Prikazivanje članaka po tagu borba

* Na današnjoj sednici Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 donete su nove odluke u vezi sa sprečavanjem širenja koronavirusa, koje će važiti od petka 17. jula na čitavoj teritoriji Republike Srbije:

- Zabranjena su okupljanja na javnim mestima u zatvorenom i otvorenom prostoru za više od 10 ljudi;
- Za vreme boravka na javnim mestima, između okupljenih mora postojati distanca od 1,5 metra, odnosno svaka osoba mora zauzimati minimum 4 kvadratna metra;
- Zaštitne maske su obavezne u zatvorenom prostoru i javnom prevozu;
- Zaštitne maske obavezne su i na otvorenom prostoru, na mestima na kojima nije moguće obezbediti rastojanje od 1,5 metar, poput redova ispred prodavnica, apoteka, autobuskih i voznih stajališta i slično. Na svim ostalim javnim mestima na otvorenom prostoru preporučuje se nošenje zaštitnih maski.
Grad Sombor apeluje na sve građane da poštuju sve donete mere, kao i da se ponašaju odgovorno i vode računa o svom i zdravlju svojih najbližih.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Međunarodno udruženje za borbu protiv raka počelo je 2019. godine trogodišnju kampanju pod sloganom „Ja sam, ja hoću” kojom se podseća da pojedinac i zajednica mogu da doprinesu smanjenju globalnog opterećenja malignim bolestima

Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 18,1 miliona ljudi i registrovano je 9,6 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2018. godini. Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.

Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji, ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem. Primer su zemlje ubrzanog ekonomskog razvoja gde su u prošlosti najučestaliji bili maligni tumori koji su posledica infekcije. Sada se u ovim zemljama češće javljaju oni tipovi malignih bolesti koji se dovode u vezu sa stilom života i koji su učestaliji u industrijski razvijenim zemljama. Uprkos toj činjenici  i dalje  hronične infekcije učestvuju u nastanku malignih tumora sa 15-20%, odnosno 16%. Procenat je manji od 5% u razvijenim zemljama i prelazi 50% u subsaharskoj Africi (npr. infekcija HPV-om i visoka stopa obolevanja od raka grlića materice). Preventivni programi u razvijenim zemljama doveli do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih lokalizacija raka, kao što su rak pluća (primer, kod muškaraca u Severnoj Evropi i Severnoj Americi) i rak grlića materice, ali novi podaci pokazuju da se i dalje većina zemalja još suočava sa povećanjem apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti koji se kasno dijagnostikuju i zahtevaju dugotrajno lečenje i negu.

Globalno opterećenje rakom u svetu

Prema procenama u 2018. godini gotovo polovina novih slučajeva malignih bolesti i više od polovine smrtnih slučajeva od raka u svetu se registrovalo u Aziji, delom je to posledica i činjenice da na ovom kontinentu živi skoro 60% svetske populacije. U Evropi, koja čini samo 9,0% svetske populacije, registrovano je 23,4% novih slučajeva raka i 20,3% smrtnih slučajeva od malignih bolesti. Za razliku od Evrope u Americi, koja čini 13,3% svetske populacije, registrovano je 21,0% novoobolelih i 14,4% umrlih od raka. Za razliku od drugih kontinenata veći procenat smrtnih slučajeva od raka u odnosu na procenat novootkrivenih slučajeva je registrovan u Aziji (57,3%; 48,4%) i Africi (7,3%; 5,8%,) što se može se dovesti u vezu sa većim učešćem određenim lokalizacijama raka koje imaju lošiju prognozu, slabo preživljavanje i u mnogim zemljama u Aziji i Africi postoji ograničeni pristup zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju.

Vodeće lokalizacije raka u svetu

Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Ove tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu.

Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,5 % svih novih slučajeva raka i 22% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Potom slede karcinom prostate (13,5%) i kolorektalni karcinom (10,9%). Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,2% svih novootkrivenih slučajeva raka ) i vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15%), a slede ga rak pluća (13,8%) i rak debelog creva (9,5%).

Opterećenje rakom u Srbiji

U Srbiji je tokom 2016. godine od svih malignih tumora obolelo 40. 241 osoba ( 21.126 muškaraca i 19.115 žena). Iste godine od raka je umrlo 21.526 osoba oba pola, 12.253 muškaraca i 9.273 žene. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, kolonu i rektumu, plućima i grliću materice.

Maligni tumori pluća i bronha vodeća su vodeća lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok obolevanja i  umiranja među ženama sa dijagnozom raka. Tokom 2016. godine u Srbiji od raka bronha i pluća obolelo je 6.546 osoba (4.519 muškaraca i 2.027 žena) i umrlo je 5.335 osoba oba pola (3.848 muškaraca i 1.507 žena).

Rak dojke najčešći je maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena. U Srbiji je 2016. godine od malignih tumora dojke obolelo je 4.395 i umrlo 1.713 žena.

Maligni tumori debelog creva i rektuma u našoj zemlji druga su po učestalosti lokalizacija raka u obolevanju i umiranju kod muškaraca, odnosno treći po učestalosti u obolevanju i u umiranju od malignih tumora kod žena. Od malignih tumora debelog creva i rektuma obolele su 4.373osobe (2.733 muškarca i 1.640 žena) i umrlo je 2.587 osoba oba pola (1.600 muškaraca i 987 žena).

Rak grlića materice je tokom 2016. godine bio četvrti po učestalosti maligni tumor u obolevanju i šesti po učestalosti u umiranju među našim ženama. Dijagnoza raka grlića materice je postavljena iste godine kod 1.239 žena, dok je 453 žene umrlo od ove vrste malignog tumora.

Treći po učestalosti maligni proces među našim muškarcima lokalizovan je na prostati. Tokom 2016. godine od raka prostate novoobolelo je 2.214 muškaraca i umro je 981 muškarac.

Srbija se prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka svrstava među 40 zemalja Evrope u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja (nalazi se na 12. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na drugom mestu odmah posle Mađarske). Procenjene stope obolevanja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena.

Muškarci u Srbiji su u srednjem riziku obolevanja od svih malignih tumora, u odnosu na muškarce u zemljama Istočne i Zapadne Evrope, kao i u odnosu na muškarce u Sloveniji i Hrvatskoj. Za razliku od muškaraca, žene u Srbiji su u višem riziku obolevanja od svih malignih tumora, odmah posle žena u Zapadnoj i Severnoj Evropi. Takođe, procenjena stopa obolevanja kod žena u Srbiji, je viša u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana. Razlog ovome mogu biti više stope obolevanja od raka grlića materice i malignih tumora bronha i pluća u odnosu na prosečne procenjene stope obolevanja od ovih oblika raka u Evropi.

Za razliku procenjenih stopa obolevanja, Srbija je, odmah posle Mađarske zemlja u kojoj su registrovane stope umiranja od svih malignih tumora kod oba pola među najvišim u Evropi. Procenjene stope umiranja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena. Žene u Srbiji su odmah posle žena u Mađarskoj u visokom riziku umiranja od svih malignih tumora, osim kože. Razlog ovome je činjenica da su stope umiranja od raka grlića materice i raka dojke kod žena u Srbiji među najvišima u odnosu na prosečne procenjene stope umiranja od ovih oblika raka u drugim zemljama Evrope.

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće je uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak 40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.

Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.

U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje planira promotivno edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znaka malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. Takođe je veoma važno boriti se protivi mitova, dezinformacija i zabluda u vezi sa malignim bolestima, jer odlaganje i/ili izbegavanje ranog otkrivanja, adekvatnog lečenja i nege, dovodi do lošijeg ishoda po zdravlje. Neophodno je osnažiti čitavu zajednicu, kako bi se kreiralo javno mnjenje protiv diskriminacije ljudi obolelih od malignih bolesti, kako na radnom mestu, tako i u zdravstvenom sistemu, kao i u čitavom društvu.

Izvor: Zavod za javno zdravlje Sombor

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Poslednjeg novembarskog ponedeljka (25. novembar) biće održana manifestacija povodom važnog datuma, Svetskog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Istovremeno, događaj će imati humanitarni cilj: priredićemo, po prvi put, humanitarnu aukciju knjiga - u svrhu pomoći mladoj Somborki Dragani Prosinger (31) koja boluje od rođenja od dečje i cerebralne paralize koristeći invalidska kolica

~ . ~

Početak je u 18 časova, u velikoj sali Gradske kuće u Somboru, uz logističku podršku Gradske uprave grada Sombora. Naravno, ulaz je slobodan. Dobrodošli su svi ljudi dobre namere za koje znamo da ih u somborskoj i široj regiji ima mnogo, naročito kada su ovako plemeniti momentu u pitanju. Ove godine, u našem Regionu, u gradovima koji su se opredeli da obeleže ovaj datum, među kojima je i Sombor, programi će proticati pod motom: "Pesničkom rečju - STOP nasilju nad ženama".

Potrudili smo se da pripremimo i raznovrstan kulturno-umetnički kao i sportski program koji će, prirodom događaja, imati svoju simboliku. Naši gosti-već i domaćini iz Subotice, članovi rukovodstva SKOR-a (Saveza književnika u otadžbini i rasejanju) biće zajedno sa nama i donose nam više od 70 knjiga u svrhu humanitarne aukcije. Predsednik subotičkog ogranka ove masovne organizacije književnika, Jasmin Ademović i potpredsednici, Ivana Papeš Bogosavljev i Marjan Vig, daće i sopstvenu snažnu poruku optimizma uz simpatičnz komunikaciju sa publikom. Potrudili smo se da sakupljamo gotovo svakodnevno što više knjiga, do sada ih u ovu svrhu ima više od trista. Ujedno je to i dalji poziv svim pojedincima, organizacijama, udruženjima, da daju i svoj doprinos doniranjem bar jedne knjige.

Profesor Zoran Kovačić, čiji rad takođe pratimo, daće isto tako svoju poruku. Podsetimo i to da je ovaj, naš mladi saradnik i prijtelj, magistrirao specijalnu edukaciju i rehabilitaciju za osobe sa teškoćama u mentalnom razvoju na Univerzitetu u Beogradu (Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitiju a ovom prilikom pripremio je posebnu temu kojom će na popularan način da pruži doprinos obeležavanju Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama.

Pomozimo kupovinom knjiga Dragani da ode na lasersku operaciju: potrebno 3 hiljade evra, do sada sakupljeno oko 10 odsto, ićićemo sa našim humanitarnim aukcijama knjiga i sličnim javnim popularnim priredbama do kraja, sve dok ne sakupimo dovoljno sredstava za ovu mladu i vrednu osobu itekako potrebnu našoj zajednici

U velikoj sali Ggadske kuće biće još puno vrednih naslova knjiga, po popularnim početnim cenama, sve u cilju da Dragani što pre pomognemo i da budu sakupljena sredstva, za njen odlazak na drugu lasersku operaciju što pre, s ozbirom da će na taj način biti dat doprinos, verujmo njenom daljem boljem stanju. Dragana je podsetimo, već master diplomirani pravnik, završava i studije psihologije, trenutno je zbog nauke sa majkom koja joj je jedini pratilac, u Beogradu i svima upućuje srdačne pozdrave, na sreću, puna je nade, optimizma i pozitivne energije. Pomozimo joj i još jednom pokažimo solidarnost.

Zašto će progam koji smo pripremili imati svoju simboliku? Zato što će predstavnici nekoliko sportskih klubova dati prikaz samoodbrane žena u najneprijatnijim situacijama. Tako će nam se pridružiti uspešne sportistkinje iz Kluba borilačkih sportova Galaktik Sombor, koje će sa svojim trenerima demonstrirati elemente samoodobrane. Takođe, biće tu i one najmlađe, koje su već ostvarile prve svoje pobede na zvaničnim takmičenjima i turnirima, članice Karate kluba "Dušan Staničkov" Sombor, takođe sa svojim trenerima. 

Somborska družina pesnikinja i pesna Poetsko igralište koje vodi bard somborske književnosti, mr Milenko Popić, isto tako će kazivati svoje stihove. Đaci jedne od najuspešnijih muzičkih škola u Srbiji, Srednje i osnovne muzičke škole "Petar Konjović" značajno će upotpuniti program. Iznenađenje pripremaju i naša uspešna kulturno-umetnička društva, "Đurđevak" iz Kljajićeva i "Vuk Karadžić", Čonoplja.

Podsetimo i to, da se svuda u svetu 25. novembar obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Prvi put je ustanovljen 25. novembra 1981. godine u Bogoti, u znak sećanja na sestre Mirabel koje su brutalno ubijene u Dominikanskoj Republici 1960. godine. Datum su prihvatile Ujedinjene nacije 1990. godine, kada je službeno potvrđen kao "međunarodni dan eliminacije nasilja nad ženama".

Na taj dan Ujedinjene nacije, vlade i humanitarne organizacije širom sveta pozivaju sve društvene aktere da se uključe u aktivnost čiji je cilj da bude sprečeno nasilje nad ženama.

Organizatori somborskog dešavanja na sam dan, 25. novembra (18 časova, velika sala Gradske kuće) su Udruženje Podium i Novi Radio Sombor.

Molbu mlade somborske doktorantkinje Dragane Prosinger možete pročitati ukoliko to do sada niste, i u rubrici koju smo objavlili 17. avusta ove godine, na linku:

http://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/3218-molba-mlade-somborske-doktorantkinje-dragane-prosinger-za-sredstva-za-vaznu-operaciju-od-bolovanja-decije-i-cerebralne-paralize

Dobro nam došli i svima hvala na odzivu.

Vaš Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 2", izdavača Novog Radio Sombora, zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2019. godinu.

* U Narodnoj biblioteci ''Miodrag Borisavljević'' u Apatinu, u ponedeljak, 18. novembra održano predavanje na temu ''Značaj uključivanja u aktivnosti zajednice osoba sa smetnjama u razvoju''

Publika s pažnjom sluša predavanje imajiću priliku da postave Kovačiću pitanja

Organizator predavanja bio je apatinski ogranak Društva za borbu protiv raka, Sombor. Predavač ove izuzetno zanimljive i korisne teme bio je prof. Zoran Kovačić, master defektolog iz oblasti specijalne edukacije i rehabilitacije osoba sa teškoćama u intelektualnom razvoju.

Uz korisne savete stručnjaka, Kovačić nas je upoznao sa trenutnim nivoom participacije osoba sa smetnjama u razvoju u aktivnosti zajednice, a svi prisutni zaključili su da ovaj proces mora da bude još bolji i adekvatniji.

Pažljivo saslušao svakog ko je želeo da podeli sopstveno iskustvo: prof. Zoran Kovačić

Kovačić posebno naglašava važnost razvijanja servisa podrške za ova lica, a koja se ogledaju u njihovom zapošljavanju i stanovanju.

Nakon predavanja, razvila se izuzetno prijatna i delotvorna diskusija, gde su prisutni imali mogućnost da pitaju Kovačića sve ono što smatraju važnim, ali i da prenesu sopstvena iskustva iz neposrednog okruženja.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor