Prikazivanje članaka po tagu fondacija
Dobrotvorna Fondacija Rejmon Nikole Trast nastavlja sa još dva projekta podržavanje obrazovanja u Srbiji
* Fondacija Rejmon Nikole Trast preispituje svoje ciljeve za 2021. godinu, a poverenici su se složili da podrže još dva projekta osim onih koji su već u toku. Poverenici su odlučili da šire zonu uticaja dobrotvorne organizacije u delovima Srbije do kojih ranije nismo došli - kažu u Fondaciji
Prvi projekat je podrška Školi „Jovan Aranđelović“, Crvena Reka koju pohađaju đaci uzrasta između 7 i 14 godina i iz raznih okolnih sela. Škola zapošljava 28 nastavnika i još 10 zaposlenih. Njihov projekat je nadogradnja školske biblioteke i zastarele IT opreme.
Drugi projekat je podrška Školi „Sveti Sava“, Bajina Bašta. Ova osnovna škola blizu je granice sa Bosnom i Hercegovinom, koju pohađa 636 dece iz raznih bližih ili daljih sela. Mnogo dece ostaje u školi posle nastave, čekajući roditelje da ih ppvedu kući i koriste školsko dvorište kao mesto za rekreaciju. Ovom dvorištu je potrebna oprema i nameštaj kako bi čekanje proticalo uz više igre i samim tim, učenicima bilo još interesantnije.
Više informacija možete da nađete na veb stranici Fondacije Rejmon Nikole Trast, a ako želite na bilo koji način da pomogonete u ostvarivanju dobrotvornih projekata za podršku obrazovanju u Srbiji, među kojima je i Škola "Vuk Karadžić" Sombor, kontaktirajte nas:
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Fondacija za razvoj domaćinstva obeležila Svetski dan mahunarki
* Svetski dan mahunarki (10. februar) pruža priliku za podizanje svesti o hranljivim (nutritivnim) prednostima mahunarki, kao dela održive proizvodnje hrane sa ciljem povećanja kvaliteta (sigurnosti) hrane i ishrane
Najava Svetskog dana mahunarki započeta je u Svetskoj organizaciji za hranu (FAO ), 2016 godine.
Na Generalnoj skupštini, 20. decembra 2019. je za Svetski dan mahunarki proglašen 10 februar. Ujedinjene nacije su prepoznale važnost mahunarki (leblebije, suvog pasulja, sočiva, suvog graška i lupine) kao važne namirnice na globalnom nivou.
Ova proslava je priznanje odlučujuće uloge koju mahunarke mogu da odigraju u postizanju sveobuhvatnog, dalekosežnog i na ljude usredsređenog skupa univerzalnih i transformativnih ciljeva kao i ciljeva Agende održivog razvoja Ujedinjenih nacija do 2030.
Suština sigurnosti hrane je u činjenici kada svi ljudi u svakom trenutku imaju fizički, socijalni i ekonomski pristup dovoljnoj, sigurnoj i hranljivoj hrani, koja udovoljava njihovim nutritivnim potrebama i potrebama za aktivnim i zdravim životom. Nesigurnost hrane glavni je problem velikog broja ljudi i domaćinstava u siromašnim zemljama i zemljama u razvoju. Procenjuje se da je 795 miliona ljudi pothranjeno. Zato se smatra da mahunarke mogu na više načina da doprinesu kvalitetu i sigurnosti hrane.
Ključne poruke Svetskog dana mahunarki na koje podsećaju u Fondaciji za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje:
- Mahunarke su izuzetno hranljive
- Mahunarke su ekonomski dostupne i doprinose sigurnosti hrane na svim nivoima
- Mahunarke imaju važne zdravstvene beneficije
- Mahunarke neguju održivu poljoprivredu i doprinose ublažavanju i prilagođavanju klimatskih promena
- Mahunarke promovišu biodiverzitet
(U slajdovima ispod teksta pogledajte još nekoliko atraktivnih ali istovremeno jasnih poruka)
Izvor: https://www.frd.org.rs/
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Fondacija za razvoj domaćinstva: List koji zlata vredi - tradicionalno pripremanje kiselog kupusa
Autorski tekstovi: Dejana Kulešević
~ . ~
* Lepota seoske tradicije i radinosti prepoznaje se u različitim domenima, od narodne nošnje, muzike, govora, običaja i veselja, do nekih koji su deo svakodnevnih poslova u domaćinstvu, poput pripremanja osnovne hrane i dodatnih đakonija
Ovo je samo deo onoga što mi prepoznajemo kao seoski identitet, odnosno lice i naličje raznolikosti seoske sredine. Svako selo krije bogatstvo u svojim običajima i tradiciji, a mi ih možemo uočiti u samom načinu rada i praksi, načinu odevanja, materijalnim i moralnim vrednostima, pričama, u načinu uređenja sela, njegovih ulica, okućnica, dvorišta, prirodne okoline, kao i seoskoj arhitekturi.
Svaka kuća i domaćinstvo poseduje određen način obavljanja kućnih poslova, ali u većini slučajeva reč je o istim delatnostima. Život je kroz vreme oblikovala poljoprivreda i radovi vezani za nju, jer to je oduvek predstavljalo glavni izvor prehrambenih i materijalnih resursa. Od sela do sela razlikuju se primarne delatnosti, ali ono po čemu se najbolje prepozna autentičnost i poreklo ljudi jeste hrana - osnovne namirnice za pripremu, sam način pripreme i konačni proizvod.
U našim selima godišnje doba u velikoj meri određuje koji delikates se u datoj sezoni priprema i na koji način. Zima je vreme kad se obnavljaju zalihe mesa i jede zimnica. U kasno leto i ranu jesen, sve ono što je posađeno i negovano, pristiže za branje i obradu, kako bi se u zimskom periodu uživalo u blagodetima što nam je priroda podarila. Pripremanje zimnice ima značajno mesto u seoskoj tradiciji, a recepti se prenose s’ kolena na koleno. Svaki je mnogo puta proveren i uvek najbolji. Po tim starinskim recepturama pamtimo naše detinjstvo i trenutke gozbe sa našom porodicom. Ajvar, pinđur, turšija, mešana salata, kisela paprika, kisela cvekla, kiseli krastavci, samo su neke od vrhunskih đakonija koje krase zimsku trpezu širom Srbije. No, ono što izaziva posebnu pažnju i draž jeste kiseli kupus! Da li će to biti ribanac ili glavice kupusa stavljeni u burad, pa u podrume, ostavlja se domaćici na izbor, ali nemojte biti iznenađeni ako zateknete oba.
Vešte ruke vrednih domaćica
Kupus je izuzetno zdravo povrće, obiluje brojnim vitaminima i mineralima, i oduvek se smatralo da pomaže u lečenju raznih bolesti. To je jedinstvena namirnica kojoj je čovek čak poboljšao lekovita i hranljiva dejstva kroz proces kiseljenja, tačnije fermentacije. Naučnici ističu razliku između ova dva procesa gde se kiseljenje odredjuje kao metod očuvanja hrane tako što se hrana potopi u neki rastvor kiseline (najčešće sirće), uz dodatke šećera, soli i lekovitog bilja. Takođe, ova metoda uključuje i upotrebu toplote, koja uništava rast mikroorganizama. S druge strane, fermentacija ne zahteva dodavanje kiseline ili pak kuvanje, i postiže se korišćenjem soli. Ovo je jedan od najstarijih načina pripreme i očuvanja hrane. Fermentacija traje duže nego proces kiseljenja i menja ukus, teksturu i boju hrane. Osim toga, ovakva priprema hrane omogućava nam da jedemo namirnice koje su inače nejestive. Brojne su koristi po naše zdravlje koje povezujemo sa konzumiranjem ove hrane: smanjen rizik od kardiovaskularnih bolesti, visokog krvnog pritiska, dijabetesa, gojaznosti i upala. Pomaže i pri poboljšanju raspoloženja, moždane aktivnosti i lakšem oporavku nakon fizičke aktivnosti i vežbanja.
Proces pripreme kiselog kupusa zahteva konkretne korake. Domaćice prirpemaju burad, peru i „zaparavaju“ njihovu unutrašnjost. Glavice su očišćene i spremne za slaganje, kao i dodaci za kiseljenje (so i voda). Neke domaćice i domaćini dodaju još po koji dodatak (cvekla, lovorov list, koren rena, biber u zrnu i kukuruz u zrnu), kako bi isprobali nove recepte i ukuse. Bure se puni kupusom (dodacima) i posoljenom vodom, stavlja se plastična rešetka (ponekad i kamen, da bolje pritisne smesu) i bure se zatvara. Ostavlja se u podrum, na odmor i prepušta procesu kiseljenja (iako je reč o procesu fermentacije, ovaj izraz zaživeo je medju narodom).
Gastronomske autentičnosti naših sela
Kada je spreman za korišćenje, kiseli kupus se može pripremiti na razne načine. Naše domaćice listove kiselog kupusa koriste za spremanje čuvene sarme, puneći ih pirinčom, svinjskim ili junećim začinjenim mlevenom mesom, kuvajući je nekoliko sati na šporetu ili peći. Neko je posluži kao jelo zapečeno u rerni, a neko skuvanu u čorbi ili sosu. Drugi će kupus iseći na tanje trake i poslužiti kao salatu, začinjenu sa malo slatke, mlevene paprike, ili će, pak, te trake ispeći ili skuvati i poslužiti sa suvim mesom i rebrima. U vreme praznika i slava, kiseli kupus je neizostavna đakonija na stolu, uz brojna druga jela koja se tradicionalno spremaju za vreme slavlja. Skoro svaki podrum krije nekoliko buradi ove poslastice, i prava je milina kad se poklopac otvori i miris preplavi naše čulo. Zlatna boja kupusa mami osmeh na lica ukućana, a hrskavost prosto izaziva naša druga čula i apetit.
Putevi na Balkanu ukrstili su mnoge kulture, pa se značajni uticaji osete pre svega u nacionalnoj kuhinji, što otežava definisanje gastronomske autentičnosti. Međutim, tokom istorije, naš narod prilagodio je namirnice svojim ukusima i veštinama, tako da brojna jela prolaze kao specifično prepoznatljiva za naše krajeve. Pojedini specijaliteti odišu posebnim aromama i deo su naših trpeza od pamtiveka. Tako je i kiseli kupus pravo bogatstvo i ponos naše trpeze i nema gosta koji ne bi rado da uživa u blagodetima i raznovrsnim jelima koje nudi ova zdrava namirnica.
(U slajdovima ispod teksta pogledajte još seriju zanimljivih fotografija)
Fondacija Raymond Nicolet Trust prikuplja igračke za srpsku siročad za Božićne praznike
* Čuvena internacionalna humanitarna Fondacija sa sedištem u Londonu, kojoj je primarni cilj poboljšanje života i standarda najmlađih u Srbiji - Raymond Nicolet Trust (Rejmon Nicole Trast), prikuplja igračke za srpsku siročad koja će se deliti za Božić. Ako imate neželjenih igračaka, kontaktirajte nas na:
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
ili možete da se javite na telefon: 07931287046.
- Sa trenutnom pandemijom ne možemo dozvoliti da ova deca imaju osećaj da su još više zanemarena i potpuno napuštena - osnovna je Božićna želja i aktivista u Fondaciji.
Pokažimo im da nam je i dalje stalo!
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
Cirkularna / kružna ekonomija kao faktor razvoja u ruralnim područjima
(Naše partnerske organizacije: Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje, afirmiše):
*****
* Neminovnost je da se sela, kao i društva, čiji su deo, neprestano menjaju. Tempo i rezultati tih promena razlikuju se kroz istoriju, a vidljivi su u društvenoj strukturi sela, podeli rada, obrascima društvenog, kulturnog i političkog delovanja, izgledu samog prostora i međuljudskim odnosima
Kada govorimo o selu, razvoj podele rada uslovio je, pre svega, transformaciju ruralne ekonomije. Tradicionalna ruralna ekonomija dobija obrise moderne ruralne ekonomije, što aktivno prati modernizacija ruralnih društava, kroz modernizaciju poljoprivredne proizvodnje. Udaljavanje od poljoprivrede događa se usled uviđanja ekonomskih niša koje se baziraju na lokalnim resursima. Posledice ovakvih tokova vidljive su u ruralnoj društvenoj strukturi: u tradicionalnom selu vidljiva je zatvorena vertikalna društvena struktura sa relativno manjim brojem društvenih slojeva, dok u savremenom selu taj broj se povećava, a pokretljivost ruralne populacije raste. (Čikić, 2015)
„Prethodne industrijske revolucije, počev od XVII veka pokrenuli su, prvo, parna mašina i prelazak sa ručne na mehaničku proizvodnju (1760-1830), potom električna energija i masovna proizvodnja (1850), a treću koja počinje od sredine XX veka razvoj elektronike, informacionih tehnologija i telekomunikacija.“ (Šajin i dr., 2018) Danas, svoj mah uzela je i IV industrijska revolucija, koja se bazira na primeni savremenih tehnologija u svim fazama proizvodnje, i kao takva ona menja naš način života, načine rada i međuljudske odnose. Svaka prethodna revolucija menjala je društvenu strukturu i organizaciju, bez obzira na to u kojim sredinama ljudi žive. Otvorili su se novi horizonti; pored eksploatacije standardnih izvora energije i materijala, sada naša znanja postaju jedan od glavnih resursa na koja se možemo osloniti. Menjamo svest o okruženju i uviđamo da je priroda naš pouzdan partner, a ne puko sredstvo eksploatacije.
Posmatrajući stanje u Srbiji, možemo istaći da, kada govorimo o sferi privrede, preovlađuje linearni model, koji prati tačno utvrđene korake: uzmi-napravi/koristi- odloži (eng. take-make/use- dispose). Dakle, privređivanje podrazumeva trošenje dostupnih prirodnih resursa, njihovu preradu i oblikovanje u finalne ili poluproizvode, distribuciju i upotrebu i, na kraju, odlaganje. Ovakav model, koji zastupa kretanja materije i energije u jednom smeru, doprinosi povećanju emisiji štetnih gasova, zagađivanju zemljišta, voda, povećanju površina pod pustinjama, eksponencijalni rast otpada koji generiše industrijska proizvodnja i poljoprivreda, građevinarstvo, potrošačka kultura i način života ljudi. (Šajin i dr., 2018) Da bismo sprečili ovakve tokove, tradicionalnom, linearnom modelu moguće je suprostaviti novi koncept, koji odlikuje kružno kretanje energije.
Cirkularna bio-ekonomija je sistem obnavljanja, koji podrazumeva kruženje prirodnih materijala i energije i njihovu ponovnu upotrebu, čime se istovremeno štede prirodni resursi, a istovremeno stvara i dodatna bio-energija. Cirkularna ekonomija sledi logiku cikličnih procesa koji se odvijaju u prirodi. Reč je i o novim oblicima povezivanja između svih društvenih aktera: javnih -od države do lokalne samouprave; privatnih –od industrije/poljoprivrede do usluga; i civilnih (uz učešće svih građana). Stvara se prilika za nove oblike biznisa i poslovnih vrednosti, optimizaciju resursa i razvoj ekološke svesti, kao i za nova radna mesta i društvene aktivnosti. Samo neki pozitivni primeri primene cirkularne ekonomije u Srbiji su: Poslovni sistem Global seed iz Čuruga (bavi se organskom biljnom i stočarskom proizvodnjom, proizvodnjom organskih smeša za ishranu preživara, obnovljivim izvorima energije i brinu o zdravlju i dobrobiti životinja); očuvanje biodiverziteta - Đuro i Pavle Kucurski, ratari iz Stapara (bave se intenzivnom ratarskom proizvodnjom na oko 1000 hektara, a 2015. godine su počeli da gaje oko 200 grla tovne junadi kako bi obezbedili stajanjak za svoje oranice i sačuvali plodnost); Magacin Macura u Starim Banovcima (ova galerija nastala je u objektu bivšeg magacina koji je služio za skladištenje žitarica); itd. (Šajin i dr., 2018)
No, da bi ovakva promena prožela pore društva, potrebne su temeljne promene sistema obrazovanja, koje će biti usmereno na to da budućim generacijama približi prirodu kao partnera, pruži im visok nivo informatičke pismenosti i osposobi ih za kritičko razmišljanje.
Cirkularna ekonomija predstavlja šansu za ubrzan i kvalitetan razvoj privrede, a posebno poljoprivrede i ruralnih sredina. Možemo reći da je danas veliki broj seljaka promenio svoj način rada, i da je bar na neki način osavremenio isti. Međutim, zbog neznanja (nedovoljne informisanosti), nedostatka (finansijskih, mehaničkih, itd.) sredstava, interesa različitih ekonomskih i političkih aktera, upravo otežano kretanje ka novim strujama razvoja. Svakako je jedan on najvećih problema neznanje/nedovoljna informisanost ljudi o potencijalnom novinama, jer mnogi nemaju pristup detaljima vezanim za ovakve programe. Terminologija ih plaši, mnogi zakoni i uredbe koje su propisane nisu najbolje prilagođene lokalnim prilikama, što samo dodatno komplikuje i ometa nego što podstiče na razumevanje i promene. Uprkos pravnim regulativama, instrumenti za primenu su nerazvijeni, a mere nadzora i sankcija su uglavnom mrtvo slovo na papiru. (Šajin i dr., 2018)
Seljaku je zemljište oduvek bilo glavni izvor hrane, ali njegova preterana eksploatacija i neobnavljanje mogu dovesti do smanjivanja dostupnih obradivih površina, što ugrožava ljudske živote i biodiverzitet. Upotreba većih količina fosfornih đubriva, pesticida, razne ambalaže predstavljaju dodatnu opasnost po plodnost zemljišta. Ljudi su većinom svesni ovih opasnosti, ali često ne pronalaze adekvatno rešenje za ovaj problem, što ih stavlja u tešku poziciju. Potreba proizvodnjom je sve veća, a neophodni resursi polako bivaju degradirani. Cirkularna ekonomija pruža oružje za borbu, ali ona zahteva primenu novih tehnologija i modernizaciju društva, veće angažovanje svih aktera (posebno države i organa nadležnih za privredno-ekonomska pitanja), promenu svesti, dosadašnjih obrazaca ponašanja i biznis modela. Da bi ovakav model bio uspešan i promena vidljiva, vlast mora predstavljati odgovorna i sposobna politička elita (koja će Srbiju povezati s razvijenim svetom i uvesti je u velike ekonomske sisteme), lokalna vlast mora biti obrazovana i dobro organizovana, sistem obrazovanja mora stvarati obrazovan ljudski kapital, mora biti sprovedena reindustrijalizacija i stvoreni novi, povoljniji uslovi za proizvođače, itd. (Šajin i dr., 2018) Dakle, razvijati razumne i primenjive strategije, donete zakone adekvatno i savesno primenjivati, a pre svega formirati kvalitetan i jasan sistem informacija, koji će olakšati rad lokalnim samoupravama.
Autor: Dejana Kulešević
Izvori:
Čikić, J. Transformacija ruralnosti i ruralnog prostora u savremenim društvima, u: Društvo i prostor. Epistemologija prostor. Društveni prostor i kulturnoistorijska značenja: zbornik radova. (2015)., priredili Pavle Milenković, Snežana Stojšin i Ana Pajvančić-Cizelj, str. 153-174, Beograd: Srpsko sociološko društvo: Institut za uporedno pravo; Novi Sad: Filozofski fakultet, str. 153-174.
Šajin, D., i dr. (2018). Napredak ka cirkularnoj ekonomiji u Vojvodini: pokretači i ometači eko-inicijativa, pregledna studija
U Kljajićevu potpisan protokol o saradnji tri domaće civilne organizacije sa Fondacijom za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje
* Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje u okviru svojih planiranih aktivnosti posetila selo Kljajićevo i na upriličenom sastanku potpisala u subotu, 24. oktobra Protokol o saradnji sa Udruženjem građana "Rubac", Udruženjem voćara i vinogradara "Visovi" i Ugostiteljske radnje "Trend"
Ovim činom verifikovali smo put podrške za koji ćemo se zalagati da povežemo tradiciju i mlade u selu Krnjaji, današnjem Klajićevu, što će uticati na jačanje održivijeg, demokratičnijeg i kretivnijeg seoskog života - ističe prof. dr Veselina Pelagić.
Kroz dve projektne ideje, Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost i eko zdravlje sa svoje nove tri partnerske asocijacije iz Kljajićeva, otkrivaće partnere, saveznike i prijatelje i tako će zajednički i udruženo biti slate poruke proizašle iz tog iskustva za bolje selo. A, sve u skladu sa postojećim dokumentima za jači lokal i partnerstva između vladinih institucija i civilnih organizacija.
(U slajdu ispod teksta pogledajte još nekoliko fotografija sa potpisivanja protokola o partnerstvu)
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
