Prikazivanje članaka po tagu divac

* Dvadeset jedno udruženje i neformalna grupa iz Sombora, Obrenovca i Šida pokazali humanost i solidarnost tokom krize izazvane pandemijom Kovid 19 i predstavile to veoma uspešno na Festivalu solidarnosti

Beograd, 24. decembar 2020.

U okviru projekta Podrška stanovništvu u zajednicama pogođenim izbegličkom krizom u Srbiji Fondacija Ana i Vlade Divac sa partnerima organizovala je treću godinu zaredom Festival solidarnosti na kojem su svoje aktivnosti i rezultate predstavile udruženja i neformalne grupe koje smo u okviru projekta podržali na konkursu „Možemo i mi“ sa ukupno 7,3 miliona dinara.

U okviru projekta Podrške potrebama migrantske populacije u suočavanju sa Kovidom 19 četiri hiljade zaštitnih maski, koje su stigle do korisnika svih prihvatnih centara i lokalnog stanovništva, bili su migranti u prihvatnim centrima Šid Stanica, Krnjača i Bujanovac.

Trenutno u 16 prihvatnih centara u Srbiji boravi oko 6.000 migranata.

- Lokalna udruženja i stanovništvo bili su veoma zahvalni za maske koje su i dalje svima neophodne kako bi se zaštitili od koronavirusa. Drago nam je da smo i ove godine imali priliku da podržimo projekte i inicijative u Somboru, Šidu i Obrenovcu koje unapređuju kvalitet života i rešavaju problem lokalnog stanovništva, ali i stvaraju prostor za zajedničke aktivnosti migranata i lokalnog stanovništva - izjavila je Ivana Živanović, koordinatorka projekta u Fondaciji Ana i Vlade Divac.

Većina udruženja kojima su i umetnici, ekolozi, nastavnici, sportisti je tokom čitave godine aktivnosti posvetila marginalizovanim grupama, osobama sa invaliditetom, ekologiji, kroz radionice i druženja u skladu sa merama preventive.

- Inicijativa Žensko stvaralaštvo - most povezivanja kultura, imala je više nego vidljive i pozitivne rezultate koji su doprineli napretku našeg udruženja, uključivanju velikog broja mladih i nezaposlenih žena iz ranjivih grupa koji su dobili mogucnost zapošljavanja i daljeg napredovanja. Hvala Fondaciji koja je podržala naš projekat, a mi se trudimo da što vernije opravdamo poverenje i da sa još većim samopouzdanjem nastavimo aktivnosti i pomoć ranjivim grupama građana - izjavila je povodom završetka projekta Mira Kovač iz Udruženja žena “Staparska ruža”, Sombor.

 

Pogledajte VIDEO o realizaciji inicijative ”Kutak za decu” u OŠ "Draževac" (Obrenovac): OVDE.

U Šidu su se tokom pandemije Kovid 19 udruženja odrekla dela svojih sredstava sa projekta i kupovali su maske, rukavice i dezinfekciona sredstva koja su podelili najugroženijim stanovnicima okolnih sela. 

- Sedma godina je kako smo napustili Irak i od tada smo prošli kroz gotovo sve balkanske države, a nadamo se da ćemo nekako stići do zapadne Evrope. Izuzetno je važno održavati čistim centar i sredinu u kojoj boravimo. To je dobro za naše zdravlje i za očuvanje prirode. U centru smo postavljali nove kante za otpatke, a deca su u organizaciji lokalnih udruženja uređivala park koji se nalazi u blizini i gde se igraju - rekla je Džabrija Sajd iz Iraka koja sa mužem i šestoro dece trenutno boravi u prihvatnom centru u Šidu i koja je učestvovala u aktivnostima Neformalne grupe Savesni građani - Ekologija.

Projekat „Podrška stanovništvu u zajednicama pogođenim izbegličkom krizom u Srbiji“ realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac treću godinu zaredom uz podršku Fondacije za otvoreno društvo (Open Society Foundations). U okviru projekata, u prethodnom periodu podržali smo 60 projekata u opštinama Šid, Sombor, Obrenovac, Preševo i Subotica, u ukupnom iznosu 21, 5 miliona dinara - kažu u Fondaciji Ana i Vlade Divac.

 

Beleži: Srđan Ačanski

Divac fondacija 

Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Oko 230.000 mladih u Srbiji niti radi niti se školuje

* Vlada Srbije, Delegacija EU i organizacije civilnog društva kreću u zajedničku borbu za poboljšanje položaja NEET mladih

U organizaciji Beogradskog centra prava za ljudska, Centra za omladinski rad iz Novog Sada i Fondacije Ana i Vlade Divac, uz podršku Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva omladine i sporta, Sektora za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU pri Ministarstvu finansija i EU Info centra danas je održana online konfrencija „NEETworking - nacionalni dijalog o kvalitetu podrške NEET mladima“, na kojoj nas je predstavljao Srđan Ačanski.

Ambasador EU u Srbiji Sem Fabrici

Oko 230.000 mladih ljudi u Srbiji, uzrasta od 15 do 30 godina, pripada tzv NEET kategoriji, što je demografska kategorija koja označava pojedince koji u datom trenutku nisu ni zaposleni, niti se školuju niti pohađaju kurseve. Ovaj broj čini 20 odsto ukupnog broja mladih u Srbiji. Devojke su u ovoj kategoriji u nešto nepovoljnijem položaju od mladića i to posebno u razdoblju od 25 do 29 godina, kada znatno više mladih žena nego muškaraca nije uključeno ni u sistem obrazovanja, niti je zaposleno.

(Pogledajte VIDEO koji nas upoznaje sa NEET mladima)

~ . ~

(Pogledajte istraživanje o NEET mladima u SRBIJI 2020.)

Ovo je deo podataka iznetih na konferenciji „NEETworking - nacionalni dijalog o kvalitetu podrške NEET mladima“, održane danas u organizaciji Beogradskog centra prava za ljudska, Centra za omladinski rad iz Novog Sada i Fondacije Ana i Vlade Divac, uz podršku Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva omladine i sporta, Sektora za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU pri Ministarstvu finansija i EU Info centra. 

Konferencijom se, praktično, otvara nacionalni dijalog o položaju NEET mladih koji postavlja cilj da pronađe načine za unapređenje sistema podrške ovoj kategoriji mladih ljudi koji su, vrlo često, „nevidljivi i nedostupni“ iza državne institucije i za organizacije civilnog društva. Kroz zajednički rad nekoliko ministarstava Vlade Srbije, Delegacije EU u Srbiji i nekoliko organizacija civilnog društva, udruženih u NEETworking platformu (videtiokvir) u narednom periodu će se tragati za što boljim konkretnim modelima podrške koji će detektovati mlade iz NEET kategorije i, istovremeno, pružiti im šansu da iz nje izađu.

- Srbija se suočava sasličnim problemima kao i druge EU zemlje kad je reč o NEET kategoriji mladih. Mladi ljudi su u izuzetno teškom položaju na tržištu rada a posebno to dolazi do izražaja ako ste mlada žena, osoba sa invaliditetom ili ste iz ruralnih krajeva. Zato je važno da zajedno uložimo napor da dođemo do tih mladih ljudi i ponudimo im konkretne vidove podrške - rekao je Sem Fabrici, ambasador EU u Srbiji, otvarajući konferenciju, navodeći podatak da je u EU trenutno najniži procenat NEET mladih za poslednjih deset godina i da iznosi oko 12%. Ipak, i u EU je broj devojaka u NEET kategoriji viši od broja mladića.

Otvarajući konferenciju, Mirko Janić, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalnapitanja izjavio je da je „rešavanje problema nezaposlenosti mladih jeste jedan od najvažnijih prioriteta Ministarstvaza rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, tako da su oni u okviru sistema politike zapošljavanja, identifikovani kao kategorija teže zapošljivih lica i imaju prioritet". Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi godine mladi su i dalje u nepovoljnijem položaju na tržištu rada od opšte populacije.   

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje na kraju oktobra 2020. godine na evidenciji je bilo 107.997 nezaposlenih mladih, uzrasta od 15-29 godina. Mladi koji pripadaju NEET kategoriji su u posebnom riziku. Najveći broj mladih je uključen u mere aktivnog traženja posla ali i u programe iz sistema dodatnog obrazovanja i obuke. U sklopu mera podrške za ublažavanje posledica COVID-19 na tržište rada i unapređenja zapošljivosti i podsticanja zapošljavanja mladih, Vlada Republike Srbije je usvojila Uredbu o Programu podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plataˮ. U Program je uključeno 10.000 mladih, bez radnog iskustva, do 30 godina života sa srednjim i visokim obrazovanjem. Program se realizuje bez zasnivanja radnog odnosa i traje 9 meseci.

Predstavnici NEET working platforme istakli su da je potrebna bolja povezanost sa filijalama Nacionalne službe zapošljavanja kao i sa mrežom Centara za socijalni rad, kako bi se, najpre, doprlo do NEET mladih a potom i kako bi im bio ponuđen izlaz iz te životne situacije.

Tokom konferencije je bilo reči o iskustvima predstavnika državnih institucija u radu sa NEET kategorijom mladih kao i organizacijama civilnog društva od kojih neke godinama unazad prate ovaj problem.

„NEETworking“ platforma za rad na unapređenju zapošljivosti NEET mladih nastaje kroz udruživanje tri inicijative: "My career from zero - osnaživanje mreže organizacija civilnog društva Zapadnog Balkana za primenu integrisanog modela za zapošljavanje mladih za buduće poslove 4,0 revolucije" koju sprovodi Centar za omladinski rad, "Naša zajednica, naša budućnost - veća saradnja i zapošljivost mladih", sprovodi je Beogradski centar za ljudska prava i "Zapadni Balkan i Turska za zapošljavanje mladih" koji teče u sprovođenju Fondacije Ana i Vlade Divac. Projekti su podržani od strane Evropske unije i konfinansirani su od strane Vlade Repulkike Srtbije.

Srđan Ačanski

Novi radio Sombor & Divac Fondacija

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

 

Objavljeno u Prva vest
nedelja, 23 avgust 2020 22:13

Izveštavanje u medijima o nasilju nad ženama

Poslednjih godina se u Srbiji ulažu određeni napori kako bi se poboljšao sistem prevencije i zaštite od nasilja, a u tome važnu ulogu igraju ženske organizacije koje se bave ovim pitanjima i međunarodna ugovorna tela i mehanizmi. Međutim, nasilje prema ženama je i dalje veoma rasprostranjeno u Srbiji.

 Nasilje prema ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa moći između muškaraca i žena koji su doveli do dominacije muškaraca i diskriminacije žena, kao i do sprečavanja punog napretka žena. CEDAW komitet ukazuje da rodno zasnovano nasilje predstavlja sredstvo kojim se žene drže u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce, što štetno utiče na njihov lični, društveni, politički i ekonomski život i ostavlja posledice na društvo u celini.

Iako se prikupljanje statističkih podataka o nasilju prema ženama poboljšalo, ono što ostaje problem je nepostojanje pouzdanih javno dostupnih evidencija. I dalje se o rasprostranjenosti nasilja, njegovim oblicima i manifestacijama uglavnom saznaje iz medija, najčešće povodom određenih datuma koji se obeležavaju u Srbiji, kao što je 16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama, kada državni zvaničnici daju izjave iz kojih se saznaju određeni statistički podaci o nasilju. Na primer, podaci s kraja 2019. godine pokazuju da je prijavljeno 109.000 slučajeva nasilja u porodici i izrađeno 30.000 individualnih planova za zaštitu žrtve.

Prilično dobra evidencija o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici postoji na sajtu Isključi nasilje, koja je predstavljena u delu pod nazivom Statistika, ali je predstavljena po mesecima, ali ne i zbirno po godinama. Prema podacima iz marta 2020. godine, od početka primene zakona (jun 2017), grupe za koordinaciju i saradnju razmotrile su više od 132.000 slučajeva nasilja u porodici.

Mediji svakako imaju veoma važnu ulogu u informisanju javnosti o pojavama i rasprostranjenosti nasilja prema ženama, ali pored informisanja, mediji načinom izveštavanja mogu da podignu svet javnosti i skrenu pažnju na ovaj veoma štetni društveni fenomen.

Mediji su zainteresovani za izveštavanje o seksualnom uznemiravanju i nasilju kada su učinioci javne ličnosti. Na primer, mediji su redovno izveštavali o Mariji Lukić, ženi koja je preživela najpre seksualno uznemiravanje, napade i ucene od tadašnjeg predsednika opštine Brus Milutina Jeličića Jutke, a nakon toga se suočila sa velikim preprekama tokom sudskog postupka. Medijsku pažnju privukao je i Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca, koji je osuđen zbog izazivanja opšte opasnosti i lakih telesnih povreda koje je naneo supruzi. Na novinarska pitanja o nasilju prema supruzi, navodi da svako ima neku svoju porodičnu tajnu i svako ima nešto što ne bi voleo da se tako iznosi. Kada neko piše, treba da razmišlja o porodici, treba da razmišlja o deci, treba da razmišlja o širokoj populaciji koju zahvata i treba da razmišlja da se sutra vrlo brzo to okrene i da se piše u suprotnom pravcu. Mediji su preneli delove presude. Pored toga, Goran Cvetanović se uvredljivo i bahato ponaša prema ženama zaposlenim u opštini, na primer: Neka digne ruku ona koju nisam j... ili ako majka dođe da pita za zaposlenje ćerke, on obično kaže: Šta si ti došla, pošalji ćerku. Iako je sve ovo dospelo u javnost, Goran Cvetanović nije smenjen sa mesta gradonačelnika Leskovca. Takođe, mediji su izveštavali i o nasilju Milana Gurovića, poznatog košarkaša prema ženi i ćerki, kao i o njegovom naknadnom priznanju nasilja i osudi na kućni zatvor.

Evropska komisija je u Izveštaju o napretku Srbije iz maja 2019. godineukazala da je u Srbiji i dalje zabrinjavajuća uloga medija u održavanju rodnih stereotipa i minimizovanju rodno zasnovanog nasilja.

Visok nivo diskriminatornih rodnih stereotipa sa kojima se žene susreću ometaju unapređenje prava žena Srbiji, a postizanje ravnopravnosti između žena i muškaraca ključni je element u prevenciji nasilja prema ženama. O nasilju prema ženama izveštava se najčešće tek kada se nasilje desi. Način izveštavanja medija o nasilju nad ženama može da dovede do dodatne traumatizacije žene i njene porodice, često se nasilnici predstavljaju kao dobre osobe, a nasilje se romantizuje.

Analiza medijskih objava o problemu nasilja prema ženama, pokazuje da je ukupan broj medijskih objava u periodu od januara do kraja jula 2019. godine na temu muškog nasilja prema ženama bio je 5.549. Problemom nasilja prema ženama najviše su se bavili online portali (58%), zatim štampani mediji (36%), dok su TV i radio stanice znatno manje pažnje posvetile ovoj temi (6%). Ukupan broj medija koji su objavljivali na ovu temu je 103, znatno češće kada je reč o konkretnim slučajevima nasilja (79%), u odnosu na objave koje se bave fenomenom nasilja prema ženama iz edukativnog ugla (21%). U polovini medijskih objava otkriven je identitet preživele/žrtve i članova njene porodice, a jedna petina (20%) medijskih objava sadržala je informacije kojima se čin nasilja može opravdati spoljašnjim okolnostima ili ličnim osobinama nasilnika.

 

Skoro polovina medijskih objava (45%) sadržala je vrlo detaljne opise mesta i načina izvršenja dela, korišćenog oružja, količine krvi, iscepane garderobe, kao i preciznog opisa garderobe, modrica ili suza preživele/žrtve ili maloletne dece koja su činu prisustvovala, dok je skoro isti broj objava (46%) sadržao senzacionalističke ili stereotipne izraze za nasilje, preživelu/žrtvu i nasilnika. Mediji su naglašavali nacionalnu ili versku pripadnost nasilnika u slučajevima kada to nije bilo relevantno za priču, a uvek je bila reč o nacionalnim manjinama u Srbiji ili migrantima. Trećina medijskih objava (31%) sadržala je fotografije ili video zapise koji su na neadekvatan i stereotipan način prikazivali nasilje, preživele/žrtve i nasilnike, a u 10% medijskih objava koristili su se izrazi kojima se umanjuje, odnosno, ismeva nasilje i iskazuje direktno neverovanje preživeloj/žrtvi. Samo 13% medijskih objava ispunilo je edukativnu funkciju, u vidu opisa fenomena, prevencije i načina zaštite i podrške, kao i o uzrocima nasilja prema ženama koji se ogledaju u nejednakim odnosima moći između muškaraca i žena.

Najekstremniji vid nasilja prema ženama je femicid. Međutim, u Srbiji ne postoji pouzdana zvanična statistika o femicidu, a podaci o broju ubijenih žena uglavnom se godinama unazad prikupljaju iz medija. Prvo interdisciplinarno i sveobuhvatno istraživanje o femicidu u Srbiji objavljeno je 2019. godine (Društveni i institucionalni odgovor na femicid u Srbiji I i II).

KAD LJUBAV POSTANE STRAVIČAN ZLOČIN: Ovo su znaci koji mogu da nagoveste TRAGEDIJU;

Pucao u devojku pa se UBIO zbog ljubomore!

ŽENI PRESUDIO LETVOM POSLE SVAĐE ZBOG SEKSA!

Iskasapio ženu jer je izašla iz kuće sama;

Ubio sam je jer nije bila u kući i vodila računa o deci;

JEZIVA PORODIČNA TRAGEDIJA: Poljočuvar ubio ženu iz LJUBOMORE, pa presudio i sebi.

Nasilje prema ženama se veoma često u medijima opravdava kao „zločin iz strasti“ ili kao posledica nečega što je žena uradila. Ubistvo žene se predstavlja kao romansa ili melodrama, femicidi se nazivaju „porodičnim tragedijama“ a ljubomora se označava kao glavni uzrok niza femicida. U medijima se često ističe kako je ubica bio dobar i pošten domaćin, a izvor su uglavnom komšije i meštani.

Ispod ovakvih i sličnih medijskih sadržaja često se pišu komentari, koji dodatno viktimizuju žrtvu i/ili članove njene porodice. Veoma je važno da mediji takve komentare brišu, s obzirom na to da često pozivaju na nasilje, opravdavaju nasilnika i dodatno omalovažavaju žrtvu. Zaštitnik građana je u saopštenju iz novembra 2019. godine uputio apel svim institucijama da se bave i nasiljem na društvenim mrežama i da nađu načina da spreče i sankcionišu svaki vid teškog vređanja žena, majki, supruga i istaknutih stručnjakinja u svom poslu.

CEDAW komitet preporučio je Srbiji da:

-sprovede analizu o rasprostranjenosti i uzrocima rodno zasnovanog nasilja prema ženama, uključujući žene iz višestruko diskriminisanih grupa;

-razvije sveobuhvatnu strategiju i akcioni plan za eliminisanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama;

-obezbedi da sve žene žrtve rodno zasnovanog nasilja imaju nesmetan pristup efikasnoj zaštiti od nasilja.

 

pratio, novinar
Srđan Ačanski, dipl.turizmolog

Objavljeno u Prva vest

 * Sredinom jula održan je online trening za predstavnike/ce lokalnih medija i civilnog sektora iz Zapadnobačkog i Južnobačkog okruga pod nazivom ”Antidiskriminatorno izveštavanje i rodna ravnopravnost” na kojem je učestvovao i naš medij koji je predstavljao naš kolega Srđan Ačanski. Zaključke i upustva ćemo vam predstaviti kroz nekoliko tekstova u nastavcima

Na treningu, koji je deo projekta ”Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji”, učestvovalo je 10 predstavnika/ca medija i 5 predstavnika/ca organizacija civilnog društva.

Prema podacima brojnih istraživanja relevantnih institucija i organizacija u Srbiji, žene spadaju u jednu od društvenih grupa koje su najčešće izložene diskriminaciji, posebno u oblasti rada i zapošljavanja. Mediji imaju izuzetno važnu ulogu, ne samo u informisanju javnosti, nego i u preveniranju diskriminatornih praksi i nasilja. Stoga je istinito, odgovorno, blagovremeno i verodostojno izveštavanje od ključnog značaja za razvoj društva u kojem se istinski poštuju i štite ljudska prava.

Trening ”Antidiskriminatorno izveštavanje i rodna ravnopravnost” strukturiran je tako da polaznicima/cama pruži informacije o tome šta je to diskriminacija i kako je prepoznati (sa fokusom na polnu i rodnu diskriminaciju), te koji mehanizmi zaštite stoje na raspolaganju građanima/kama Srbije. Takođe, polaznici/ce su kroz interaktivni rad, stekli praktična znanja o medijskom izveštavanju o rodnoj i polnoj diskriminaciji, uključujući i nasilje kao njen najdrastični oblik. Program treninga kreiran je tako da, s jedne strane, pomogne predstavnicima/cama organizacijama civilnog društva da komuniciraju sa medijima, a s druge strane da novinarima/kama pruži praktične savete za izveštavanje o diskriminaciji žena na tržištu rada.

Projekat ”Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji” realizuju Fondacija Ana i Vlade Divac i Fondacija Centar za demokratiju, uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju projekta Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. Već nekoliko godina Fondacija Ana i Vlade Divac zagovara konkretne mere za smanjenje diskriminacije i povećanje zapošljavanja žena i osnaživanje ženskih nevladinih organizacija. Projektni partner, Fondacija Centar za demokratiju je vodeća organizacija civilnog društva u Republici Srbiji u oblastima socijalnih prava, pitanja tržišta rada i društvenog razvoja, sa zapaženim iskustvom u unapređivanju resursa za demokratsko upravljanje i promociji reformi u skladu sa zahtevima Evropske unije.

Učestvovao, pratio

Srđan Ačanski, dipl.turizmolog, novinar

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Objavljeno u Prva vest

Sombor,4. jun 2020. U organizaciji Fondacije Ana i Vlade Divac i lokalnih partnera organizovana je distribucija paketa pomoći za najugroženije stanovnike Sombora.

Građani Srbije iz osetljivih kategorija posebno su pogođeni krizom izazvanom koronavirusomi potrebna im je dodatna briga i podrška. Kroz projekat„Pomoć najugroženijim sugrađanima u borbi sa Kovidom 19“, obezbeđeno je 10.000 porodičnih paketa sa osnovnim namirnicama i higijenskim sredstvima, koji će biti podeljeni jednoroditeljskim porodicama,korisnicima narodnih kuhinja, višečlanim porodicama, stanovnicima nehigijenskih naselja, porodicama koje brinu o deci ili odraslima sa invaliditetom, tepojedincima koji žive i rade na ulici. Projekat realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac u saradnji sa Grupom 484 i uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške u Srbiji.

 „Početkom meseca započeli smo podelu paketa za korisnike u sedam gradova Srbije, prvo ovde u Somboru, potom Leskovcu, Beogradu, Subotici, Somboru, Čačku, Nišu, Leskovcu i Prokuplju. Podelu pomoći realizujemo sa 58 lokalnih partnera - lokalnim institucijama, Crvenim krstom, udruženjima građana i volontera, od kojih su mnogi dugogodišnji saradnici Fondacije i od kojih smo dobili veliku podršku i informacije o potrebama građana kada je u pitanju raspodela pomoći.  Ovom prilikom želimo da se zahvalimonašim partnerima na projektu - Grupi 484 i Ambasadi Kraljevine Norveške u Srbiji“, rekla je Ana Košel, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac.

U Somboru je podeljeno ukupno 309 paketa za najugroženije građane. Pakete su dobile porodice dece sa smetnjama u razvoju koja pohađaju Školu za osnovno i srednje obrazovanje „Vuk Karadžić“, korisnici Međuopštinskog udruženja slepih i slabovidih Sombor i Apatin i udruženje građana Centar za razvoj zajednice Link koje je okupilo korisnike slabijih primanja i samohrane roditelje.

„Zahvaljujem se Fondaciji Ana i Vlade Divac za donaciju koju su poverili našem udruženju kao i za divnu saradnju i podršku u vidu humanitarnih paketa za veliki broj slepih i slabovidih članova udruženja sa teritorije opština Sombor i Apatin.Velika je sreća za udruženje što je Fondacija prepoznala potrebu i pozitivno odgovorila na našu molbu te smo u prilici da zajednički pomognemo 117 porodica slepih u slabovidih lica“, rekla je ovom prilikom Danijela Golubović, sekretar Udruženja slepih i slabovidih Sombor.

Cilj ovog projekta je pomoć porodicamakoje žive na rubu ili ispod granice siromaštva, a u otežavajućim okolnostima svakodnevnog života, kao što jebriga o bolesnom članu porodice,nezaposlenost iligubitak posla. Porast straha, depresije i neizvesnosti, usled pandemije Kovida 19, dodatno otežavaju život ovih porodica. U toku višemesečne akcije biće podeljeno ukupno 10.000 paketa, a drugi ciklus isporuke planiran je za početak jula u mestima gde pomoć bude najpotrebnija. Vrednost projekta „Pomoć najugroženijim sugrađanima u borbi sa Kovidom 19“ iznosi 200.000 evra,a obezbedila ih je Ambasada Kraljevine Norveške u Srbiji.

 

Medijska pratnja Novi radio Sombor

Pratio Srdjan Ačanski

Objavljeno u Prva vest

U četvrtak 4. juna godine od 13h sati u prostorijama Udruženja slepih Sombor, Nikole Vukičevića 1. biće organizovana podela paketa za najugroženije stanovnikeg grada Sombora

Građani Srbije iz osetljivih kategorija posebno su pogođeni krizom izazvanom koronavirusomi potrebna im je dodatna briga i podrška. Kroz projekat„Pomoć najugroženijim sugrađanima u borbi sa Kovidom 19“, obezbeđeno je 10.000 porodičnih paketa sa osnovnim namirnicama i higijenskim sredstvima, koji će biti podeljeni jednoroditeljskim porodicama,korisnicima narodnih kuhinja, višečlanim porodicama, stanovnicima nehigijenskih naselja, porodicama koje brinu o deci ili odraslima sa invaliditetom, tepojedincima koji žive i rade na ulici. Projekat realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac u saradnji sa Grupom 484 i uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške u Srbiji.

U Somboru će biti podeljeno ukupno 309 paketa za najugroženije građane ovog grada.

Cilj ovog projekta je pomoćporodicamakoje žive na rubu ili ispod granice siromaštva, a u otežavajućim okolnostima svakodnevnog života, kao što jebriga o bolesnom članu porodice,nezaposlenost iligubitak posla. Porast straha, depresije i neizvesnosti, usled pandemije Kovida 19, dodatno otežavaju život ovih porodica.

Vrednost projekta „Pomoć najugroženijim sugrađanima u borbi sa Kovidom 19“ iznosi 200.000 evra,a obezbedila ih je Ambasada Kraljevine Norveške u Srbiji.

Beograd, 3. jun 2020.

Medijska pratnja Novi radio Sombor

Pratio Srdjan Ačanski

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail:

office@noviradiosombor.com

Tel: +381-25-510-16-41
Mob: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…