Prikazivanje članaka po tagu dijalog

* Pozivamo vas na online panel diskusiju ”Pokrenimo dijalog u oblasti rada i zapošljavanja” koja će se biti održana u petak 13. maja od 10 časova, putem ZOOM platforme. Ova panel diskusija je pre svega namenjena lokalnim akterima iz Istočne i Južne Srbije ali je otvorena za sve koji žele da prisustvuju 

Ovim panelom želimo da okupimo sve aktere na lokalnom novou i da otvorimo dijalog između predstavnika lokalne samouprave, medija, civilnog sektora i biznis sektora o izazovima sa kojima se susreću svakodnevno i načinima na koje se može odgovoriti tim izazovima. Na panelu će biti predstavljeno Istraživanje socijalnih korena rodne diskriminacije, koja je nastala u okviru ovog projekta a u saradnji sa lokalnom samoupravom, kao i set preporuka za izradu novih LAP-ova za zapošljavanje koji će u sebi sadržati rodnu komponentu.

Agenda:

10:00 -10:30   Dušica Stojadinović, koautorka  analize „Istraživanje socijalnih korena rodne diskriminacije“

10:30 -10:45   Amelija Kostadinović, ovlašćeno lice za RR ispred GU Pirot, odeljenje za vanprivredu,  Opština Pirot

10:45 -11:00   Žikica Ašković, UG Ternipe Pirot

11:00 -11:15   Marija Milojević, savetnica u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj, Opština Zaječar

11:15 -11:30   Darko Nikolić, UG TOC Zaječar

11:30 -12:00   Pitanja i diskusija

Projekat realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške.

Media attention and coverage: Novi Radio Sombor

(All copyrights of any further publication of this section and its entire content posted on the portal of Novi Radio Sombor without the request and permission of any party or individual are protected and retained by all relevant legal mechanisms)

pictures edit

accompanied by: Srdjan Acanski, B.Sc.

Objavljeno u Prva vest

* U okviru inicijative „Pratim JA” objavljen je nagradni konkurs na temu funkcionisanja lokalne uprave iz ugla građana i građanki. Za učešće je potrebno na kreativan način dočarati iskustvo sa uslugama ili uopšte radom opštinske ili gradske uprave kroz video, vizualne ili pisane sadržaje. Rok za slanje priloga je 1. mart 2022

- Informišite nas i na kreativan način podelite sa nama svoje iskustvo sa uslugama opštinske ili gradske uprave - utiske, mišljenja, stavove, zadovoljstvo ili nezadovoljstvo, predloge za unapređenje. Inspirišite druge građane i građanke da urade isto i tako pokrenite promene u svojoj zajednici! - poručuju iz Centra za evropske politike - CEP.

Promo video:

https://www.youtube.com/watch?v=TA-FQEKfv6o

Autore/ke po dva najbolje dočarana pozitivna i negativna iskustva biće nagrađena GoPro akcionom kamerom i Samsung Galaxy Smart satom / Fit smart narukvicom. Stručni žiri će selektovati pristigle priloge, a po osam najboljih priloga iz obe kategorije (pozitivna i negativna iskustva) će biti podeljeno na društvenim mrežama Centra za evropske politike. Pobednike će odlučiti publika - kreatori/ke po dva priloga iz obe kategorije koji/e osvoje najveći broj lajkova će biti nagrađeni.

Više informacija dostupno je na sajtu inicijative "Pratim JA":

https://www.pratimoreformu.rs/otvoreni-poziv-za-gradjane-i-gradjanke

putem koga se i prijavljuje na konkurs.

Konkurs se sprovodi u okviru projekta „Praćenjem javne uprave ka boljem upravljanju na lokalu - Pratim JA“. Projekat sprovode Centar za evropske politike (CEP) zajedno sa partnerima (Centar za ravnomerni regionalni razvoj (CenTriR), Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), Ekološki centar Stanište). Projekat finansira Evropska unija, uz sufinansiranje Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Nagrade finansira Centar za evropske politike - CEP. Nagrade se ne finansiraju iz sredstava Evropske unije, Ministarstva za ljudska i manjinska prava, ili iz sredstava ovog projekta.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Da bi izbori bili demokratski moraju postojati demokratsko izborno zakonodavstvo i slobodni mediji. Ko god se zalaže za održiv razvoj, inkluzivan rast, pravedniji sistem oporezivanja, dostojanstven rad, socijalni dijalog krunisan kolektivnim ugovorima naš je sagovornik, kazala je za Novi magazin Čedanka Andrić i dodala da Nezavisnost nije našla pouzdanog saveznika na partijskoj sceni Srbije

Reprezentativna sindikalna centrala Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ od pre desetak dana „kormilo“ je poverila ženi, prvi put za 30 godina postojanja. Povodom takve, na ovim prostorima još retke kadrovske afirmacije „slabijeg“ pola, sama predsednica Nezavisnosti Čedanka Andrić potvrdila je da „nema mnogo predsednica sindikata“, i ocenila da je „izazov za svakoga da u ovom momentu bude na tom mestu“. Za sindikat kojim od nedavno rukovodi, kaže, „izazovi su isti kao i u proteklih 30 godina“.

Njene sindikalne koleginice i kolege, i ne samo oni, smatraju je „prekaljenom sindikalkom“: u Nezavisnosti je od aprila 1998. Dobro je „naoružana“ znanjem - diplomirala na Fakultetu političkih nauka - a dokazala se i kao efikasna organizatorka na poslovima izvršne sekretarke Nezavisnosti.

* Prva ste žena na čelu UGS „Nezavisnost“ u tridesetogodišnjoj istoriji vašeg sindikata. Šta to znači za Vas, a šta za organizaciju kojom rukovodite?

- Za mene ogromnu odgovornost, ali i priznanje mog dosadašnjeg rada. Sindikalni rad traži veliku energiju i posvećenost, ali uspesi su uvek rezultat timskog rada. Za organizaciju to znači da je spremna da se menja, ali se nadam ne samo tako što je na čelo izabrana žena već i na način da se učešće žena u organima odlučivanja poveća na svim nivoima organizovanja sindikata - od povereništva do granskih sindikata.

* Izabrani ste za predsednicu sindikata u ovom veoma teškom trenutku za sve zaposlene. Pandemija kojoj se ne nazire kraj uzdrmala je svetsku ekonomiju a razmere krize se još procenjuju.

- Gotovo je nemoguće izdvojiti periode u kojima sindikatu nije bilo teško da deluje. U uslovima pandemije to je zaista dodatno otežano. Za ovako nešto nisu bili spremni ni zdravstveni sistemi u svetu, niti razni drugi veliki sistemi, pa tako ni svet rada, ali ni svet kapitala. Borba za zdravo i bezbedno radno mesto dobila je jednu sasvim novu dimenziju. Na strah od gubitka posla nadogradio se i strah od zarazne bolesti koja se može završiti i smrtnim ishodom, a da niste ugroženi samo vi već i vaša porodica, prijatelji. Mobilizacija članstva za bilo kakvu kolektivnu akciju u ovim uslovima je pravi poduhvat, a rad u uslovima pandemije samo je dodatno naglasio probleme u odnosima sveta rada i sveta kapitala. Sve to značilo je i dodatni angažman u servisiranju članstva, ogroman trud se ulaže a ohrabruje činenica da ne gubimo članstvo i da stalno radimo na organizovanju novog.

* Stepen razvijenosti demokratije jednog društva meri se ljudskim pravima i slobodama, u koje spadaju i radna, ekonomska, socijalna i sindikalna prava. U Srbiji decenijama traje trend urušavanja tih prava. Kako preokrenuti taj negativan proces u korist zaposlenih?

- Samo konstantnom borbom i organizovanjem. Sindikat nikada ne sme da prestane sa kampanjama za organizovanje novih članova i jačanje svojih kapaciteta. Moramo činiti vidljivim kršenje sindikalnih sloboda i prava i tražiti od institucija sistema da rade svoj posao. Kada bi sudovi bili efikasniji i kada radni sporovi ne bi trajali godinama situacija bi bila drugačija. Sindikat ne može da bude ni tužilac ni sudija. Još 2011. godine Nezavisnost je kongresnom rezolucijom inicirala uvođenje sudova rada koji postoje i u nekim zemljama Evropske unije i nikada nismo naišli na podršku ni Ministarstva pravde, niti ministarstava nadležnog za poslove rada. Sada smo tu gde smo - već nekoliko godina nas Međunarodna konfederacija sindikata u svom Indeksu globalnih prava ocenjuje kao zemlju u kojoj se sitematski krše radnička prava. A ja bih dodala i bez odgovarajuće sankcije za one koji to rade.

* Nezavisnost potpuno različito vidi socijalno-ekonomsku realnost sveta rada. Koliko je, na primer, naš radnik daleko od onoga što se zove dostojanstven rad. Ili penzioner od dostojanstvenog „trećeg doba“?

- Vlade se svuda u svetu kriju iza zvaničnih podataka a jedan od poslova sindikata jeste da razotkrije šta se iza tih podataka krije, odnosno da ih protumači. Tako da kada Vlada Srbije kaže da je smanjena nezaposlenost to jeste tačno, ali na nama je da kažemo da je nova zaposlenost u najvećem procentu u nesigurnim poslovima, na kratko vremensko trajanje i u sivoj ekonomiji. Najmanji rast zaposlenosti je kod poslova na neodređeno vreme sa platom koja omogućava pristojan život, ugovoreno i po zdravlje bezbedno radno mesto. Porast nesigurnih poslova nije doneo ništa dobro radnicima bilo gde u svetu pa tako ni u Srbiji. Nesigurnost je donela samo negativne posledice: smanjenje zarada, više povreda na radu, konstantan stres izazvan strahom od gubitka posla, otežano profesionalno napredovanje, smanjen pristup obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti. Dakle, svet kapitala se od takve nesigurnosti dodatno obogatio jer je smanjio troškove rada a radnici su samo izgubili. Tako je i sa penzionerima - ako u Srbiji oko milion penzionera mesečno prima manje od 25 hiljada dinara o kakvom dostojanstvu „trećeg doba“ možemo da govorimo.

* Naše društvo se još nije izborilo ni sa problemima rodne diskriminacije, a puno je i diskriminacije u zapošljavanju, obrazovanju, lečenju…

- To samo govori u prilog konstataciji da nije dovoljno samo usvojiti antidiskriminatorne zakone već da ih treba i primenjivati. Kao i kod korupcije, tako i kod diskriminacije - institucije sistema su zakazale. Mnogo više se mora raditi i kroz obrazovni sistem i kroz podizanje svesti - sa diskriminacijom se ne smemo šaliti ili umanjivati njene posledice. Potrebno nam je generalno mnogo više solidarnosti i razumevanja za tuđu muku.

* Nedavno je javnost saznala za najgrublje kršenje prava stranih radnika (slučaj radnika iz Vijetnama u Zrenjaninu) što je najoštrije osudila i Nezavisnost. Kako se boriti protiv necivilizacijskog, reklo bi se i ropskog tretmana ljudi koji su ovamo došli „trbuhom za kruhom“?

- Tako što ćete primenjivati međunarodna dokumenta koja ste potpisali i zakone koje ste usvojili. Držati ljude kao robove je zločin koji se mora najstrože kažnjavati, bilo da se to radi zbog radne eksploatacije bilo da je u neke druge svrhe. Ko god ima saznanja o takvom tretmanu ljudi mora o tome javno govoriti, nemoralno je okretati glavu od takvih pojava. Mediji moraju biti slobodni da o tome izveštavaju ali i institucije moraju da deluju, i policija i tužilaštvo i razne inspekcije. Slučaj koji pominjete stavlja u fokus i nadzor nad radom agencija koje posreduju u zapošljavanju.

Izvršna vlast u Srbiji mora sama da više drži do svojih zakona, ne može samo sindikat da ukazuje na potrebu poštovanja zakona, pa valjda je i njima važno da se zakoni poštuju jer nepoštovanje zakona znači i nepoštovanje države i njenih institucija. To što je neko investirao i otvorio fabriku ne znači da može da nameće svoje zakone, ogradi prostor žicom i ne dozvoljava bilo čija legitimna pitanja o uslovima života i rada radnika, a kamoli da pokuša da sindikalno organizuje radnike. Da ne govorim o tome da je potpuno neprihvatljivo da radnicima oduzmete dokumenta i ograničite kretanje i oduzmete im pravo na slobodu govora. Na te pojave je trebalo hitno reagovati instrumentima koje državni organi imaju na raspolaganju.

* Nezavisnost je u svojstvu reprezentativnog sindikata članica Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, ali socijalni dijalog u Srbiji suštinski ne funkcioniše. Očekujete li veću i iskreniju spremnost države i poslodavaca za dijalog sa sindikatima?

- Ništa ne očekujem da se dobije a da se ne traži, niti od države, niti od poslodavaca. Nije dovoljno iskazati spremnost već treba ispuniti svoju obavezu. Kada ministarstva prave zakone iz delokruga rada Socijalno-ekonomskog saveta ona su zakonom obavezana da ih dostave na mišljenje Savetu, odnosno socijalnim partnerima, nije to stvar dobre volje. Efektivan socijalni dijalog bi značio da od početka u rad radnih grupa uključite sindikate i poslodavce i da se u javne rasprave ide sa nacrtima zakona koji su u velikom stepenu usaglašeni. A ne da nam se desi, kao pre neki dan, da iz medija saznamo da je Nacrt zakona o radnim praksama ušao u javnu raspravu a da smo imali samo dva sastanka radne grupe na kojima se nije pomerilo od početka, pa je najveći broj pitanja ostao otvoren. Javne rasprave ne mogu da budu zamena za socijalni dijalog sa reprezentativnim sindikatima. Usvajanje zakona po hitnim procedurama nikada nije dobro rešenje jer su to, po pravilu, zakoni koji imaju najviše problema u primeni.

Više od decenije ukazujemo na urušeni sistem kolektivnog pregovaranja u Srbiji jer nemate ni jedan granski kolektivni ugovor u privatnom sektoru (osim u putnoj privredi ali sa velikim problemima u primeni). Onda je normalno da se pitate pa šta mi to razgovaramo sa Unijom poslodavaca Srbije u okviru Socijalno-ekonomskog saveta kada nisu spremni ni jedan granski kolektivni ugovor da potpišu. Dakle, jedno je imati zakonski i institucionalni okvir za socijalni dijalog, a drugo i ono što je važnije su njegovi efekti. Ali naš posao je da i dalje, bez obzira na frustracije, zagovaramo dijalog, da se borimo za njegove bolje efekte i to u društvu gde se spremnost za postizanje konsenzusa pre vidi kao slabost učesnika nego kao način da se dođe do rešenja. Ipak, za nas je važno i da pošaljemo poruku da to što smo spremni na dijalog za stolom ne znači da nismo spremni ako treba i da upotrebimo mnogo radikalnije oblike sindikalne borbe.

* Odoleva li ekonomija Srbije globalnoj ekonomskoj krizi izazvanoj pandemijom kako to svakodnevno tvrde predstavnici vlasti?

- Ja bih rekla da se borimo, nekad sa manje, nekad sa više uspeha, ali nema razloga za hvalisanje, čak je i neumesno jer kriza još traje. Treba biti racionalan i oprezan, efekti pandemije će se osećati dugi niz godina i nećemo ih lakše podnositi zato što ćemo govoriti o uspesima a ignorisati probleme. Naša industrija zavisi od kretanja na tržištu pre svega zemalja Evropske unije, pa ako vam tamo fabrika automobila za koju vi u Srbiji proizvodite delove smanji proizvodnju nema načina da se to ne odrazi i na našu proizvodnju i izvoz. Ako nam lekari i medicinske sestre nastave da odlaze iz zemlje, ne možete a da ne primetite da izgradnja novih bolnica neće imati planirani efekat ma koliko to bilo pozitivno i potrebno. Koji god veliki infrastrukturni projekat da uradite on će imati koristi i sa njim ćete se hvaliti samo ako vaši građani mogu da priušte njegovo korišćenje.

* Svedoci smo svakodnevnih poskupljenja namirnica i drugih roba. Kako ocenjujete da će se to odraziti na životni standard radnika i njihovih porodica?

- Negativno, naravno, za većinu. Ako oko pola miliona ljudi radi u sivoj ekonomiji, a polovina zaposlenih zarađuje do pedeset hiljada dinara mesečno onda je jasno da svako poskupljenje znači manju kupovnu moć i urušavanje životnog standarda. Da ne pominjemo i druge potrebe osim onih osnovnih.

* Nije li odluka Vlade da privremeno limitira rast cena šest osnovnih namirnica u suprotnosti sa liberalnom ekonomskom politikom? Zašto nema intervencija iz državnih rezervi, hrane i energenata ako već Ministarstvo trgovine tvrdi da ih u rezervama ima dovoljno?

- Od izbijanja Svetske finansijske krize 2008. godine teško ćete naći države koje nisu intervenisale bilo u stabilizaciji tržišta, bilo u spašavanju određenih kompanija, to su radile i one najliberalnije. Imate državne banke koje postaju sve važnije u mnogim ekonomijama. Teško da više možemo govoriti o čistom liberalnom kapitalizmu. Šta se tiče odluke da se privremeno limitira rast cena određenih namirnica ona govori da nešto nije u redu i da postoji problem sa životnim standardom građana bez obzira kako vi tu odluku upakujete. Što ste manje transparentni u objašnjavanju razloga za takvu odluku to više stvarate prostora za nagađanja o čemu se zapravo radi. Ali ono što se ne može negirati jeste da tako odlučili jer postoji problem koji ili želite da umanjite ili eliminišete - ovakve mere se ne uvode iz čista mira i bez razloga.

* Predizborna stranačka kampanja se uveliko zahuktava. Kako će se ponašati Nezavisnost? Vidite li potencijalne saveznike sindikata među političkim partijama?

- Kampanja se zahuktava ali još nema jasno profilisanih poruka prema zaposlenima i sindikatima. Partije su te koje se bore za vlast i one treba da izađu sa svojim ponudama, odnosno da objasne zašto građanke i građani treba baš za njih da glasaju. Neki članovi sindikata, kao što znate, imaju različite partijske knjižice, neki nisu učlanjeni u partije i sve to odgovor sindikata čini složenim. Nismo našli pouzdanog saveznika na partijskoj sceni Srbije i uvek smo izlazili sa našim stavovima šaljući poruku članstvu da su dobrodošle one partije koje u našim stavovima i vrednostima prepoznaju i svoje. Sva istraživanja do sada govore da je raspoloženje članstva takvo da se ne ulazi u predizborni aranžman sa bilo kojom partijom.

Naši stavovi su jasni - da bi izbori bili demokratski moraju postojati demokratsko izborno zakonodavstvo i slobodni mediji. Ko god se zalaže za održiv razvoj, inkluzivan rast, pravedniji sistem oporezivanja, dostojanstven rad, efektivan socijalni dijalog krunisan kolektivnim ugovorima naš je sagovornik. Kada član sindikata vidi to u ponudi političkih partija neće mu trebati instrukcija za koga da glasa. I konačno, onaj ko pobedi na izborima dobija legitimitet, ali to ne znači da ima svu pamet. Onaj ko je spreman da koristi pamet i sindikata i strukovnih udruženja i akademske zajednice i nevladinog sektora treba takvu poruku da pošalje i u predizbornim kampanjama.

* Nezavisnost sarađuje sa pojedinim nevladinim organizacijama. Hoćete li zagovarati intenziviranje saradnje, pa i zajedničkog nastupa sa organizacijama civilnog društva, recimo na polju zaštite životne sredine?

- Mi smo od osnivanja prepoznatljivi kao sindikat koji ima dobru saradnju sa nevladinim sektorom. Podržali smo niz akcija - od prava na vodu, do akcija koje su promovisale potrebu zaštite životne sredine. Među prvima smo u edukaciju članstva uvezali teme bezbednosti i zdravlja na radu sa temama zaštite životne sredine i pravedne tranzicije. Na ovim aktivnostima sarađujemo i sa međunarodnim sindikalnim pokretom, nevladinim organizacijama u Srbiji i Univerzitetom u Beogradu i Nišu. U obuke uključujemo predstavnike granskih sindikata iz različitih delatnosti kao i naše stručne službe. Naši članovi žive u ovoj zemlji, ovde plaćaju porez i sa punim pravom ćemo se pitati i o problemima zagađenja i očuvanja životne sredine, bićemo saveznik onima koji su saveznici nama.

* A koje su smetnje za daleko bolju i efikasniju međusindikalnu saradnju? Na primer, u vezi sa najavljenim donošenjem novog Zakona o radu. Ili sa borbom protiv sve izraženijih nejednakosti u društvu.

- Sindikalni pluralizam znači da radnici mogu da izaberu i dobrovoljno se učlane u sindikate za koje prepoznaju da zastupaju njihove vrednosti i interese. Osnovno je da se sindikati međusobno ne napadaju i ne rade jedni protiv drugih. U takvim situacijama saradnje ima i kroz zajedničke pregovaračke timove na nivou preduzeća/institucije u procesu kolektivnog pregovaranja ili u radnim grupama kada se radi na nacrtima iz oblasti radnog i socijalnog zakonodavstva. Međutim, ima slučajeva, naročito na nivou preduzeća kada jedan sindikat radi protiv drugog i vi tada nemate pravo da namećete saradnju samo zato šta u tom trenutku dobro sarađujete na granskom ili republičkom nivou. Sindikalni aktivizam je veoma dinamičan i saradnja i sukobi se smenjuju, ne postoji niti treba da postoji sindikalni dekret kojim vi naložite da svi sarađuju.

Kada je u pitanju donošenje novog Zakona o radu, slažem se da je potreban i međusindikalni dijalog po ovom pitanju i da će jedinstveniji stav sindikata pojačati našu pregovaračku poziciju. Nadam se, takođe, ako se neki stavovi budu morali braniti na ulici kao kod izmena Zakona o radu 2014. godine da će svi sindikati izaći u punom kapacitetu a ne kao tada, jedni na ulice dok drugi gledaju iz prikrajka pa posle kažu nije dovoljno urađeno.

Izvor: Neovi magazin, UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić donela je Odluku o raspodeli sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini za programe i projekte iz oblasti obrazovanja

Odluka je doneta u skladu sa Listom vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata podnetih na Konkursu za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini za realizaciju programa i projekata iz oblasti obrazovanja, koju je utvrdila Konkursna komisija koja je sprovela postupak dodele sredstava iz ovog fonda u 2021. godini.

Odluka je objavljena i na Portalu e-Uprave, kao i na donjem linku gde je navedeno svih 78 aplikanata iz čitave države, koji su dobili pozitivan odgovor ovog resornog ministarstva, u ukupnom iznosu od 29 miliona, 800 hiljada dinara:

https://www.minljmpdd.gov.rs/doc/nacionalne-manjine/odluka-o-raspodeli-bf.pdf

Sa područja Grada Sombora, sredstva su opredljena za dva udruženja koja su konkurisala, i to: Udruženju Roma Beaša "Rumunka" iz Bačkog Monoštora za projekat "Dajte mi šansu" u vrednosti od 435.000 dinara i Udruženju građana makedonske nacionalne manjine "Pela" Sombor za projekat "Makedonska obrazovna nedelja u Zapadnobačkom okrugu" (335.000 dinara). 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest

* Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić bila je sa svojim timom, danas u radnoj poseti Zapadnobačkom upravnom okrugu. Sastanak je organizovan na inicijativu ovog resornog ministarstva, a što je u skladu sa planom rada u njemu. Gordana Čomić susrela se najpre sa domaćinom, načelnikom Zapadnobačkog upravnog okruga Goranom Nonkovićem, a iz resornog ministarstva u radu su učestvovali još državni sekretari Olena Papuga, Ninoslav Jovanović, Mina Rolović Jočić, Aleksandra Rašković, šef kabineta, Nada Lazić, posebna savetnica za održivi razvoj, Vladimir Jovanović, posebni savetnik

Načelnik Okruga Goran Nonković potom je bio i uvodničar, u svečanoj sali zgrade Županije gde je upriličena konstruktivna interaktivna diskusija, u koju su se najpre uključili gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, kao i čelnici sve tri opštine Zapadnobačkog upravnog okruga, predsednica i predsednik opština Apatin i Kula, Dubravka Korać i Damjan Miljanić i zamenica predsednika opštine Odžaci Dejana Salaj

Bila je to prilika da se nakon njenog govora, sadržajno obrazlaganih interesnih tema, ministarki obrate i predstavnici naionalnih zajednica, manjina i saveta, aktivisti brojnih organizacija u oblasti civilnog sektora, kao i gradskih institucija i ustanova, Policijske uprave Sombor, Centra za socijalni rad, Sigurne kuće.

***

- Poseta Okrugu u svrsi je međusobne razmene informacija u omogućavanju jedinicama lokalnih samouprava da primene zakone iz zajedničke nadležnosti - rekla je najpre, u izjavama za javnost, u vezi sa ciljem i značajem kontinuiranog obilaska lokalnih samouprava i okruga u čitavoj državi, samim tim i određenim datumom, 8. junom za Zapadnobački upravni okrug, ministarka Gordana Čomić i konkretizovala:

- Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog od januara obilazi upravne okruge u Srbiji, danas smo devetnaesti put, sa domaćinima u Somboru i naša namera, cilj, svrha ovih obilazaka jeste da se potrudimo da dokažemo da je ministarstvo alat za primenu zakona iz naše nadležnosti na teritoriji lokalnih samouprava i upravnih okruga. Dakle sve ono što se tiče antidiskriminacije, ljudskih prava, manjinskiih prava, saradnje sa civilnim društvom i primene zakona o planskom sistemu uključujući neophodnosst lokalnih planova za održivi razvoj, jer je Srbija nepovrtano, odlukom o evropskim integracijama i istovremenoj odluci da uradi strategiju održivog razvoja do 2030. godine.

Bez lokalne samouprave to ne može, bez upravnih okruga ne može, i svi ti ljudi koji stvarno primenjuju zakon na lokalnom nivou ne mogu bez pomoći centralnih nivoa vlasti, notirala je Čomić i potvrdila: - To je cela ideja da se upoznamo i da im dokažemo da radimo ono što govorimo, da smo mi alat za promene u Srbiji.

* Koliko ste u dosadašnjem relativno vremenski kratkom mandatu u ovom sastavu Vlade Srbije uspeli, u Vašem zagovaranju da se kroz društveni dijalog ostvari interes i dogovor, s obzirom na dugotrajna ranija mišljenja pa i predrasude, da su suprotstavljene strane svađa, a ne pomanje da je dijalog suština dolaženja do kompromisa?

- Kultura kompromisa, zajedno sa kulturom ljudskih prava, manjinskih prava, izgradnje vladavine prava, je deo našeg razgovora u svim upravnim okruzima. Nažalost u Srbiji se kompromis često razume kao nešto da ti neko nešto uzme. Nešto, da ti si oduzme. Nije. Kompromis je najdalje od toga, kompromis je i da - nešto daš, i da nešto dobiješ zauzvrat, i da dvoje ljudi koji su u diijalogu tražeći rešenje za druge ljude u mestima gde žive, da nađu to rešenje tako da su mahom, oboje nezadovoljni rešenjem, ali su zadovoljni ljudi! Ljudi, za koje radimo i za koje smo plaćeni iz budžeta jer se kompromis i kultura kompromisa i kultura dijaloga pravi ne zato što se mi jedni drugima sviđamo, mi plaćeni iz budžeta, postavljeni, imenovani, izabrani, nego zato što smo dužni da brinemo o tome šta hoće ljudi, da im se reši kao problem.

Dakle, kultura kompromisa je da prestanemo da ogovaramo probleme i da ih rešavamo zajedno. Bez obzira na lične sklonosti - dopunila je ministarka.

* Zašto je u tom smislu važan civilni sektor kao partner, učesnik, kao predlagač?

- Neminovno je civilno društvo, zato tražimo da budu prisutni predstavnici civilnog društva na ovakvim sastancima, zato što je važno da budu uključeni u sve vrste odluka, definicija problema, predloga rešenja, jer oni rade sa onim delom društva do kojih izabrana, postavljena, imenovana lica ređe dopiru, odnosno dopiru samo do izbora.

I važni su zbog svog kritičkog stava, zbog svoje ekspertize, zbog znanja koje poseduju, moraju da budu deo dijaloga od samog početka, za svaki problem.

* Na pitanje kolege Nikole Živanovića (Somborske novine), da li je jedna od tema upotreba rodno senzibilnog jezika odnosno, da li postoji neko uputstvo u samom ministarstvu, ministarka Gordana Čomić je odgovorila:

- Rodno osetljivi jezik je gramatika srpskog jezika, koja kaže da se zanimanja za žene menjaju kao imenice po rodu, broju i padežu. S obzirom na reakciju, nekritičko mišljenje, mi smo se obratili svima onima koji smatraju da su zahvalni sa mišljenjima ali su veoma kritični kao što je Matica srpska, i svima onima koji kroz svoj otpor za senzibilizaciju jezika kao SANU, smatraju da je to nedovoljno dobro rešenje. Obratili smo se njima, da zajedno sa nama rade podzakonske akte, gde će na osnovu njihovog znanja i ekspertize i volje - da razumemo zajedno da je jezik živ, biti i uputstava kako u državnoj upravi da se koristi ženski rod.

- Istovemeno - dopunila je ministarka - biće i našeg pitanja za recimo, Maticu srpsku ili za SANU, zašto nema 40 posto žena u sastavu Srpske akademije nauka i umetnosti, mi ne možemo da verujemo - da nema žena naučnica, umetnica, zaslužnih da budu članice. Tako da će, mnoga dobra da se stvore, zbog toga što mi kažemo, znamo ko smo, znamo šta smo, mi smo žene, i naša zanimanja moraju da se pišu u obliku kako kaže gramatika srpskog jezika.

* Upitali smo još ministarku Čomić zaokružujući današnji susret, o njenom stavu o važnosti Zapadnobačkog upravnog okruga, prvenstveno sa stanovišta svog geostrategijskog položaja i kao polazne tačke kao teritorijalno-administrativne jedinice?

- Iz najmanje tri razloga. Prvi je tradicija u ovom Okrugu, sa dokazima da u mnogim oblastima promena u Srbiji su bili vodeći. Da li je u pitanju bila socijalna politika i socijalna zaštita, da li je u pitanju bila borba protiv nasilja, da li je bilo u pitanju samostvorena saradnja između na primer, ministarstva unutrašnjih poslova, lokalnih samouprava, civilnog društva, kada je u pitanju borba protiv nasilja u porodici. Da li je u pitanju bio jedan potpuno nov odnos prema deci bez socijalnog staranja, prema deci iz manjinskih zajednica, da li je u pitanju bio aktivizam žena sa sela, i odgovor lokalnih samouprava da su ih videli i da žele da budu deo donošenja odluka gde god hoćete, Apatin, Sombor, Kula, Odžaci, naći će se nešto - u čemu je ovaj Okrug bio za pola koraka ispred u odnosu na druge okruge u Srbiji.

Verovatno je do ljudi. Ako nije do vazduha i dobre vode, (i do žena, prim. aut. SS), jeste, jeste (smeh, Čomić). I onda samo želimo da kažemo, mi znamo te podatke i želimo da se nastavi ta tradicija, da zajedno vučemo sve druge koji su malo sporiji za nama, zajedno sa Vojvodinom u celini.

*****

Možete takođe, da slušate i tonski zapis o poseti Gordane Čomić Zapadnobačkom upravnom okrugu u programu našeg internet Novog Radio Sombora, na linku:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

- Dodatak, fotografije u slajdu: Nikola Živanović - 

Objavljeno u Prva vest

* Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić gošća je u utorak, 8. juna Zapadnobačkom upravnom okrugu

Sastanak će biti organizovan na inicijativu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a što je u skladu sa planom rada Ministarstva. Planirana poseta Okrugu jeste u svrsi da se u međusobnoj razmeni informacija omogući jedinicama lokalnih samouprava puna primena zakona iz zajedničke nadležnosti.

Ministarka Gordana Čomić sastaće se najpre sa predstavnicima Ministarstva u Okrugu, gde je zakazan razgovor sa načelnikom Zapadnobačkog upravnog okruga Goranom Nonkovićem.

Potom će se Čomić obratiti i javnosti, izajavama za medije. Preciznim protokolom radna poseta-sastanak, otpočeće temom Društvenog dijaloga i uvodnim predstavljanjem učesnika od strane načelnika Okruga Gorana Nonkovića, nakon čega odmah sledi obraćanje ministarke Gordane Čomić.

Prisutnima će biti upućen poziv da se uključe u interaktivnu diskusiju.

Takođe, predviđeno je i obraćanje gradonačelnika Sombora Antonija Ratkovića, kao i predsednika sve tri opštine Zapadnobačkog upravnog okruga, Apatina, Kule i Odžaka. Obraćanje će uslediti i od strane načelnika Policijske uprave, direktora Centra za socijalni rad, rukovodioca Sigurne kuće u Somboru, predstavnika nacionalnih manjina, kao i aktivista civilnog sektora.

*****

Među hronološki poslednjim dnevnim aktivnostima ministarke Gordane Čomić inače, bio je susret sa ministarkom bez portfelja Republike Slovenije, Helenom Kalič, zaduženom za odnose između Srbije i Slovenije i slovenačkih nacionalnih zajednica u susdenim državama. Na bilateralnom razgovoru, održanom prvog junskog četvrtka, objedinitelj teme bio je zajednička budućnost Srbije i Republike Slovenije u Evropskoj Uniji.

Nakon sastanka sa Jakličevom u Palati Srbija, Čomić je, u obraćanju novinarima istakla da su zajednički interesi Slovenije i Republike Srbije, kao i položaj slovenačke nacionalne manjine bili tema susreta.

'- Cilj nam je da zajedno radimo na upisu članova slovenačke nacionalne manjine u Poseban birački spisak, na objašnjavanju potrebe da učestvuju u popisu i da podržimo, ono što inače radimo, na zahtev slovenačkog nacionalnog saveta, a to je bolje predstavljanje u medijima Srbije, onoga što je identitet, i što je zajedničko nasleđe, a posebno nasleđe slovenačke nacionalne manjine u Srbiji - podvukla je Čomić.

'- Mi delimo mnogo od zajedničke istorije i nadam se da će slovenačka nacionalna manjina u Srbiji biti još jedan dodatni razlog da, kako smo delili mnogo od zajedničke istorije, tako ćemo podeliti i mnogo od zajedničke budućnosti u EU - podsetila je istom prilkom Gordana Čomić.

Čomić izražava iskrene želje za uspešan položaj Slovenije u EU i veruje u njihovo savezništvo, podršku i prijateljstvo u naporima kojim se Srbija reformski i evropski menja.

Jaklič je izjavila da Srbija dosta radi na izazovima sa kojima se nacionalne manjine susreću te da je ovo njena prva zvanična poseta Slovencima van domovine, čime se nastavlja dobra saradnja između slovenačke zajednice i Vlade Republike Srbije, a to će, kako je ocenila, rezultirati pozitivnim koracima u budućim odnosima. (Izvor: https://www.minljmpdd.gov.rs/)

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 2

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…