Prikazivanje članaka po tagu fudbaleri

* Fudbal u Srbiji nije profitabilan, ali kroz njega godišnje prođe više od 100 miliona evra. Gotovo svi klubovi se finansiraju iz budžeta a nema javne kontrole trošenja tog novca. Fudbalski savez Srbije je leglo korupcije i „ikebana“ u rukama političara i sve dok se oni bilo šta pitaju u sportu, propast je zagarantovana, izjavio je Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera

Poledica je u razgovoru za portal UGS Nezavisnost rekao da se srpskim fudbalerima konstantno uskraćuju prava i da je njihov san da u svojoj zemlji imaju ista prava kao i stranci.

Govoreći o problemima na relaciji igrač - klub, Poledica je kazao da je takva praksa tradicionalna u zemljama istočne Evrope, ali i u Srbiji:

- Srbija je jedna od retkih zemalja koje imaju više fudbalera profesionalaca u inostranstvu nego u Srbiji pa je to za nas dodatni izazov. On se odnosi na status naših igrača u Srbiji. San svakog srpskog fudbalera je da u svojoj zemlji ima ista prava kao i stranac, to je realnost u 21. veku za sve nas.

Prema rečima Poledice, uprave klubova pogrešno doživaljavaju Sindikat profesionalnih fubalera Nezavisnost.

- Većina klubova nas smatraju neprijateljima zbog toga što štitimo igrače od prevara koje su jako česte u Srbiji. Srbija je visokorizična zemlja za igranje fudbala, a u prilog tome ide i činjenica da nam se u prethodnih pet godina ugasilo pet klubova. Ima i pozitivnih primera gde nas klubovi dočekaju srdačno i to su po pravilu klubovi koji poštuju prava igrača. Igrači nas cene i poštuju i svesni su da radimo isključivo u njihovom interesu.

Dodao je da su fubalski klubovi veoma zavisni od državne kase.

- Klubovi u najvećoj meri zavise od milostinje lokalnih samouprava i države. Siguran sam da nijedan klub nema interes da ne plaća igrača, ali ako ne dobiju novac onda se situacija komplikuje. Fudbal nije profitabilan sport u Srbiji i svi klubovi imaju mnogo veće rashode od prihoda. Iako nije profitabilan, kroz fudbal u Srbiji godišnje prođe više od 100 miliona evra. Gotovo svi klubovi se finansiraju iz budžeta i kontrola trošenja tog novca nije poznata javnosti.

Poledica je veoma oštro kritikovao upravu nacionalne fudbalske asocijacije.

- Fudbalski savez Srbije je leglo korupcije, da smo pravna država mnogi bi odavno bili uhapšeni i procesuirani. Zašto se to ne dešava pitanje je isključivo za nadležne institucije. FSS je ‘ikebana’ u rukama političara koji kroz fudbal leče svoje komplekse iz detinjstva. Sve dok se političari bilo šta pitaju u sportu, propast je zagarantovana - kaže Poledica.

Prvi čovek Sindikata profesionalnih fudbalera naglasio je da ključni cilj te organizacije jeste zaštita prava fudbalera, ali i njihova edukacija.

- Cilj nam je da se zaštite radna prava fudbalera u Srbiji, uredi njihov socijalni status, obezbedi njihova zdravstvena zaštita na najvišem nivou i slično. Bavimo se i obrazovanjem igrača, trudimo se da ih na vreme upozorimo o svim opasnostima koje idu uz fudbal, a prva je ta da u svetu samo 1,7 odsto fudbalera zaradi novac od fudbala, dok svi ostali moraju nakon karijera, koje su jako kratke, da pronađu sebe u nekim drugim poslovima.

Mirko Poledica je govorio i o praksi evropskih zemalja u oblasti radnih prava fudbalera.

- Zemlje zapadne Evrope imaju različite sisteme zaštite. U Francuskoj je to sistem otpremnina, u Belgiji se tokom cele karijere igračima uzima 40 odsto neoporezivo od plate i vraća im se kada završe karijere ili kada napune 35 godina. Engleska ima najstariji sindikat fudbalera na svetu, osnovan je 1907. godine i izuzetno je moćan. Njihovi igrači nakon završenih karijera imaju penzije koje se isplaćuju iz sindikalnog fonda, koji ima milijarde funti na svom kontu i svake godine je sve bogatiji.

Nažalost, u Srbiji na igrače i dalje gledaju kao na potrošnu robu i nema volje da se ovo veoma važno društveno pitanje uredi na najbolji način.

***

Iz biografije

Mirko Poledica, rođen 11. septembra 1978, srpski je profesionalni fudbaler i aktuelni predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera u Srbiji. 

Rođen u Čačku, kao dete brzo je zavoleo sport, a fudbal je počeo da igra u rodnom klubu Borac Čačak, sa 10 godina. Prošao je postepeno, uspešno sve omladinske selekcije i imao odlične trenere poput Milovana Ćirkovića, Miće Kovačevića i Mihaila Kolarevića. Poslednji ga je odveo u seniorski tim, debitujući baš protiv gigantske Crvene zvezde. Spisak njegovih saigrača koji su bili u omladinskim timovima Borca bio je jedan od najboljih u istoriji kluba, a među njima su i imena poput Milivoja Vitakića, Ivice Dragutinovića, Branka Jelića, Neška Milovanovića. Posle četiri sezone u seniorskom timu, prelazi u jedan od najvećih srpskih klubova, Vojvodinu, gde su ga u sezoni 2001-02. menadžeri Prve lige izabrali za idealnih 11 u domaćoj fudbalskoj eliti i krunisali za najboljeg asistenta. U toj sezoni takođe prima poziv za reprezentaciju Srbije u prijateljskoj utakmici protiv Meksika. U drugoj polovini sezone 2002-03. igrao je na pozajmici u poljskom klubu Lech Poznan. Njegove sjajne predstave na terenu nisu prošle nezapaženo i mnogi klubovi su se borili za njega, pobedivši na kraju, poput češkog prvaka, Sparte iz Praga. Tamo je odigrao jednu sezonu pomažući timu da stigne do šesnaestine finala u Ligi šampiona i osvajanju nacionalnog Kupa. Sledeće sezone, vraća se poljskom fudbalu, ovoga puta da u glavni grad i klub Legia, Varšava. Prvu sezonu ovde završava na trećem mestu u ligi, ali sledeće godine njegov tim osvaja šampionat u spektakularnom finalu protiv Visle. Zbog nekih finansijskih problema napušta klub i vraća se u Srbiju nakon pet godina provedenih u inostranstvu, potpisavši ugovor sa Smederevom, gde je igrao sve klupske utakmice do kraja sezone. U leto 2007. potpisuje ugovor sa još jednim klubom Superlige - Čukarički, a od januara 2008. igra u svom rodnom klubu Borac Čačak. U leto 2009. prešao je u prvoligaški klub Mladost Lučani, gde je odigrao i poslednju sezonu pre "penzionisanja" u fudbalu koji mu je doneo puno radosti a i on je fudbalu znao da uzvrati. 

12. marta 2009. godine izabran je za predsednika Sindikata profesionalnih fudbalera u Srbije i posvetio se odbrani prava svih fudbalera širom Srbije.

(Iz Vikipedije): Datum rođenja 11. septembra 1978 
Mesto rođenja Čačak, SFR Jugoslavija
Visina 1,90 m (6 ft 3 in)
Pozicija: Levi bek
Omladinska karijera
1988–1996. Borac Čačak
Seniorska karijera *
1996–2000. Borac Čačak 119 (5)
2000–2003. Vojvodina 62 (3)
2002–2003. → Lech Poznan (pozajmica) 14 (1)
2003–2004. Sparta Prag 22 (3)
2004–2006. Legia Varszava 11 (1)
2005. → Pogon Szczecin (pozajmica) 6 (0)
2007. Smederevo 14 (1)
2007. Čukarički Stankom 14 (0)
2008–2009. Borac Čačak 15 (1)
* Nastupi i golovi u seniorskom klubu računali su se pritom samo za domaću ligu

***

Izvor: www.nezavisnost.org

* Pretposlednjeg decembarskog petka u Plavoj sali Sokolskog doma održana je završna fudbalska svečanost „Veče fudbala“ na kojoj su najboljim sportistima i sportskim radnicima u fudbalu dodeljena priznanja 2018. godinu

Prisutnima se obratio predsednik Gradskog fudbalskog saveza Sombor Dragan Bubanja. On se zahvalio Gradskoj upravi, sredstvima informisanja, te samim fudbalerima, trenerima i sportskim radnicima na kojima se zasniva budućnost fudbala, jer pre svega njihovom upornošću, istrajnošću, trudom doprinosimo napretku u svakom pogledu.

- Protekla godina je bila dinamična, zanimljiva i fudbalski dosta turbulentna. Iz tog razloga će nam u narednoj 2019. godini trebati dosta tolerancije, jedinstva, a verovatno i fudbalske pameti da uspešno prevaziđemo sve ono što nas očekuje – podvukao je osim ostalog Dragan Bubanja.

U svečanoj atmosferi nakon toga proglašeni su najuspešniji u četrnaest kategorija. Nagrade su dodelili Dragan Bubanja (predsednik GFS-a), Goran Leković (sekretar GFS-a), Zoran Purić (predsednik PFS Sombor), te Srđan Zavišin (član Skupštine i Izvršnog odbora FSV-a). 

1. Najbolji fudbalski klub – FK Radnički 1912 Sombor
2. Najbolji fudbaler sa prostora GFS – Saša Tomanović (FK TSC Bačka Topola)
3. Najbolji fudbaler – Igor Antunić (FK Radnički 1912)
4. Najbolji golman – Nikola Tepavac (Omladinac Bukovac)
5. Najperpektivniji fudbaler – Nikola Milošević (Sloga Čonoplja)
6. Najbolji omladinac – Veljko Vukadinović (FK Radnički Sombor)
7. Najbolji kadet – Ranko Vulin (FK ŽAK)
8. Najbolji pionir – Dejan Đurđev (FK Radnički Sombor)
9. Najbolji trener – Darko Karas (FK Kordun Kljajićevo)
10. Najperspektivniji sudija – Nemanja Stojčević
11. Najbolji sportski radnik – Rajko Tomić (FK "Aleksa Šantić")
12. Hit sezone 2018. godine – FK Kordun Kljajićevo
13. Nagrada za fer plej – FK Graničar Riđica
14. Nagrada za izuzetnu saradnju sa GFS – Dom učenika srednjih škola Sombor

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* FK Kula - FK Stanišić 0:1 (0:1) *

Gledalaca: 100, Sudija: Dudok. Strelac: Bogunović.

FK Stanišić: Ig. Šarić, D. Jovanović, Il. Šarić, Lakić, Jezdić, Vujin, Štrbac, Mitrović (Dragičević), S. Jovanović (Vračarić), M. Vukadinović (Pajić), Bogunović.

Po veoma teškim uslovima za igru, blatnjavim i vodom pokrivenom terenu, fudbaleri Stanišića ostvarili su još jednu zasluženu pobedu. Istina na volji, nisu bili na nivou predhodnih utakmica, ali i ono što su pružili bilo je dovoljno da savladaju skromnu ekipu iz Kule. Centralna ličnost susreta bio je glavni sudija Dudok, koji je svojim lošim odlukama unosio nervozu među obe ekipe. Domaća ekipa će žaliti za nedosuđenim slobodnim udarcem u poslednjim minutima meča a gosti iz Stanišića za nedosuđenim kaznenim udarcem, kada je domaći golman prosto poćistio Mitrovića. Igra se uglavnom odvijala na sredini terena, a blatnjav i neravan teren nije dozvoljavao lep protok lopte. Međutim, sredinom prvog poluvremena gosti iz Stanišića poveli su prelepim golom Damira Bogunovića, ujedno i najboljim igračem ovog susreta, što će se kasnije ispostaviti i za odlučujući na ovoj utakmici. Njegov snažan šut sa ivice šesnaesterca završio je u suprotnom uglu gola domaćih. Kod gostiju su promašivali, Vujin, strelac Bogunović dva puta, a lepu šansu da prednost udvostruči posle kornera u drugom poluvremenu imao je i štoper gostiju, Ilija Šarić. Prednost je mogao povećati i Dušan Mitrović, ali je loptu posle njegovog šuta sa gol linije uklonio odbrambeni igrač domaće ekipe. Izuzetno motivisana domaća ekipa imala je dve šanse na utakmici preko svoga najboljeg igrača, Bukejlovića, ali obe su završile u gol autu.

U sredu, 28. marta, sa početkom u 16 časova, na stadionu u Stanišiću odigraće se finale Kupa PFS Sombor između trenutno prvoplasirane ekipe Somborskog područja, FK Stanišić i FK Odžaci, koji nastupaju u dva ranga višem takmičenju, gde zauzimaju sedmu poziciju na tabeli. Dok, u narednom kolu Područne lige Sombor, u nedelju 1. aprila, Stanišić će biti na još jednom iskušenju. Odlazi u Lipar na megdan sedmoplasiranoj ekipi Područne lige Sombor.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor