* Makarska. Statistike kažu, da je bila u vreme "velike države" najomiljenije mesto za domaće turiste. Te činjenice vraćaju se i u ovo, novije doba

Romantika u suton na makarskim plažama u svom punom zanosu

     Budno pažena gorostasnim planinskim divom Biokovom, stešnjena brižljivo nesagledivim borovim šumama odmah u podnožju najveličanstvenije planine na Jadranu koju krasi i najviši vrh na moru, Sveti Jure (1862 m nadmorske visine) što se ponosno nadvisio nad svoj lepi grad, Makarskoj je priroda istovremno darivala duž celom rivijerom dugom 52 kilometra najudobnije, šljunčane plaže. Bog je tu poklonio sve - i za sve generacije. Dok romantika od svetionika na rtu Sveti Petar gde hiljade zaljubljenih parova svake godine ostavljaju u sve dužoj nisci zaključane katance ljubavi, do preko puta, Osejave, drugog makarskog poluostrva sveg od bleska - udzajmo se u to i dalje, nedodirnute prirode za čula sva.

Harmoniju starog-vekovno nedodirnutog i od svih vlasti sačuvanog jezgra grada i nove Makarske koja se sve širi, deli i spaja velelepni rt Sv. Petar u kojem su sačuvani ostaci nekadašnjeg grada Mucruma, preteče današnje Makarske

     Nije i potrebno Makarsku posebno reklamirati. No činjenice nas upućuju na ove rubrike na našem portalu o tom gradu koji deluje mnogo šire, veće, nego što to sam broj stanovnika i kazuje. No nije samo letnji turizam ovde moguć, poput većine drugih morskih gradova i turističkih centara. Upravo Biokovo daje i zimi te šanse onima koji nešto više vole zimu no leto. Botanički vrt je posebna priča, a njega je svojevremeno u ovom nacionalnom parku-planini, zajedno sa stotinama plahovitih i prelepih divokoza, u suri kamen te starogromadne planine usadio duša Makarske, fra Jure Radić.

Udobne sitno-šljunčane plaže su jedno od najvećih prirodnih bogatstava Makarske i čitave rivijere

     A naš prijatelj, prijatelj i Novog Radio Sombora. rođeni Makaranin, Ivo Lovreta još je jedan stanovnik ovog grada (blago njemu mnogi bi rekli :-) ) koji nam za naš portal šalje kombinaciju ovih fotografija koje su pred vama. Tako se i oni najmlađi, koji još nisu pohodilu Makarsku i njenu čuvenu Rivijeru, mogu uveriti u ovdašnji čudesni sklad - karakteritstike sva četiri godišnja doba a sva stopljena kao u jedno. Uostalom, svetski naučnici su odavno utvrdili da je najbistrije more na Mediteranu upravo tu, uz jedno od bisera Makarske rivijere, mesto Promajnu, nekoliko kilometara severno od Makarske, putem Omiša prema Splitu. 

Neko je u kamenu uklesao SFRJ - nostalgija se pobeđuje

     Dakako, Jugosloveni su kao domaći turisti u doba tadašnje države, bili najčešći turisti odlaženjem na letovanje u Makarsku što se čitavog Jadrana tiče pa je Makarska poptimila epitet metropole ili "glavnog grada" domaćeg turizma. Nebrojeni se sećaju svojih prvih ljubavi uz nišku grupu Galija i uz njihove pop-hitove, ples "telo uz telo" u kampu pretežno za mlade, "Goran - Savinja" u središtu Velike plaže... ili... uz emotivne resitale jedne od najpopularnijih kantautorki, Novosađanke Ljiljane Petrović  koja je solo uz svoju akustičnu gitaru svakog leta, tu blizu svetionika, razgaljivala srca na improvizovanoj letnjoj pozornici od snova. A u vreme sadašnjem u kojem živimo, poput refrena poznatog hita, "Sve se vraća, se plaća" - sve više gostiju i Makarskoj se iz Srbije vraća. Stara prijateljstva između onih "iskusnijih" turista i njihovih dugogodišnjih domaćina u gradu podno Biokova su lako obnovljena, a srdačnost makarsku upoznali su poslednjih deceniju, i oni mlađi, pa se Makarskoj i narednog leta vraćaju. Sudeći po navedenim činjenicama, tako je to još više eskaliralo i tokom ovog, turističkog leta.

Zimske čari i tokom najhladnijeg dela godine, u ovoj letnjoj turističkoj prestonici mogu da privuku i one koji više naginju zimskim čarolijama što deluju posebno i neobično, naročito uz morske talase i hridi

     Našem prijatelju Ivi Lovreti, kao do sada kako smo objavljivali albume i njegovog sugrađanina - takođe frenda Novog Radio Sombora, Božidaru Dijanu - a objave će ići i nadalje (kao i o drugim turističkim centrima, kako na hrvatskom Jadranu, tako i drugde, odakle nam god drage čitateljke i čitaoci pošatelje fotografije), još jednom velika hvala. Prvenstveno hvala, na trajnom prijateljstvu. Pa... i nostalgiju na taj način pobeđujemo. Zajedno je "lečimo". Kako za nekim dobrim prošlim vremenima, tako još jače sada, ponovnim susretima.

Naš prijatelj i prijatelj Novog Radio Sombora Ivo Lovreta, Makaranin, autor ovih fotografija

Beleži: Ekipa Novog Radio Sombora

Fotogalerija:

Makarske čarolije i magije

Iz kamena ovde najšarlokijie cveće raste

Među brojnim čuvenim makarskim plažama izdvaja se i popularni Nugal, do kojeg vas vodi ugodnih 40-tak minuta lepe šetnje rekreativnog tipa, kroz raskošnu šumu Osejava

Plaže u Makarskoj preovladaju najfinijim, sitnim šljunkom, ali i oni koji vole da "kombinuju" kupanje i izlaganje Suncu na drugi način, priroda poklanja i stene do kojih se sasvim lako i pristupačno silazi i stiže

Evo još malo makarske zime... :-) takođe, sa svojim neobičnim a za more zaista retkim doživljajima

Još jedna panorama sa mora na Makarsku i njene uvale

I tu priči nikad nije kraj - jer priču, romantika nastavlja...

Objavljeno u Turizam

- Završetak projekta BIO IDEA na čistom plavom Dunavu i najava novih projekata -

* Sigurna kuća Sombor, Centar za socijalni rad i Udruženje žena BIO IDEA kroz međusektorsku saradnju nastoje da maksimalno aktiviraju žene seoskih naselja Zapadnobačkog okruga. Seoske žene kroz realizaciju zajedničkih projekata stekle su potrebna znanja i veštine i dolaze do poslova koji će im omogućiti boju egzistenciju. Sa druge strane njihovom aktivacijom rešavaju se i dublji društveni, ekološki  i socijalni problemi.

Sigurna kuća Sombor nastoji da inovativnim socijalnim uslugama smanji uzroke nastajanja nasilja u porodici, što se postiže radom na terenu, a ne samo smeštajem žrtava porodičnog nasilja u Sigurnu kuću. Višegodišnja saradnja sa civilnim sektorom doprinela je sprovođenju niza projekata. - Uspešno smo završili projekat BIO IDEA na čistom plavom Dunavu koji je finansijski podržala Ekumenska inicijativa žena iz Omiša, što nam je posebno važno jer smo sa tim projektom napravili i regionalnu saradnju koja se nastavlja već u septembru studijskom posetom Bosni Hercegovini radi posete ženskim organizacijama koje se bave ekonomskim osnaživanjem žena žrtava nasilja - kaže Tamara Savović, rukovodilac Sigurne kuće u Somboru.

Direktor Centra za socijalni rad Sombor Mihajlo Škorić prepoznao je važnost međusektorske saradnje na ekonomskom osnaživanju žena u seoskim sredinama jer njihovom aktivacijom rešavamo i pitanja socijalnih usluga (zapošljavanja i samozapošljavanja teže upošljivih kategorija te primaoca socijalne pomoći preko javnih radova kroz poslove brige za stara lica) i dao podršku da se aktivno nastavi sa aktivnostima na formiranju klubova za starije osobe u seoskim sredinama. Centar je već započeo aktivnosti na mapiranju potencionalnih korisnika ove usluge.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je među prioritete u 2018. god postavilo i osnaživanje CSR po uzoru na sistem socijalne zaštite Evropske unije, ne samo za primarnu ciljnu grupu nego i za širi socijalno-ekonomski status celokupnog stanovništva.

Veoma bitan primer međusektorske saradnje je izgradnja dečijeg igrališta i uređenje dvorišta Sigurne kuće koje sprovodi BIO IDEA kroz projekat „I šarena... i zelena... i  sigurna kuća Sombor“ koji sufinansira Ministarstvo građevinarstva, saobračaja i infrastrukture. U dvorištu Sigurne kuće biće postavljene ljuljaške, njihalice, patkice i konjići, školska tabla... biće uređene staze i prilazi, a sve će biti predato kao donacija Sigurnoj kući u cilju poboljšanja uslova života korisnica smeštaja za žrtve porodičnog nasilja.

JKP Zelenilo će ozeleniti i cvetnim zasadom urediti dvorište, ali pozivamo i sve u našoj zajednici da nam se pridruže u ovim aktivnostima - podvlače u somborskoj Sigurnoj kući. Projekat će biti zaokružen u oktobru kada u Kući planiraju da pozovu sve devojčice i dečake Sombora na otvaranje igrališta, kako deca smeštena u Sigurnoj kući nikad ne bi bila sama.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* U Beogradu, u Medija centru, u ponedeljak 30. jula održana je prezentacija rezultata projekta Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije "Ravnopravno - osobe sa invaliditetom u političkom životu"

Projekat je sproveden u cilju jačanja političkog učešća osoba sa invaliditetom u Srbiji kroz unapređenje ostvarivanja građanskih i političkih prava i društvenu uklјučenost OSI. Projekat je sproveden u Beogradu, Kragujevcu i Somboru.

Ovaj projekat započet je 2017. godine uz finansijsku podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbije i uz podršku i saradnju sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Srbije

U ime Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Sombor, prezentaciji je prisustvovala Julijana Čatalinac sa Jovankom Bakić, personalnom asistentkinjom.

Izvor: Julijana Čatalinac

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Osobe sa invaliditetom

* BeFem feministički kulturni centar poziva na pete Letnje feminističke susrete mladih seoskih žena koji će biti održani u petak, 29. juna u Bačkom Monoštoru s početkom u 15 časova. Susreti se održavaju u sklopu Eko muzičkog festivala Regenaracija Dunava. Letnji feministički susreti mladih seoskih žena imaju za cilj da povećaju vidljivost i promociju različitih ženskih inicijativa koje nastaju na selu i menjaju ritam života u lokalnim zajednicama u Srbiji

Mlade žene se suočavaju sa brojnim problemima i izazovima u seoskim zajednicama. Često izrazito tradicionalno i patrijarhalno, selo sužava mogućnost za lični i profesionalni razvoj mlade žene. Na selu, žene su ekonomski, a i na svaki drugi način ugroženije nego žene u gradu. Češće su izložene nasilju koje ne smeju da prijave, a uzrok tome je njihova marginalizacija i nevidljivost, navode u redovima organizatora ovih Susreta.

BeFem feministički kulturni centar već pet godina nastoji da podrži udruživanje žena na selu i da prikaže značaj ženskog savezništva za suprotstavljanje tradicionalnim okvirima u kojima žena na selu ne uživa samostalnost i prostor za nezavisnost. Povezujući se sa lokalnim inicijativama, otkrivale smo čitava ženska savezništva, koja uspevaju da stvarnost menjaju, čine boljom i drugačijom, otvorenom za razlike, kažu. U toku realizacije ovih programa one su se srele i započele rad, obostranim procesom učenja sa pojedinkama ili grupama žena koje su inovatorke u svojim zajednicama, a koje nisu uvek bile otvorene i spremne za njih. Kroz rad pojedinki i grupa u kojima deluju ove mlade žene su pokazale kako su vojvođanska sela postala mesta feminističke akcije, u kojima se kroz njihov rad i aktivizam menja i slika šire lokalne zajednice.

Letnji feministički susreti su jednodnevni događaj koji promoviše ženska prava, predstavlja primere ženskog aktivizma i solidarnosti ženskih grupa. Jedan od ključnih ciljeva jeste da žene iz seoskih zajednica iznova govore o važnosti snage ženskog prijateljstva i razmene znanja, kao i kontinuiranog učenja koje pokreće promene.

Ove godine Letnji feministički susreti mladih seoskih žena organizovani su u saradnji BeFema, Hajnrih Bel Fondacije i UG Podunav iz Bačkog Monoštora.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Rodna ravnopravnost

* U Centru Zdravka Društva za borbu protiv raka u Somboru, 11. i 12. maja organizovan dvodnevni seminar iz oblasti psihoonkologije uz podršku Internacionalnog kluba žena 

- Slika koja govori više od reči -

Tema je bila psihoonkologija – edukacija stručnjaka koji pružaju psihosocijalnu podršku obolelima od raka. Učesnici seminara bili su psiholozi koji rade u velikim onkološkim centrima, u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici, Kliničkom centru u Podgorici, psiholozi i socijalni radnik koji rade u Opštim bolnicima u Zrenjaninu i Somboru, kao i psiholozi koji su angaživani u udruženjima onkoloških pacijenata u Somboru i Leskovcu. 

Edukaciju je vodila doc. dr sci Tamara Klikovac, klinički psiholog i porodični psihoterapeut. O duhovnosti u bolesti procesu isceljenja je govorio Prezviter Branislav Šijačić.

Rezime ovog uspešnog skupa je niz predloga:

  • Uvažavati stres kao šesti vitalni znak (prema National Comprehensive Cancer Network vodiču /NCC/ SAD od 2010. Koristiti distres skalu u svakodnevnom radu kao alat za procenu jačine stresa (Vitalni znaci su temperatura, puls, disanje, arterisjki pritisak, bol, stres).
  • Preporuka za razvijanje mreže psihologa koji su obučeni u radu sa onkološkim pacijentima kroz sve segmente zdravstvene zaštite (tercijerna, sekundarna, primarna). Tako će biti omogućena bolja psihološka podrška onkološkim pacijentima u mestu prebivališta tokom i po završetku lečenja. Potrebno i međunarodno umrežavanje psihologa koji se bave psihoonkologijom.
  • Potreba za povećanjem broja psihologa u onkološkim centrima i onkološkim odeljenjima u našoj zemlji a u skladu sa svetskim, izgradnja tima u čijem sastavu je psiholog, psihijatar, socijalnih radnika u onkološkim centrima, a na manjim odeljenjima sa manjim brojem kreveta jedan psiholog/socijalni radnik.
  • Podržana je inicijativa pokretanja  i organizovanja posebne specijalizacije iz oblasti psihoonkologije koja nedostaje  u našoj zemlji.
  • Predložena edukacija psihologa iz primarne zdrvstvene zaštite (domovi zdravlja) koji se bave različitim poslovima prema opisu posla psihologa u domovima zdravlja, a najmanje psihoonkologijom, dok je onkološkim pacijentima potrebna stručna pomoć. Posebno je neophodan obučeni psiholog u sklopu službi kućne nege koje su nosioci palijativne nege i lečenja.
  • Potrebno je i u našem zdravstevnom sistemu standardizovati saopštavanje dijagnoze maligne bolesti (KO/KADA/GDE/KAKO SAOPŠTAVA DIJAGNOZU i ko pruža neposrednu prvu psihološku podršku).
  • Potrebno je unaprediti saradnju između zdravstvenih institucija i udruženja pacijenata.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

* Povodom sećanja na 24. mart 1999. godine, delegacije Grada i Prvog centra za obuku Vojske Srbije u Somboru, položile su cveće na spomenik žrtvama ratova 1990-1999. godine, u Parku heroja

- U Somboru je  pre 19 godina, 24. marta, pala prva žrtva brutalne NATO agresije, a u Jugoslaviji je do prestanka agresije, palo još oko 2500 žrtava koje ne smemo nikada zaboraviti. Hrišćanski je opraštati i sećajući se Hristovih reči i mi možemo oprostiti, ali ne smemo nikada da zaboravimo nevine žrtve brutalne NATO agresije - rekao je prim. dr Zoran Parčetić, predsednik Skupštine grada Sombora, nakon što je sa pomoćnicima gradonačelnice Borisom Bulovićem i Mirkom Bezbradicom položio venac na spomenik žrtvama ratova 1990-1999. godine.

Na spomenik u somborskom Parku heroja venac polaže delegacija Prvog centra za obuku Vojske Srbije

Na spomenik žrtvama ratova 1990-1999. godine cveće je položila i delegacija Prvog centra za obuku Vojske Srbije u Somboru u sastavu: zamenik komandanta Prvog centra za obuku potpukovnik Slobodan Stanković, major Nebojša Mijailović i potporučnik Marko Pandurica.

Delegacija Grada je danas (23. mart 2018.) venac položila i na spomenik zastavniku Radovanu Mediću, na Velikom pravoslavnom groblju u Somboru, prvoj žrtvi NATO agresije.

Delegacija Grada Sombora položila venac i na spomenik žrtvama ratova 1990-1999. u Parku heroja

U subotu, 24. marta, delegacija Grada, pripadnici Vojske Srbije, porodica zastavnika Medića i udruženja koja čuvaju sećanje na žrtve NATO agresije, cveće će položiti i na spomen obeležje u krugu kasarne Prvog centra za obuku VS u Somboru.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…