* Nastavljajući popularnu oblast Modeling, često nailazimo osim na poziv profesionalnih modela (kao što su to naša zaštitna lica, svetski čuveni Nena Blagojev, zaštitno žensko, i Zlatko Šuša, muško zaštitno lice Novog Radio Sombora, oboje su napravili svetske karijere), i na odziv naših sportistkinja i sportista. I ujedno, veliki broj vaših pregleda, poštovani pratioci portala Novog Radio Sombora, potvrđuje da smo svi zajedno u pravu. Zašto? Pa jednostavno, sportisti ostavljaju snažnu poruku: zdravog izgleda, pravilnog držanja, manekenske građe, dugovečno jednako mladolikog izgleda i posle aktivne karijere

Tako je i u primeru našeg prijatelja, golmana Ivana Doderovića (12. januar 1988, Leskovac). Naravno, pred njim je još blistava fudbalska budućnost a s obzirom da za golmane važi pravilo da dugo u igračkom smislu traju, bez svake sumnje za Ivana, to pravilo je već sasvim sigurno potvrđeno, ima još dosta toga da učini u svom poslu pred stativama.

Uostalom, već smo pisali o njemu na našim sportskim stranama, pa podsećamo, linkovima... 

http://www.noviradiosombor.com/sport/item/2123-sve-je-lako-kad-si-golman-ivan-doderovic-jedna-zanimljiva-sportska-i-fudbalska-ispovest

http://www.noviradiosombor.com/sport/item/2160-jedna-od-zvezda-prelaznog-fudbalskog-roka-leskovacki-golman-ivan-doderovic-postao-internacionalac-u-slovackoj-cestitamo

... kako je jedan talentovani golman iz jednog od fudbalskih srpskih centara Dubočice, mladi Leskovčanin, zakoračio i u inostrani "beli" svet i prošle sezone odgovorio na poziv jednog od klubova u Slovačkoj. Da bismo sada manje "pričali", to jest pisali, evo nekih primer Doderovićevih dosadašnjih fotografija iz sopstvene, lične kolekcije a koje ukazuju na to, da se svakodnevnim treninzima u sportu, zadržava dugo jednak i zdrav izgled što je i jedna od osnovnih sportskih poruka.

A osim toga, Ivan zadovoljava i one osnovne zahtevne proporcije, kako golmanske tako i za modela (pa i manekenske, jer smo već pisali o značajnoj razlici između modela i manekena), visina 196 - težina 85.

Pređimo na dakle prvu fotogaleriju Ivana Doderovića. Pre toga, evo ipak "uvodne" fotogafije koja dovoljno rečito govori o tome koliko je brzo Ivan stekao popularnost i među navijačima i najmlađim fudbalskim sledbenicima i u Slovačkoj:

Takođe, u obostanom saglasju smo se dogovorili - kada bude imao jedan od sledećih prvih predaha u daljoj profesionalnoj fudbalskoj karijeri, napravićemo i u ovim našim krajevima fotosseion sa njim, ali baš što bismo rekli, autetnično - modelinški. Ovo je Ivan - malo sportski, malo pozitivno pozerski...

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Fotogalerija:

Objavljeno u Modeling

* Od ovog Božićnog dana, 7. januara gospodnje 2019, Novi Radio Sombor objavljuje svoj prvi feljton. U 4 nastavka, predstavićemo vam jednog istinskog zaljubljenika i entuzijastu u svoj posao koji je čitavih četvrt veka obavljao pre svega s ljubavlju, ljubav su zamenili razni silni transferi i novac, a radost među stativama bila je uvek jača i od  nepravdi koje je doživljavao. One su uostalom sastavni deo fudbala i sporta jer lopta će uvek biti okrugla: Banaćanin, omljeni lik među brojnim poklonicima te najvažnije sporedne stvar na svetu, Goran SAVIN-UČA

Sa svega 1 godinom drži loptu u naručju, fotografija koja je predvidela njegovu budućnost. Pokazala je ova fotografija da će mu lopta biti omiljena igračka, da će se sa njom družiti najviše…

Već u nižim razredima osnovne škole kod učitelja Ljubomira Popova staje pred gol svog odeljenja. Zatim sa drugom decom, puno igre, fudbala, šutiranja, a uvek je birao da stane pred gol i zaustavlja udarce… Još kao dečačić, vrlo često je organizovao utakmice s drugim ulicama, svake nedelje bi igrali, često je i igrao, a ne samo branio.

Prvog Mundijala kojeg se seća je bio onaj u Meksicu 1986. godine… Sa uživanjem je gledao svoje idole: Šumahera, Pumpidoa, Pfafa, Lariosa, Dasajeva, Dženingsa, Carlosa, Lejtona, Šiltona i ostale svetske golmanske zvezde. Već tada se zaljubio u golmanske dresove i golmanske rukavice:

 

Žan Mari Pfaf                                                            Žoel Bats

  

Harald Šumaher                                                    Piter Šilton

U leto 1987. godine sa školom je letovao u Splitu, posle kupanja u moru, u večernjim časovima je bio organizovan turnir u malom fudbalu, tu ga je zapazio poznati trener Budućnosti iz Srpske Crnje, čuveni čika Steva Drinić. Pozvao ga je da dođe da trenira na stadionu po završetku letovanja. Veliki teren, veliki golovi, ozbiljan rad, Savin se nije uplašio i odmah počeo redovno da trenira. U početku, čak i iz skoka nije mogao da dohvati prečku uprkos odličnom odrazu, ali, nije se predavao i klonuo duhom. Sve je to bilo novo za njega a Goran je vredno nastavio da trenira i upijao sve što se radilo i pričalo u vezi sa fudbalom i treninzima. 

Bio je poslušan, vredan, redovan i ozbiljan na treninzima. Stariji i iskusniji igrači u omladincima FK Budućnosti su u početku provocirali i omalovažavali mlađe igrače rećima: - Idi kući mali, šta tražiš ovde i slično… Goran Savin se nije pokolebao i popustio pod pritiskom već nastavlja dalje, još više, još jače. Neki slabiji su poklekli već na prvom iskušenju i odustali...

Podmladak FK Budućnosti je tada bio dosta jak i kvalitetan, igrali su kao predigra prvom timu u Banatskoj zoni. U početku je Savin bio rezerva a za svega nekoliko meseci treninga toliko je popravio odraz da je sada iz skoka već mogao da dohvati prečku…

Prva fotografija Gorana Savina, iz prve registracije, 1987. godine

U ponekom meču je ulazio sa klupe za rezerve, čisto da oseti i vidi kako je pred golom na samoj utakmici, a za njega ništa nije bilo lepše nego da bude pred golom i čuva mrežu svoje Budućnosti. 1988. godine postaje standardan golman u omladincima Budućnosti, stariji igrači više nemaju pravo da igraju za omladinsku ekipu i polako se priključuju prvom timu. Naredne 4 godine je bio toliko standardan, da je za to vreme propustio možda samo 4-5 utakmica. Ubrzo postaje i kapiten ekipe, što je bila velika čast i obaveza, a i podiglo mu samopouzdanje i veru u sebe.

Podmladak Budućnosti putuje zajedno sa prvom ekipom, nastupa u predigri, a Savin polako počinje da sanja dan u kojem će da nastupi za prvi put i za prvu ekipu. Putovalo se tada u Lazarevo, Melence, Zrenjanin, Sečanj, Omoljicu, Crepaju, Banatski Karlovac, Kovin, Debeljaču, Novi Bečej, Starčevo, Nakovo, Belu Crkvu, Lukićevo… (Period 1987,1988, 1989, 1990.  godina). Dva trenera izdvaja Savin iz tog perioda koji su ga tada trenirali: STEVAN DRINIĆ i DUŠAN MILANOV.                

Podmladak Budućnosti iz 1989. godine sa trenerom Milanovim, Savin stoji drugi s leva i kapiten je ekipe, na drugom kraju stoji sekretar Lisica a do njega predsednik Zarin

Posle osnovne, školovanje nastavlja u Kikindi, ali ga to nije sprečilo da svake nedelje i dalje čuva gol Budućnosti.

Tada već počinje polako da kupuje svoje prve golmanske rukavice, poznatog proizvođača “Reusch” a u toku dalje karijere uvek je imao po nekoliko pari kvalitetnih rukavica, koje je često menjao na utakmicama.

Goran Savin u reusch rukavicama (fotografije gore i ispod)

Već od samog početka redovno vodi evidenciju o svojim utakmicama, golovima, odbranama, penalima, putovanjima, sastavima, datumima i svim ostalim statističkim podacima... Dešavalo se često, u mlađim danima, da spava sa golmanskim rukavicama pod jastukom. Sa početkom karijere počinje da sakuplja i golmanske fotografije.

Ističe da su mu kvaliteti u početku bili: brzina, odličan refleks, dobra postavka, upornost, vredan rad na treninzima a najveće mane, visina 173 cm!!!

***

U Italiji se igra 1990. godine Svetsko prvenstvo, a Goran Savin ga je ispratio maksimalno i uživao gledajući: Zengu, Tafarela, Ilgnera, Meolu, Lunga, N'Konoa, Higuitu, Preudhomma, Zubizaretu, Bonera, Van Bruxelena...

Upijao je svaki njihov pokret i učio gledajući ih...

 

Valter Zenga                                                             Bodo Ilgner

Klaudio Tarafel                                                    Hose Rene Higuita

  

Tomas N'Kono                                                     Hans van Bruxelen

Sa sve više odigranih utakmica, stiče i sve više iskustva  i rutine, postaje sve bolji i sigurniji.

Počinje da se zanima za golmane iz prošlosti, čita puno o njima a redovna štampa i štivo za čitanje mu postaju popularni sportski listovi, časopis TEMPO i SPORTSKI ŽURNAL.

(Tempo je izlazio svake srede a Sportski žurnal svakodnevno)

****** ****** ******

****** ****** ******

- Feljton Novog Radio Sombora: Golmanska priča, Goran Savin - Uča (drugi nastavak) -

Te 1990. godine je preminuo, u martu legendarni, čuveni sovjetski (ruski) golman, veliki Lav Jašin:

Zasijala je suza u oku mladom golmanu Savinu kada je pročitao tu vest. Bio je zaista najbolji i veličanstven.

To mu je ipak dalo dodatne snage i motivacije da nastavi sa još upornijim radom. Evo i fotografija mladog Savina iz naredne, 1991. godine:

 

  

Te iste, 1991. godin, 26. jula Goran Savin prvi put oblači dres prve ekipe Budućnosti. Bila je to prijateljska utakmica u Srpskoj Crnji protiv Lehela iz Mužlje. Branio je Savin jedno poluvreme, nije primio gol, ubedljiva pobeda, 6:0, sreći nije bilo kraja. Već polako počinje da trenira sa prvom ekipom ali te 1991. je odigrao svega 4 utakmice za prvi tim Budućnosti...

 

Kao najmlađeg igrača u prvom timu, Savina pozivaju iz uprave kluba da pođe na pripreme sa prvom ekipom u Nitru (Slovačka). Putovao je u Slovačku kao treći golman, trenirao sa prvom ekipom, trener je bio tada Marinko Petrović. Bio je Savin ponosan zbog tih priprema i smatrao to nagradom za veliki i uloženi trud i rad do sada. Sanja dan, kada će debitovati u prvenstvenoj utakmici za prvi tim Budućnosti a to neće biti lako jer je Budućnost tada imala odlične golmane: Stevina, Manojlovića, Rajića i Jovina, pa je teško bilo stići i do klupe za rezerve a kamoli stati pred gol.

Iznenada i nenadano, došao je i taj dan, 23. avgust 1992. godine - stao je GORAN SAVIN najzad pred gol prve ekipe Budućnosti i to u prvenstvenoj utakmici, sa svega 18 godina, tj. nepunih 19... pobeđen je tada u Srpskoj Crnji Borac iz Starčeva sa ubedljivih 5:2, Savin se nije obrukao, solidno i korektno odradio deo svog posla i pokazao da stručni štab i svi u klubu mogu da računaju na njega.

No, ima i jedna zanimljivost u vezi baš sa ovim mečom, naime, pre ustakmice Savin je nastupio za podmladak Budućnosti i po završetku utakmice, idući ka svlačionici, saopšteno mu je da će stati pred gol prvog tima!!! Obukao je drugi dres, istrčao ozaren i srećan jer je ovaj momenat dugo čekao i sanjao. Savin kaže:Uopšte nisam imao tremu na svom debiju, bio sam siguran i dao doprinos u pobedi!

Usledile su sezone, jedna za drugom, a Savin je postao prvotimac... Rezerva je, pa brani, menjaju se treneri, uprave odlaze i dolaze, saigrači... 1992.... 1993... - Zbog studija, te 1993. godine treniram u OFK Kikindi, a vikendom dolazim na utakmice Budućnosti. Treneri su mi bili u OFK Kikindi Milorad Popović i Siniša Krasin. Trenirao sam sa omladincima koje su njih dvojica tada vodili a prvi tim OFK Kikinde se onda takmičio u Prvoj saveznoj ligi! U omladincima Kikinde su u tim danima igrali Mudrinić i Rade Medić, koji su mnogo kasnije imali velike karijere, pogotovo Mudrinić koji je dogurao i do Crvene Zvezde i Rusije... Nekoliko treninga sam tada imao i sa Draganom Žilićem koji je tada bio mlad ali već na vratima prvog tima Kikinđana, a kasnije je čuvao gol Vojvodine i postao reprezentativac Jugoslavije. Gledao sam prvoligaške utakmice u Kikindi... Od golmana sa kojima sam branio u Budućnosti su bili: Saša Stevin, Sava Raić, Goran Manojlović, Joca Jovin, Branislav Malidža, Borislav Bursać, Duško Medić....

 

 Iz godine 1994.....                                        .... i 1997...

1998. godina

 

2000......                                         ..... i 2001. godina

Polako počinje da se ističe odbranama penala, sve boljim i sigurnijim odbranama, trudi se da što više brani racionalno, dobija na sigurnosti, sve više izlazi izvan svog šesnaesterca a najsrećniji je bio kad je pobeđivao a njegova mreža ostala sačuvana.

Savinova Budućnost

Što u podmlatku i mnogo više u prvom timu, posle 15 sezona Savin napušta Klub i prelazi u FK Graničar iz Radojeva. U sezonama 2002/03. i 2003/04. nastupa za Radojevčane. Prvi je golman, standardan, ista liga kao i Budućnost i jednostavno, uživa pred golom. Svi u klubu su zadovoljni sa njim, sigurno i standardno brani, Graničar beleži dobre rezultate...

Ekipa FK Graničara iz 2003. godine

Igrajući za Graničar, Savin se nabranio jedanaesteraca... Posle lepog "izleta", tokom samo dve sezone, na poziv Budućnosti, vraća se u matični klub. Budućnost je bila šampion u sezoni 2003/04, tako da se od sezone 2004/05. takmiči u Vojvođanskoj ligi. Dve lepe godine je proveo golman Savin u Radojevu i nikada taj kratak ali kvalitetan period neće zaboraviti...

 

Fotografije iz perioda igrajići za FK Graničar (gore i ispod)

 

Naredne tri sezone Savin boravi u Budućnosti (2004/05, 2005/06. i 2006/07). Ipak, mnogo više vremena provodi na klupi za rezerve nego pred golom, mnogo je toga morao da istrpi, nepravdi i nepravednih stvari i „odluka“, no ćutao je i radio, trenirao kao i uvek, a u njemu se nagomilavalo i raslo nezadovoljstvo... no voleo je fudbal iznad svega, nadao se da će biti bolje i drugačije ali to je bilo samo povremeno. Fudbal je igrao iz ljubavi, ne za novac i iz neke druge koristi, već za sopstveno zadovoljstvo i uživanje...

 

Savin iz perioda Budućnosti 2005. (gornje) i 2006. i 2007. (donje slike)

 

~ . ~

Poslednja fotografija u dresu Budućnosti

****** ****** ******

/Nastaviće se, sledeći nastavak čitajte od 21. januara/

Fotogalerija 1:

~ . ~

Izveštaj sa jedne od prvenstvenih utakmica na kojoj je Savin proglašen igračem derbija i najbolje ocenjen:

Fotogalerija 2:

Budućnost 1997. godine

Budućnost 1998. godine

Budućnost 2002. godine

~ . ~

Novinski izveštaj sa još jedne utakmice gde je Savin proglašen najboljim igračem

~ . ~

~ . ~

Fotogalerija 3 (sledi)

Objavljeno u Sport

* Golmani, posebna su priča. Nije lako stati među stative, zar ne. Ali lepo je i biva sve posle lakše, kad dečačić posle prvog susreta sa loptom, u ovom primeru fudblaskom, nedvosmisleno izrazi: - Biću golman. Ivan je ostvario svoje želje. A da ništa u životu nije slučajno, danas dokazuju upravo društvene mreže i ona njihova lepša strana koja spaja ljude. Tako smo putem zajedničkog prijatelja na društvenoj mreži fejsbuk, poznatog somborskog fudbalskog internacionalca Dragana Drljače, međusobno se ispovezivali. I Ivan eto, posla nam ekskluzivno svoju ispovest onako iskreno, iz duše. Sa svog juga Srbije, iz matičnog kluba koji je iznedrio nebrojene fudbalske talente, leskovačke Dubočice, voleo bi on da karijeru nastavi baš u jednom od klubova u Vojvodini. Nije mu nikakav "problem", sa juga - "preleteti" baš na sever. Golmanski čudesno iskren takođe ne taji, "od prve" je navijač - novosadske Vojvodine. Pa eto, uz izbor njegovih dosadašnjih fotografija (a o vrlo skorim iznenađenjima takođe na našem portalu ali u jednoj drugoj stranici koja će biti posvećena Ivanu - koja je takođe u glavnom meniju - negde "malo pored" stranice Sporta), pođimo put redova koji slede, zajedno kroz njegovu sportsku i fudbalsku golmansku priču...

... Fudbal sam počeo da treniram sa 9 godina u Leskovcu u FK Dubočica. Počeo sam sasvim slučajno, jednog dana sam otišao na livadu sa jednim mojim drugom, Milanom i on mi je rekao, ajde stani da braniš… stavio sam dva kamena kako bismo napravili gol i drug mi je šutirao, ja bih se bacakao i rekao sam sebi: biću golman!

... I tako jednog dana, sećam se 18. jun je bio, rođendan mom drugu i komšiji Vojkanu Jovanoviću.

Tog dana je u goste došao prijatelj njegovog oca, ekonom FK Dubočica i pitao njegovog sina tj. mog druga Voju da li bi hteo da igra fudbal, da ga dovede u Dubočicu ...

... On je prihvatio a ja sam se nadovezao i upitao, “izvinite da pitam, da li i ja mogu da se upišem da treniram, ja hoću da budem golman”.

On se nasmejao i rekao, “naravno da možeš, sutra u 9 časova da ste došli na stadion a ja ću vas odvesti kod trenera i uputiti sve kako dalje” ...

... Ja sam bio srećan tog dana do neba. Jedva sam čekao da sutra svane dan... da odem na stadion.

Otišao sam kako je i rekao, moj drug i ja. Trener je bio poznati naš trener i selektor Jugoslavije u kadetskoj i omladinskoj reprezentaciji Ljubiša Stefanović "Civun" ...

... Tih godina nije bilo kao sada da imaš rukavica, kopački gde god poželiš…

Bila je teška situacija u zemlji ...

... Sećam se, članarina je bila 10 dinara. U patikama sam trenirao, klizao se i padao ali nepredavajući se i verovao u sebe.

I tako sam prošao sve selekcije leskovačke Dubočice, od petlića do prvog tima ...

... Samo što, tih godina selekcije pred-petlića i petlića se nisu takmičile i imale takmičarske utakmice kao sada. Tek u timovima pionira su bile prve moje utakmice.

Pre toga pet godina sam bio u selekcijama petlića ...

... Branio sam pola godine za Omladinsku ekipu FK Vlasine iz Vlasotinca, Liga regiona Istočne Srbije.

Usledio je povratak u Dubočicu pa pozajmica srpskoligašu Radanu iz Lebana ...

... Dolazi i moje prvo fudbalsko inostranstvo.

Već sa 19 godina obreo sam se u četvrtoligašu Adaspor u Turskoj ...

... Branio sam za jedinog srpskog predstavnika na Kosovu, FK Ropotovu, člana Niške zone; tu sam bio proglašen najboljim golmanom i spasao klub od ispadanja iz lige.

Potom branim za FK Rudar Alpos iz Aleksinačkih rudnika gde sam proveo godinu i po dana i te sezone, takođe sam proglašen za najboljeg golmana lige ...

 

... Izdvajam u mom dosadašnjem golmanskom putu i kratku epizodu u FK Sloga Sjenica, Zona Drina. S razlogom. Jer, tu se me trenirali poznati treneri golmana: Vukašin Petranović, nekadašnji golman čuvenog prvoligaša iz Mostara, Veleža i Trabzonsporta, Milorad Miša Petrović iz Vlasotinca, poznata škola golmana sa juga Srbije.

Miladin Purać, nekadašnji golman jednog od naših najvećih klubova, novosadske Vojvodine je bio tu, pa Zvezdan Stojanović, trener FK Dubočica sa kojom treniram kad sam na pauzi ...

... Proveo sam godinu i po dana u  superligašu, FK Radničkom iz Niša ali na pozajmicama, pa u FK Ropotovu, FK Jablanici iz Medveđe ...

.... Voleo bih sada da se nađem malo... na teritoriji Vojvodine i da tu pronađem novi angažman. Inače ne krijem, volim i navijam za FK Vojvodinu. :-)

Zvučaće malo ludo ali kad bih mogao da biram: Zvezda, Partizan ili Vojvodina, izabrao bih FK Vojvodinu. Volim taj klub i grad i ljude .....

Ivan Doderović je rođeni Leskovčanin. Otac Crnogorac, majka iz Bosne iz Prijedora. 

Visok 196 cm.

Pleni visinom. Harizmom i smirenošću.

Ovom stasitom momku golmanska specijalnost je izlazak na centaršuteve kao i “1 na 1”. 

U našoj prvoj priči o Ivanu, dodajmo, da on ne bi imao ništa protiv toga da se oproba i u inostranstvu.

A do tada, biće još sličnih životnih priča i - što se Ivana tiče, ali, i iznenađenja na još jednoj od naših stranica - u glavnom meniju portala…

Redakcija Novog Radio Sombora

Galerija:

Objavljeno u Sport

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…