Prikazivanje članaka po tagu deca

* Gradska biblioteka Karlo Bijelicki organizuje promociju knjige sa radionicom MLADI POD KONTROLOM...DIGITALNA DEMENCIJA! ŠTA ČINITI?, autora Nedeljka Jovića, psihologa i pisca iz Beograda

Digitalna era, čiji smo svi deo, uz svoje brojne benefite, ostavlja trajne posledice i menja svest pojedinaca, a najveću posledicu ima za decu. Upravo je to tema radionice za koju smatramo da je važna tema i u kojoj bismo svi trebali da učestvujemo.

Radionica je namenjena roditeljima učenika od prvog do četvrtog razreda i biće održana u sredu, 23. marta, u 17 časova, u Sali Dečjeg odeljenja somborske Biblioteke. Učesnici radionice su prijavljeni roditelji i predstavnici osnovnih škola.

Priređuje: Gorana Koporan

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Dela egipatskog nobelovca Nagiba Mahfuza imala su veliku recepciju na čitavom južnoslovenskom prostoru. Istovremeno s prevodom na srpski ovaj roman je prevođen na kineski, holandski, francuski, nemački, grčki, hebrejski, italijanski, norveški, portugalski, rumunski, ruski, španski, švedski i turski jezik

Bogatstvo jezika i sintakse (roman je na srpski jezik preveden s arapskog jezika), egzotična ali i sudbinska zavičajna emocija, neobična i topla lјudska priča o lјudima u ulici oko koje se formira naselјe dok njegovi stanovnici otkrivaju tajne urbanog sveta i sebe kroz njega, samo su neke od mnoštva kvalitativnih karakteristika koje, posle mnogo godina, vraćaju Mahfuza ovdašnjem čitalačkom interesovanju.

U udalјene epohe čije modele koristi Mahfuz udahnjuje bilo savremenog života i njegovi junaci žive onako kako se živelo na obodu Kaira u doba piščeve mladosti. Zbog ovog romana Nagib Mahfuz je bio žrtva atentata od čijih posledica je nekoliko godina kasnije i umro.

Ovo delo nalazi se među najčitanijim izdanjima Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" u Somboru.

Izvor: Službeni glasnik

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

* S ponosom vam predstavljamo izložbu “Dobro drvo” koja je nastala zahvaljujući trudu i talentu učenika prvih razreda svih osnovnih škola u Somboru i naseljenim mestima koja mu pripadaju - javljaju iz Kulturnog centra "Laza Kostić" u Somboru

Izložba je kako smo na stranicama našeg portala i najavili, otvorena pretposlednjeg petka u sada već staroj, 2021. godini, a radovi koji su izloženi predstavljaju najbolje radove đaka prvaka koji su u okviru manifestacije “Drvo generacije” ove godine dobili na poklon svoje drvo i tablu sa natpisom Drvo generacije 2021/22.

- Od srca se zahvaljujemo našim partnerima, JKP “Zelenilo” posebno direktoru, Momiru Miokoviću na saradnji. Zahvaljujemo se i našem divnom gradu, Somboru, koji je uvek tu za svoju decu - izjavila je direktorka ove javne ustanove u oblasti kulture u Somboru Vesna Šašić.

Izložba će biti otvorena sve do 22. januara. Dobro došli! - poručuju u somborskom Kulturnom centru "Laza Kostić".

- U okviru rubrike pogledajte i nekoliko zanimljivih slajdova sa događaja -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Za tek nešto manje od mesec dana (27. novembra) zakazan je Vebinar "Brojalice i telesna muzika kao sredstvo rada u razvoju govora predškolskog deteta" - informiše Ana Vrbaški, samostalna umetnica - pokretač najnovijeg, među do sada brojnih - korisnog projekta, za najmlađe, o čemu čitajte u nastavku rubrike

- Podelite i pozovite pedagoge da nam se pridruže! U toku 6 sati naučićemo osnove tehnike telesnih perkusija, slušaćemo Vesnu Stanimirović koja nam priča o razvoju govora i motorike i napunićemo baterije, istovremeno inspirisati vaspitače, učiteljice i nastavnike da stvaraju i uče kroz igru sa svojim učenicima - detaljnije će popularna Ana Vrbaški.

- U vremenu kada su deca predodređena za korišćenje palčeva i očiju, imamo rešenje da ih pokrenemo. U vremenu kada deca ne idu u pozorište, na koncerte, ne nastupaju, ne uče kroz zabavu, možemo sve ovo da im ponudimo - poručuje Ana Vrbaški, višemedijalna promoterka i umetnica na višekolikim područjima kulture govora i tela, zajedno sa svojim najbližim duo-saradnikom i partnerom u ovim neobično u aktuelno vreme podsticajnim i motivacionim projektima za najmlađe, Markom Dinjaškim.

Ovako su, primera radi (link ispod), đaci OŠ "23. oktobar" u Sremskim Karlovcima čestitali Dan škole. - Juče smo nastupali sa odeljenjima prvog i trećeg razreda, sa kojima smo imali dva puta nedeljno radionice telesne muzike za decu kroz program koji smo nazvali, simbolično, jednostavno -"Detlići". Prvacima je to bio prvi nastup u životu, prva grupna aktivnost. Oni su deca korona vremena. I njima je potrebno ono što im je oduzeto, da bi bili samopouzdani, sigurni, spretni, da bi znali da govore i da bi se snalazili ovome svetu - napominje Ana Vrbaški:

https://www.facebook.com/telokaoinstrument/videos/615131872848216

U ovoj rubrici još dajemo prvu najavu gostovanje - još jednom u Somboru - Ane i Marka, na zahtev somborske publike, u okviru njihovog već šire poznatog i popularnog muzičko-scenskog programa, Koncert balkanske muzike, koji su naslovili: "Alice in WonderBand", u petak, 3. decembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor.

Ciljevi Dečije nedelje su: skretanje pažnje najšire javnosti na prava i potrebe dece; ukazivanje na odgovornost koju porodica, škola, država i njene institucije imaju u zaštiti dece i ostvarivanju njihovih prava; prezentacija do sada postignutih rezultata; ukazivanje na primere dobre prakse i probleme u ostvarivanju prava dece; podsticanje intersektorske saradnje u stvaranju uslova za poštovanje prava i optimalni razvoj deteta; promocija aktivnog učešća dece u donošenju odluka koje se njih tiču; pokretanje inicijativa i novih akcija koje doprinose poboljšanju položaja dece u Republici Srbiji i ostvarivanju njihovih prava.

Prati i piše: novinarka, Maja Radu

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor

* Međunarodni festival pozorišta za decu, čije se 28. izdanje održava od 19. do 24. septembra 2021. u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, dodeliće Nagradu za životno delo „Mali princ” reditelju i glumcu Jovanu Caranu, i kreatorki lutaka, kostima i scenografije Ljudmili Konstantinovoj Hense iz Kazahstana, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu. Posthumna nagrada za život posvećen stvalaštvu za decu pripala je reditelju Dragoslavu Todoroviću

Jovan Caran rođen je 1951. u Zrenjaninu. U Zrenjaninskom lutkarskom pozorištu radio je kao glumac-lutkar od 1974. Igrao je u gotovo svim predstavama Lutkarskog pozorišta. Ima i tridesetak nagrada sa raznih festivala – za glumu, dizajn lutaka, scenografiju, režiju, lutkarski tekst, itd.

Do sada je režirao oko pedeset predstava, od toga u zrenjaninskom lutkarskom pozorištu sledeće: „Kutijica bajkalica“, „Lutkarska vrteška“, „Mala prodavnica čuda“, „Biberče“, „Uspavana lepotica“, „Čizme lutalice“, „Čarobni stočić“, „Hrabri konjić“, „Tigrić Tika“, „Ko se boji smeća još“, „Tvrdoglavo jaje“, „Smehurići“, „Bakina fotelja za daleka putovanja“, „Trči trči Trčuljak“, „Peća i vuk“, „Guskalica“, „Priče ptice lažljivice“, „Lutak nevaljalko“, „Pobratim vetra“, „Divljožder“, i druge. U kikindskom Pozorištu režirao je desetak predstava: „Loptica Skočica“, „Stočiću postavi se“, „Ružno Pače“, „Biberče“, „Roboti s' Kobola“, „Noćni svirači“, „Veseli circus“, „Puk“, „Ivica i Marica“, „Tri Praseta“, „Tigrić Peća“, „Pinokio“, „Čarobne makaze“, itd.

Vodio je dramski studio iz koga je potekla mlada generacija glumaca lutkara. Do penzionisanja je uređivao i održavao o sopstvenom trošku internet sajt „DNK Lutkarstva” koji je sadržavao bazu gotovo svih tekstova o lutkarstvu na našem jeziku.Sada piše nove tekstove za lutkarske predstave a i za časopise posvećene lutkarstvu. Priprema rečnik lutkarstva. Populariše lutkarsku umetnost kroz razne radionice. U pripremi je i knjiga o mitskim bićima iz lutkarskog sveta. Izrađuje i konstruiše lutke u sopstvenoj radionici.

Ljudmila Konstantinova Hense kreatorka je lutaka, kostima i scenografije iz Kazahstana (rođena 1965. godine u Hankavanu u Jermeniji). Školovala se u gradu Kustanaj u Kazahstanu a potom u Čeljabinsku u Rusiji. Diplomirala je grafički dizajn sa odličnim ocenama. Radila je kao rekviziter u Pozorištu lutaka Kostanaj pre nego što je diplomirala na Državnom pozorišno-umetničkom institutu u Alma-Ati, 1992. godine, na Fakultetu za pozorišnu i dekorativnu umetnost, specijalizujući se kao umetnik-vajar lutkarskog pozorišta, umetnik-scenski tehnolog. Tokom studija napravila je autorsku lutkarsku predstavu za dečiji program na regionalnoj televiziji.

Posle diplomiranja, do odlaska u Nemačku, radila je kao glavni umetnik Ruskog dramskog i lutkarskog pozorišta u gradu Kostanaju (Kazahstan), istovremeno postavljajući predstave u više ruskih gradova, kao scenograf i kreator lutaka. Radila je lutkarske predstave u Rusiji, Poljskoj, Nemačkoj, Srbiji i Crnoj Gori. Njene predstave učestvovale su na mnogim festivalima lutkarskih pozorišta širom Evrope. Trenutno živi u Minhenu.

Dragoslav Todorović je rođen 3. novembra 1948. godine u Parizu. Diplomirao je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1979. godine u klasi profesorke Borjane Prodanović. Dok je, kao mlad, živeo u Hamburgu, učio je glumu i pantomimu i igrao u pozorištima i kabareima.

Uradio je veliki broj dramskih i lutkarskih predstava. Učestvovao je na mnogim festivalima u zemlji i inostranstvu, osvojio šest Grand Prix nagrada i dvanaest nagrada za režiju. Živeo je pet godina u Torontu. Bavio se režijom i predavao glumu. Osim rediteljskog posla, predavao je predmet Lutkarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odsecima scenografija i scenski kostim.

Njegove najznačajnije dramske predstave su „Ivica i Marica“ (Dječje pozorište Republike Srpske), „Pohvala Snegu“ (Novosadski novi teatar), „Profesionalac“  (The Robert Gill Theatre   Toronto), „Putujuće pozorište Šopalović“   (The Equity Showcase Theatre  Toronto ) „Mrešćenje šarana“ (Pozorište „Zoran Radmilović“ Zaječar), itd. Među lutkarskim predstavama u kojima je učestvovao su „Vuk koji je ispao iz knjige“ (Pozorište lutaka Niš), „Tobi“  (Teatar za deca i mladinci Skopje), „Džejms i džinovska breskva“  (Dječje kazalište Branka Mihaljevića Osijek) „Crvenkapa“  (Pozorište mladih  Novi Sad), „Ivica i Marica“ (Narodno Pozorište „Toša Jovanović“ Zrenjanin i mnoge druge.

Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici jedan je od najznačajnijih festivala u regionu koji više od četvrt veka okuplja stvaraoce koji su svoj rad posvetili najmlađima. Sa fokusom na lutkarstvu ali i sa prostorom za druge umetničke forme, Festival kontinuirano doprinosi promociji i razvoju pozorišta u Srbiji.

Za 28. Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici prijavljeno je 130 predstava iz 31 zemlje sveta: od Indije, Indonezije, Izraela, Irana, Kine, Brazila, Meksika, preko Nemačke, Mađarske, Češke, Rusije, Poljske, Italije, Letonije, Estonije, Austrije, Belgije, Portugala, Ukrajine, Francuske, Austrije, Bugarske, Rumunije, do Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Srbije, itd. U pitanju su lutkarske i dramske predstave, od tradicionalnih tehnika i tema, do savremenih i aktuelnih, od klasične književnosti za decu i narodnih mitova do svakodnevnih problema sa kojima se sada susrećemo. Dominiraju male predstave limitirane finansijskim mogućnostima i prilagodljive uslovima scenskog izvođenja. Sve više je predstava bez teksta, oslonjenih isključivo na svetlosno-zvučne efekte, scenski pokret, animaciju lutaka i njihov univerzalni jezik gesta i pokreta.

Prošle godine su nagrade “Mali princ” dodeljene dramaturgu i reditelju Vladimiru Andriću i bugarskom reditelju Slavču Malenovu, dok je posthumna nagrada za život posvećen stvaralaštvu za decu pripala glumcu i reditelju Zoranu Lozančiću.  Među dobitnicima nagrade, koju Festival dodeljuje od 2000. godine, između ostalih su bili i Branka Veselinović (2019), Zoran Hristić (2016), Minja Subota (2015), Timoti Džon Bajford (2014), Branko Milićević Kockica (2007), Ljubivoje Ršumović (2006), i mnogi drugi ugledni stvaraoci za decu.

- U dodatku: slajd-fotografije, Ljudmila Konstantinova Hense i Jovan Caran -