo što više ne samo čujni, već i vidljivi među građanima, primera, javne priredbe, promocije, tribine, okrugli stolovi, mladi, sela, sve to... javno?

- Pa sve to, sve to stoji, to je tačno, po nekoj samoj logici dešavanja najbolje bi bilo početi od nekih „sitnijih“ stvari, da li promocija knjige ili neke događaje u našoj biblioteci, na dečjem odeljenju, ili u čitaonici kad se dešava nešto, da li u određenom selu naći neku manifestaciju koja je bitna za to selo, koja podiže vidljivost sela i omogućava da ne samo stanovnici tog sela već i građani iz okolnih sela pa i samog grada dođu tamo, to su na primer dešavanja u Svetozaru Miletiću, u Bačkom Monoštoru, u Bezdanu kao jednom lepom primeru, u Kljajićevu, tako praktično svako selo ima neki svoj događaj koji vredi snimiti a osim toga, sama opet, već spomenuta Kancelarija za mlade u okviru Omladinskog kluba i Kulturnog centra „Laza Kostić“, ima dosta dešavanja koja bi bilo zanimljivo snimiti, zato što se to do sada nije radilo.

* A mi smo već počeli u prošlom projektu LAP za mlade, za 2017. godinu, omladinskom emisijom „Sve je lako kad si mlad“ – naslovom parafrazirajući čuveni muzički pop hit, što je naišlo na jedan primer da smo morali pokrenuti mlade koji su bili malo „začaureni“, ali malo-po malo, pa se eto javljaju za saradnju i rad. (Možemo i tamo, u Kancelariji za mlade, možemo i ovde u okviru naše redakcije, gde imaju otvoren prostor u našoj redakciji na adresi Venac Stepe Stepanovića 9), pa da prosto napravimo tu interakciju i sa mladima sa sela (pa i Dom učenika, osim ostalih, gde gravitiraju mladi za vreme svog školovanja u Somboru i iz drugih sredina, na primer).

- To između ostalog može, ne vidim nikakav problem u tome, samo treba volje i pomalo vremena. Potpuno podržavam. Stvar je u tome, da treba imati ideju, treba početi raditi na njoj a kad se počne raditi mora nešto i da usledi, jer čovek koliko god da radi i koliko god se njemu čini da nema rezultata usled toga što radi, rezultat dođe sam posle nekog vremena. Ideja, strpljenje i volja su tri najbitnije stvari, tako da ceo život ide generalno u nekim trojkama.

* Evo do sad si već puno toga rekao što me je obradovalo, ali sad i direktno pitanje, tvoje konkretno mišljenje o ovom našem dosadašnjem radu, o tome šta smo sve uradili i kakav je tvoj iskreno, stav i utisak?

- Pa koliko smo eto iz nekih naših ranijih razgovora pričali, tih nekih godinu dana koliko Novi Radio Sombor postoji reći ću u etru, mada je to sad već malo zastareo izraz, ali svi već znamo šta znači etar, dakle za tih godinu dana mislim da od samog početka, od tih samih trenutaka kada je puštena muzika, da se polako uvode emisije, primećujem da sada sve više i više dolazite na događaje koji se organizuju po gradu, da se to beleži, da se kasnije prikazuje što na portalu, što na radiju kroz vesti, kroz emisije, i to je neki put kojim treba ići. I naravno opet ću reći, strpljenje je bitno da se sve to izgura, da se samo doživi taj momenat da se ima i sredstava za sve. Ali podržavam rad zato što smatram da elektronski mediji, pa samim tim kao neka vrsta elektronskog medija, jeste internet radio, moraju imati podršku zajednice u kojoj funkcionišu, zato što oni jesu najbrži i najjednostavniji i u nekom smislu u današnje vreme i najlogičniji mediji. Jer možemo ga slušati što na telefonu, što u radiju, što kod kuće, pa i u kancelariji na poslu, zavisi ko kakav raspored ima... tako da treba, treba samo istrajati i kako vreme bude išlo ubacivati samo neke nove ideje, menjati koncept ukoliko nešto „zapne“, a opet mislim da jedan internet radio jeste radio koji ne okuplja puno ljudi. To je mala ekipa koja se međusobno razume i koja je fleksibilna i koja može u situaciji da se desi neki problem ako neka emisija recimo ne funcioniše, da možda ne ide, da pada slušanost, pa može lako da se promeni koncept radija, programska šema i da se krene na neki novi način, da se reaguje. Nema učaurenosti, nema intertnosti, lenjosti, ono što bi „ubijalo“ ceo posao. Ne samo ovde, nego generalno.

* Partnerstvo, to je ono što je najvažnije, naš moto, inače je, Samo pozitivno. Dakle, nismo forumaški medij, jer ako je reč cenzura nekada bila stroga, u nekim vremenima, ovde je „mora“ biti, ali u jednom drugom kontekstu, da li se slažeš s tim?

- Naravno. Jer cenzura je mnogo velika reč, ona je opasna, a sa druge strtane, lako se izigra. Zloupotrebi.

 * Jesi li svestan, da te pitam ovako... jer nećemo još završiti, ali da si ti Bane svestan, kada si rođen?

- U kom vremenu?

* Da u kom vremenu, ali hoćemo da čujemo, i u kom datumu, ne pitam bez razloga, znaš li kada si rođen?

- S jedne druge strane, mogu da kažem, rođen sam pre četiri države. A iz ovog grada, pomerio se ne. Tako da, u istom gradu gde sad radim tu sam i rođen a u međuvremenu je opet kroz nas prošlo četiri države i nebrojeno puno istorije i dešavanja...

* A sam datum, tvog rođenja? 23. septembar?

- Da, to je isti datum osnivanja jedne organizacija (kroz smeh)...

* Eh, odmah si shvatio šta sam želeo da pitam, rođenja i „jednog“ udruženja, a ja sam hteo da „ne shvatiš“, bar ne odmah, pa da za tebe bude to malo iznenađnje (smeh sada voditelja razg.), a čak je i Udruženje Podium kao osnivač Novog Radio Sombora rođeno istog datuma (2011. godine) kad i Novi Radio Sombor (23. septembra ali šest godina kasnije), dakle na tvoj rođendan, samo što si ti malo stariji? J

- Pa što bismo rekli, uradili smo domaći, pre nego što smo došli kod vas... J

* Eto, sve se sada „potrefilo“, koincidentno... Koji je tvoj hobi?

- Hobi je... iskoristiću naziv emisije vaših kolega sa jednog drugog radija, hobi bi bio, mentalno razgibavanje... dakle sve ono što doprinosi mentalnoj čistoći a to je fizička aktivnost, čitanje, putovanje, dakle nešto što je slobodno vreme koje daje produktivnost rezultata, a ne nešto što je vreme u kojem ću sedeti, neću ništa raditi, nego vreme koje će jednostavno, nešto da stvori: da li je to neki mir, da le je to opet želja za nekim stvarima, da li je to neka inspiracija za posao, za stvaranje, ima, ima...

* Kapiram da ti nikad nije dosadno?

- Uglavnom nije.

* Koju muziku slušaš?

- Hmm, omnibus svega... neke, neke stvari koje su iz osamdesetih ostale, bio bi to Queen, bio bi to Iron Maidon, od domaćih Yu grupa recimo, zanimljivo...

* E tu smo na istim talasima, odnosno linkovima...

- Verovatno je to - to što smo pominjali, rođendane, desilo se to pre tri decenije, i ostali su ti neki genetski usađeni elementi muzički.

* Gledajući tvoj horoskopski znak, vaga, inače osim ostalog poznat kao umetnički znak a ima li tu nešto, u tome, da „odvažeš“, na primer, na neki način?

- I više nego što treba, vagam.

* A podznak?

- Hmm, pa vodolija mislim...

* Odlučio si se za smer međunarodnih odnosa koji si završio na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a zašto si se odlučio baš za taj smer odnosno struku (ne na primer za pravo, ekonomiju, poput većine)? Osim toga, redak si bio Somborac, pretpostavljam, na univerzitetu u Begogradu, uopšte, u vreme studiranja u srpskoj prestonici?

- Išla je priča da u svakoj generaciji na fakultetu bude četovoro-petoro ljudi iz Sombora. U mojoj generaciji bilo nas je troje iz naše somborske gimnazije, pored toga da li je još neko, nisam siguran, ali znam da je nas troje bilo “sigurnih”, a jednostavno, ja sam hteo da idem u Beograd, na bilo koji način a pravo i ekonomija kao takvi me jednostavno nisu zanimali, već nešto drugačije, što je ipak malo životnije, što je dinamički pravo po sebi, a pravo pa je pravo, donose se zakoni, ali su svi na isti način, jednolični. Ekonomija opet tako, ko je jednom nešto napisao, takav sistem ostaje, dok je diplomatija tečna, ona se menja, ona pravila koja su važila u 18. veku ne važe danas, ono što je važilo juče ne važi danas, tako da to je jedno polje koje je promenljivo i koje u najvećoj meri zavisi od individua koje je vode. Jer danas svi znamo da svet prestaje biti bipolaran, da postaje ponovo multipolaran, kao što je bio do Prvog svetskog rata. Danas su predsednici mnogih svetskih velesila takvi da se međusobno ne vole a ustvari sarađuju i određuju sudbinu svih nas i onda treba u tom vremenu, u tom prostoru i u tom sistemu haosa naći svoje mesto. A da bi se našlo mesto, mora se razumeti taj sistem.

* Gde si sve putovao, koje ti je najomiljenije mesto gde si bio?

- Pa... mogu dva? :-)

* Može :-)

- Pošto mi je teško, odrediti jednu regiju... Na prvom mestu, svakako Amerika, kao država, kao nekako zemlja koja je danas vrhunac svih demokratija i bogatstava i načina funkcionisanja, to je neki sistem života kojem svi težimo, pa sam onda bio na Aljasci konkretno… a opet apsolutna suprotnost, jeste Švajcarska. To je zemlja u kojoj sam studirao postdiplomske studije, zemlja jako drugačija od Amerike, zemlja kontrasta i ali posle tog svog životnog iskustva, godinu dana i na jednom i na drugom mestu mogu reći, da su i jedni i drugi ljudi otvoreni.

* A koju bi zemlju ili grad voleo da posetiš, u nekom bližem periodu?

- Pa evo recimo na Istoku, odnosno istočnije od Đerdapa nikada nisam bio. No kao destinacija na koju već duže godina želim da odem, je totalno daleko i neostvarivo, barem za sada, bio bi Japan.

* Godišnji odmor: voliš li više leto, sunce, ili možda više zimovanje?

- Generalno više volim zimu. E u skladu sa tim, kad je reč o godišnjem, više bih voleo otići na neku planinu. Međutim, do sad nisam imao prilike, jer kad imam godišnji pa ne mogu da odem ili tome slično, pa je godišnji u Somboru... i okolini.

* Šta bi poručio, kao predstavnik-predvodnik nove generacije političara ('84. godište), mladima, u smislu da više živnu?

- Svako mora imati cilj ispred sebe. Neki životni, pogotovo u ovim našim godinama, i vremenima, jer kada se ima cilj onda se taj cilj može i ostvariti. Onda on često i opravdava sredstva.

* Jer svako selo, kao što si rekao, grada Sombora, je mala država.

- Da, jer mi smo specfična sredina. Sombor je treća po veličini administativna teritorijalna jedinica u državi, ima petnaest naseljenih mesta, u kojima žive veoma raznoliki stanovnici u smislu etničkog porekla i, to je nešto što drugi gradovi nemaju, a Sombor je Vojvodina u malom. Ali Vojvodina nema toliko šarolikosti kao što Sombor ima i to je ono što treba da se koristi i što se poslednjih godina postepeno koristi zato što ljudi vide da različitosti treba pokazati jer one jesu nešto što nas spaja. Mi svi ovde imamo taj neki gen, urođen, da uvek je neko drugačiji i jednostavno, svi ljudi koji se rađaju ovde, zbnaju kako da se ponašaju. I nikada tu nije bilo ni problema, ni incidenata, jednostavno, saradnja je ono što nas povezuje i na tom treba insistirati i dalje.

* Koja ti je omiljena boja?

- Žuta.

* Zašto?

- Ne znam, živa je. Nije, nije, tamna, ima neku energiju, svetlo.

* Gde najrađe izađeš u slobodno vreme u Somboru, ili van Sombora?

- Pa, prema raspoloženju. U Apatinu ima nekoliko dobrih mesta, ovde u gradu ima u poslednje vreme nekoliko novih mesta, eto taj potez na kanalu, od jednog do drugog mosta gore, tu ima par dobrih restorana… pa radi trčanja, rekreacije, imamo u planu i širenje tog poteza, pa evo sada prilike i da ih malo pohvalim, od strane Gradske uprave, a generalno govoreći, Tromeđa je uređena - pre nekih mesec dana završeno je njeno uređenje, kupališta, i to je bio rezultat ovog participativnog budžetiranja, iz prethodne godine, gde su građani glasali za predloge odnosno za ono što su želeli da se finansira iz gradskog budžeta iz 2016. godine, Tromeđa je bila prvoplasirana, pa će potpuni sjaj imati naravno na proleće, kada sve ozeleni, čitav taj potez od Apatinskog mosta do tromeđe da bi se napravila ta celina.

 Jer to je ono što Somboru po mom mišljenju fali, ajde da upotrebim taj izraz koji se u poslednje vreme često koristi, da se spusti na vodu. Da imamo kanal, mi nemamo neku reku, mi nemamo Dunav kao što ima Apatin, nemamo Savu kao što ima Sremska Mitrovica, pa treba da iskoristimo to što imamo a to je ovaj naš kanal, da se spusti grad na njega, da se spuste dešavanja, jer tako se otvara novi prostor koji do sada nije bio. Ista situacija je sa Trgom Koste Trifkovića, do Svetog trojstva, taj prostor između biblioteke, pogotovo sa ovim novogodišnjim akcijama je taj prostor oživeo i prosto ljudi znaju za njega, to je novi prostor koji se otvara. Ja nekad volim u šali da kažem, mi ćemo postaviti hardver, pa ćemo da damo udruženjima građana i ljudima da instaliraju softver na koji žele, jer to i jeste posao uprave i javne vlasti da omogući ljudima mesto na kojem će da provode vreme i da ostvare nešto svoje, ideju, svoj projekat  u slučaju udruženja građana... takođe neke prostore kojih imamo u gradu a na kojima ljudi nisu ni mislili da nešto može da se desi, a zašto da ne, park na Novoj Selenči, pijaca u lancima, stari park kod železničke stanice...

* Da te pitam sad, kako je sarađivati sa gradonačelnicom? Kao jednom harizmatičnom ličnošću a i Sombor da posle duže vremena ima ženu za gradonačelnika?

- Sama ta činjenica da imamo gradonačelnicu, jeste nešto što otvara mnoga vrata i šire i ljudima je drago da vide ženu koja je energična, koja je mlada pre svega, koja ima jasan cilj ispred sebe, šta želi da ostvari, i koja oko sebe pokuša da okuplja tim ljudi koji prate tu njenu viziju. Saradnja je što se mene lično tiče i uopšte, kako ja vidim kroz rad uprave i tih pratećih nivoa vlasti jeste odlična jer postoji iskustvo. Gradonačelnica je pre stupanja na ovu dužnost radila u Upravi maltene deset godinai i ona jako dobro zna sistem rada što uprave, što javnih preduzeća što celokupnog Grada kao velike zajednice, pa smatram da je to njeno postavljanje na ovo mesto, jednostavno nadgradnja svega onoga što je od ranije radila i da je na pravo mesto u pravo vreme to urađeno jer može da svojim poznanstvima, na višim nivoima sasvim lepo da ostvari stvari koje u Somboru ranije ne bi bilo moguće da budu realizovane. To se već videlo tokom 2017. godine, jer to je praktično tek prva cela godina ovog saziva, njenog i njene ekipe da tako kažem hiper; već za prvu godinu urađeno je dosta u gradu a i veliki su planovi za naredne dve, dve i po godine, tako da što se mene tiče to je pun pogodak i biće to sve dobro na kraju.

* Šta te još nisam pitao? Jesi li zadovoljan ovim razgovorom? J

- Pa da, izuzetno iscrpno i zanimljivo i ajde da kažem, šareno…Od svega po-malo. A to jeste poenta, to i jeste stvar, tako ljudi i treba da shvate, jer mi nismo nedodirljivi, kao prvo, pošto ljudi imaju tendenciju da stvari koje ne razumeju zakomplikuju. I kada se kaže, ne mora to sve biti funkcija, to je jednostavno neka procedura, kao dokumenta kad se vade, nešto bilo šta, što je nerazumljivo, što je pisano čudnim jezikom, da je to neostvariv kontakt a ustvari nije. Zato kažem, celokupna uprava, svako može ako ima neki problem slobodno da dođe da se obrati što opet direktno, što pismeno, tu je i pisarnica… ili telefonom ili mejlom, opet kažem, nisam “milenijalac”, ali ljudi s kojima sarađujem volim da budu na mejlu, da budu na telefonu, jednostavno ne postoji taj način da se do nekoga ne može doći. Tako da, jednostavno svi smo mi dostipuni ljudima i građanima i to jeste naš zadatak da se ceo ovaj grad poboljša.

* Šta bi ti mene pitao?

- Pa jedna ovako stvar koja je više prirode posla. Raniji rad u Radio Somboru, u medijima pre toga, ajd da kažem onda je bio analogan. Sam si rekao da posao koji si radio je bio striktno taj, za druge stvari si se oslanjao na kolege pre svega tehničare, odnosno ljude koji su održavali tehniku, mikrofone, releje, prenosnike, sve .. a danas je sve digitalno, danas je “sve u jedan”. Samo taj prelaz, ta razlika, to me zanima na koji se način ljudi prilagode, evo pričao sam s tvojim kolegom  Dejanom kada je reč o tehnici, na koji način se ljudi prilagode tom prelasku? U tvom slučaju imao si dosta godina, ali recimo da je to bilo danas za sutra?

* Da, možda to i tebe čudi, kako se sad odjednom moglo preći s jednog na drugo, verovatno smatraš ne lako, ali sa druge strane uglavnom uspešno, hvala ti na tom pšitanju, inače ja možda bolje znam da pitam nego da odgovaram prirodom (novinarskog) posla, ali u svakom slučaju mislim da je kao što si i sam malo pre rekao, pre svega, ljubav. Iz koje potiče sve, vera i nada; mislio sam u početku da li će sve to uspeti, hoćemo li preživeti mesec dana, koji je najteži kao prvi slično kao i prva godina, pa sam ja zaboravio da uplatim interenet “tog i tog datuma” – o roku, pa smo na dan bili isključeni, onda je kod mene nastala mala panika, nastaje nervoza, gledam, slušam, ne radi. Odmah, idi, trči, uplati, tako da smo naravno odmah i nastavili. Jednostavno, ta samo malo trka, borba s vremenom, dinamičnost, svakodnevna, koja iziskuje još više tog trka po Somboru i okolini, nekako gura vas i vraća vas, ta energija, ljubav prema Somboru i, eto ako dobro odgovaram na pitanje, mislim da su zaista zastareli dosadašnji mediji: da evo, kao što kažeš, opada tiraž i dnevnih novina i lokalnih i periodičnih izdanja, časopisa, vidimo da su trafike sve više natrpane novinama, a televizija, ne znam koliko mladi prate recimo dnevnik danas, ali uglavnom ono što čujete u pola osam uveče, to smo mi smo već objavili odavno. I to je mene poteralo da se dignem eto iz tog stanja letargije kada ostanete bez posla, pa onda ste na scenu stupili opet vi mladi nekako uz mene, puno su mi pomogli uvek volim naglasiti, moji sportisti, uvek to kažem, naravno naši sportisti, pre svega ljudski borci, prijatelji i naši, moram reći, heroji sa sela, jer eto tu je pre svih “dotrčao” (iz Stanišića gde je do tada živeo) kolega kojeg si i pomenuo (Dejan Horvat, dod. aut.), koji je taj tehničarski - “tri u jedan” pa sam ga imenovao šefom tehnike. I naravno uz logističku podršku Grada odmah sprva, u pripremama za Novi Radio Sombor u junu prošle godine, počev od gradonačelnice, vas okupljenih u tim a naravno sve to uz podršku Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost – GS KUM (granski sindikat kulture, umetnosti, medija), gde sam godinama aktivista. Eto i to još jedno sveto trojstvo, civilni sektor, granki sindikati, lokalna vlas i, mediji koji svakodnevno prate rad, mislim da možemo ovako zajedno.

- Pa i jeste poenta da budemo zajedno, da ne bi radili odvojeno, jer kao što ima ona izreka, treba se držati zajedno, da ne bi visili odvojeno.

* I šta bi poručio za slušaoce Novog Radio Sombora, koji nas slušaju ne samo u Somboru nego mogu da nas slušaju i u čitavome svetu… i da nas čitaju ovde na portalu?

- Kratko, jedna stvar jeste, da ovo vam je odlična slika ulaska u naš grad, pogotovo za ljude koji su otišli odavde, a pošto sam dosta godina bio u inostranstvu znam kako hoće nekad nostalgija da se probudi, tako da ti ljudi koji su inostranstvu treba da slušaju, steći će pravu sliku o dešavanjima, a za domaće slušaoce, treba da prate ovo i da se što više prilagode novim medijima, da koriste internet za pametnije stvari i da se potrude još više, jer naša osnovna težnja u gradu kao gradskoj upravi a to Siniša i ti kao naš saradnik, spoljni, da tako kažem znaš, da što više ljudi sazna šta se dešava u gradu.

* Mi često imamo problem da neke stvari koje organizujemo, muzičke koncerte, predstave, da ljudi jednostavno ne znaju, ali ne zbog toga što ne postoji nigde objavljeno, već zbog toga što ne znaju da se informišu. Ljudi su naučili da se informišu jednom nedeljno, da se informišu jednom dnevno, samo iz određenih ovih štampanih medija, da li i iz televizijskih medija, a stvari koje se danas dešavaju prelaze mnogo kraći put između organizatora i onoga ko konzumira taj sadržaj. Tako da je potrebno samo malo promeniti navike, jer internet je jednostavno moćan alat koji može da posluži za edukaciju, za informisanje, za poboljšavanje života, ne samo za – grubo će zvučati, gubljenje vremena. I što više podsticati rad sa mladima i s decom. Oni će malo drugačije naučiti, oni će svoje roditelje da podstaknu, da misle drugačije, tako da tu bih se ja zadržao.

* I uz ono naše geslo, Svi smo jedno

- Svi smo jedno.

* Živeo, puno zdravlja, sreće, koja je često najpotrebnija, podseti samo na preostale sadržaje na našem terenu u preostalim prazničnim danima.

- Program Zimske čarolije u Somboru traje do subote, 6. januara uz dvadesetak radionica za decu. A za 6. januar, uveče u 21 bi trebalo da bude koncert grupe Valentino. Kao neki kraj novogodišnjih programa. Naravno, šestog januara pre podne će biti na Trgu svetog Đorđa organizovano paljenje Badnjaka, Ideja je bila da se dvadesetak manifestacija ustvari objedini i da se uz klizalište koje je ovom prilikom postavljeno po prvi put na Trgu Svetog Trojstva, ponudi građanima sve na jednom mestu. Tu ideju ćemo slediti i na leto, kada dođe na red manifestacija Somborsko leto, tako da opet sve bude objedinjeno, da se neki događaji ne bi preklapali, pa će naši sugrađani dobiti ono što im je potrebno kako tokom zime tako i tokom leta, a i da gosti iz drugih gradova i sredina mogu da dođu kod nas i mi odemo kod njih.

* Koju imaš muzičku želju?

- Bio bi recimo, Living On The Prayer (Bon Jovi)

_________________________________________

Branislav Svorcan – pomoćnik gradonačelnice za oblast kulture i informisanja /sa linka Gradskog sajta Grada Sombora/ https://www.sombor.rs/?script=lat

Rođen 23. septembra 1984. godine u Somboru, gde je završio Gimnaziju „Veljko Petrović“, društveno jezički smer. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu 2009. godine, na smeru Međunarodni odnosi.
 
Od avgusta 2014. godine radio je u Gradskoj upravi u Odseku za poslove s javnošću.
 
Januara 2017. godine je za pomoćnika gradonačelnika imenovan ispred Srpskog pokreta obnove.
 
Govori engleski i nemački jezik.
__________________________________________

Razgovarao: Siniša Stričević

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

 

Objavljeno u Prva vest

* Gradonačelnica Sombora, Dušanka Golubović i predsednik Skupštine Grada Sombora, primarijus dr Zoran Parčetić, priredili su u petak, 22. decembra uveče u svečanoj sali somborske Županiije, sa saradnicima, odbornicima i članovima Gradskog veća, Novogodišnji koktel. Brojnim zvanicama, gospođa Golubović se obratila sledećim rečima:

- Želja nam je bilo da se svi zajedno ovde pri kraju godine okupimo, zajedno zato što smatramo da smo sa svima vama imali uspešnu saradnju i da smo svi zajedno uradili neke stvari koje su bitne i važne za grad Sombor, za našu lokalnu samoupravu, u kojoj svi ovde zajedno i živimo; svakako naša je želja da ta saradnja sledeće godine bude najmanje ovakva ako ne i daleko veća, jer saradnja jeste put i način kojim možemo da garantujemo i gledamo na dalji napredak.

Sve drugo ne verujem da ima toliko uspeha, kao što jeste dobra organizacija, zajednički ciljevi i zajednička realizacija tih ciljeva. Svakako da je ovo prilika da se zahvalim svima vama koji ste danas došli i na taj način pokazali i dobru volju za budućom saradnjom ali svakako da se zahvalim svima vama koji ste svaki, na svoj način, dali doprinos da ovu, 2017. godinu završimo, smatram, sa ipak određenim pomacima i određenim uspesima.

Počevši od naše saradnje sa verskim zajednicama, gde smatram da smo uradili dobre i pozitivne stvari i preko saradnje naravno sa našim ustanovama koje su uspešno trošile budžetska sredstva, privrednika, koji su zaista, bili i dobri izvođači radova i svakako su se pokazali u ovoj godini i vrlo društevno odgovornim jer su podstakli mnoge uspešne stvari, podržali su i davali mnoge inicijative i mislim da je to nešto što je dalo celokupan doprinos u razvoju naše zajednice.

Naravno postoji tu još mnogo toga što nisam pomenula, a samim tim što ste ovde, treba da zante da je svako od vas dao jedan veliki i značajan doprinos. U tom smislu svakako ja vam svima želim uspešnu u naravno, narednu 2018. godinu, želim vam da u saradnji sa lokalnom samoupravom ostvarujete i svoje lične ali i opšte ciljeve koje vidite ovde kao perspektivu za razvoj i međusobno, nadam se i očekujem da grad Sombor i lokalna samouprava budemo vaša podrška, partner i saradnja a zajedno isto tako i vi nama.

U tom smislu, sve najlepše u budućoj godini. Živeli!  

Medijska pažnja: Novi Radio Sombor

Galerija:

Objavljeno u Prva vest
Strana 3 od 5

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…