Prikazivanje članaka po tagu divac fondacija

* U saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Centrom za promociju nauke, Fondacija Ana i Vlade Divac i NCR Fondacija započinju sa aktivnostima projekta čiji je cilj poboljšanje uslova za STEAM obrazovanje u srednjim školama a čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. STEAM obrazovanje obuhvata izučavanje prirodnih nauka, tehnologije, inženjerstva, umetnosti i matematike na interdisciplinaran način koji ima svoju merljivu i jasnu primenu

Projekat je započet objavljivanjem konkursa za izbor pet škola koje će dobiti novu školsku opremu. Maksimalna suma za koju škola može da konkuriše je 525.000 dinara, a dobijeni iznos biće utrošen za nabavku sredstava za realizaciju savremene nastave i vannastavnih aktivnosti, a koja će pomoći profesorima da unaprede nastavu iz STEAM oblasti.

- Svedoci smo da naši najbolji srednjoškolci, matematičari, fizičari i mnogi drugi osvajaju najznačajnija odličja na međunarodnim takmičenjima širom sveta. Često im nedostaju sredstva kako bi predstavljali svoju zemlju i pokazali svoje znanje. Na moju veliku radost, kroz ovaj projekat bićemo u prilici da podržimo odlazak na međnarodna takmičenja izuzetnih srednjoškolaca koji za to do sada nisu imali usloveizjavila je na konferenciji Ana Košel, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac.

Konkurs za škole je zvanično otvoren danas, 6. oktobra 2020. godine i trajaće do 6. novembra 2020. godine do 16 časova. Sve zainteresovane škole mogu da se prijave putem web stranice: http://www.divac.com/steam na kojoj su dostupne sve dodatne informacije o projektu, kao potreban formular za prijavu.

- STEAM obrazovanje je ključni faktor uspeha u modernom svetu naprednih tehnologija i digitalne transformacije poslovanja i procesa. Da bi jedna kompanija mogla uspešno da sprovede digitalnu transformaciju, potrebni su joj talentovani ljudi sa veštinama iz domena nauke, tehnologije, umetnosti, inženjerstva i matematike. Kontinuiranom saradnjom i ulaganjem u njihovo obrazovanje, NCR je uspeo da od kompanije koja je nekada bila poznata po kasama i bankomatima postane kompanija koja je fokusirana na softver i usluge. Zato verujemo da će ovaj projekat omogućiti mladim ljudima da steknu veštine neophodne za doprinos važnim poslovnim procesima, da budu inicijatori promena i utiču na kreiranje budućnosti - rekao je ovom prilikom Stefan Lazarević, generalni direktor NCR Srbija.

Obezbeđivanjem savremene školske opreme, usavršavanjem veština profesora, informisanjem, motivisanjem i usmeravanjem učenika prema STEAM disciplinama, Fondacija Ana i Vlade Divac i NCR fondacija će, tokom najavljenog projekta, pomoći učenicima da steknu veštine koje su im neophodne za profesije budućnosti i da funkcionalno upotrebe znanje tokom daljeg školovanja. Izuzetni srednjoškolci će biti u prilici da svoje znanje dokažu na međunarodnim takmičenjima iz STEAM oblasti.

O STEAM OBRAZOVANJU

Engleski pojam STEAM javlja se kao akronim, koji upućuje na nekoliko akademskih disciplina: nauka (science), tehnologija (technology), inženjerstvo (engineering), umetnost (arts) i matematika (mathematics). Prema mišljenju brojnih stručnjaka, STEAM veštine ne treba izučavati izolovano kao posebne predmete, već ih je potrebno implementirati u sve škole, bez obzira na dominantni profesionalno-obrazovni profil za koji bi se učenik opredelio. Bez obzira čime će se pojedinac baviti, STEAM predmeti biće mu neohodni za uspešno snalaženje na tržištu rada.

O FONDACIJI ANA I VLADE DIVAC

Fondacija „Ana i Vlade Divac“ osnovana je 2007. godine, kako bi pomogla građanima Srbije. Fondacija je u proteklih 12 godina bila usmerena na podršku izbeglim i raseljenim licima (rešavanje njihovih stambenih i ekonomskih problema), na unapređenje uslova za kvalitetno odrastanje dece i mladih, na unapređenje života ranjivih grupa i njihovo integrisanje u lokalnu i širu zajednicu jačanjem ravnopravnosti, solidarnosti i tolerancije u društvu, te na razvoj filantropije i socijalno preduzetništvo. Zahvaljujući podršci gotovo 700.000 pojedinaca, 700 kompanija i 83 organizacije, Fondacija je u tokom 12 godina rada prikupila više od 20 miliona dolara i obezbedila pomoć za više od 700.000 ljudi. U okviru različitih projekata Fondacija je obnovila 94 vrtića i škola, sportske terene, učionice, sredstva za učenje, računare.

Detalji o Fondaciji i projektima dostupni su na portalu: divac.com

O NCR FONDACIJI

NCR fondacija je osnovana 1953. godine sa ciljem da podrži projekte lokalnih zajednica u kojima NCR korporacija posluje, a koji su u skladu sa misijom fondacije. NCR fondacija odobrava strateške donacije neprofitnim partnerima čija su zalaganja u skladu sa filozofijom korporacije, uključujući i globalne donacije preko međunarodnih neprofitnih agencija sa sedištem u SAD. NCR fondacija je usredsređena na programe za podršku razvoju i napretku tehnologije kroz STEAM obrazovanje.

O NCR KORPORACIJI

NCR korporacija, sa sedištem u Atlanti (Džordžija, SAD), je vodeća kompanija u oblasti softvera i pružanja usluga u sektoru finansija, maloprodaje, ugostiteljstva i telekomunikacija. NCR korporacija ima oko 34.000 zaposlenih širom sveta, od kojih je oko 4.000 u Srbiji.

O CENTRU ZA PROMOCIJU NAUKE

Centar za promociju nauke (CPN) je javna institucija, koju je 2010. godine osnovalo Ministarstvo nauke Srbije sa zadatkom da promoviše nauku i tehnologiju. Centar, u skladu sa svojim mandatom, programe i aktivnosti sprovodi radeći sa istraživačkim i obrazovnim institucijama u Srbiji i širom sveta, a blisko sarađuje i sa republičkim ministarstvima, medijima i privatnim sektorom. Misija CPN-a je da premosti jaz između nauke i društva okupljajući sve relevantne aktere i širu javnost u procesu istraživanja i inovacija.

 

Beograd, 6. oktobar 2020.

Prati; novinar Srđan Ačanski

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu. 

Objavljeno u Prva vest

* Sloboda izražavanja i informisanja od ključne su važnosti za napredak svakog društva. Istinito, blagovremeno, verodostojno i potpuno informisanje javnosti putem medija, doprinosi razmeni informacija, ideja i mišljenja, jačanju vrednosti demokratskog društva i negovanju ljudskih prava i tolerancije. Samo oni mediji koji imaju punu slobodu izražavanja i kritikovanja i mogućnost da ovo svoje pravo odbrane, u obavljanju svog posla drže se profesionalnih i etičkih normi u prikupljanju i obradi informacija, svoje izvore informisanja i ličnosti o kojima govore, tretiraju sa dostojanstvom, na jednak način i suzdržavajući se od svakog oblika diskriminacije, mogu da ostvaruju ovaj izuzetno važan društveni posao


Sloboda izražavanja garantovana je mnogim međunarodnim i domaćim propisima , kojima je propisana sadržina ovog prava, kao i granice prava.


Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima


Garantovana je sloboda izražavanja, odnosno, sloboda traženja, primanja i širenja
obaveštenja i ideja svake vrste, bez obzira na granice, bilo usmeno, pismeno, putem
štampe, u umetničkom obliku ili bilo kojim drugim sredstvom po izboru. Sloboda
izražavanja povlači sa sobom određene dužnosti i odgovornosti, a ograničenja
slobode izražavanja moraju bi ti izričito utvrđena zakonom, biti neophodna radi
poštovanja prava ili ugleda drugih lica ili radi zaštite nacionalne bezbednosti, javnog
poretka, javnog zdravlja ili morala.


Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda


Propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja, što uključuje slobodu
posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez
mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Sloboda izražavanja se može podvrgnuti
formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom, ako je to
neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti,
teritorijal nog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala,
zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja
obaveštenja dobijenih u poverenju ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti
sudstva.


Sloboda izražavanja,
posebno putem masovnih medija, predstavlja snažno i uticajno sredstvo koje utiče na javnost. Svi moramo biti svesni da izražavanje može da pobudi nasilje, proširi mržnju i ugrozi bezbednost pojedinca/ki. Evropski sud za ljudska prava zauzeo je stavove o odgovornosti za objavljivanje i neuklanjanje komentara na internet portalima, koji mogu biti rasistički i uvredljivi.
Brojni domaći propisi (Ustav Republike Srbije, Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima, Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, Kodeks novinara Srbije) regulišu slobodu izražavanja u medijima, kao i prava i obaveze novinara i novinarki kada je reč o poštovanju ljudskih prava i zabrani diskriminacije.

U Srbiji je evidentno prisustvo seksizma i mizoginije u javnom diskursu, a uspostavljanje mehanizama za žalbe i pritužbe na rad medija još uvek nije dovelo do poboljšanja u načinu izveštavanja o ženama. Za bolje funkcionisanje ovih mehanizama neophodno da svi budemo dovoljno medijski pismeni i da koristimo mehanizme koji su nam na raspolaganju.

U daljem tekstu su ukratko predstavljeni mehanizmi zaštite koji se mogu koristiti u Srbiji u kontekstu medijskog izveštavanja.Obraćanje uredniku ili urednici

Zakonom o javnom informisanju i medijima utvrđuje se odgovornosti urednika/ce i novinara/ka za štetu koja je prouzrokovana njihovom krivicom i propisuje pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štetu. Ukoliko je putem medija preneta vest koja vređa pravo ili interes osobe o kojoj se izveštava, od urednika/ce se može zahtevati objavljivanje odgovora da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta. Takođe, lice čije su pravo ili interes povređeni neistinitom, nepotpunom ili netačno prenetom informacijom može tužbom zahtevati da sud odgovornom uredniku/ci naredi da bez naknade objavi ispravku te informacije kao neistinite, nepotpune ili netačno prenete.

Savet za štampu

Savet za štampu je nezavisno, samoregulatorno telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih i onlajn medija i profesionalne novinare/ke. Osnovan je da bi pratio poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim i onlajn medijima i rešavao žalbe pojedinaca/ki i institucija na sadržaje štampanih medija. U nadležnosti saveta je i medijacija, kao i javne opomene za kršenje etičkih standarda utvrđenih Kodeksom novinara Srbije. Savet za štampu se bavi i edukacijom za postupanje u skladu sa Kodeksom novinara i radi na jačanju uloge medija u Srbiji.
Savet ima Komisiju za žalbe koja odlučuje o žalbama na tekstove, fotografije i druge sadržaje štampanih medija, njihovih veb-sajtova, internet portala i novinskih agencija. Svaki pojedinac/ka, organizacija ili institucija, koji su direktno pogođeni objavljenim sadržajem imaju pravo da podnesu žalbu, a odluka se donosi u roku od 45 dana od prijemažalbe. Ukoliko objavljeni sadržaj povređuje prava određene grupe ljudi, žalbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava.
Žalba je moguća na tekstove i fotografije objavljene u dnevnoj i periodičnoj štampi, na njihovim veb-sajtovima, na informativnim portalima i novinskim agencijama, kao i na pisma ili komentare čitalaca. Savet prihvata samo žalbe onih koji su direktno povređeni objavljenim tekstom ili fotografijom ili žalbe koje su podnete uz njihovu pisanu saglasnost, dok ne prihvata žalbe koje se odnose na sadržaje štampanih medija od čijeg je objavljivanja prošlo više od tri meseca. Žalbe na sadržaje onlajn medija mogu se podneti sve dok su ti sadržaji dostupni javnosti. Žalbe moraju biti potpisane, podnete u pisanom obliku ili poslate elektronskom poštom. Važno je znati da nije u nadležnosti Saveta za štampu: primedbe na televizijske i radio programe, primedbe na reklame i druge marketinške sadržaje, primedbe na sadržaje knjiga i slično.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM)

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je samostalna državna regulatorna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u cilju: delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji; unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija; doprinosa očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja; u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija. Služba za nadzor i analizu programa Regulatornog tela za elektronske medije (REM), između ostalog, stara se o poštovanju obaveza utvrđenih Zakonom o elektronskim medijima, Kodeksom ponašanja emitera i drugim preporukama REM-a i sprečavanjem emitovanja programa koji sadrže informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje.
Prijava je pisani akt kojim se podnosilac/teljka obraća REM-u i kojim ga obaveštava da smatra da je određeni pružalac medijske usluge svojim programskim sadržajem vređao ili ugrožavao njegov lični interes ili opšti interes, a REM ima zakonsku obavezu da odlučuje o takvim prijavama. Prijavu može podneti svako fizičko i pravno lice, uključujući tu i pružaoca medijske usluge, ukoliko smatra da se programom vređa ili ugrožava njegov lični interes ili opšti interes. Prijava se podnosi protiv pružaoca medijske usluge, najkasnije u roku od 30 dana od dana premijernog ili ponovljenog emitovanja spornog sadržaja. Prijava se podnosi na propisanom obrascu, koji je objavljen na internet stranici Regulatornog tela za elektronske medije, uz poštovanje određenih pravila, odnosno, uz poštovanje obavezne sadržine prijave.


Primeri iz prakse Saveta za štampu:

Narušavanje dostojanstva žrtveNarušavanje dostojanstva žrtve

Brojne žalbeBrojne žalbe zbog narušavanja privatnosti maloletne žrtvezbog narušavanja privatnosti maloletne žrtve

SkandalozneSkandalozne naslovne strane „Informera“ i „Srpskog telegrafa“naslovne strane „Informera“ i „Srpskog telegrafa“


Ukoliko REM utvrdi da je postojala povreda, izriče mere pružaocu medijske usluge, odnosno, podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog i krivičnog postupka ili iniciranje drugog postupka pred nadležnim državnim organom, a podnosioca/teljku prijave upućuje na koji način može da ostvari i zaštiti svoje pravo. Na sajtu REM-a nema dostupnih odluka o povredi prava žena, seksizmu, mizoginiji i slično.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti


Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa svojom nadležnošću da promoviše ravnopravnost građana/ki, prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, sprovodi postupak po pritužbama, da daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere i upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije, sarađuje sa medijima, a istovremeno, kada proceni da je potrebno, reaguje u slučajevima kada mediji krše zabranu diskriminacije.
Pritužbu zbog diskriminacije može podneti svako fizičko ili pravno lice ili grupa lica koja smatra da je pretrpela diskriminaciju, organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i svako drugo lice, u ime i uz saglasnost lica koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju, a u slučaju diskriminacije grupe lica, organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u svoje ime, bez saglasnosti lica za koje se smatra da je pretrpelo diskriminaciju. Pritužba se podnosi u pisanoj formi, a izuzetno i usmeno na zapisnik. Postupak po pritužbi je jednostavan i lišen preteranih formalnosti, a završava se u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe. Postupak se završava mišljenjem o tome da li je došlo do diskriminacije, a ukoliko je utvrđena diskriminacija, uz mišljenje se daju i preporuke o načinu otklanjanja povrede prava.


Primeri iz prakse Poverenika za zaštitu ravnopravnosti


- Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete predsednika Republike Srbije Novom Bečeju predsednika Republike Srbije Novom Bečeju izjavio je da se „izjavio je da se „mađarski jezik mađarski jezik najbolje uči spavanjem sa Mađaricomnajbolje uči spavanjem sa Mađaricom“. Udruženje građanki “. Udruženje građanki FemPlatzFemPlatz podnelo pritužbu zbog omalovažavanja žena, a Poverenik za zaštitu podnelo pritužbu zbog omalovažavanja žena, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je ravnopravnosti doneo je mišljenjemišljenje u kome je utvrđena diskriminacija na u kome je utvrđena diskriminacija na osnovu pola, nakoosnovu pola, nakon čega je Saša Dujin javno izvinjenje objavio u listu n čega je Saša Dujin javno izvinjenje objavio u listu „Politika“, uz napomenu da je u pitanju bio „humor“.„Politika“, uz napomenu da je u pitanju bio „humor“.

- Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na konferenciji posvećenoj ženama iz ruralnih krajeva, izgovorio sledećekonferenciji posvećenoj ženama iz ruralnih krajeva, izgovorio sledeće: : Žena Žena ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi, nešto hladno, iz glave, a volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi, nešto hladno, iz glave, a ne nešto osećajno iz duše... Sve žene vole bogataše jer je žena uvek sirota. ne nešto osećajno iz duše... Sve žene vole bogataše jer je žena uvek sirota.


Pametnih se boje... Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem ni boljem i milijem.milijem. Udruženje građanki FemPlatz podnelo pritužbu zbog omalovažavanja Udruženje građanki FemPlatz podnelo pritužbu zbog omalovažavanja žena, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je žena, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišljenjemišljenje u kome je u kome je utvrđena da je ministar Đorđević prekršio zabranu javnog zagovaranja, utvrđena da je ministar Đorđević prekršio zabranu javnog zagovaranja, podržavanja i postupanja u skladu sa predrasudama, običajima i drugim podržavanja i postupanja u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenidruštvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili m obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova.nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova.


Da bi se mehanizmi zaštite koristili, potrebno je da celo društvo poboljša svoju medijsku pismenost, zbog čega je neophodno započeti sa medijskim opismenjavanjem od ranog uzrasta i obezbediti devojčicama i dečacima ravnopravan pristup učenju o tome kako da čitaju, primaju i kritički analiziraju informacije.


text & photo, Srđan Ačanski, novinar, dipl.turizmolog

Objavljeno u Prva vest
nedelja, 23 avgust 2020 22:13

Izveštavanje u medijima o nasilju nad ženama

Poslednjih godina se u Srbiji ulažu određeni napori kako bi se poboljšao sistem prevencije i zaštite od nasilja, a u tome važnu ulogu igraju ženske organizacije koje se bave ovim pitanjima i međunarodna ugovorna tela i mehanizmi. Međutim, nasilje prema ženama je i dalje veoma rasprostranjeno u Srbiji.

 Nasilje prema ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa moći između muškaraca i žena koji su doveli do dominacije muškaraca i diskriminacije žena, kao i do sprečavanja punog napretka žena. CEDAW komitet ukazuje da rodno zasnovano nasilje predstavlja sredstvo kojim se žene drže u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce, što štetno utiče na njihov lični, društveni, politički i ekonomski život i ostavlja posledice na društvo u celini.

Iako se prikupljanje statističkih podataka o nasilju prema ženama poboljšalo, ono što ostaje problem je nepostojanje pouzdanih javno dostupnih evidencija. I dalje se o rasprostranjenosti nasilja, njegovim oblicima i manifestacijama uglavnom saznaje iz medija, najčešće povodom određenih datuma koji se obeležavaju u Srbiji, kao što je 16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama, kada državni zvaničnici daju izjave iz kojih se saznaju određeni statistički podaci o nasilju. Na primer, podaci s kraja 2019. godine pokazuju da je prijavljeno 109.000 slučajeva nasilja u porodici i izrađeno 30.000 individualnih planova za zaštitu žrtve.

Prilično dobra evidencija o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici postoji na sajtu Isključi nasilje, koja je predstavljena u delu pod nazivom Statistika, ali je predstavljena po mesecima, ali ne i zbirno po godinama. Prema podacima iz marta 2020. godine, od početka primene zakona (jun 2017), grupe za koordinaciju i saradnju razmotrile su više od 132.000 slučajeva nasilja u porodici.

Mediji svakako imaju veoma važnu ulogu u informisanju javnosti o pojavama i rasprostranjenosti nasilja prema ženama, ali pored informisanja, mediji načinom izveštavanja mogu da podignu svet javnosti i skrenu pažnju na ovaj veoma štetni društveni fenomen.

Mediji su zainteresovani za izveštavanje o seksualnom uznemiravanju i nasilju kada su učinioci javne ličnosti. Na primer, mediji su redovno izveštavali o Mariji Lukić, ženi koja je preživela najpre seksualno uznemiravanje, napade i ucene od tadašnjeg predsednika opštine Brus Milutina Jeličića Jutke, a nakon toga se suočila sa velikim preprekama tokom sudskog postupka. Medijsku pažnju privukao je i Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca, koji je osuđen zbog izazivanja opšte opasnosti i lakih telesnih povreda koje je naneo supruzi. Na novinarska pitanja o nasilju prema supruzi, navodi da svako ima neku svoju porodičnu tajnu i svako ima nešto što ne bi voleo da se tako iznosi. Kada neko piše, treba da razmišlja o porodici, treba da razmišlja o deci, treba da razmišlja o širokoj populaciji koju zahvata i treba da razmišlja da se sutra vrlo brzo to okrene i da se piše u suprotnom pravcu. Mediji su preneli delove presude. Pored toga, Goran Cvetanović se uvredljivo i bahato ponaša prema ženama zaposlenim u opštini, na primer: Neka digne ruku ona koju nisam j... ili ako majka dođe da pita za zaposlenje ćerke, on obično kaže: Šta si ti došla, pošalji ćerku. Iako je sve ovo dospelo u javnost, Goran Cvetanović nije smenjen sa mesta gradonačelnika Leskovca. Takođe, mediji su izveštavali i o nasilju Milana Gurovića, poznatog košarkaša prema ženi i ćerki, kao i o njegovom naknadnom priznanju nasilja i osudi na kućni zatvor.

Evropska komisija je u Izveštaju o napretku Srbije iz maja 2019. godineukazala da je u Srbiji i dalje zabrinjavajuća uloga medija u održavanju rodnih stereotipa i minimizovanju rodno zasnovanog nasilja.

Visok nivo diskriminatornih rodnih stereotipa sa kojima se žene susreću ometaju unapređenje prava žena Srbiji, a postizanje ravnopravnosti između žena i muškaraca ključni je element u prevenciji nasilja prema ženama. O nasilju prema ženama izveštava se najčešće tek kada se nasilje desi. Način izveštavanja medija o nasilju nad ženama može da dovede do dodatne traumatizacije žene i njene porodice, često se nasilnici predstavljaju kao dobre osobe, a nasilje se romantizuje.

Analiza medijskih objava o problemu nasilja prema ženama, pokazuje da je ukupan broj medijskih objava u periodu od januara do kraja jula 2019. godine na temu muškog nasilja prema ženama bio je 5.549. Problemom nasilja prema ženama najviše su se bavili online portali (58%), zatim štampani mediji (36%), dok su TV i radio stanice znatno manje pažnje posvetile ovoj temi (6%). Ukupan broj medija koji su objavljivali na ovu temu je 103, znatno češće kada je reč o konkretnim slučajevima nasilja (79%), u odnosu na objave koje se bave fenomenom nasilja prema ženama iz edukativnog ugla (21%). U polovini medijskih objava otkriven je identitet preživele/žrtve i članova njene porodice, a jedna petina (20%) medijskih objava sadržala je informacije kojima se čin nasilja može opravdati spoljašnjim okolnostima ili ličnim osobinama nasilnika.

 

Skoro polovina medijskih objava (45%) sadržala je vrlo detaljne opise mesta i načina izvršenja dela, korišćenog oružja, količine krvi, iscepane garderobe, kao i preciznog opisa garderobe, modrica ili suza preživele/žrtve ili maloletne dece koja su činu prisustvovala, dok je skoro isti broj objava (46%) sadržao senzacionalističke ili stereotipne izraze za nasilje, preživelu/žrtvu i nasilnika. Mediji su naglašavali nacionalnu ili versku pripadnost nasilnika u slučajevima kada to nije bilo relevantno za priču, a uvek je bila reč o nacionalnim manjinama u Srbiji ili migrantima. Trećina medijskih objava (31%) sadržala je fotografije ili video zapise koji su na neadekvatan i stereotipan način prikazivali nasilje, preživele/žrtve i nasilnike, a u 10% medijskih objava koristili su se izrazi kojima se umanjuje, odnosno, ismeva nasilje i iskazuje direktno neverovanje preživeloj/žrtvi. Samo 13% medijskih objava ispunilo je edukativnu funkciju, u vidu opisa fenomena, prevencije i načina zaštite i podrške, kao i o uzrocima nasilja prema ženama koji se ogledaju u nejednakim odnosima moći između muškaraca i žena.

Najekstremniji vid nasilja prema ženama je femicid. Međutim, u Srbiji ne postoji pouzdana zvanična statistika o femicidu, a podaci o broju ubijenih žena uglavnom se godinama unazad prikupljaju iz medija. Prvo interdisciplinarno i sveobuhvatno istraživanje o femicidu u Srbiji objavljeno je 2019. godine (Društveni i institucionalni odgovor na femicid u Srbiji I i II).

KAD LJUBAV POSTANE STRAVIČAN ZLOČIN: Ovo su znaci koji mogu da nagoveste TRAGEDIJU;

Pucao u devojku pa se UBIO zbog ljubomore!

ŽENI PRESUDIO LETVOM POSLE SVAĐE ZBOG SEKSA!

Iskasapio ženu jer je izašla iz kuće sama;

Ubio sam je jer nije bila u kući i vodila računa o deci;

JEZIVA PORODIČNA TRAGEDIJA: Poljočuvar ubio ženu iz LJUBOMORE, pa presudio i sebi.

Nasilje prema ženama se veoma često u medijima opravdava kao „zločin iz strasti“ ili kao posledica nečega što je žena uradila. Ubistvo žene se predstavlja kao romansa ili melodrama, femicidi se nazivaju „porodičnim tragedijama“ a ljubomora se označava kao glavni uzrok niza femicida. U medijima se često ističe kako je ubica bio dobar i pošten domaćin, a izvor su uglavnom komšije i meštani.

Ispod ovakvih i sličnih medijskih sadržaja često se pišu komentari, koji dodatno viktimizuju žrtvu i/ili članove njene porodice. Veoma je važno da mediji takve komentare brišu, s obzirom na to da često pozivaju na nasilje, opravdavaju nasilnika i dodatno omalovažavaju žrtvu. Zaštitnik građana je u saopštenju iz novembra 2019. godine uputio apel svim institucijama da se bave i nasiljem na društvenim mrežama i da nađu načina da spreče i sankcionišu svaki vid teškog vređanja žena, majki, supruga i istaknutih stručnjakinja u svom poslu.

CEDAW komitet preporučio je Srbiji da:

-sprovede analizu o rasprostranjenosti i uzrocima rodno zasnovanog nasilja prema ženama, uključujući žene iz višestruko diskriminisanih grupa;

-razvije sveobuhvatnu strategiju i akcioni plan za eliminisanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama;

-obezbedi da sve žene žrtve rodno zasnovanog nasilja imaju nesmetan pristup efikasnoj zaštiti od nasilja.

 

pratio, novinar
Srđan Ačanski, dipl.turizmolog

Objavljeno u Prva vest

Kao što smo i obecali donosimo za vas seriju tekstova o Antidiskriminatornom izveštavanju i rodnoj ravnopravnosti.

* Mediji su veoma važni i društvu i nesporno je da na mnogo načina utiču na društvo u celini, kao i na pojedince/ke. Medijska pismenost je sposobnost razumevanja, kritičkog i analitičkog usvajanja medijskih sadržaja i omogućava nam da shvatimo ulogu medija u društvu, da znamo kako da pristupimo medijima, da razumemo medijski sadržaj, kao i da možemo da ga tumačimo i kritički vrednujemo. Medijska pismenost nije samo prenošenje i primanje sadržaja, nego i njegova analiza i uticaj medijske poruke na društvo, a novi mediji su medijskoj pismenosti dodali još jednu novu dimenziju ‒ sposobnost da se osmisli i proizvede medijski sadržaj, što znači da publika više nije pasivni primalac medijskih poruka, već stvara sopstvena značenja tih poruka. Razvojem interneta i društvenih mreža, mediji su dobili svojevrsnu konkurenciju, jer su osim sadržaja koji kreiraju medijski profesionalaci/ke, sada široko dostupni i sadržaji koje kreiraju građani/ke (blogovi, tvitovi, statusi na društvenim mrežama).


U prošlosti je bio problem kako doći do informacije, a danas nam je potrebna medijska pismenost da razumemo informacije koje su nam dostupne u ogromnom broju. Medijska pismenost je skup gledišta koje u korišćenju medija aktivno primenjujemo da bi smo protumačili značenje poruke koju primamo. Medijska pismenost je proces (a ne stanje) koji ima uporište u tri segmenta:

  • Lični položaj šta želimo da slušamo/gledamo/čitamo i zašto. Ako znamo
    odgovore na ova pitanja, imaćemo kontrolu nad medijima, a u suprotnom
    mediji će imati kontrolu nad nama;
  • Raspoloživo znanje ovde nisu u pitanju informacije koje su nam na
    raspolaganju, već znanje (organizovane informacije, trajnijeg karaktera i
    vrednosti) koje nam obezbeđuje kontekstualizaciju medijske poruke;
  • Veštine analiza medijske poruke, evaluacija, grupisanje, indukcija,
    dedukcija, sinteza i apstrakcija.

Ukoliko smo medijski pismeni, moći ćemo da koristimo medije kao sredstvo za zadovoljavanje sopstvenih potreba, pa će mediji i njihovi sadržaji doprinositi kvalitetu našeg života.
Republički zavod za statistiku svake godine sprovodi istraživanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija, a rezultati istraživanja potvrđuju ove promene. Na primer, 2009. godine 36,7% domaćinstava je imalo internet, a 2019. godine internet ima 80,1% domaćinstava u Srbiji. Pored toga, podaci pokazuju da skoro 90% stanovništva svakodnevno gleda televiziju, preko polovine sluša radio, a 20% redovno čita štampane medije. Za razumevanje uloge medija u Srbiji važno je znati da postoji 3,6 miliona Facebook naloga, da mladi najčešće imaju smart telefone i da koriste više od jednog multimedijalnog uređaja istovremeno, u proseku 2,39 povezanih uređaja po korisniku.

Medijska pismenost je neophodna da bismo prepoznali i razumeli:

kako medijske poruke utiču na kreiranje javnog mnjenja/ličnih stavova;

ko kreira medijske poruke;

koje stavove nameću kreatori/ke medijskih poruka;

mehanizme manipulacije;

deo priče koja nije ispričana;

medijsku poruku na osnovu sopstvenih stavova i vrednosti.

Medijska pismenost je veoma važna za demokratska društva jer demokratska participacija građana/ki zahteva veštine kritičkog razmišljanja i samoizražavanja, a medijski pismeni, dobro obavešteni građani/ke su osposobljeni da nezavisno odlučuju o demokratskom izbornom procesu.
Kao i u drugim oblastima, obrazovanje može da ima veoma važnu ulogu u procesu medijskog opismenjavanja. Međutim, medijska pismenost još uvek nije adekvatno uključena u nastavne programe u svetu, a i tamo gde jeste, uglavnom je uključena u srednjoškolsko obrazovanje i oslanja se na pojedinačne napore i entuzijazam, osim u retkim slučajevima kada zvanične obrazovne politike imaju pozitivan stav prema medijskoj pismenosti (npr. Australija, Finska, Danska, Kanada, Slovenija, Švedska itd). Medijska pismenost nije sastavni deo nastavnih planova u Srbiji. Razumevajući značaj medijske i informacione pismenosti, UNESCO razvija program medijske i informacione pismenosti, koji uključuje i kurikulum za nastavnike/ce, a polazna osnova je da će nastavnici/ce koji razumeju važnost medijske i informacione pismenosti i koji su i sami medijski pismeni, moći svoje znanje i veštine da prenesu na učenike/ce, što dugoročno doprinosi razvoju tolerantnih, naprednih demokratskih društava. Medijska je veoma široka oblast i podrazumeva preplitanje različitih znanja i veština.

 

UNESCO: Pet zakona medijske i informacione pismenosti


1. Informacije, komunikacije, biblioteke, mediji, tehnologija, internet i drugi načini
obezbeđivanja informacija koriste se za/u kritičnom građanskom angažmanu i
održivom razvoju. Oni su jednaki, odnosno, nijedan nije bitniji od ostalih, niti bi
trebalo da se tako tretira.
2. Svaki građanin/ka je tvorac informacija/znanja i ima poruku. Građani/ke
moraju biti osnaženi da pristupaju novim informacijama/znanju i da se izraze.
Medijska i informaciona pismenost je za sve, za žene i muškarce podjednako i
povezan a je sa ljudskim pravima.
3. Informacije, znanje i poruke nisu uvek vrednosno neutralne ili nepristrasne.
Svaka konceptualizacija, upotreba i primena medijske i informacione pismenosti
treba na ovo jasno da ukaže, na način koji je razumljiv svim građanima.
4. Svaki građanin/ka želi da zna i razume nove informacije, saznanja i poruke, kao
i da komunicira, čak i ako toga nije svestan, ako to ne priznaje ili ne iskazuje.
Međutim, njegova/njena prava ne smeju biti ugrožena.
5. Medijska i informaciona pismenost
se ne stiču odjednom. To je živo i dinamično
iskustvo, kao i proces. Proces je kompletan kada uključuje znanje, veštine i
stavove, kada obuhvata pristup, procenu, evaluaciju, upotrebu, proizvodnju i
komunikaciju informacija i medijskih sadržaja.

 

U Srbiji je već godinama unazad prisutna tabloidizacija medija u kojima dominira senzacionalističko informisanje, iznose se površne i neproverene informacije, najčešće bazirane na stereotipnim stavovima o različitim društvenim fenomenima i grupama. Ovo naročito dolazi do izražaja kada su žene akterke određenih događaja o kojima se izveštava. Odnos prema ženama uglavnom je dvojak: otvoreno seksistički, u kome se žene javno vređaju i ponižavaju ili paternalistički i stereotipan, kada se prikazuju kao majke, bake i „poštene“ žene. Ovakvo prikazivanje žena u tabloidima vodi ka daljoj marginalizaciji žena, predrasude prema ženama se održavaju i šire, što žene dodatno izlaže riziku od diskriminacije i nasilja. S druge strane, u medijima su potpuno nevidljive žene iz osetljivih društvenih grupa, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, žene sa sela, starije žene, a kada su i prisutne o njima se stereotipno izveštava.
Za napredak društva neophodno je uspostavljanje pune rodne ravnopravnosti, a medijska pismenost je jedan od načina za preispitivanje sadržaja koji se plasiraju u javnosti i suprotstavljanja stereotipima. Položaj žena u društvu je lošiji u poređenju sa muškarcima, žene su obrazovanije ali rade manje plaćene poslove, manje ih je na rukovodećim mestima, ne učestvuju dovoljno u političkom i javnom životu i često su izložene diskriminaciji i nasilju. Žene se i dalje posmatraju najčešće kroz prizmu tradicionalnih rodnih uloga, a svako odstupanje „medijski se kažnjava“ u tabloidima.


Monitoring informativnih emisija iz 2020. godine pokazao je da su žene podzastupljene u informativnim emisijama komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom, tri puta su manje zastupljene od muškaraca. Istraživanje iz 2016. godine u štampanim medijima pokazuje slične rezultate, muškarci su više zastupljeni, naročito u sferi politike, žene se manje spominju i o njima se uglavnom piše kao o sporednim akterkama određenog događaja. U Srbiji je evidentno prisustvo seksizma i mizoginije u javnom diskursu, česti su neprimereni i omalovažavajući medijski sadržaji o ženama, uključujući političarke i žene koje su profesionalno uspešne u svom poslu. Stereotipna i diskriminatorna slika žena u medijima podržava ukorenjene rodne uloge u kojima su žene pasivne, inferiorne i nekompetentne da ponude stručno znanje o pitanjima od javnog interesa.
Kritička analiza medijskog diskursa u kontekstu rodne ravnopravnosti je neophodna, posebno ako se ima u vidu da je istraživanjima potvrđeno postojanje predrasuda i stereotipa u pisanju u štampanim medijima o ženama, kao i latentna diskriminacija koja se ogleda u nepostojanju rodno osetljivih tema i u određenom obrascu kojim se piše i govori o njima. Potrebno je da mediji posvete više pažnje rodnoj ravnopravnosti i približavanju ovog (ustavnog) principa građanima/kama. Primeri tema koje su povezane sa rodnom ravnopravnošću su brojni jer svaka tema koja je aktuelna u društvu ima i rodnu perspektivu. Na primer, od februara 2019. godine, kvota za žene (manje zastupljeni pol) na izbornim listama je 40%, te bi bilo korisno da se u medijima jasno objasni ovaj koncept,


Rodna ravnopravnospodrazumeva da sve žene i svi muškarci mogu da se razvijaju, napreduju i ostvaruju svoje pune kapacitete, bez obaveze i očekivanja da će se uklopitiu rodne uloge. Žene i muškarci moraju biti ravnopravni, kako bi društvo moglo da serazvija, a to pretpostavl ja, između ostalog, značajnu ulogu medija.


Seksizam
je verovanje da je jedan od polova inferioran, manje sposoban i manje vredan u odnosu na drugi (npr. predrasuda da su žene nesposobne da se bave politikom). Potiče od engleske reči sex pol). Ovaj pojam obuhvata i mržnju prema određenom polu ( mizoginija mržnju prema ženama i duboko ukorenjene predrasude prema ženama i mizandrija mržnja prema muškarcima). Seksizam se u javnom diskursu najčešće pojavljuje kao potcenjivanje, vređanje i omalovažavanje žena zašto je kvota neophodna, s obzirom da je reč o izborima i zakonskim obavezama u tom pogledu.


novinar,dipl.turizmolog
Srđan Ačanski

 

Objavljeno u Prva vest
Strana 2 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…