Prikazivanje članaka po tagu divac fondacija

- Beograd, 30. decembar 2020. 

* U godini punoj izazova, uz pomoć partnera, donatora i građana Fondacija Ana i Vlade Divac usmerila je 2,2 miliona dolara za pomoć građanima Srbije

Fondacija je podržala više od 60.000 ljudi kroz različite humanitarne i razvojne projekte, a fokus je bio na smanjenju posledica pandemije kovida 19, kao i podršku poljoprivrednicima, omladinskim projektima, ekonomskom osnaživanju najugroženijih grupa, te pomoć preduzetnicima. Fondacija je bila posebno posvećena strateškom razvoju filantropije i negovanju kulture davanja.

Odmah po proglašenju vanrednog stanja u Srbiji, Fondacija je svoj kapacitet usmerila ka hitnom obezbezbeđivanju humanitarne pomoći. Obezbeđeno je 14.000 paketa hrane i higijenskih sredstava za najugroženije građane iz 16 opština Srbije i 26.000 obroka za korisnike narodnih kuhinja. Četiri zdravstvene ustanove dobile su potrebnu medicinsku opremu i aparate, a 9 prihvatnih i azilnih centra neophodna higijenska sredstva i igračke za decu.

Osam ugroženih porodica dobilo je pomoć za obnovu i opremanje svojih domova. Osnovna škola “RadošTošić” iz Osojana na Kosovu i Metohiji opremljena je spravama za nastavu fizičkog vaspitanja, računarima i nastavnim sredstvima, dok su vrtići u Stajićevu, Vrnjačkoj Banji i Smederevskoj Palanci dobili nova igrališta. Kroz program Divac Stipendija, dodeljena je 151 učenička stipendija đacima iz materijalno ugroženih porodica.

Petnaest preduzeća je dobilo podršku za razvoj poslovanja, uključujući 5 grantova namenjenih ženskom preduzetništvu. U saradnji sa grupom donator iz SAD-a, nastavljen je program IT Bootcamp - neprofitna škola za prekvalifikacije u IT sektor. U 2020. školu je besplatno pohađalo 326 polaznika, od čega je njih 45% našlo posao ili praksu u ovoj oblasti.

Kroz podršku razvoju poljoprivrede, 106 poljoprivrednih gazdinstava sa više od 500 članova započelo je i razvilo sopstveni posao ili poljoprivrednu proizvodnju. Pomoć je data u vidu domaćih životinja, sadnica, poljoprivredne mehanizacije ili građevinskog materijala.

U 2020. se Fondacija snažno borila za rodnu ravnopravnost i radna prava, promovisala ciljeve održivog razvoja i jednakost za sve, osnaživala mlade da se aktivnije uključe u socijalni, ekonomski i politički život zemlje i regiona. Podržali smo 74 organizacije civilnog društva i medije, kako bismo pomogli najugroženijim sugrađanima, promovisali solidarnost i duh zajedništva u vremenu krize - kažu u Fondaciji.

Zajedno sa partnerima iz Koalicije za dobročinstvo, Fondacija je radila na razvoju filantropije. Otvoren je Muzej filantropije na Dobrocinitim.rs, a 620 učenika iz 9 osnovnih škola pohađalo je časove o filantropiji. Pokrenuta  je inicijativa za ukidanje PDV-a na donacije hrane, što bi dovelo do značajnog povećanja donacija i smanjenja siromaštva, ali i doprinelo zaštiti životne sredine.

Fondacija Ana i Vlade Divac zahvaljuje se svim partnerima u zemlji i dijaspori, medijima i donatorima na poverenju i podršci u protekloj godini!

 

 

 

Srdjan Ačanski

novi radio sombor

divac fondacija 

Objavljeno u Prva vest

* Dvadeset jedno udruženje i neformalna grupa iz Sombora, Obrenovca i Šida pokazali humanost i solidarnost tokom krize izazvane pandemijom Kovid 19 i predstavile to veoma uspešno na Festivalu solidarnosti

Beograd, 24. decembar 2020.

U okviru projekta Podrška stanovništvu u zajednicama pogođenim izbegličkom krizom u Srbiji Fondacija Ana i Vlade Divac sa partnerima organizovala je treću godinu zaredom Festival solidarnosti na kojem su svoje aktivnosti i rezultate predstavile udruženja i neformalne grupe koje smo u okviru projekta podržali na konkursu „Možemo i mi“ sa ukupno 7,3 miliona dinara.

U okviru projekta Podrške potrebama migrantske populacije u suočavanju sa Kovidom 19 četiri hiljade zaštitnih maski, koje su stigle do korisnika svih prihvatnih centara i lokalnog stanovništva, bili su migranti u prihvatnim centrima Šid Stanica, Krnjača i Bujanovac.

Trenutno u 16 prihvatnih centara u Srbiji boravi oko 6.000 migranata.

- Lokalna udruženja i stanovništvo bili su veoma zahvalni za maske koje su i dalje svima neophodne kako bi se zaštitili od koronavirusa. Drago nam je da smo i ove godine imali priliku da podržimo projekte i inicijative u Somboru, Šidu i Obrenovcu koje unapređuju kvalitet života i rešavaju problem lokalnog stanovništva, ali i stvaraju prostor za zajedničke aktivnosti migranata i lokalnog stanovništva - izjavila je Ivana Živanović, koordinatorka projekta u Fondaciji Ana i Vlade Divac.

Većina udruženja kojima su i umetnici, ekolozi, nastavnici, sportisti je tokom čitave godine aktivnosti posvetila marginalizovanim grupama, osobama sa invaliditetom, ekologiji, kroz radionice i druženja u skladu sa merama preventive.

- Inicijativa Žensko stvaralaštvo - most povezivanja kultura, imala je više nego vidljive i pozitivne rezultate koji su doprineli napretku našeg udruženja, uključivanju velikog broja mladih i nezaposlenih žena iz ranjivih grupa koji su dobili mogucnost zapošljavanja i daljeg napredovanja. Hvala Fondaciji koja je podržala naš projekat, a mi se trudimo da što vernije opravdamo poverenje i da sa još većim samopouzdanjem nastavimo aktivnosti i pomoć ranjivim grupama građana - izjavila je povodom završetka projekta Mira Kovač iz Udruženja žena “Staparska ruža”, Sombor.

 

Pogledajte VIDEO o realizaciji inicijative ”Kutak za decu” u OŠ "Draževac" (Obrenovac): OVDE.

U Šidu su se tokom pandemije Kovid 19 udruženja odrekla dela svojih sredstava sa projekta i kupovali su maske, rukavice i dezinfekciona sredstva koja su podelili najugroženijim stanovnicima okolnih sela. 

- Sedma godina je kako smo napustili Irak i od tada smo prošli kroz gotovo sve balkanske države, a nadamo se da ćemo nekako stići do zapadne Evrope. Izuzetno je važno održavati čistim centar i sredinu u kojoj boravimo. To je dobro za naše zdravlje i za očuvanje prirode. U centru smo postavljali nove kante za otpatke, a deca su u organizaciji lokalnih udruženja uređivala park koji se nalazi u blizini i gde se igraju - rekla je Džabrija Sajd iz Iraka koja sa mužem i šestoro dece trenutno boravi u prihvatnom centru u Šidu i koja je učestvovala u aktivnostima Neformalne grupe Savesni građani - Ekologija.

Projekat „Podrška stanovništvu u zajednicama pogođenim izbegličkom krizom u Srbiji“ realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac treću godinu zaredom uz podršku Fondacije za otvoreno društvo (Open Society Foundations). U okviru projekata, u prethodnom periodu podržali smo 60 projekata u opštinama Šid, Sombor, Obrenovac, Preševo i Subotica, u ukupnom iznosu 21, 5 miliona dinara - kažu u Fondaciji Ana i Vlade Divac.

 

Beleži: Srđan Ačanski

Divac fondacija 

Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

GODIŠNJA KONFERENCIJA PLATFORME “ODRŽIVI RAZVOJ ZA SVE”: AGENDA 2030 - SRBIJA U SUSRET NOVIM IZAZOVIMA

*Platforma za uspostavljanje opštedruštvenog dijaloga “Održivi razvoj za sve” organizovala je 8. i 9. decembra godišnju o razvojnim izazovima i perspektivama Srbije u skladu sa Agendom održivog razvoja do 2030. Na ovoj online konferenciji predstavljao nas je Srđan Ačanski (Novi Radio Sombor)

Fokus konferencije je na radu i rezultatima Platforme “Održivi razvoj za sve” u toku proteklih 9 meseci od njenog pokretanja, kao i na njeno buduće delovanje u realizaciji ciljeva održivog razvoja u Srbiji. Posebna pažnja je posvećena stavljanju razvojnih pitanja i izazova u kontekst pandemije kovid 19.

Platforma se realizuje uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke i deo je šireg projekta Reforma javnih finansija - Agenda 2030 koji sprovodi GIZ. Partneri na Platformi „Održivi razvoj za sve“ su 6 eminentnih domaćih organizacija civilnog društva: Fondacija Ana i Vlade Divac, Fondacija Centar za demokratiju, Centar za visoke ekonomske studije, Timočki omladinski centar, Beogradska otvorena škola i Beogradski fond za političku izuzetnost.

- Cilj Agende 2030 Ujedinjenih nacija je dostojanstven život za sve. Mi verujemo da su jake i sposobne institucije od ključnog značaja za održivi razvoj i zato se značajan deo naših razvojnih projekata odnosi na SDG 16: Mir, pravda i snažne institucije. Posebno smo posvećeni cilju 1 - smanjenju siromaštva, 10 - smanjenju nejednakosti i principu “leave no one behind”, kao i cilju 8 - dostojanstvenom radu i ekonomskom rastu - izjavio je u pozdravnom govoru ambasador Švajcarske u Srbiji, Urs Šmid.

- U vreme pandemije kovid 19 aktuelnost ciljeva održivog razvoja postaje važnija nego ikada. Pandemija posebno stavlja u prvi plan pojedine ciljeve, kao što je pristup zdravstvenom sistemu i briga o zdravlju. Nemačka je partner Srbiji u usvajanju ciljeva Agende 2030 i to će ostati u narednom periodu. Podrška Nemačke odnosi se na tri važne dimenzije - ekonomsku, socijalnu i dimenziju zaštite životne sredine - istakao je na otvaranju konferencije Tomas Šib, Ambasador Nemačke u Srbiji.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji - Fransoaz Žakob je u svom pozdravnom govoru naglasila da „Ciljevi održivog razvoja mogu biti dostignuti samo ako svi akteri deluju zajedno - vlada, lokalne zajednice, privatni sektor i finansijske institucije. Privatni sektor igra neizmernu ulogu u postizanju ciljeva kroz stvaranje radnih mesta, inovacije i kroz odgovorne investicije. Ispunjavanje Agende 2030 može biti dostignuto samo kroz delovanje i odgovornost svakog od nas, za šta je posebno važna i politička volja u jednoj zemlji.“

- Šest nevladinih organizacija na čelu sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, organizovale su odličnu konferenciju o temi ciljeva održivog razvoja. Ona je značajna za nas jer pokušavamo da planska dokumenta Vlade prilagodimo ciljevima Agende 2030. Ako govorimo o tome šta je to Srbija učinila od 2016. na planu implementacije Agende i koji su izazovi, rad u jedinicama lokalne samouprave ispostavlja se kao najveći izazov. Značaj ovakvih skupova je dijalog civilnog, korporativnog sektora, medija i međunarodnih organizacija koji stvara mrežu za sveobuhvatnost politika i razmenu iskustava na nacionalnom i lokalnom nivou. To su pokazala i pitanja učesnika i plodne diskusije - zaključila je Slavica Đukić Dejanović, specijalna savetnica premijerke za Agendu 2030.

Predstavnici svih segmenata društvenog života u Republici Srbiji - državnih institucija, civilnog društva, poslovnog sektora, akademske i istraživačke zajednice, profesionalnih udruženja, medija i drugih, kroz ovu konferenciju uključiće se u dijalog oko definisanja prioriteta i javnih politika za bolju budućnost uz održivi razvoj, na dobrobit svih građana.

Beograd 8. i 9. decembar 2020. godine 

srdjan acanski

novi radio sombor

divac fondacija 

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

 

 

 

 

 

 

 

Objavljeno u Prva vest

* U saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Centrom za promociju nauke, Fondacija Ana i Vlade Divac i NCR Fondacija započinju sa aktivnostima projekta čiji je cilj poboljšanje uslova za STEAM obrazovanje u srednjim školama a čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. STEAM obrazovanje obuhvata izučavanje prirodnih nauka, tehnologije, inženjerstva, umetnosti i matematike na interdisciplinaran način koji ima svoju merljivu i jasnu primenu

Projekat je započet objavljivanjem konkursa za izbor pet škola koje će dobiti novu školsku opremu. Maksimalna suma za koju škola može da konkuriše je 525.000 dinara, a dobijeni iznos biće utrošen za nabavku sredstava za realizaciju savremene nastave i vannastavnih aktivnosti, a koja će pomoći profesorima da unaprede nastavu iz STEAM oblasti.

- Svedoci smo da naši najbolji srednjoškolci, matematičari, fizičari i mnogi drugi osvajaju najznačajnija odličja na međunarodnim takmičenjima širom sveta. Često im nedostaju sredstva kako bi predstavljali svoju zemlju i pokazali svoje znanje. Na moju veliku radost, kroz ovaj projekat bićemo u prilici da podržimo odlazak na međnarodna takmičenja izuzetnih srednjoškolaca koji za to do sada nisu imali usloveizjavila je na konferenciji Ana Košel, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac.

Konkurs za škole je zvanično otvoren danas, 6. oktobra 2020. godine i trajaće do 6. novembra 2020. godine do 16 časova. Sve zainteresovane škole mogu da se prijave putem web stranice: http://www.divac.com/steam na kojoj su dostupne sve dodatne informacije o projektu, kao potreban formular za prijavu.

- STEAM obrazovanje je ključni faktor uspeha u modernom svetu naprednih tehnologija i digitalne transformacije poslovanja i procesa. Da bi jedna kompanija mogla uspešno da sprovede digitalnu transformaciju, potrebni su joj talentovani ljudi sa veštinama iz domena nauke, tehnologije, umetnosti, inženjerstva i matematike. Kontinuiranom saradnjom i ulaganjem u njihovo obrazovanje, NCR je uspeo da od kompanije koja je nekada bila poznata po kasama i bankomatima postane kompanija koja je fokusirana na softver i usluge. Zato verujemo da će ovaj projekat omogućiti mladim ljudima da steknu veštine neophodne za doprinos važnim poslovnim procesima, da budu inicijatori promena i utiču na kreiranje budućnosti - rekao je ovom prilikom Stefan Lazarević, generalni direktor NCR Srbija.

Obezbeđivanjem savremene školske opreme, usavršavanjem veština profesora, informisanjem, motivisanjem i usmeravanjem učenika prema STEAM disciplinama, Fondacija Ana i Vlade Divac i NCR fondacija će, tokom najavljenog projekta, pomoći učenicima da steknu veštine koje su im neophodne za profesije budućnosti i da funkcionalno upotrebe znanje tokom daljeg školovanja. Izuzetni srednjoškolci će biti u prilici da svoje znanje dokažu na međunarodnim takmičenjima iz STEAM oblasti.

O STEAM OBRAZOVANJU

Engleski pojam STEAM javlja se kao akronim, koji upućuje na nekoliko akademskih disciplina: nauka (science), tehnologija (technology), inženjerstvo (engineering), umetnost (arts) i matematika (mathematics). Prema mišljenju brojnih stručnjaka, STEAM veštine ne treba izučavati izolovano kao posebne predmete, već ih je potrebno implementirati u sve škole, bez obzira na dominantni profesionalno-obrazovni profil za koji bi se učenik opredelio. Bez obzira čime će se pojedinac baviti, STEAM predmeti biće mu neohodni za uspešno snalaženje na tržištu rada.

O FONDACIJI ANA I VLADE DIVAC

Fondacija „Ana i Vlade Divac“ osnovana je 2007. godine, kako bi pomogla građanima Srbije. Fondacija je u proteklih 12 godina bila usmerena na podršku izbeglim i raseljenim licima (rešavanje njihovih stambenih i ekonomskih problema), na unapređenje uslova za kvalitetno odrastanje dece i mladih, na unapređenje života ranjivih grupa i njihovo integrisanje u lokalnu i širu zajednicu jačanjem ravnopravnosti, solidarnosti i tolerancije u društvu, te na razvoj filantropije i socijalno preduzetništvo. Zahvaljujući podršci gotovo 700.000 pojedinaca, 700 kompanija i 83 organizacije, Fondacija je u tokom 12 godina rada prikupila više od 20 miliona dolara i obezbedila pomoć za više od 700.000 ljudi. U okviru različitih projekata Fondacija je obnovila 94 vrtića i škola, sportske terene, učionice, sredstva za učenje, računare.

Detalji o Fondaciji i projektima dostupni su na portalu: divac.com

O NCR FONDACIJI

NCR fondacija je osnovana 1953. godine sa ciljem da podrži projekte lokalnih zajednica u kojima NCR korporacija posluje, a koji su u skladu sa misijom fondacije. NCR fondacija odobrava strateške donacije neprofitnim partnerima čija su zalaganja u skladu sa filozofijom korporacije, uključujući i globalne donacije preko međunarodnih neprofitnih agencija sa sedištem u SAD. NCR fondacija je usredsređena na programe za podršku razvoju i napretku tehnologije kroz STEAM obrazovanje.

O NCR KORPORACIJI

NCR korporacija, sa sedištem u Atlanti (Džordžija, SAD), je vodeća kompanija u oblasti softvera i pružanja usluga u sektoru finansija, maloprodaje, ugostiteljstva i telekomunikacija. NCR korporacija ima oko 34.000 zaposlenih širom sveta, od kojih je oko 4.000 u Srbiji.

O CENTRU ZA PROMOCIJU NAUKE

Centar za promociju nauke (CPN) je javna institucija, koju je 2010. godine osnovalo Ministarstvo nauke Srbije sa zadatkom da promoviše nauku i tehnologiju. Centar, u skladu sa svojim mandatom, programe i aktivnosti sprovodi radeći sa istraživačkim i obrazovnim institucijama u Srbiji i širom sveta, a blisko sarađuje i sa republičkim ministarstvima, medijima i privatnim sektorom. Misija CPN-a je da premosti jaz između nauke i društva okupljajući sve relevantne aktere i širu javnost u procesu istraživanja i inovacija.

 

Beograd, 6. oktobar 2020.

Prati; novinar Srđan Ačanski

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu. 

Objavljeno u Prva vest

* Sloboda izražavanja i informisanja od ključne su važnosti za napredak svakog društva. Istinito, blagovremeno, verodostojno i potpuno informisanje javnosti putem medija, doprinosi razmeni informacija, ideja i mišljenja, jačanju vrednosti demokratskog društva i negovanju ljudskih prava i tolerancije. Samo oni mediji koji imaju punu slobodu izražavanja i kritikovanja i mogućnost da ovo svoje pravo odbrane, u obavljanju svog posla drže se profesionalnih i etičkih normi u prikupljanju i obradi informacija, svoje izvore informisanja i ličnosti o kojima govore, tretiraju sa dostojanstvom, na jednak način i suzdržavajući se od svakog oblika diskriminacije, mogu da ostvaruju ovaj izuzetno važan društveni posao


Sloboda izražavanja garantovana je mnogim međunarodnim i domaćim propisima , kojima je propisana sadržina ovog prava, kao i granice prava.


Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima


Garantovana je sloboda izražavanja, odnosno, sloboda traženja, primanja i širenja
obaveštenja i ideja svake vrste, bez obzira na granice, bilo usmeno, pismeno, putem
štampe, u umetničkom obliku ili bilo kojim drugim sredstvom po izboru. Sloboda
izražavanja povlači sa sobom određene dužnosti i odgovornosti, a ograničenja
slobode izražavanja moraju bi ti izričito utvrđena zakonom, biti neophodna radi
poštovanja prava ili ugleda drugih lica ili radi zaštite nacionalne bezbednosti, javnog
poretka, javnog zdravlja ili morala.


Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda


Propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja, što uključuje slobodu
posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez
mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Sloboda izražavanja se može podvrgnuti
formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom, ako je to
neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti,
teritorijal nog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala,
zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja
obaveštenja dobijenih u poverenju ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti
sudstva.


Sloboda izražavanja,
posebno putem masovnih medija, predstavlja snažno i uticajno sredstvo koje utiče na javnost. Svi moramo biti svesni da izražavanje može da pobudi nasilje, proširi mržnju i ugrozi bezbednost pojedinca/ki. Evropski sud za ljudska prava zauzeo je stavove o odgovornosti za objavljivanje i neuklanjanje komentara na internet portalima, koji mogu biti rasistički i uvredljivi.
Brojni domaći propisi (Ustav Republike Srbije, Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima, Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, Kodeks novinara Srbije) regulišu slobodu izražavanja u medijima, kao i prava i obaveze novinara i novinarki kada je reč o poštovanju ljudskih prava i zabrani diskriminacije.

U Srbiji je evidentno prisustvo seksizma i mizoginije u javnom diskursu, a uspostavljanje mehanizama za žalbe i pritužbe na rad medija još uvek nije dovelo do poboljšanja u načinu izveštavanja o ženama. Za bolje funkcionisanje ovih mehanizama neophodno da svi budemo dovoljno medijski pismeni i da koristimo mehanizme koji su nam na raspolaganju.

U daljem tekstu su ukratko predstavljeni mehanizmi zaštite koji se mogu koristiti u Srbiji u kontekstu medijskog izveštavanja.Obraćanje uredniku ili urednici

Zakonom o javnom informisanju i medijima utvrđuje se odgovornosti urednika/ce i novinara/ka za štetu koja je prouzrokovana njihovom krivicom i propisuje pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štetu. Ukoliko je putem medija preneta vest koja vređa pravo ili interes osobe o kojoj se izveštava, od urednika/ce se može zahtevati objavljivanje odgovora da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta. Takođe, lice čije su pravo ili interes povređeni neistinitom, nepotpunom ili netačno prenetom informacijom može tužbom zahtevati da sud odgovornom uredniku/ci naredi da bez naknade objavi ispravku te informacije kao neistinite, nepotpune ili netačno prenete.

Savet za štampu

Savet za štampu je nezavisno, samoregulatorno telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih i onlajn medija i profesionalne novinare/ke. Osnovan je da bi pratio poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim i onlajn medijima i rešavao žalbe pojedinaca/ki i institucija na sadržaje štampanih medija. U nadležnosti saveta je i medijacija, kao i javne opomene za kršenje etičkih standarda utvrđenih Kodeksom novinara Srbije. Savet za štampu se bavi i edukacijom za postupanje u skladu sa Kodeksom novinara i radi na jačanju uloge medija u Srbiji.
Savet ima Komisiju za žalbe koja odlučuje o žalbama na tekstove, fotografije i druge sadržaje štampanih medija, njihovih veb-sajtova, internet portala i novinskih agencija. Svaki pojedinac/ka, organizacija ili institucija, koji su direktno pogođeni objavljenim sadržajem imaju pravo da podnesu žalbu, a odluka se donosi u roku od 45 dana od prijemažalbe. Ukoliko objavljeni sadržaj povređuje prava određene grupe ljudi, žalbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava.
Žalba je moguća na tekstove i fotografije objavljene u dnevnoj i periodičnoj štampi, na njihovim veb-sajtovima, na informativnim portalima i novinskim agencijama, kao i na pisma ili komentare čitalaca. Savet prihvata samo žalbe onih koji su direktno povređeni objavljenim tekstom ili fotografijom ili žalbe koje su podnete uz njihovu pisanu saglasnost, dok ne prihvata žalbe koje se odnose na sadržaje štampanih medija od čijeg je objavljivanja prošlo više od tri meseca. Žalbe na sadržaje onlajn medija mogu se podneti sve dok su ti sadržaji dostupni javnosti. Žalbe moraju biti potpisane, podnete u pisanom obliku ili poslate elektronskom poštom. Važno je znati da nije u nadležnosti Saveta za štampu: primedbe na televizijske i radio programe, primedbe na reklame i druge marketinške sadržaje, primedbe na sadržaje knjiga i slično.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM)

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je samostalna državna regulatorna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u cilju: delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji; unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija; doprinosa očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja; u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija. Služba za nadzor i analizu programa Regulatornog tela za elektronske medije (REM), između ostalog, stara se o poštovanju obaveza utvrđenih Zakonom o elektronskim medijima, Kodeksom ponašanja emitera i drugim preporukama REM-a i sprečavanjem emitovanja programa koji sadrže informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje.
Prijava je pisani akt kojim se podnosilac/teljka obraća REM-u i kojim ga obaveštava da smatra da je određeni pružalac medijske usluge svojim programskim sadržajem vređao ili ugrožavao njegov lični interes ili opšti interes, a REM ima zakonsku obavezu da odlučuje o takvim prijavama. Prijavu može podneti svako fizičko i pravno lice, uključujući tu i pružaoca medijske usluge, ukoliko smatra da se programom vređa ili ugrožava njegov lični interes ili opšti interes. Prijava se podnosi protiv pružaoca medijske usluge, najkasnije u roku od 30 dana od dana premijernog ili ponovljenog emitovanja spornog sadržaja. Prijava se podnosi na propisanom obrascu, koji je objavljen na internet stranici Regulatornog tela za elektronske medije, uz poštovanje određenih pravila, odnosno, uz poštovanje obavezne sadržine prijave.


Primeri iz prakse Saveta za štampu:

Narušavanje dostojanstva žrtveNarušavanje dostojanstva žrtve

Brojne žalbeBrojne žalbe zbog narušavanja privatnosti maloletne žrtvezbog narušavanja privatnosti maloletne žrtve

SkandalozneSkandalozne naslovne strane „Informera“ i „Srpskog telegrafa“naslovne strane „Informera“ i „Srpskog telegrafa“


Ukoliko REM utvrdi da je postojala povreda, izriče mere pružaocu medijske usluge, odnosno, podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog i krivičnog postupka ili iniciranje drugog postupka pred nadležnim državnim organom, a podnosioca/teljku prijave upućuje na koji način može da ostvari i zaštiti svoje pravo. Na sajtu REM-a nema dostupnih odluka o povredi prava žena, seksizmu, mizoginiji i slično.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti


Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa svojom nadležnošću da promoviše ravnopravnost građana/ki, prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, sprovodi postupak po pritužbama, da daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere i upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije, sarađuje sa medijima, a istovremeno, kada proceni da je potrebno, reaguje u slučajevima kada mediji krše zabranu diskriminacije.
Pritužbu zbog diskriminacije može podneti svako fizičko ili pravno lice ili grupa lica koja smatra da je pretrpela diskriminaciju, organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i svako drugo lice, u ime i uz saglasnost lica koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju, a u slučaju diskriminacije grupe lica, organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u svoje ime, bez saglasnosti lica za koje se smatra da je pretrpelo diskriminaciju. Pritužba se podnosi u pisanoj formi, a izuzetno i usmeno na zapisnik. Postupak po pritužbi je jednostavan i lišen preteranih formalnosti, a završava se u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe. Postupak se završava mišljenjem o tome da li je došlo do diskriminacije, a ukoliko je utvrđena diskriminacija, uz mišljenje se daju i preporuke o načinu otklanjanja povrede prava.


Primeri iz prakse Poverenika za zaštitu ravnopravnosti


- Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete predsednika Republike Srbije Novom Bečeju predsednika Republike Srbije Novom Bečeju izjavio je da se „izjavio je da se „mađarski jezik mađarski jezik najbolje uči spavanjem sa Mađaricomnajbolje uči spavanjem sa Mađaricom“. Udruženje građanki “. Udruženje građanki FemPlatzFemPlatz podnelo pritužbu zbog omalovažavanja žena, a Poverenik za zaštitu podnelo pritužbu zbog omalovažavanja žena, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je ravnopravnosti doneo je mišljenjemišljenje u kome je utvrđena diskriminacija na u kome je utvrđena diskriminacija na osnovu pola, nakoosnovu pola, nakon čega je Saša Dujin javno izvinjenje objavio u listu n čega je Saša Dujin javno izvinjenje objavio u listu „Politika“, uz napomenu da je u pitanju bio „humor“.„Politika“, uz napomenu da je u pitanju bio „humor“.

- Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na konferenciji posvećenoj ženama iz ruralnih krajeva, izgovorio sledećekonferenciji posvećenoj ženama iz ruralnih krajeva, izgovorio sledeće: : Žena Žena ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi, nešto hladno, iz glave, a volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi, nešto hladno, iz glave, a ne nešto osećajno iz duše... Sve žene vole bogataše jer je žena uvek sirota. ne nešto osećajno iz duše... Sve žene vole bogataše jer je žena uvek sirota.


Pametnih se boje... Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem ni boljem i milijem.milijem. Udruženje građanki FemPlatz podnelo pritužbu zbog omalovažavanja Udruženje građanki FemPlatz podnelo pritužbu zbog omalovažavanja žena, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je žena, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišljenjemišljenje u kome je u kome je utvrđena da je ministar Đorđević prekršio zabranu javnog zagovaranja, utvrđena da je ministar Đorđević prekršio zabranu javnog zagovaranja, podržavanja i postupanja u skladu sa predrasudama, običajima i drugim podržavanja i postupanja u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenidruštvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili m obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova.nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova.


Da bi se mehanizmi zaštite koristili, potrebno je da celo društvo poboljša svoju medijsku pismenost, zbog čega je neophodno započeti sa medijskim opismenjavanjem od ranog uzrasta i obezbediti devojčicama i dečacima ravnopravan pristup učenju o tome kako da čitaju, primaju i kritički analiziraju informacije.


text & photo, Srđan Ačanski, novinar, dipl.turizmolog

Objavljeno u Prva vest
nedelja, 23 avgust 2020 22:13

Izveštavanje u medijima o nasilju nad ženama

Poslednjih godina se u Srbiji ulažu određeni napori kako bi se poboljšao sistem prevencije i zaštite od nasilja, a u tome važnu ulogu igraju ženske organizacije koje se bave ovim pitanjima i međunarodna ugovorna tela i mehanizmi. Međutim, nasilje prema ženama je i dalje veoma rasprostranjeno u Srbiji.

 Nasilje prema ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa moći između muškaraca i žena koji su doveli do dominacije muškaraca i diskriminacije žena, kao i do sprečavanja punog napretka žena. CEDAW komitet ukazuje da rodno zasnovano nasilje predstavlja sredstvo kojim se žene drže u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce, što štetno utiče na njihov lični, društveni, politički i ekonomski život i ostavlja posledice na društvo u celini.

Iako se prikupljanje statističkih podataka o nasilju prema ženama poboljšalo, ono što ostaje problem je nepostojanje pouzdanih javno dostupnih evidencija. I dalje se o rasprostranjenosti nasilja, njegovim oblicima i manifestacijama uglavnom saznaje iz medija, najčešće povodom određenih datuma koji se obeležavaju u Srbiji, kao što je 16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama, kada državni zvaničnici daju izjave iz kojih se saznaju određeni statistički podaci o nasilju. Na primer, podaci s kraja 2019. godine pokazuju da je prijavljeno 109.000 slučajeva nasilja u porodici i izrađeno 30.000 individualnih planova za zaštitu žrtve.

Prilično dobra evidencija o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici postoji na sajtu Isključi nasilje, koja je predstavljena u delu pod nazivom Statistika, ali je predstavljena po mesecima, ali ne i zbirno po godinama. Prema podacima iz marta 2020. godine, od početka primene zakona (jun 2017), grupe za koordinaciju i saradnju razmotrile su više od 132.000 slučajeva nasilja u porodici.

Mediji svakako imaju veoma važnu ulogu u informisanju javnosti o pojavama i rasprostranjenosti nasilja prema ženama, ali pored informisanja, mediji načinom izveštavanja mogu da podignu svet javnosti i skrenu pažnju na ovaj veoma štetni društveni fenomen.

Mediji su zainteresovani za izveštavanje o seksualnom uznemiravanju i nasilju kada su učinioci javne ličnosti. Na primer, mediji su redovno izveštavali o Mariji Lukić, ženi koja je preživela najpre seksualno uznemiravanje, napade i ucene od tadašnjeg predsednika opštine Brus Milutina Jeličića Jutke, a nakon toga se suočila sa velikim preprekama tokom sudskog postupka. Medijsku pažnju privukao je i Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca, koji je osuđen zbog izazivanja opšte opasnosti i lakih telesnih povreda koje je naneo supruzi. Na novinarska pitanja o nasilju prema supruzi, navodi da svako ima neku svoju porodičnu tajnu i svako ima nešto što ne bi voleo da se tako iznosi. Kada neko piše, treba da razmišlja o porodici, treba da razmišlja o deci, treba da razmišlja o širokoj populaciji koju zahvata i treba da razmišlja da se sutra vrlo brzo to okrene i da se piše u suprotnom pravcu. Mediji su preneli delove presude. Pored toga, Goran Cvetanović se uvredljivo i bahato ponaša prema ženama zaposlenim u opštini, na primer: Neka digne ruku ona koju nisam j... ili ako majka dođe da pita za zaposlenje ćerke, on obično kaže: Šta si ti došla, pošalji ćerku. Iako je sve ovo dospelo u javnost, Goran Cvetanović nije smenjen sa mesta gradonačelnika Leskovca. Takođe, mediji su izveštavali i o nasilju Milana Gurovića, poznatog košarkaša prema ženi i ćerki, kao i o njegovom naknadnom priznanju nasilja i osudi na kućni zatvor.

Evropska komisija je u Izveštaju o napretku Srbije iz maja 2019. godineukazala da je u Srbiji i dalje zabrinjavajuća uloga medija u održavanju rodnih stereotipa i minimizovanju rodno zasnovanog nasilja.

Visok nivo diskriminatornih rodnih stereotipa sa kojima se žene susreću ometaju unapređenje prava žena Srbiji, a postizanje ravnopravnosti između žena i muškaraca ključni je element u prevenciji nasilja prema ženama. O nasilju prema ženama izveštava se najčešće tek kada se nasilje desi. Način izveštavanja medija o nasilju nad ženama može da dovede do dodatne traumatizacije žene i njene porodice, često se nasilnici predstavljaju kao dobre osobe, a nasilje se romantizuje.

Analiza medijskih objava o problemu nasilja prema ženama, pokazuje da je ukupan broj medijskih objava u periodu od januara do kraja jula 2019. godine na temu muškog nasilja prema ženama bio je 5.549. Problemom nasilja prema ženama najviše su se bavili online portali (58%), zatim štampani mediji (36%), dok su TV i radio stanice znatno manje pažnje posvetile ovoj temi (6%). Ukupan broj medija koji su objavljivali na ovu temu je 103, znatno češće kada je reč o konkretnim slučajevima nasilja (79%), u odnosu na objave koje se bave fenomenom nasilja prema ženama iz edukativnog ugla (21%). U polovini medijskih objava otkriven je identitet preživele/žrtve i članova njene porodice, a jedna petina (20%) medijskih objava sadržala je informacije kojima se čin nasilja može opravdati spoljašnjim okolnostima ili ličnim osobinama nasilnika.

 

Skoro polovina medijskih objava (45%) sadržala je vrlo detaljne opise mesta i načina izvršenja dela, korišćenog oružja, količine krvi, iscepane garderobe, kao i preciznog opisa garderobe, modrica ili suza preživele/žrtve ili maloletne dece koja su činu prisustvovala, dok je skoro isti broj objava (46%) sadržao senzacionalističke ili stereotipne izraze za nasilje, preživelu/žrtvu i nasilnika. Mediji su naglašavali nacionalnu ili versku pripadnost nasilnika u slučajevima kada to nije bilo relevantno za priču, a uvek je bila reč o nacionalnim manjinama u Srbiji ili migrantima. Trećina medijskih objava (31%) sadržala je fotografije ili video zapise koji su na neadekvatan i stereotipan način prikazivali nasilje, preživele/žrtve i nasilnike, a u 10% medijskih objava koristili su se izrazi kojima se umanjuje, odnosno, ismeva nasilje i iskazuje direktno neverovanje preživeloj/žrtvi. Samo 13% medijskih objava ispunilo je edukativnu funkciju, u vidu opisa fenomena, prevencije i načina zaštite i podrške, kao i o uzrocima nasilja prema ženama koji se ogledaju u nejednakim odnosima moći između muškaraca i žena.

Najekstremniji vid nasilja prema ženama je femicid. Međutim, u Srbiji ne postoji pouzdana zvanična statistika o femicidu, a podaci o broju ubijenih žena uglavnom se godinama unazad prikupljaju iz medija. Prvo interdisciplinarno i sveobuhvatno istraživanje o femicidu u Srbiji objavljeno je 2019. godine (Društveni i institucionalni odgovor na femicid u Srbiji I i II).

KAD LJUBAV POSTANE STRAVIČAN ZLOČIN: Ovo su znaci koji mogu da nagoveste TRAGEDIJU;

Pucao u devojku pa se UBIO zbog ljubomore!

ŽENI PRESUDIO LETVOM POSLE SVAĐE ZBOG SEKSA!

Iskasapio ženu jer je izašla iz kuće sama;

Ubio sam je jer nije bila u kući i vodila računa o deci;

JEZIVA PORODIČNA TRAGEDIJA: Poljočuvar ubio ženu iz LJUBOMORE, pa presudio i sebi.

Nasilje prema ženama se veoma često u medijima opravdava kao „zločin iz strasti“ ili kao posledica nečega što je žena uradila. Ubistvo žene se predstavlja kao romansa ili melodrama, femicidi se nazivaju „porodičnim tragedijama“ a ljubomora se označava kao glavni uzrok niza femicida. U medijima se često ističe kako je ubica bio dobar i pošten domaćin, a izvor su uglavnom komšije i meštani.

Ispod ovakvih i sličnih medijskih sadržaja često se pišu komentari, koji dodatno viktimizuju žrtvu i/ili članove njene porodice. Veoma je važno da mediji takve komentare brišu, s obzirom na to da često pozivaju na nasilje, opravdavaju nasilnika i dodatno omalovažavaju žrtvu. Zaštitnik građana je u saopštenju iz novembra 2019. godine uputio apel svim institucijama da se bave i nasiljem na društvenim mrežama i da nađu načina da spreče i sankcionišu svaki vid teškog vređanja žena, majki, supruga i istaknutih stručnjakinja u svom poslu.

CEDAW komitet preporučio je Srbiji da:

-sprovede analizu o rasprostranjenosti i uzrocima rodno zasnovanog nasilja prema ženama, uključujući žene iz višestruko diskriminisanih grupa;

-razvije sveobuhvatnu strategiju i akcioni plan za eliminisanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama;

-obezbedi da sve žene žrtve rodno zasnovanog nasilja imaju nesmetan pristup efikasnoj zaštiti od nasilja.

 

pratio, novinar
Srđan Ačanski, dipl.turizmolog

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail:

office@noviradiosombor.com

Tel: +381-25-510-16-41
Mob: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…