* Tradicionalni kros u Slovačkoj, Liptovsky Mikulas na 2500m (Palučanski Dan) ovoga leta biće upamćen po pobedi srpskog fudbalskog golmana-internacionalca Ivana Doderovića, inače kao što znate poštovani čitaoci, našeg već stalnog protagoniste na stranicama sporta (i modelinga) portala Novog Radio Sombora
 
 
     Na tradicionalnom krosu u Slovaćkoj, održanom ove godine 20. jula, golman internacionalac u Slovačkoj - FK Paludzke F34, tridesetjednogodisnji Ivan Doderović iz Srbije (Leskovac) istrčao je trku na 2500 metara za 9:15 min i ostavio profesionalne trkače iza sebe, popevši se na pobedničko postolje i osvojivši zlatnu medalju i prelazni pehar koji svake godine dobija pobednik i ostaje u njegovom vlasništvu do sledeće godine.
 
 
Pitamo Ivana Doderovića o specifičnostima trke interesujući se kako se spremao za ovaj kros? Jer vreme koje je zabeležio od 9,15 min na 2500m za jednog golmana u tako jakoj konkurenciji takmičara je za poštovanje, s obzirom da je Ivan Doderović činjenično, fudbalski golman. A mi znamo da golmani nisu baš "najspremniji igrači" :-) Šalimo se malo sa našim sagovornikom, dok pričamo putem vibera:
 
- Za trku nisam imao puno vremena da se spremam, za kros sam saznao sedam dana ranije, a ja sam već u jeku priprema... treniram svaki dan po dva puta dnevno, a čovek sam koji inače voli izazove pa me je zaintrigiralo to što sam stranac. Pomislio sam, lepo bi bilo da se pojavim na tom krosu, jednostavno, učestvujem i predstavim prvo svoju zemlju SRBIJU, pa klub FK Paludzka 34 iz istoimenog mesta i da pokušam jednu od tri medalje da osvojim.
 
Moram takođe da kažem da sam tih sedam dana imao profesionalnu pripremu za ovu trku, spomenuću i zahvaliti se ovoga puta javno svojoj sestri iz Crne Gore Milki Doderović koja je profesionalni atletičar....
 
 
Srpski fudblaski internacionalac, golman Ivan Doderović nakon pobede na atletskom krosu u Slovačkoj daje intervju za domaću nacionalnu televiziju
 
Ivan je nastavio ovu nesvakidašnju, najnoviju atletsko-fudbalsko-golmansku priču čiji je junak najnovijim auto-prisećanjima: - Sedam dana je meni sestra slala programe kako i šta da trčim, ispoštovao sam sve što mi je rekla... istrčao svaki njen trening, nije bilo lako, kad sam počeo da trčim to što mi je sestra govorila, istrčao sam svaku minutu i kilometre. Pitao sam sestru sedmog dana, šta misli hoću li uzeti neku od medalja? Rekla mi je, "Batice pehar je tvoj" i bi tako. (Kroz smeh... hahaha)
 
* Kakva je trka bila, Ivane, opiši nam detalje?
 
- Startovao sam trku kao treći, staza je bila kombinovana, trčao se prvi kilometar pored reke Vah na travnatoj stazi obali reke, onda zadnjih 1600m po betonu - ulici, prvih 600 m bio sam treći, onda na nekih 800m četvrti, pustio sam ove profesionalce da idu napred i pratio njihov ritam... prvi kilometar trčao ispod četiri minute, na prvom kilometru dodao malo "gas" i tu prestigao četvrtog, drugi mi je bežao 2 metra, prvi četiri - pet metara. Na 1500m prestižem ovog što je drugi i držim rastojanje od prvog na 2m, stižem na 1800m, tu već počinjem da dodajem korake, da hvatam zalet i poslenjih 600m sprintam, dajem sve od sebe, prolazim kroz cilj, pobeđujem i ostavljam drugoplasiranog takmičara na 200 metara iza sebe.
 
~ . ~
 
Anegdota uz pobedu:
Srpska zastava kao motivacija i dodatni trijumf i nad glavnom sutkinjom :-)
 
 
Moram da ispričam i jednu anegdotu koja se dogodila pre početka trke a i posle nje (kroz smeh nam dopunjuje ovu nesvakidašnju sportsku storiju naš sagovornik i sportski prijatelj) Želeo sam, dakle u podsvesti da osvojim trku, ali treba to i istrčati, treba pobediti... Pošao - na trku i poneo srpsku zastavu koju nosim uvek sa sobom kad idem van granica naše zemlje, upakujem je lepo u kesu i dođem do zapisničkog stola gde se prijavljuju takmičari, kažem organizatorima da sam Srbin i da ako može, da ostavim zastavu tu negde... da bude ako kojim slučajem uzmem jedno od tri prva mesta blizu, pa da se slikam sa zastavom. Jedna žena - tu za stolom, kasnije i sudija trke koja je bila zadužena da prihvata takmičare kad prođu kroz cilj, kaže, "bićete poslednji", ali ono, ozbiljnim glasom to kaže, ja na to uzvratim osmehom i pošaljem poljubac rukom (opet će Ivan kroz smeh). Osvojim tako, ja trku i eto ti, ista ta žena čeka me, da me prihvati, uzme broj i upiše da sam pobedio i... kaže, "bravo, sad možeš da uzmeš zastavu". Ja je pogledao i uzviknuo, Srbija, Đoković i podigao ruku, "napravio mišić" :-) Eto, pobedio sam i dotičnu gospođu :-)
 
 
S. Stričević
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
 
Galerija:
 
 
 
 
 
 
 
~ . ~
Objavljeno u Sport
* Željko Kuzmić, iskusni srpski golman, ponovo u Švedskoj. Posle epizode u Nemačkoj, odlučio je da nastavi karijeru u petoligašu Ifk Stocaryd.
 
 
IFK Stocaryd/Svedska 2019 - Željko se već uklopio odlično i u novu švedsku sredinu
 
Ranije je nastupao za klubove iz Poljske, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Albanije, a jedno vreme je proveo u dalekoj Etiopiji i Vijetnamu.
 
Možemo slobodno reći da spada u red retkih predstavnika srpskih sportskih internacionalaca uopšte, sa podužom karijerom van svoje zemlje. A evo kako se Željko ponovo obreo u Švedskoj:
 
 
Željko Kuzmić na karakterističan način otklanja opasnost ispred svoga gola
 
- Na poziv menadžera Marika Svilenka sam došao u Stocaryd i apsolutno nisam pogrešio. Treneri Martin Anderson i Gabriel Popadić, odlično rade svoj posao.
 
Već mesec i po sam ovde, za sada rezultati su dobri i sve je pozitivno...
 
 
Željko Kuzmić, golman i treneri: Martin Anderson i Gabriel Popadić 
 
... Klub je amaterski, ali to ništa ne umanjuje srčanost i borbu za pobedom.
 
Predsednik Andreas Peterson nam je omogućio sve uslove tako da je sve na zavidnom nivou - sa zadovoljstvom priča za Novi Radio Sombor, Željko. 
 
 
Ne štedi se ni na utakmici ni na treningu: golman Željko Kuzmić
 
- Po povratku iz Nemačke sam kratko boravio u Proleteru iz Mihajlovca i zahvalan sam im što su me pustili da dođem ovde.
 
Takođe bih se zahvalio Partizanu iz Darosave, mom matičnom klubu podno srpske planine lepotice Bukulje, sa kojim sam trenirao u međuperiodu. 
 
 
Golman Kuzmić i Srđan Suvejkić, najverniji navijač i bivši igrač istoimenog kluba
 
Željko još dodaje detalje, da je potpisao kratak ugovor, ali postoji obostrana želja da ugovor bude produžen i tu kako kaže, neće biti problema.
 
- Dosta naših ljudi ima ovde u Švedskoj, svakodnevno se družimo, tako da je za sada sve odlićno - zaključuje u svojoj prvoj rubrici u našem mediju fudblaski golman Željko Kuzmić a mi mu želimo svaku sreću i dug golmanski vek.
 
 
Srećno, Željko !
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sport

* Nastavljajući popularnu oblast Modeling, često nailazimo osim na poziv profesionalnih modela (kao što su to naša zaštitna lica, svetski čuveni Nena Blagojev, zaštitno žensko, i Zlatko Šuša, muško zaštitno lice Novog Radio Sombora, oboje su napravili svetske karijere), i na odziv naših sportistkinja i sportista. I ujedno, veliki broj vaših pregleda, poštovani pratioci portala Novog Radio Sombora, potvrđuje da smo svi zajedno u pravu. Zašto? Pa jednostavno, sportisti ostavljaju snažnu poruku: zdravog izgleda, pravilnog držanja, manekenske građe, dugovečno jednako mladolikog izgleda i posle aktivne karijere

Tako je i u primeru našeg prijatelja, golmana Ivana Doderovića (12. januar 1988, Leskovac). Naravno, pred njim je još blistava fudbalska budućnost a s obzirom da za golmane važi pravilo da dugo u igračkom smislu traju, bez svake sumnje za Ivana, to pravilo je već sasvim sigurno potvrđeno, ima još dosta toga da učini u svom poslu pred stativama.

Uostalom, već smo pisali o njemu na našim sportskim stranama, pa podsećamo, linkovima... 

http://www.noviradiosombor.com/sport/item/2123-sve-je-lako-kad-si-golman-ivan-doderovic-jedna-zanimljiva-sportska-i-fudbalska-ispovest

http://www.noviradiosombor.com/sport/item/2160-jedna-od-zvezda-prelaznog-fudbalskog-roka-leskovacki-golman-ivan-doderovic-postao-internacionalac-u-slovackoj-cestitamo

... kako je jedan talentovani golman iz jednog od fudbalskih srpskih centara Dubočice, mladi Leskovčanin, zakoračio i u inostrani "beli" svet i prošle sezone odgovorio na poziv jednog od klubova u Slovačkoj. Da bismo sada manje "pričali", to jest pisali, evo nekih primer Doderovićevih dosadašnjih fotografija iz sopstvene, lične kolekcije a koje ukazuju na to, da se svakodnevnim treninzima u sportu, zadržava dugo jednak i zdrav izgled što je i jedna od osnovnih sportskih poruka.

A osim toga, Ivan zadovoljava i one osnovne zahtevne proporcije, kako golmanske tako i za modela (pa i manekenske, jer smo već pisali o značajnoj razlici između modela i manekena), visina 196 - težina 85.

Pređimo na dakle prvu fotogaleriju Ivana Doderovića. Pre toga, evo ipak "uvodne" fotogafije koja dovoljno rečito govori o tome koliko je brzo Ivan stekao popularnost i među navijačima i najmlađim fudbalskim sledbenicima i u Slovačkoj:

Takođe, u obostanom saglasju smo se dogovorili - kada bude imao jedan od sledećih prvih predaha u daljoj profesionalnoj fudbalskoj karijeri, napravićemo i u ovim našim krajevima fotosseion sa njim, ali baš što bismo rekli, autetnično - modelinški. Ovo je Ivan - malo sportski, malo pozitivno pozerski...

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Fotogalerija:

Objavljeno u Modeling

* Od ovog Božićnog dana, 7. januara gospodnje 2019, Novi Radio Sombor objavljuje svoj prvi feljton. U 4 nastavka, predstavićemo vam jednog istinskog zaljubljenika i entuzijastu u svoj posao koji je čitavih četvrt veka obavljao pre svega s ljubavlju, ljubav su zamenili razni silni transferi i novac, a radost među stativama bila je uvek jača i od  nepravdi koje je doživljavao. One su uostalom sastavni deo fudbala i sporta jer lopta će uvek biti okrugla: Banaćanin, omljeni lik među brojnim poklonicima te najvažnije sporedne stvar na svetu, Goran SAVIN-UČA

Sa svega 1 godinom drži loptu u naručju, fotografija koja je predvidela njegovu budućnost. Pokazala je ova fotografija da će mu lopta biti omiljena igračka, da će se sa njom družiti najviše…

Već u nižim razredima osnovne škole kod učitelja Ljubomira Popova staje pred gol svog odeljenja. Zatim sa drugom decom, puno igre, fudbala, šutiranja, a uvek je birao da stane pred gol i zaustavlja udarce… Još kao dečačić, vrlo često je organizovao utakmice s drugim ulicama, svake nedelje bi igrali, često je i igrao, a ne samo branio.

Prvog Mundijala kojeg se seća je bio onaj u Meksicu 1986. godine… Sa uživanjem je gledao svoje idole: Šumahera, Pumpidoa, Pfafa, Lariosa, Dasajeva, Dženingsa, Carlosa, Lejtona, Šiltona i ostale svetske golmanske zvezde. Već tada se zaljubio u golmanske dresove i golmanske rukavice:

 

Žan Mari Pfaf                                                            Žoel Bats

  

Harald Šumaher                                                    Piter Šilton

U leto 1987. godine sa školom je letovao u Splitu, posle kupanja u moru, u večernjim časovima je bio organizovan turnir u malom fudbalu, tu ga je zapazio poznati trener Budućnosti iz Srpske Crnje, čuveni čika Steva Drinić. Pozvao ga je da dođe da trenira na stadionu po završetku letovanja. Veliki teren, veliki golovi, ozbiljan rad, Savin se nije uplašio i odmah počeo redovno da trenira. U početku, čak i iz skoka nije mogao da dohvati prečku uprkos odličnom odrazu, ali, nije se predavao i klonuo duhom. Sve je to bilo novo za njega a Goran je vredno nastavio da trenira i upijao sve što se radilo i pričalo u vezi sa fudbalom i treninzima. 

Bio je poslušan, vredan, redovan i ozbiljan na treninzima. Stariji i iskusniji igrači u omladincima FK Budućnosti su u početku provocirali i omalovažavali mlađe igrače rećima: - Idi kući mali, šta tražiš ovde i slično… Goran Savin se nije pokolebao i popustio pod pritiskom već nastavlja dalje, još više, još jače. Neki slabiji su poklekli već na prvom iskušenju i odustali...

Podmladak FK Budućnosti je tada bio dosta jak i kvalitetan, igrali su kao predigra prvom timu u Banatskoj zoni. U početku je Savin bio rezerva a za svega nekoliko meseci treninga toliko je popravio odraz da je sada iz skoka već mogao da dohvati prečku…

Prva fotografija Gorana Savina, iz prve registracije, 1987. godine

U ponekom meču je ulazio sa klupe za rezerve, čisto da oseti i vidi kako je pred golom na samoj utakmici, a za njega ništa nije bilo lepše nego da bude pred golom i čuva mrežu svoje Budućnosti. 1988. godine postaje standardan golman u omladincima Budućnosti, stariji igrači više nemaju pravo da igraju za omladinsku ekipu i polako se priključuju prvom timu. Naredne 4 godine je bio toliko standardan, da je za to vreme propustio možda samo 4-5 utakmica. Ubrzo postaje i kapiten ekipe, što je bila velika čast i obaveza, a i podiglo mu samopouzdanje i veru u sebe.

Podmladak Budućnosti putuje zajedno sa prvom ekipom, nastupa u predigri, a Savin polako počinje da sanja dan u kojem će da nastupi za prvi put i za prvu ekipu. Putovalo se tada u Lazarevo, Melence, Zrenjanin, Sečanj, Omoljicu, Crepaju, Banatski Karlovac, Kovin, Debeljaču, Novi Bečej, Starčevo, Nakovo, Belu Crkvu, Lukićevo… (Period 1987,1988, 1989, 1990.  godina). Dva trenera izdvaja Savin iz tog perioda koji su ga tada trenirali: STEVAN DRINIĆ i DUŠAN MILANOV.                

Podmladak Budućnosti iz 1989. godine sa trenerom Milanovim, Savin stoji drugi s leva i kapiten je ekipe, na drugom kraju stoji sekretar Lisica a do njega predsednik Zarin

Posle osnovne, školovanje nastavlja u Kikindi, ali ga to nije sprečilo da svake nedelje i dalje čuva gol Budućnosti.

Tada već počinje polako da kupuje svoje prve golmanske rukavice, poznatog proizvođača “Reusch” a u toku dalje karijere uvek je imao po nekoliko pari kvalitetnih rukavica, koje je često menjao na utakmicama.

Goran Savin u reusch rukavicama (fotografije gore i ispod)

Već od samog početka redovno vodi evidenciju o svojim utakmicama, golovima, odbranama, penalima, putovanjima, sastavima, datumima i svim ostalim statističkim podacima... Dešavalo se često, u mlađim danima, da spava sa golmanskim rukavicama pod jastukom. Sa početkom karijere počinje da sakuplja i golmanske fotografije.

Ističe da su mu kvaliteti u početku bili: brzina, odličan refleks, dobra postavka, upornost, vredan rad na treninzima a najveće mane, visina 173 cm!!!

***

U Italiji se igra 1990. godine Svetsko prvenstvo, a Goran Savin ga je ispratio maksimalno i uživao gledajući: Zengu, Tafarela, Ilgnera, Meolu, Lunga, N'Konoa, Higuitu, Preudhomma, Zubizaretu, Bonera, Van Bruxelena...

Upijao je svaki njihov pokret i učio gledajući ih...

 

Valter Zenga                                                             Bodo Ilgner

Klaudio Tarafel                                                    Hose Rene Higuita

  

Tomas N'Kono                                                     Hans van Bruxelen

Sa sve više odigranih utakmica, stiče i sve više iskustva  i rutine, postaje sve bolji i sigurniji.

Počinje da se zanima za golmane iz prošlosti, čita puno o njima a redovna štampa i štivo za čitanje mu postaju popularni sportski listovi, časopis TEMPO i SPORTSKI ŽURNAL.

(Tempo je izlazio svake srede a Sportski žurnal svakodnevno)

****** ****** ******

****** ****** ******

- Feljton Novog Radio Sombora: Golmanska priča, Goran Savin - Uča (drugi nastavak) -

Te 1990. godine je preminuo, u martu legendarni, čuveni sovjetski (ruski) golman, veliki Lav Jašin:

Zasijala je suza u oku mladom golmanu Savinu kada je pročitao tu vest. Bio je zaista najbolji i veličanstven.

To mu je ipak dalo dodatne snage i motivacije da nastavi sa još upornijim radom. Evo i fotografija mladog Savina iz naredne, 1991. godine:

 

  

Te iste, 1991. godin, 26. jula Goran Savin prvi put oblači dres prve ekipe Budućnosti. Bila je to prijateljska utakmica u Srpskoj Crnji protiv Lehela iz Mužlje. Branio je Savin jedno poluvreme, nije primio gol, ubedljiva pobeda, 6:0, sreći nije bilo kraja. Već polako počinje da trenira sa prvom ekipom ali te 1991. je odigrao svega 4 utakmice za prvi tim Budućnosti...

 

Kao najmlađeg igrača u prvom timu, Savina pozivaju iz uprave kluba da pođe na pripreme sa prvom ekipom u Nitru (Slovačka). Putovao je u Slovačku kao treći golman, trenirao sa prvom ekipom, trener je bio tada Marinko Petrović. Bio je Savin ponosan zbog tih priprema i smatrao to nagradom za veliki i uloženi trud i rad do sada. Sanja dan, kada će debitovati u prvenstvenoj utakmici za prvi tim Budućnosti a to neće biti lako jer je Budućnost tada imala odlične golmane: Stevina, Manojlovića, Rajića i Jovina, pa je teško bilo stići i do klupe za rezerve a kamoli stati pred gol.

Iznenada i nenadano, došao je i taj dan, 23. avgust 1992. godine - stao je GORAN SAVIN najzad pred gol prve ekipe Budućnosti i to u prvenstvenoj utakmici, sa svega 18 godina, tj. nepunih 19... pobeđen je tada u Srpskoj Crnji Borac iz Starčeva sa ubedljivih 5:2, Savin se nije obrukao, solidno i korektno odradio deo svog posla i pokazao da stručni štab i svi u klubu mogu da računaju na njega.

No, ima i jedna zanimljivost u vezi baš sa ovim mečom, naime, pre ustakmice Savin je nastupio za podmladak Budućnosti i po završetku utakmice, idući ka svlačionici, saopšteno mu je da će stati pred gol prvog tima!!! Obukao je drugi dres, istrčao ozaren i srećan jer je ovaj momenat dugo čekao i sanjao. Savin kaže:Uopšte nisam imao tremu na svom debiju, bio sam siguran i dao doprinos u pobedi!

Usledile su sezone, jedna za drugom, a Savin je postao prvotimac... Rezerva je, pa brani, menjaju se treneri, uprave odlaze i dolaze, saigrači... 1992.... 1993... - Zbog studija, te 1993. godine treniram u OFK Kikindi, a vikendom dolazim na utakmice Budućnosti. Treneri su mi bili u OFK Kikindi Milorad Popović i Siniša Krasin. Trenirao sam sa omladincima koje su njih dvojica tada vodili a prvi tim OFK Kikinde se onda takmičio u Prvoj saveznoj ligi! U omladincima Kikinde su u tim danima igrali Mudrinić i Rade Medić, koji su mnogo kasnije imali velike karijere, pogotovo Mudrinić koji je dogurao i do Crvene Zvezde i Rusije... Nekoliko treninga sam tada imao i sa Draganom Žilićem koji je tada bio mlad ali već na vratima prvog tima Kikinđana, a kasnije je čuvao gol Vojvodine i postao reprezentativac Jugoslavije. Gledao sam prvoligaške utakmice u Kikindi... Od golmana sa kojima sam branio u Budućnosti su bili: Saša Stevin, Sava Raić, Goran Manojlović, Joca Jovin, Branislav Malidža, Borislav Bursać, Duško Medić....

 

 Iz godine 1994.....                                        .... i 1997...

1998. godina

 

2000......                                         ..... i 2001. godina

Polako počinje da se ističe odbranama penala, sve boljim i sigurnijim odbranama, trudi se da što više brani racionalno, dobija na sigurnosti, sve više izlazi izvan svog šesnaesterca a najsrećniji je bio kad je pobeđivao a njegova mreža ostala sačuvana.

Savinova Budućnost

Što u podmlatku i mnogo više u prvom timu, posle 15 sezona Savin napušta Klub i prelazi u FK Graničar iz Radojeva. U sezonama 2002/03. i 2003/04. nastupa za Radojevčane. Prvi je golman, standardan, ista liga kao i Budućnost i jednostavno, uživa pred golom. Svi u klubu su zadovoljni sa njim, sigurno i standardno brani, Graničar beleži dobre rezultate...

Ekipa FK Graničara iz 2003. godine

Igrajući za Graničar, Savin se nabranio jedanaesteraca... Posle lepog "izleta", tokom samo dve sezone, na poziv Budućnosti, vraća se u matični klub. Budućnost je bila šampion u sezoni 2003/04, tako da se od sezone 2004/05. takmiči u Vojvođanskoj ligi. Dve lepe godine je proveo golman Savin u Radojevu i nikada taj kratak ali kvalitetan period neće zaboraviti...

 

Fotografije iz perioda igrajići za FK Graničar (gore i ispod)

 

Naredne tri sezone Savin boravi u Budućnosti (2004/05, 2005/06. i 2006/07). Ipak, mnogo više vremena provodi na klupi za rezerve nego pred golom, mnogo je toga morao da istrpi, nepravdi i nepravednih stvari i „odluka“, no ćutao je i radio, trenirao kao i uvek, a u njemu se nagomilavalo i raslo nezadovoljstvo... no voleo je fudbal iznad svega, nadao se da će biti bolje i drugačije ali to je bilo samo povremeno. Fudbal je igrao iz ljubavi, ne za novac i iz neke druge koristi, već za sopstveno zadovoljstvo i uživanje...

 

Savin iz perioda Budućnosti 2005. (gornje) i 2006. i 2007. (donje slike)

 

~ . ~

Poslednja fotografija u dresu Budućnosti

****** ****** ******

- Feljton Novog Radio Sombora: Golmanska priča, Goran Savin - Uča (treći nastavak) -

U sezoni 2007/08. odlazi ponovo, po drugi put u Graničar, ali klub više nije kao nekada.

Slabo se trenira, skroman igrački kadar, no uprkos svemu tome, prima malo golova i baš te sezone je verovatno i bio najbolji golman u ligi, branio je kao nikad do tada, u sjajnoj formi, iz inata i revolta, s obzirom na plasman na tabeli, bio je sigurno prvi golman čitave lige.

Te iste jeseni, kao trener vodi kadete Budućnosti u Vojvođanskoj ligi, od polovine sezone, jedno novo iskustvo, mladi momci, željni igre i dokazivanja...

Kadeti Budućnosti i trener Goran Savin

Koliki je bio fudbalski fanatik, pokazuje i sledeća činjenica, tokom pauza u prvenstvu, kad se nije treniralo - leti i zimi, on se sam spremao i održavao kondiciju; svake večeri bi išao na trčanje, svake godine tako vredno i redovno... I uvek bi spreman dočekao početak zvaničnih priprema. U Graničaru je bilo sve teže i teže, bio je najbolji igrač ekipe u jesen 2008. ali organizacije u klubu nije bilo pa rešava da ode iz Graničara na polusezoni. Tri varijante su bile u opticaju:

  • Povratak u Budućnost
  • Omladinac iz Ravnog Topolovca
  • Crvena Zvezda iz Ruskog Sela

Imao je pozive ova tri kluba a odlučio se za Crvenu Zvezdu iz Ruskog Sela. Tačno godinu dana provodi u Ruskom Selu, prvi je golman, čuva mrežu na svim mečevima, standardan, odličan...

 

 

Fotografije iz Crvene Zvezde (Rusko Selo) – 2009. godine

U jesen 2009. Ruskoselci su prvi na tabeli, Savin je primio najmanje golova u ligi, bio je među boljima u ekipi...

Crvena Zvezda iz Ruskog Sela, leto 2009, Savin čuči drugi s leva

Završena je polusezona, ubedljivo je prva Crvena Zvezda, a očekujući poziv za nastavak uspešne sezone u Crvenoj Zvezdi, u januaru i februaru niko mu se ne javlja i ne zove, mada je čuo da su već da startovali sa pripremama i već doveli drugog golmana... Razmišlja i sve mu je jasno, u stilu, „nisam im više verovatno potreban“ Otišao je dug za prevoz i još dosta duga koji nisu ispoštovali prema njemu, ali njemu samom je bilo važno da je pred golom i da brani!!!

Razočaran, poslednjeg dana prelaznog roka, u 22 časa uveče odlazi u Rusko Selo po ispisnicu a pogotovo su ga „ispalili“ trener i predsednik!!! Na brzinu treba naći klub, sati su u pitanju, i po treći put odlazi u Graničar iz Radojeva. Posle svega nekoliko odigranih kola, klub se gasi i nestaje, ne postoji više... Tuga, žalosno a i do današnjih dana, posle 7 godina Granicar i dalje ne postoji (2018. godine), ostaće samo lepe uspomene i secanja... O razlozima drugi put ali bilo ih je mnogo.

Poslednja utakmica Graničara i poslednja slika igrajući za ovaj klub

Nekoliko meseci je bez utakmica, bez fudbala i kluba, ali nema predaje, od leta 2010. godine kreće u potragu za novim klubom. U junu 2010. godine, iznenada ostaje bez oca, težak udarac, koji nije nikako mogao da odbrani... Uprava kluba FK Roham dolazi na leto kod njega i brzo se dogovaraju o saradnji i nastupima za Roham. Postaje član Rohama iz Nove Crnje i to mu je četvrti klub u karijeri za koji je igrao. U Rohamu provodi dve lepe sezone, i ovde standardan pred golom, ne propušta nijednu utakmicu... Vredno trenira uz sve obaveze na poslu, u školi a i poljoprivredni poslovi su postali velika obaveza, posle smrti oca...

Fotografije Gorana Savina dok je nastupao za FK Roham:

 

 

   

- Feljton Novog Radio Sombora: Golmanska priča, Goran Savin - Uča (četvrti nastavak) -

Nova ekipa, brzo se uklopio, iskusan i jedan od oslanaca u timu.. Odigravši sezonu 2011/12. stigao je do 25. godine kako je pred golom i tog velikog jubileja. Kako je igrao veliki fudbal, tako je bio i aktivan u malom fudbalu, odigrao je oko 40-ak turnira malog fudbala, uglavnom leti, a dešavalo se da ponekad odigra i po dva – tri turnira za jedno leto.

Fotografija ekipe “Plavo Beli Momci”

Poslednji meč za Roham je odigrao u Ravnom Topolovcu, protiv domaćeg Omladinca, na uvek vrućem terenu Roham je pobedio sa visokih 5:1!

Poslednja fotografija u dresu Rohama

FK Roham posle pobede u Ravnom Topolovcu

Sedamnaestog juna 2012. godine, u Beogradu se Goran Savin takmiči u takozvanom "golmanskom ratu", sa golmanima iz čitave Srbije. U disciplini penali osvaja prvo mesto i zaista bio je to itekako značajan i upamtljiv uspeh.

U Beogradu, na "golmanskom ratu"

Igrajući turnir malog fudbala, u Novoj Crnji, 20. jula 2012. godine pukla mu je ahilova tetiva, kraj, najteža povreda. Usledila je operacija, težak oporavak, rehabilitacija i zaista najgora povreda za jednog sportistu.

Fotografija posle operacije u Zrenjaninu

Bio je to kraj aktivnog igranja, posle 25 godina staža pred golom i bavljenja fudbalom. Ipak, već u decembru 2012. godine, biraju ga za sekretara u FK Budućnost iz Srpske Crnje. Iako nov u ovom poslu, brzo se snašao i uklopio, i sve stvari su bile tačno, precizno i na vreme isplanirane i urađene… Inače ovaj posao nije bio plaćen, već volonterski… Dobra volja…. Leti 2013. godine postaje uz posao sekretara i trener golmana svih kategorija, od pionira do prvog tima i ističe da sve to radi na dobrovoljnoj bazi, bez ikakve naknade, bez plaćanja ali redovno i predano.

Na treningu sa mladim golmanima

Na kraju sezone 2013/14, u leto 2014. godine podnosi ostavku i povlači se iz kluba. Kasnije, opet prihvata poziv sekretara, pa trenera golmana prvog tima, pa treniranja mladih golmana… tako da je u jednom momentu 2016. godine trenirao čak 16 “malih” golmana.

U dugoj karijeri sakupio je čak 150.000 golmanskih fotografija u svojoj kolekciji, 190 pari golmanskih rukavica i oko 200 dresova. Poseduje veliku i bogatu arhivu posvećenu FK Budućnost, period 1989-2017. do sada. Sigurno je bio jedan od najnižih golmana koji su nastupali u dresu Budućnosti.

Nikada u karijeri nije dobio crveni karton. Zimi 2016. godine bio je trener prvog tima Rohama. Ponosno ističe Sebastiana Selkea iz Nemačke sa kojim ima sjajnu fudbalsku saradnju i pre svega u vezi sa profilom golmana.

Zatim, prijateljstvo i poznanstvo sa Aleksandrom Šaricem iz Beograda, koji je takođe vrsni stručnjak za golmane, šampion u svakom pogledu.

* . * . * . *

Odigrao ukupno utakmica:

  1. Budućnost……………………380 utakmica
  2. Graničar………………………125 utakmica
  3. Crvena Zvezda………………34 utakmice
  4. Roham………………………….62 utakmice

Ukupno je odigrao 601 utakmicu za ova 4 kluba.

..........

Datum rođenja: 19. novembar 1973.

Mesto rođenja: Zrenjanin

Zanimanje: Učitelj

Broj kopački: 42

Broj rukavica: 9

Ukupno treninga: oko 5.000

Postigao golova: 1

............. *** ..............

Posebno draga fotografija - sa služenja vojnog roka u Somboru:

- Feljton Novog Radio Sombora: Golmanska priča, Goran Savin - Uča (peti nastavak) - Zanimljivosti

~ . ~

Pištolj

# Na jednoj utakmici je došlo do gužve na terenu, policajac je utrčao u teren da zavede red, zaštiti sudiju, spreči nered ali u tom trku ispada mu pištolj dole na travu, sve se smirilo a jedan igrač drži pištolj u ruci i donosi ga policajcu, Cirkus :-)

Dva penala

#Utakmica u Novim Kozarcima, pripremna, dva penala su imali domaćini u tom meču ali oba nisu realizovana, Goran Savin je oba odbranio, oba puta jedanaesterac je izveo najbolji igrač Slobode, nekada igrač FK Loznice, Dejan Vojvodić, dva puta je Savin zaustavio teške udarce sa bele tačke a Vojvodiću se to desilo verovatno prvi i poslednji put…

Šut u nos

# 1992. godine, na utakmici u Srpskoj Crnji, golman Savin je u padu krenuo na jednu loptu, igrač ŽFK Banata iz Zrenjanina je bio sporiji i, umesto lopte punom jačinom udara golmana Savina u nos, prekid, faul, krv, zamena… Nije bilo namerno, a posle dve nedelje Savin se oporavio i nastavio da trenira...

Eksplodirala lopta

#Na jednom treningu dva golmana Budućnosti su šutirali jedan drugom, Medić i Savin dugogodišnje kolege između stativa, šutnuo je Savin jednu loptu ka Mediću, Medić je uhvatio loptu a u tom momentu lopta je eksplodirala i pukla, u njegovim rukama, eksplozija je bila jaka, kao iz puške, čak kao i neka bomba… Medić se uhvatio za glavu, bol, prekinuo je trening i otišao u svlačionicu…Posle nekoliko dana Medić se pojavio, išao je lekaru, povreda bubne opne, mirovanje… Nekoliko nedelja je Medić bio na pauzi, a ostaje tajna da li je lopta eksplodirala od siline šuta Savina ili od toga kako je Medić ščepao loptu :-)

FK Vršac

# Igrao je golman Savin svega tri utakmice protiv Vrščana i sva tri puta pobedio, 4:2, 2:1 i 2:0… Bio je i rezerva na nekoliko utakmica protiv Vršca a pogodilo se da je sve tri utakmice igrao sa njima u Srpskoj Crnji i - pobedio…

Miloš Šestić

# 1994. godine, 19. novembra u Srpskoj Crnji su se sastali Budućnost i Polet iz Nakova, za Polet je nastupio legendarni fudbaler Crvene Zvezde i reprezentacije, Miloš Šestić, Budućnost je pobedila sa 4:0 a “Šele” nije uspeo da savlada Savina, sreći Savina nije bilok raja …

Rakija

# Poslednje kolo jedne sezone u istoriji golmana Savina je bilo izuzetno zanimljivo. Meč nije ništa odlučivao, igrao se u RavnomTopolovcu… Golman Savin je stavio flašu u svoj gol pre početka meča a niko nije znao šta se nalazi u flasi!!!!??? Prvi tokom utakmice flašu uzima Zurko Šandor, saigrač Savina, nategao je i cirkus je počeo, u flaši je bila rakija, umalo se nije udavio, sve ispljunuo, opšti haos, smejanje…

Uvo

# Utakmica se igrala u Srpskoj Crnji, Budućnost  - Jedinstvo (Banatsko Karađordjevo), došlo je do gužve, koškanja, golman Savin je otrčao do centra i uhvatio za uvo najvišeg i najjačeg gostujućeg igrača, kad ga je pustio, ovaj je krenuo da ga juri po terenu, srećom nije ga stigao, na kraju obojica dobijaju žute kartone, a da ga je stigao prštalo bi na sve strane jer je ovaj bio teži 30 kilograma od Savina i viši 20 santimetara.

Iosif Rotariu

# Spletom okolnosti golman Savin je imao priliku da igra i protiv igrača koji je igrao na svetskom prvenstvu, u Italiji 1990- godine… U pitanju je igrač Steaue i rumunsk ireprezentativac Iosif Rotariu… Zbilo se to na nekom malom fudbalu u Temišvaru, 1992. godine, kakav je to samo igrač bio, kao “mali” Maradona, kako pređe centar (mali fudbal) tako bi opalio po golu, jedne rašlje, druge, prčcka, stativa, zaista pravi majstor fudbala, jedva je Savin uspevao da odbrani po koji udarac…

Trener golmana

# U nekoliko navrata je Goran Savin  bio trener golmana u matičnoj FK Budućnosti, a tri velika trenerska imena izdvaja sa kojima je sarađivao i bio u njihovom stručnom štabu. To su Jovo Simanić, Slobodan Živkov i Marko Guteša…

Rekorder

# Budućnost iz Srpske Crnje je u svojo jskoro 100 godišnjoj istoriji imala mnogo kvalaitetnih golmana, rekorder po broju odigranih utakmica je Goran Savin, sa ukupno odigranih 380 utakmica za plavo bele iz Srpske Crnje. Odnosi se to n aprvenstvene utakmice, kup i prijateljske…

Mondragon

# Pre desetak godina je jedan sajt nudio klađenje na fudbalske utakmice, nagrade su pretežno bile golmanske… I posle izvesnog vremena Savin je uspeo da pogodi puno rezultata i osvoji prvo mesto…Nagrada su bile rukavice golmana Kelna i kolumbijske reprezentacije, Farida Mondragona…U roku od tri dana, expresno su Nemci to poslali, jer je u pitanju bio nemački sajt, a rukavice su bile već na rukama Savina... No, više nisu tu, jer je Savin te rukavice nekoliko godina kasnije poklonio svom prijatelju…

Krstajić

# 1993. godine, u avgustu, igrali su prijateljski meč OFK Kikinda i Budućnost (Srpska Crnja), stao je pred gol Savin u drugom poluvremenu a isto tako je za Kikindu ušao u igru i Mladen Krstajić u drugom poluvremenu utakmice, mlad, tek na početku svoje bogate karijere…

~ . ~

Mnogo još zgoda i nezgodai ma, priča, događaja i svega još, ovo je samo mali deo iz bogate karijere jednog amaterskog golmana koji je neizmerno voleo fudbal i još uvek ga voli, u svojoj arhivi ima više od 30 svesaka A-4 formata ispisanih sa svojih utakmica, koje će jednog dana pretočiti u jednu lepu knjigu, zatim oko 15.000 fotografija takođe sa svojih utakmica, treninga i fudbala. Ponosno ističe da ima oko 170.000. golmanskih fotografija u svojoj arhivi, 100 fudbalskih albuma sa sličicama koji nisu popunjeni,oko 200 pari golmanskih rukavica koje nemaju veliku materijalnu vrednost, već više emotivnu… Išao je Savin i na sud zbog fudbala, trenirao sa nekim prvoligaškimi gracčma, potukao se na treningu  i utakmici, lepila mu se rukavica od hladnoće za stativu, jednom je morao da primi injekciju na poluvremenu utakmice, odbranio penal jednom bivšem prvoligaškom igraču i t d…

(Kraj ovog feljtona)

Fotogalerija 1:

~ . ~

Izveštaj sa jedne od prvenstvenih utakmica na kojoj je Savin proglašen igračem derbija i najbolje ocenjen:

Fotogalerija 2:

Budućnost 1997. godine

Budućnost 1998. godine

Budućnost 2002. godine

~ . ~

Novinski izveštaj sa još jedne utakmice gde je Savin proglašen najboljim igračem

~ . ~

~ . ~

Fotogalerija 3 

Albumi:

 

~ . ~

Sa Goranom Gavrilovićem, legendarnim golmanom Proletera iz Zrenjanina

~ . ~

Fotogalerija 4

 

~ . ~

~ . ~

~ . ~

Svaki dalji uspeh u životu i radu Goranu Savinu želi Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sport

* Golmani, posebna su priča. Nije lako stati među stative, zar ne. Ali lepo je i biva sve posle lakše, kad dečačić posle prvog susreta sa loptom, u ovom primeru fudblaskom, nedvosmisleno izrazi: - Biću golman. Ivan je ostvario svoje želje. A da ništa u životu nije slučajno, danas dokazuju upravo društvene mreže i ona njihova lepša strana koja spaja ljude. Tako smo putem zajedničkog prijatelja na društvenoj mreži fejsbuk, poznatog somborskog fudbalskog internacionalca Dragana Drljače, međusobno se ispovezivali. I Ivan eto, posla nam ekskluzivno svoju ispovest onako iskreno, iz duše. Sa svog juga Srbije, iz matičnog kluba koji je iznedrio nebrojene fudbalske talente, leskovačke Dubočice, voleo bi on da karijeru nastavi baš u jednom od klubova u Vojvodini. Nije mu nikakav "problem", sa juga - "preleteti" baš na sever. Golmanski čudesno iskren takođe ne taji, "od prve" je navijač - novosadske Vojvodine. Pa eto, uz izbor njegovih dosadašnjih fotografija (a o vrlo skorim iznenađenjima takođe na našem portalu ali u jednoj drugoj stranici koja će biti posvećena Ivanu - koja je takođe u glavnom meniju - negde "malo pored" stranice Sporta), pođimo put redova koji slede, zajedno kroz njegovu sportsku i fudbalsku golmansku priču...

... Fudbal sam počeo da treniram sa 9 godina u Leskovcu u FK Dubočica. Počeo sam sasvim slučajno, jednog dana sam otišao na livadu sa jednim mojim drugom, Milanom i on mi je rekao, ajde stani da braniš… stavio sam dva kamena kako bismo napravili gol i drug mi je šutirao, ja bih se bacakao i rekao sam sebi: biću golman!

... I tako jednog dana, sećam se 18. jun je bio, rođendan mom drugu i komšiji Vojkanu Jovanoviću.

Tog dana je u goste došao prijatelj njegovog oca, ekonom FK Dubočica i pitao njegovog sina tj. mog druga Voju da li bi hteo da igra fudbal, da ga dovede u Dubočicu ...

... On je prihvatio a ja sam se nadovezao i upitao, “izvinite da pitam, da li i ja mogu da se upišem da treniram, ja hoću da budem golman”.

On se nasmejao i rekao, “naravno da možeš, sutra u 9 časova da ste došli na stadion a ja ću vas odvesti kod trenera i uputiti sve kako dalje” ...

... Ja sam bio srećan tog dana do neba. Jedva sam čekao da sutra svane dan... da odem na stadion.

Otišao sam kako je i rekao, moj drug i ja. Trener je bio poznati naš trener i selektor Jugoslavije u kadetskoj i omladinskoj reprezentaciji Ljubiša Stefanović "Civun" ...

... Tih godina nije bilo kao sada da imaš rukavica, kopački gde god poželiš…

Bila je teška situacija u zemlji ...

... Sećam se, članarina je bila 10 dinara. U patikama sam trenirao, klizao se i padao ali nepredavajući se i verovao u sebe.

I tako sam prošao sve selekcije leskovačke Dubočice, od petlića do prvog tima ...

... Samo što, tih godina selekcije pred-petlića i petlića se nisu takmičile i imale takmičarske utakmice kao sada. Tek u timovima pionira su bile prve moje utakmice.

Pre toga pet godina sam bio u selekcijama petlića ...

... Branio sam pola godine za Omladinsku ekipu FK Vlasine iz Vlasotinca, Liga regiona Istočne Srbije.

Usledio je povratak u Dubočicu pa pozajmica srpskoligašu Radanu iz Lebana ...

... Dolazi i moje prvo fudbalsko inostranstvo.

Već sa 19 godina obreo sam se u četvrtoligašu Adaspor u Turskoj ...

... Branio sam za jedinog srpskog predstavnika na Kosovu, FK Ropotovu, člana Niške zone; tu sam bio proglašen najboljim golmanom i spasao klub od ispadanja iz lige.

Potom branim za FK Rudar Alpos iz Aleksinačkih rudnika gde sam proveo godinu i po dana i te sezone, takođe sam proglašen za najboljeg golmana lige ...

 

... Izdvajam u mom dosadašnjem golmanskom putu i kratku epizodu u FK Sloga Sjenica, Zona Drina. S razlogom. Jer, tu se me trenirali poznati treneri golmana: Vukašin Petranović, nekadašnji golman čuvenog prvoligaša iz Mostara, Veleža i Trabzonsporta, Milorad Miša Petrović iz Vlasotinca, poznata škola golmana sa juga Srbije.

Miladin Purać, nekadašnji golman jednog od naših najvećih klubova, novosadske Vojvodine je bio tu, pa Zvezdan Stojanović, trener FK Dubočica sa kojom treniram kad sam na pauzi ...

... Proveo sam godinu i po dana u  superligašu, FK Radničkom iz Niša ali na pozajmicama, pa u FK Ropotovu, FK Jablanici iz Medveđe ...

.... Voleo bih sada da se nađem malo... na teritoriji Vojvodine i da tu pronađem novi angažman. Inače ne krijem, volim i navijam za FK Vojvodinu. :-)

Zvučaće malo ludo ali kad bih mogao da biram: Zvezda, Partizan ili Vojvodina, izabrao bih FK Vojvodinu. Volim taj klub i grad i ljude .....

Ivan Doderović je rođeni Leskovčanin. Otac Crnogorac, majka iz Bosne iz Prijedora. 

Visok 196 cm.

Pleni visinom. Harizmom i smirenošću.

Ovom stasitom momku golmanska specijalnost je izlazak na centaršuteve kao i “1 na 1”. 

U našoj prvoj priči o Ivanu, dodajmo, da on ne bi imao ništa protiv toga da se oproba i u inostranstvu.

A do tada, biće još sličnih životnih priča i - što se Ivana tiče, ali, i iznenađenja na još jednoj od naših stranica - u glavnom meniju portala…

Redakcija Novog Radio Sombora

Galerija:

Objavljeno u Sport

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…