Prikazivanje članaka po tagu dijalog

GODIŠNJA KONFERENCIJA PLATFORME “ODRŽIVI RAZVOJ ZA SVE”: AGENDA 2030 - SRBIJA U SUSRET NOVIM IZAZOVIMA

*Platforma za uspostavljanje opštedruštvenog dijaloga “Održivi razvoj za sve” organizovala je 8. i 9. decembra godišnju o razvojnim izazovima i perspektivama Srbije u skladu sa Agendom održivog razvoja do 2030. Na ovoj online konferenciji predstavljao nas je Srđan Ačanski (Novi Radio Sombor)

Fokus konferencije je na radu i rezultatima Platforme “Održivi razvoj za sve” u toku proteklih 9 meseci od njenog pokretanja, kao i na njeno buduće delovanje u realizaciji ciljeva održivog razvoja u Srbiji. Posebna pažnja je posvećena stavljanju razvojnih pitanja i izazova u kontekst pandemije kovid 19.

Platforma se realizuje uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke i deo je šireg projekta Reforma javnih finansija - Agenda 2030 koji sprovodi GIZ. Partneri na Platformi „Održivi razvoj za sve“ su 6 eminentnih domaćih organizacija civilnog društva: Fondacija Ana i Vlade Divac, Fondacija Centar za demokratiju, Centar za visoke ekonomske studije, Timočki omladinski centar, Beogradska otvorena škola i Beogradski fond za političku izuzetnost.

- Cilj Agende 2030 Ujedinjenih nacija je dostojanstven život za sve. Mi verujemo da su jake i sposobne institucije od ključnog značaja za održivi razvoj i zato se značajan deo naših razvojnih projekata odnosi na SDG 16: Mir, pravda i snažne institucije. Posebno smo posvećeni cilju 1 - smanjenju siromaštva, 10 - smanjenju nejednakosti i principu “leave no one behind”, kao i cilju 8 - dostojanstvenom radu i ekonomskom rastu - izjavio je u pozdravnom govoru ambasador Švajcarske u Srbiji, Urs Šmid.

- U vreme pandemije kovid 19 aktuelnost ciljeva održivog razvoja postaje važnija nego ikada. Pandemija posebno stavlja u prvi plan pojedine ciljeve, kao što je pristup zdravstvenom sistemu i briga o zdravlju. Nemačka je partner Srbiji u usvajanju ciljeva Agende 2030 i to će ostati u narednom periodu. Podrška Nemačke odnosi se na tri važne dimenzije - ekonomsku, socijalnu i dimenziju zaštite životne sredine - istakao je na otvaranju konferencije Tomas Šib, Ambasador Nemačke u Srbiji.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji - Fransoaz Žakob je u svom pozdravnom govoru naglasila da „Ciljevi održivog razvoja mogu biti dostignuti samo ako svi akteri deluju zajedno - vlada, lokalne zajednice, privatni sektor i finansijske institucije. Privatni sektor igra neizmernu ulogu u postizanju ciljeva kroz stvaranje radnih mesta, inovacije i kroz odgovorne investicije. Ispunjavanje Agende 2030 može biti dostignuto samo kroz delovanje i odgovornost svakog od nas, za šta je posebno važna i politička volja u jednoj zemlji.“

- Šest nevladinih organizacija na čelu sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, organizovale su odličnu konferenciju o temi ciljeva održivog razvoja. Ona je značajna za nas jer pokušavamo da planska dokumenta Vlade prilagodimo ciljevima Agende 2030. Ako govorimo o tome šta je to Srbija učinila od 2016. na planu implementacije Agende i koji su izazovi, rad u jedinicama lokalne samouprave ispostavlja se kao najveći izazov. Značaj ovakvih skupova je dijalog civilnog, korporativnog sektora, medija i međunarodnih organizacija koji stvara mrežu za sveobuhvatnost politika i razmenu iskustava na nacionalnom i lokalnom nivou. To su pokazala i pitanja učesnika i plodne diskusije - zaključila je Slavica Đukić Dejanović, specijalna savetnica premijerke za Agendu 2030.

Predstavnici svih segmenata društvenog života u Republici Srbiji - državnih institucija, civilnog društva, poslovnog sektora, akademske i istraživačke zajednice, profesionalnih udruženja, medija i drugih, kroz ovu konferenciju uključiće se u dijalog oko definisanja prioriteta i javnih politika za bolju budućnost uz održivi razvoj, na dobrobit svih građana.

Beograd 8. i 9. decembar 2020. godine 

srdjan acanski

novi radio sombor

divac fondacija 

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

 

 

 

 

 

 

 

Objavljeno u Prva vest
 
?VLADA REPUBLIKE SRBIJE
Ana Brnabić, predsednica
?MINISTARSTVO ZDRAVLJA
ass. dr Zlatibor Lončar
?MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLJAVANJE, BORAČKA I SOCIJALNA PITANJA
prof. dr Darija Kisić Tepavčević
?SINDIKATIMA
?GRAĐANIMA SRBIJE
 
Poštovani,
Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ od izbijanja pandemije COVID-19, pa do danas, je kontinuirano svim nadležnim instancama uputio mnogobrojne sugestije i predloge a sa ciljem bržeg i adekvatnijeg suzbijanja navedene pošasti. Kao reprezentativan i društveno odgovoran sindikat odazvali smo se svim Vašim pozivima za sastanke i saradnju, baš kao što ćemo to i u buduće činiti, jer samo zajedničkim naporima možemo dostići neophodna rešenja za probleme na terenu.
Takođe, ne treba zaboraviti ni činjenicu da su zaposleni u sistemu zdravstva i socijalne zaštite od marta ove godine bez pauze u prvim borbenim redovima, nesebično dajući svoj maksimum u zbrinjavanju i lečenju svih obolelih građana Srbije.
Treći talas Korone, na žalost, pokazao se kao najteži po sve nas. I uz mnogo bolju organizaciju unutar sistema zdravstva i socijalne zaštite neophodni su dodatni, nadljudski napori zaposlenih, koji su ionako već na ivici snage.
Prema izveštajima povereništava GS ZSZ NEZAVISNOST stanje na terenu postaje alarmantno pre svega usled drastičnog skoka broja obolelih od COVID-19, te se javlja zabrinutost da kao sistemi nećemo biti u mogućnosti da prihvatimo i adekvatno zbrinemo sve kojima je lečenje potrebno.
Ako tome dodamo i znatno uvećan broj zaraženih među zaposlenima, što dodatno ugrožava naše sisteme, ne možemo da po ko zna koji put ne apelujemo na građane Srbije:
„BRINITE SE O NAMA KAKO BISMO I MI MOGLI DA BRINEMO O VAMA!“
APELUJEMO NA VAS DA SE PRIDRŽAVATE UPUTSTAVA KRIZNOG ŠTABA, NOSITE MASKE, PERITE RUKE I IZBEGAVAJTE SVE SUSRETE KOJI NISU NEOPHODNI.
TO JE JEDINI NAČIN DA ZAJEDNIČKI POBEDIMO OVU STRAŠNU BOLEST.
S druge strane, ako postoji i malo dobre namere, treba bar dok pandemija traje prestati sa svakim vidom međusobnih optužbi, sumnji i pretnji, jer nam iste trenutno bespotrebno troše svu dragocenu energiju.
Vlade zemalja, privatni poslodavci i sindikati u svetu pa i kod nas, nisu izmislili socijalni dijalog da bi on bio na papiru, već da se u međusobnom razgovoru, konsenzusom iznađu najbolja rešenja prihvatljiva za sve strane u dijalogu.
Zato pozivamo i Krizni štab i Vladu Republike Srbije na nastavak dijaloga sa predstavnicima sindikata, na učešće sindikata u kriznim štabovima na svim nivoima, posebno tamo gde ih još nema.
S poštovanjem,
Beograd, 03.12.2020. godine
GS ZSZ NEZAVISNOST
Zoran Ilić, predsednik s.r.
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat
ponedeljak, 23 novembar 2020 17:48

29 godina Nezavisnosti: Rođendan kao nijedan drugi

* Poštovane koleginice i kolege, dragi prijatelji

Danas je dvadeset deveti rođendan naše Nezavisnosti. Iako nijedan trenutak u našoj istoriji nije bio ni jednostavan ni lak, danas smo suočeni sa izazovima sa kojima se čovek i društvo, po pravilu, nikada ili retko sreću

Danas su, unutar planetarne krize podstaknute pandemijom korona virusom, u pitanju ne samo dostojanstvo rada, naši poslovi i zarade, nego bukvalno i bezbednost, zdravlje i životi.

Ništa danas nije važnije od postizanje balansa između brige za bezbednost i zdravlje ljudi i samopregornog napora da društvo i ekonomija ne stanu.

U ovakvim krizama uspravni ostaju samo oni odgovorni, jedinstveni, borbeni i solidarni.

Velike krize i veliki izazovi traže na duži rok i ozbiljna preispitivanja i provere sopstvenog identiteta, ciljeva i prioriteta. One zahtevaju od Nezavisnosti, ali i svakoga od nas pojedinačno, prikupljanje i sabiranje energije za promene, odnosno pobedu nad malodušnošću, apatijom ili padom u egoizam i gledanje samo svog interesa i posla.

Informatičkim jezikom rečeno ovakva vremena traže restartovanje svog programa i proveru u kojoj meri smo na tragu, koliko smo verni svojim osnovnim vrednostima i principima zbog kojih smo i nastali. Ali i njegovo resetovanje, odnosno nužno prilagođavanje radikalno izmenjenim okolnostima.

Opstaju i napreduju samo oni koji umeju da se menjaju u hodu ne gubeći pri tome svoj karakter, svoju društvenu “viziju i misiju”.

Primera radi, i unutar digitalizovanog i umreženog sveta zelene ekonomije i ekonomije znanja koji zahteva daleko složeniji i “personalizovaniji“ sindikalni pristup, naša vizija ostaje solidarniji svet usmeren ka javnom dobru, ka redukciji nejednakosti i ukidanju siromaštva i socijalne izopštenosti. Zahtevamo privredni i socijalni sistem koji će biti pravedniji ali i socijalno i ekološki otporniji i održiviji na duži rok, i garantovati svima pristup kvalitetnom obrazovanju, javne usluge i garantovani dohodak.

Posledično, organizacijska tradicija i prepoznatljivost - (1) Nezavisnost kao svoj(eglav)a, kritična i autonomna organizacija, koja dosledno zastupa radna i socijalna prava (i to ne samo aktuelno zaposlenih), ne prihvata političke i poslodavačke ucene i šira je društvena opozicija svakoj vlasti, traži da se harmonično spoji sa (2) pozitivnim odrednicama - reprezentativan, međunarodno priznati sindikat sa značajnim pregovaračkim kapacitetom i ljudskim resursima. Naredna odrednica je (3) demokratski i inovativno dizajnirana i ustrojena organizacija sa značajnim koalicionim potencijalom, pre svega na civilnodruštvenoj i sindikalnoj, ali i na političkoj, javnoj i medijskoj sceni. Posebna odrednica mora biti i (4) šampion zalaganja za socijalni dijalog i demokratsku transformaciju Srbije.

Osnovna pretpostavka za to je spremnost da se menjamo kroz argumentovani dijalog i svest da je interes Nezavisnosti iznad svih nas.

Budimo odgovorni, ali i ostanimo i više nego ikada ranije uspravni i solidarni.

Zoran Stojiljković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Pre svakog komentara antikriznog paketa mera „teškog“ 5,1 milijardu evra, odnosno 11 odsto društvenog bruto proizvoda ili veličini približnoj čak polovini državnog budžeta, jedna napomena - situacija nalaže više odmerenosti i manje trijumfalizma i marketinškog isticanja svog poklona građanima - vlasti samo raspoređuju naš novac

Zadovoljni smo podrškom koju je dobio naš poziv na moratorijum na otpuštanja i smanjivanje zarada i radnih prava bar dok traje vanredno stanje.

Socijalnom klauzulom, odnosno rešenjem da sredstva pomoći i podrške dobiju samo poslodavci koji ne otpuste više od 10 odsto zaposlenih, bili bi zadovoljni ako ono uključuje i ugovorno angažovane.

Oko samog paketa mera inače nismo konsultovani. Nastojaćemo da se više ne pitaju samo krizni štabovi jer na pitanje čiji je to novac i preuzete obaveze odgovor je to je naš novac i naši sutrašnji dugovi. U suprotnom, logika vanrednog stanja može biti upotrebljena za nametanje rešenja kojima se ne može odupreti.

Celovitiju ocenu predloženih mera ne možemo dati pre juna kada se u međuvremenu vide prateći instrumenti, kompletiraju sredstva i vidi dinamika mera i izvrše nužna preciziranja.

Sporno nam je odmah što se sa tromesečnim isplatama „koronijskog minimalca” za oko 900.000 ljudi čeka kraj maja.

Neprihvatljiv nam je poklon paket od pola milijarde evra u kome je po 100 evra svakom punoletnom, čitaj glasaču. Zašto ne i deci? Po nama, sredstva pomoći nisu dovoljna za dovoljnu pomoć svima - i racionalno i pravedno je dodeliti je najugroženijima.

Poslodavcima paket nosi odlaganje poreza i doprinosa na zarade i poreza na dobit. Koje hoće ili neće biti. Dobro je što sadrži i kredite za likvidnost u iznosu od 2,2 milijarde evra, odnosno što prostor za zaduživanje i održivi deficit postoji.

Državne vlasti polažu ispit odgovornosti, sposobnosti i solidarnosti. Pored jednokratne podrške i odlaganja obaveza i privredi i građanima one moraju stvoriti strategiju i prostor i za produktivna ulaganja koja tek trajno obezbeđuju poslove i prihode.

Meni predložene mere širom sveta liče na iznuđeno korigovanje uobičajene neoliberalne neosetljivosti za sudbinu malih ljudi.

Pomoć države samo onima koji ne otpuštaju, malim i srednjim preduzetnicima umesto subvencija i olakšica već favorizovanom korporativnom kapitalu, svest da obimnije i šire osiguranje u slučaju nezaposlenosti, kao i bazični dohodak za osobe bez dovoljnih prihoda bi, međutim, morali da budu principi koji opstaju i nakon krize.

Sve govori da je, unutar dolazeće ozbiljne krize, iz logike vanrednog stanja lako preći u zlokobnu tišinu radnog logora u kome će poluzaposleni i dodatno osiromašeni i zaplašeni biti usmereni na golo preživljavanje. U koji će se na Balkan, bar na neko vreme, vratiti i oni koji su izgubili nesigurne radne aranžmane u zemljama Evropske unije.

Efekat za Srbiju je za stotine hiljada uvećan broj nezaposlenih. Uz one koji rade u sivoj ekonomiji slika će biti znatno drugačija od aktuelnog, prenašminkanog optimizma.

Prateće aktuelno suspendovanje demokratije može završiti u njenom dugoročnom simuliranju.

Zadatak sindikata danas je da zaštite zdravlje, položaj i interese svih zaposlenih i povremeno radno angažovanih. Naš cilj nije samo da odložimo, već i da na duži rok na najmanju moguću meru svedemo gubitak poslova, pad zarada i sprečimo narušavanja radnih prava. Polažemo ispit za koji nema dodatnog, popravnog roka.

Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Zašto Socijalno-ekonomski savet Srbije ni posle bezmalo dve decenije postojanja nije uspeo da se nametne kao osnovni oblik uspostavljanja dijaloga vlasti s reprezentativnim sindikalnim i poslodavačkim organizacijama

U javnosti, posebno onoj sklonoj zaposlenima i sindikatima, postoji visok stepen opravdanog nezadovoljstva efektima vođenog socijalnog dijaloga i, posebno, pozicijom i uticajem Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije (SES RS) kao njegovog osnovnog institucionalnog okvira.

Nesporno je da SES za deceniju i po svog postojanja nije uspeo da se nametne kao osnovni oblik uspostavljanja dijaloga vlasti sa socijalnim partnerima – reprezentativnim sindikalnim i poslodavačkim organizacijama, unutar kojeg se dogovorno kreiraju ekonomska i socijalna politika, radno i socijalno zakonodavstvo, odnosno regulišu konflikti i usmerava razvoj.

Spor i nezadovoljavajući rast, presecan krizama i, pre svega, bedne zarade i nesiguran položaj (polu)zaposlenih, kao i gubitak perspektive i masovan odlazak iz zemlje najbolji su dokaz neuspeha socijalnog dijaloga.

Nezadovoljstvo prerasta u gubljenje volje i poverenja i povremene zahteve da se potpuno napusti sindikalno učešće u radu tripartitnih institucija. Zanimljivo je da zahtevi za izlaskom iz SES-a, i to bez temeljne argumentacije i alternativnih scenarija, dolaze najčešće iz sindikata koji nisu, a bili su i voleli bi da se nađu u njemu. No, to je za neku drugu priču.

Bojim se da su u delu dobronamernih kritika prisutna preterana očekivanja, odnosno nerazumevanje prirode samog socijalnog dijaloga, pre svega kad je reč o njegovim neispunjenim pretpostavkama.

ŠTETNI DOGOVORI: Uspešan socijalni dijalog je stvar postignutog zadovoljavajućeg, pri tome još i razvojno-održivog kompromisa pregovaračkih strana sa različitim interesima. Takvog dijaloga nema: (1) bez kreiranja kulture dijaloga i uspostavljanja međusobnog poverenja; (2) stvaranja odgovarajućeg normativnog i institucionalnog okvira; (3) bez stvarnog podizanja kapaciteta učesnika u socijalnom dijalogu.

Zapravo, dijaloga nema ako u njega nisu pod istim uslovima uključeni svi oni koji se realno pitaju i ako između njih ne postoji kakva-takva ravnoteža moći. Jedno od nagradnih pitanja je, recimo, koliko se pita i kojim kanalima utiče Unija poslodavaca, a koliko privredne komore i saveti stranih investitora? Ili koliko vlasti, kada je u pitanju obrazovanje ili agencijsko zapošljavanje, čuju sopstvene zaposlene i građane, a koliko agente korporativnog kapitala?

Ne predstavljaju li, primera radi, štrajkovi u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) ili Poštama Srbije savršen test odnosa snaga, uspostavljenih neformalnih koalicija, uz uvođenje neovlašćenih aktera i nepoštovanje pravila igre i dogovorenih procedura? Naravno, na štetu zaposlenih i sindikata?

Ne treba posebno dokazivati tezu da su sindikati najmanje moćan, a za dijalog najviše zainteresovan igrač, dok istovremeno vlasti i deo poslodavaca često fingiraju dijalog kupujući vreme.

Problem sindikata i njihove nemoći i rezultirajućeg nepoverenja u njih rešava se, međutim, prethodno na drugim mestima –  umećem kreiranja jedinstvene strategije u kojoj je pregovaranje uvezano sa solidarnošću i upornim protestovanjem.

Misliti, inače, da će institucionalni oblik konfliktnog partnerstva zameniti sopstveni sindikalni angažman i rizik upravo je dokaz salonskog sindikalizma. Razlike između prilika u Francuskoj i Srbiji očito su dovoljna ilustracija.

KAKO BEZ SAVETA: Prvo, SES je demokratska tekovina i ključni deo evropskog socijalnog modela. Uz sva ograničenja, to je važna platforma za raspravu i uspostavljanje konsenzusa. Njega treba doraditi, a ne odbacivati zbog sopstvene nemoći.

Drugo, ES je i funkcionalni oblik tripartizma i ujedno platforma regionalnog i međunarodnog predstavljanja vlasti, ali i socijalnih partnera. Šta bi bilo da ga nema? Kako i koliko bismo uticali na rad Međunarodne organizacije rada (MOR) i njena godišnja zasedanja, ali i Program dostojanstvenog rada? U poslednje dve godine naročito radi se i o članstvu u Međunarodnoj asocijaciji socijalnoekonomskih saveta i uspostavljenim regionalnim, ali i bilateralnim vezama sa savetima zemalja poput Francuske i Rusije. Pri tome, ne radi se o praznom institucijskom turizmu.

Teme razgovora, poput migracija, zarada, kolektivnog pregovaranja i uzajamne (samo)procene socijalnog dijaloga najbolje potvrđuju značaj međunarodne saradnje. Ispunjenu dovoljnu dozu kritičnosti dobro ilustruje to što je na ovogodišnjem zasedanju MOR prihvaćena sindikalna inicijativa za ukidanje obaveze inspekcija da prethodno najave svoje posete i inspekcijske nadzore, kako je to propisano u srpskom zakonodavstvu.

Treće, Savet je za sindikate i platforma za evaluaciju i koordinaciju oko Akcionog programa za poglavlje 19 ili ne manje važnog mirnog rešavanja sporova. Stanje bi, dakako, bilo daleko povoljnije ako bi bar jednom godišnje na SES-u bile razmatrane i razvojne strategije i programi (ERP, ESRP), ali i ključne ekonomske i poreske mere i politike, uključujući i sam Budžet.

Kruna je Društveni ugovor o razvoju i zapošljavanju kojim bi se, uz podelu rizika i odgovornosti, obezbedio stabilan i dugoročan razvoj i dostojanstven i solidno plaćen rad.

Ako bih kao posmatrač-učesnik, odnosno kao neko ko je analizirao dijalog u okviru SES-a, ali i učestvovao u njemu, trebalo da ga ocenim, bila bi to slaba, ali ipak prelazna dvojka.

Dijalog je, po mom sudu, poprilično neuverljiv, malo uticajan, ali je na putu, posebno u poslednje dve godine, da postane bar institucionalno održiv i funkcionalan. Postojeći okvir formalno zadovoljavajuće funkcioniše gledajući kroz ritam održavanja sednica (8 do 10 sednica godišnje), rada Kolegijuma (jednom mesečno), pa i radnih grupa, koji je gotovo optimalan.

PRETPOSTAVKE ZA PROMENE: Kad je o samom institucionalnom okviru reč, pre svega potrebno je stvaranje sistema i mreže uticajnih saveta, uključujući one na regionalnom, pa i lokalnom nivou. Takođe, neophodno je i tripartitno upravljanje institucijama poput službe zapošljavanja, penzionog, zdravstvenog i fonda solidarnosti u kojima je pozicija socijalnih partnera svesno marginalizovana.

Polazni kriterijum je realna procena potreba saveta, njihovih ovlašćenja i kapaciteta umesto institucionalnog gigantizma po kojem se, recimo, krene u kampanju formiranja lokalnih saveta koji posle ne rade jer, pošteno, i nemaju baš o čemu meritorno da odlučuju.

Razvijena vertikalna i horizontalna mreža saveta i njihovih stalnih i povremenih programskih odbora i radnih tela, dakle, samo su zadovoljavajući institucionalni okvir i nužna pretpostavka za kvalitetan i efektivan socijalni dijalog.

Kako unaprediti dijalog

*Potrebno je rano uključivanje socijalnih partnera već u fazi kreiranja nacrta zakona u saradnji sa resornim ministarstvima, što bi omogućilo i kvalitetniju diskusiju unutar SES-a. Istovremeno, bez razmatranja na zajedničkim radnim grupama i obavljene meritorne rasprave, zakoni ne bi smeli da idu na Vladu i u parlament.

*Kvorum prisutnih članova za sastanke SES-a, pre svega onih iz redova Vlade, obezbeđen je samo ako inače većinski prisutni zamenici vladinih predstavnika imaju ovlašćenja da odlučuju. U suprotnom, rad je faktički blokiran jer je legitimitet predloženih preporuka i mišljenja doveden u pitanje.

*Predlozi zakona o kojima je SES vodio debatu kad se podnose parlamentu treba da budu propraćeni preporukama i mišljenjima SES-a. Posebno se tu radi o zakonima o kojima nije postignut konsenzus već postoje različiti stavovi. Poslanici generalno nisu svesni debata u SES-u niti njegovih preporuka. Ovo rešenje bi omogućilo bolju obaveštenost poslanika i povećalo uticaj SES-a u oblasti kreiranja zakona i državnih politika.

*Socijalni dijalog je, pre svega, stvar socijalnih partnera. No, u njega se na odgovarajući način – kroz odbore i šire socijalne forume – mogu uključiti i predstavnici akademske zajednice, NVO, ekspertskih grupa, profesionalnih udruženja, kao i organizacije nezaposlenih, samouposlenih, udruženja potrošača – svih onih koji imaju interese i znanja da proces tranzicije učine efikasnim, transparentnim i što pravednijim. Predstavnici ovih institucija/organizacija mogli bi da učestvuju bez prava glasa u radu specijalizovanih stalnih odbora.

*Prethodno, neophodno je ojačati kolektivno pregovaranje kao uslov sine qua non za efektivan tripartitni socijalni dijalog, naročito u privatnom sektoru. U ovu svrhu SES treba bar jednom godišnje da razmatra stanje kolektivnog pregovaranja, kao i status i primenu kolektivnih ugovora na različitim nivoima.

*Mišljenja SES-a treba da se prosleđuju i Vladi i resornom ministarstvu, koji pak treba da imaju kraći rok za davanje odgovora. Pod uslovom, naravno, da oni imaju dovoljnu autonomiju odlučivanja u odnosu na stranački i državni vrh. Time se opet vraćamo na početak – u zonu demokratije i demokratske političke kulture.

*Autor je predsednik UGS Nezavisnost, Zoran Stojiljković

Izvor: Novi magazin

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Somborski edukativni centar poziva sve zainteresovane građane i predstavnike ustanova i institucija da prisustvuju panel diskusiji „Dijalog za unapređenje servisa za prevenciju HIV-a“, koja će biti održati u sali Skupštine grada Sombora (Županija), u sredu  4. decembra 2019. godine od 11 do 13 časova

U toku događaja biće predstavljene aktivnosti i servisi koje sprovode ustanove i institucije, kao i primeri dobre prakse iz drugih lokalnih zajednica kada je prevencija HIV/AIDS u pitanju.

Agendu panel diskusije preuzmite OVDE.

Panel diskusija se organizuje u okviru projekta „Dijalog za unapređenje servisa za prevenciju HIV-a i rad sa ključnom populacijom u Somboru“ koji realizuje Somborski edukativni centar, a koji podržan u okviru projekta „Održivost servisa kod ključnih populacija u Srbiji“ finansiranog od implementacione jedinice Asocijacije za javno zdravlje iz Ukrajine i donatora Global fonda, koji realizuje Timočki omladinski centar.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 2", izdavača Novog Radio Sombora, zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2019. godinu.

Objavljeno u Mladi

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail:

office@noviradiosombor.com

Tel: +381-25-510-16-41
Mob: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…