Prikazivanje članaka po tagu biblioteka

* Najnovija vest u Somboru: Knjižara Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ od poslednjeg februarskog ponedeljka ima novu adresu

Naime u ponedeljak, 24. februara 2020. po najsavremenijim uslovima opremljen je novi prostor centralne gradske knjižare u Somboru. Zatekli smo sa saradnicima tokom preseljenja, i direktoricu Natašu Turkić: - Svi smo naravno, složno i ovoga puta zasukli rukave. Naši sugrađani od sada imaju još bolju mogućnost da u prostorijama precizno po oblastima i opredljenjima, dođu do knjige koju žele - rekla nam je Turkić.

Knjižara Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" utemeljena ja sada, odmah u početku ulice Avrama Mrazovića sa desne strane (umesto u dvorištu sa glavne ulice, do sada). Radno vreme ostaje isto, 8-19 od ponedeljka do petka i subotom od 8-13 časova. Dobrodošli u novi lepi kutak knjižare sa oko 2.500 naslova, među kojima su stalne popularne akcije - poručuju zaposleni u ovoj ustanovi kulture u Somboru, najstarije te vrste u Vojvodini koja je prošle godine obeležila jubilej 160 godina postojanja.

S. Stričević

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

*  U sredu, 19. februara, sa početkom u 18 časova na Dečijem odeljenju Gradske biblioteke “Karlo Bijelicki” u Somboru održana je Izložba dečijih radova pod nazivom “Nacrtaj svoju idealnu školu” u organizaciji prestižne internacionalne Fondacije “Rejmond Nikole Trast” sa sedištem u Velikoj Britaniji.

Ovo je prvi dogadjaj u Somboru koji je organizovan na ovaj način. Predstavljeni su radovi iz tri škole, gostiju iz Osnovne škole “Posavski partizani” iz Obrenovca, Studija stranih jezika Linqua Sombor, kao i Osnone škole “Avram Mrazović” iz Sombora. Antonija Nađ Kosanović, gradska većnica za oblast sporta, dece i omladine, imala je čast da otovori ovu izložbu.

Antonija Nađ Kosanović, gradska većnica za oblast sporta, dece i omladine, na otovaranju izložbe

Osnivač fondacije, dr Christine Hilchenko je na srpskom jeziku pozdravila goste, dok je mr, dipl. oligofrenolog Zoran Kovačić, inače profesor u školi “Vuk Karadžić” ukratko prezentovao organizaciju, kao i saradnju između Velike Britanije i Srbije kroz kratke priče-slajdove o Fondaciji.

Obraćanje dr Christine Hilchenko na srpskom jeziku

Humanitarna fondacija „Rejmon Nikole Trast“ (The Raymond Nicolet Trust) je osnovana u decembru, 2018.godine. Rejmon Nikole je bio nekadašnji zamenik glavnog i odgovornog urednika francuskog dnevnog lista L’Est Républicain. Njegova karijera mu je omogućila brojna putovanja i svedočenja o mnogim neravnopravnostima u svetu protiv kojih se borio sa svim žarom. Uglavnom se fokusirao na pomoć ugroženoj deci i siročadi gde je god mogao.

mr Zoran Kovačić prezentuje rad fondacije

Osnovna misija fondacije je poboljšavanje obrazovnja, rada i boravka u školskim ustanovma u Srbiji, kao i pružanje finansijske podrške za nabavku školske opreme, Napomenuto je da u svom timu organizacija ima stručnjake koji se bave obrazovanjem dece sa smetnjama u razvoju i autističnim spektrom poremećaja, što nas dovodi do jednog od glavnih ciljeva fondacije, a to je  pomoć učiteljima, nastavnicima i profesorima da uspešnije sprovode inkluzivnu edukaciju. Fondacija se takođe  bavi organizovanjem besplatnih obuku za nastavnike, kao i  onlajn kurseva.  Organizovala je i nekoliko velikih  donatorskih akcija u Engleskoj na na kojima je skupljena velika količina školske opreme za pomoc školama u Srbiji.

Muzičko-zabavni program začinili su učenici  Muzičke škole ”Petar Konjović”, a đaci škole “Vuk Karadžić” svojim prigodno pripremljenim petominutim igrokazom. Bila je to pesma popularne pevačice Šakire "Waka Waka"

 Učenici  Muzičke škole ”Petar Konjović” 

 

Đaci škole “Vuk Karadžić” u izvođenju pesma popularne pevačice Šakire "Waka Waka"

 

Posetioci su ovom prilikom mogli da razgledaju 50 radova koji su pristigli na konkurs “Nacrtaj svoju idealnu školu” Nagrade pobdenicima iz Sombora uručili su dr Christine Hilchenko i mr Zoran Kovačić.

 

Donosimo i imena učenika radova koja su se potrudila da uđu u uži izbor za sticanje vrednih nagrada:

 

*Maja Paučinac                                   

Studio stranih jezika “Linqua”, Sombor

*Maša Lukić                                                                                                    

Studio stranih jezika “Linqua”, Sombor

*Dunja Korica                                                                                               

  Studio stranih jezika “Linqua”, Sombor

*Milica Galetin                                                                                       

 Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

*Zoran Lugumerski                                                                                

 Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

*Sofija Cvetković                                                                                    

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

*Marina Knežević

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

*Strahinja Čalmić

 Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

*Anđelina Tešić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Mia Radenković 

Studio stranih jezika “Linqua”, Sombor

Rina Božičković

Studio stranih jezika “Linqua”, Sombor

Holo Robert

Studio stranih jezika “Linqua”, Sombor

Dušica Bukva

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Tea Terzin

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Petar Draganov

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

 

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Olga Brcanski

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Luka Golub

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Aleksa Radanović

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Lara Zujić

 Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Dunja Došen

 Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Jovan Đomba

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Lena Spasić

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Hana Matošević

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Laura Manc

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Todor Hadži-Ristić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Ema Bajić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Veljko Ilić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Teodora Stošić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Nina Rančić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Uroš Blažić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Sara Pašić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Relja Rosić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Filip Jovanović

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Luka Nikolić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Vuk Rančić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Gabrijela Jović

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Anđela Ilić

 Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Mia Eror

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Despot Zlatkov

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Anđelija Nedeljković

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Milan Rajković

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Nemanja Grozdanović

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Vuk Timotić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Andrijana Tomić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Mladen Marković

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Galerija fotografija

 

 

 

All photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

 

 

dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

 

 

Objavljeno u Prva vest

* Književni susreti pod nazivom „S našim piscima“ biće održani u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, 12. i 14. juna u 18 časova

Prvo veče, u sredu, 12. juna, biće posvećeno stvaralaštvu, protkanom somborskim temama, akademika Mira Vuksanovića, književnika, nekadašnjeg upravnika Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, Biblioteke Matice srpske i sadašnjeg upravnika Biblioteke SANU, povodom izlaska njegogove knjige „Nasamo s Milanom Konjovićem“.

Druge večeri, u petak, 14. juna, biće predstavljen autorski portret Saše Radojčića, pesnika, književnog kritičara, esejiste, prevodioca i profesora filozofije umetnosti na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. U protekloj nedelji ovenčanog nagradom „Venac Laze Kostića“.

Razgovor sa gostima, obe večeri, vodiće književni kritičar iz Beograda, Mileta Aćimović Ivkov.

Inja Firanj

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Četvrti „Somborski književni festival" biće održan u petak i subotu, 10. i 11. maja u organizaciji Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki" i uz podršku Skupštine grada Sombora, Kulturnog centra „Laza Kostić“ i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama

~ . ~

Program Somborskog književnog festivala:

Petak, 10. maj - Galerija Kulturnog centra "Laza Kostić", Laze Kostića 5

18:30 - Svečano otvaranje Festivala

19:00 - razgovor i čitanje: Bojana Stojanović Pantović, Marko Pogačar i Dragan Bošković (o autorima govori Branislav Živanović, razgovor vodi Tamara Babić)

*****

Subota, 11. maj - Galerija Kulturnog centra "Laza Kostić", Laze Kostića 5

18:30 – dodela nagrade na Konkursu za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina Milošu Petriku

19:00 – razgovor i čitanje: Mihajlo Pantić, Vladislav Bajac i Ljubica Arsić (o autorima govori Dragan Babić, razgovor vodi Tamara Babić)

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* U saradnji sa kompanijom „Meteor komerc“ d.o.o iz Sombora i Opštom bolnicom „Dr Radivoj Simonović“, počev od 1. maja ove godine, svakoj prvorođenoj devojčici i svakom prvorođenom dečaku u mesecu, Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" u Somboru kako je i najavljeno, počinje da daruje paket koji sadrži tri knjige za najmlađi uzrast i igračku, a majke dobijaju porodičnu člansku kartu biblioteke „Karlo Bijelicki“ za godinu dana

Zanimljivo osmišljen plakat koji prati akciju

Na ovaj način najstarija ustanova kulture u gradu koja baš ove godine obeležava redak jubilej, 160 godina postojanja i uspeha, želi da obrati pažnju roditeljima, o tome koliko je važno da svoje mališane od samog rođenja upoznaju sa knjigama...najpre čitajući im naglas, čime podstiču razvoj jezičkih veština dok se ujedno stvara posebna veza između mališana i odraslog - koji mu čita.

Nataša Turkić, direktorka Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" i Jeca Ilić, generalni direktor Kompanije Meteor Komerc u Somboru, posetili su u somborskom porodilištu ovog prvog majskog petka i prvu decu rođenu u maju, već u samom početku dakle, za mnoge najlepšeg meseca u godini, devojčicu Saru Lazendić i dečaka Fillipa Moravčića, i njihove majke.

Domaćin dragim gostima, Đurđa Badovinac, glavna sestra u Opštoj bolnici "Dr Radivoj Simonović", izražava zadovoljstvo. - Neizmerno hvala na tome što su direktorka biblioteke i direktor Meteor Komerca, sa darovima, obišli baš prvu devojčicu i prvog dečaka rođenih u ovom maju, u našem porodilištu a isto tako i zbog toga što su usrećile majke i prijatno ih iznenadile ovim lepim i originalno osmišljenim gestom. 

- Moram da priznam da je na ovu ideju prvo došla Gradska biblioteka u Somboru i direktorica Nataša, tako da kada je to predložila, meni kao direktoru Meteora, ja ne samo da nisam dilemu o tome da li treba da učestvujemo, nego smatram da je izuzetna čast učestvovati u jednoj ovakvoj akciji, i u svim ovim vremenima takva kakva jesu, to je samo jedan mali doprinos svemu onome o čemu vrlo često pričamo ali nikada ili vrlo retko smo u prilici da uradimo i nešto konkretno - kaže Jeca Ilić, čelni rukovodilac somborske Kompanije Meteor Komerc. - Ovo je možda jedan mali znak pažnje prema rođenim bebama i prema njihovim roditeljima, isto tako i prema bolnici, ali mislim da ćemo skrenuti pažnju da bi tako trebalo u perspektivi svi da se ponašaju. Poseban je osećaj i ovde je zaista prijatno biti, posebno je zadovoljstvo sve ovo doživeti, tako da ne samo da je u pitanju nešto što ćemo mi u ime Kompanije Meteor Komerc ovde darivati, nego pre svega neko ko može ovde da čestita kada vidi da među prvima, rođenjem malog Filipu i Sarie, njihovim roditeljima da poželi sve najbolje što se može poželeti, već je to dovoljno opravdanje za sve ono što smo do sad učinili.

Direktorka biblioteke Nataša Turkić je podvukla da bi ova akcija trebalo da zaživi trajno i da bude nastavljena već u sledećoj godini. - Ovo je tako da kažem, "pilot-projekat", s obzirom da je ovo prvi put, prvi mesec u kojoj smo uručili ove poklone, pa ćemo da nastavimo akciju do kraja godine. Imamo obećanje i od strane direktora bolnice da će se i bolnica uključiti još sa nekim "poklončićima", što bi nam bilo zaista izuzetno drago, a Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" je došla na ovu ideju pre svega zato što smo radili jedno istraživanje prošle godine i rezultati tog istraživanja govore da mladi sve manje i manje čitaju, što je prilično zabrinjavajući podatak iako Sombor se tu negde još uvek dobro kotira - i kada je članstvo u pitanju. Ali jednostavno, u vremenu tehnologija, svih ovih koje nas aktuelno orkužuju, deca su više sa telefonima u rukama, sa tabletima, i pred kompjuterima nego što su sa knjigom u ruci. A knjiga je najbolji drug svakog od nas i to od samog rođenja. Dakle, majke su te na kojima je sada glavni zadatak da svojoj deci čitaju iz ovih prelepih knjiga koje su dobile i, naravno kasnije, kada već stasaju malo, kada počnu da odrastaju, da ih dovode kod nas u biblioteku, da deca rastu uz knjige jer, svet mašte koji knjiga nudi je zaista, zaista nepregledan- zaključuje Nataša Turkić.

Modeli za plakat, koji prate akciju, bili su inače, kako kažu oni koji su došli na ovu plemenitu ideju, u somborskoj biblioteci, preslatki blizanci Daša i Filip, za fotografiju je zaslužna Ila Hajnal, a za dizajn plakata Dejan Podlipec.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* U Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ u Somboru, pretposlednjeg aprilskog utorka, na Svetski dan knjige (23. april) održano je pred prepunom salom Dečijeg odeljenja veoma uspešno književno veče, posvećeno poznatom srpskom piscu Svetislavu Basari

Prepuna sala dečijeg odeljenja somborske biblioteke

Povod ovom događaju koji je zainteresovao veliki broj Somboraca, jeste poslednja u nizu četrdesetak Basarinih knjiga do sada, "Atlas pseudomitologije", objavljena krajem prošle godine, u izdanju Službenog glasnika i saizdavaštvu sa Institutom za javnu politiku iz Beograda.

Uvodničarka je bila Nataša Turkić, direktorka biblioteke "Karlo Bijelicki", insitutcije kulture koja i na ovaj način simbolično kruniše redak jubilej, 160 godina postojanja, uspeha i rada biblioteke, u sledu niza daljih događaja tokom ove godine.

Svojevrstan, neobičan "somborski model" promocija - neobičan ugao fotoobjektiva

Sticaj okolnosti je hteo da baš popularni književnik bude protagonista u Somboru na sam praznik njenog veličanstva knjige, koji se u čitavom svetu obeležava 23. aprila. 

Sam naziv,"Atlas pseudomitologije", dovoljno provocira na još jednu pažnju čitalaca dobnitka NIN-ove nagrade iz 2006. godine i brojnih drugih najviših književnih priznanja u zemlji inostranstva - Pa sad, zavisi od očekivana, da li će neko očekivati da nađe nešto što nije već nigde nije mogao naći, što nije tačno - rekao nam je na improvizovanoj mini konferenciji za novinare uoči same tribine u dupke ispunjenoj sali dečijeg odeljenja, Basara.

Publika je s pažnjom pratila zanimljivo jednosatno izlaganje Basare i Arbutine

- Sve što se u ovoj knjizi nalazi, o čemu se piše, nisu nikave misterije, nikakve skrivene tajne, sve je to poznato, mada je nedovoljno poznato.

Budući da je to nedovoljno poznato, ja to nisam napisao u formi revizije istorije i već bih preciznije rekao, kao jednu hibridnu prozu. To je zapravo fikcija. Iz koje naravno može da se izvuče mnogo pouka, o fakciji, o fotografiji - napomenuo je poznati pisac.

* O značajnom somborskom datumu, Basara kaže:

- Eto retko baš koja varoš u Srbiji može da se pohvali ovako retkim jubilejom, 160 godina postojanja jedne uvažene bibioteteke, pa eto drago mi je baš sam protagonist ove važne godišnjice, i to još na današnji datum, Svetski dan knjige.

..................................................

Iz biografije

Svetislav Basara je rođen 21. decembra 1953. u Bajinoj Bašti. Njegovu majku Dobrilu kao devojčicu su usvojili Svetislav i Zorka Veizović, pa je po dedi dobio ime.

Dobitnik je više srpskih nagrada za književnost, a njegov roman „Fama o biciklistima“ (izdavač Dereta, Beograd) mnogi smatraju jednim najboljih romana devete decenije 20. veka.

Za roman Fama o biciklistima dobio je Nagradu „Željezare Sisak“.

Dobitnik je „Nolitove nagrade“ za knjigu Mongolski bedeker.

Sponatni Svetislav Basara - u spontanom razgovoru u kabinetu direktorke biblioteke neposredno pred književno veče u sali dečijeg odeljenja

Roman Uspon i pad Parkinsonove bolesti, u izdanju beogradske izdavačke kuće „Dereta“, doneo mu je Ninovu nagradu za roman godine 2006, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije za najbolju knjigu od 25 najčitanijih u mreži narodnih biblioteka Srbije u 2008. godini i nagradu „Laza Kostić“ 2007. godine.

Za roman Anđeo atentata, koji je objavila izdavačka kuća „Laguna“, dobio je 2015. godine nagradu Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović“ i nagradu „Isidora Sekulić“.

Prvi je dobitnik nagrade Fonda „Borislav Pekić“.

Kao kolumnista „Danasa“, dobio je 2010. godine nagradu „Stanislav Staša Marinković“. Njegov roman Majn kampf ušao je u najuži izbor za Ninovu nagradu 2012. godine.

..................................................

Činjenica je i na šta treba da obratimo pažnju da u nekim trenucima istorije kada govorimo o jednom širem istorijskom totalitetu, govorimo da je recimo teologija, sluškinja vlasti, kaže Petar Arbutina književnik, kritičar i urednik u izdavačkoj kući Službeni glasnik, približavajući ovo novo štivo Svetislava Basare. - Kasnije je istorija bila sluškinja vlasti, a u ovom slučaju mi možemo da pratimo puteve istorije nekih činjeničnih epizoda, dešavanja, odnosno onog trenutka kada se istorija pretvara u mitologiju, a mitologija u neku vrstu kolektivnog zanosa. Kolektivni zanos mnogo je gori nego kolektivni zločin i na taj način čitavo društvo učestvuje u kolektivnom zločnu mnogo više nego kada je taj zanos individualni i kada se iz njega može proizvesti nešto što možemo nazvati zločinom - izdvaja važnim Arbutina.

Tako da, Basara ovo što je uradio govori o tome da njtgovo delo možemo da podelimo na dva arhetipa: plastičnih fikcija, a drugi, da esejistički postavlja taj tok koji činjenično počiva u skladu sa nekom našom društvenom i istorijskom navikom. Ta knjiga spada među knjige koje pokušavaju da u jednom fikcionalnom toku izvuku ona najvažnija pitanja i na kraju krajeva ako treba a treba, i „poigrati se“ sa pojedinim važnim datumima. Uz to, pokušati da njima date jednu fikcionalnu pozdadinu, a nama bitnijim putevima ka istini.

Petar Arbutina: Kultura je navika; u Somboru je stvorena navika čitalačke publike

* Koliko u toj jednoj takvoj istini, predvođenoj sa imenom kao što je Basara, danas možemo da motivišemo mlade, u saremenom dobu tehnologije, da bismo sačuvali knjigu kao ipak autentično, izvorno bogatstvo?

- Knjiga će uvek opstati. Knjiga je koliko ja pamtim, a imam dovoljno godina da pamtim razne mene i razne periode, u percepciji književnosti i stalno je knjiga na neki način u krizi. Stalno je izdavački posao u nekakvoj vrsti regresije, međutim, činjenica je da će knjiga takva jeste uvek opstati. Ona će naravno zauzimati neke drugačije oblike, druge načine čitanja, ali suštinski neće promeniti svoju svrhu i neće promeniti odnos prema čitaocu. Tako da, da l' neko knjigu čita ne... ili u plastičnom smislu - neko čita na računaru, taj njegov, čitaočev suštinski sakralni odnos prema knjizi, se neće bitnije promeniti. U Americi su istraživali navike, čak i pamćenje kod ljudi koji knjige čitaju u elektronskoj formi. I onih koji čitaju klasičnu knjigu. I došli su do jednog zaključka koji prosto nije išao u prilog ni jednom ni drugom, dakle ni tezi o krizi knjige, ni tezi da je elektronsko čitanje knjige nešto što unižava knjigu. Tako da, čitanje nije u krizi, knjiga nije u krizi, jer pre svega savremena tehžnologija će uvek sačuvati nešto što je književnošću ostavljeno. Više su dakle cipele u krirzi, jer su obućari nestali, a pisci nisu.

* Sombor ima jedan poseban model, bez nekog velikog našeg „lokal patriotizma“, o činjenica je da smo prošle godine ovde smo imali rekord oko 200 dešavanja. Novi modeli bez „kasičnih velikih i dugih govorancija“ na tribinama odnosno književnim večerima, a Basara je inače mamac za publiku, da bi i drugi pisci možda njegovi naslednici, sledbenici, i kroz ovaj moderan „somborski model“ privukli što više publike, mladih recimo, koliko je to uticajno?

- Znate kako, ja mislim da sama činjenica što Sombor ima dvesta književnih dešavanja godišnje, znači više prosečno od jednog dana godišnje, govori o tome da se kod ljudi stvara navika. Da posećuju takve manifestacije, da se nađu ovde neposredno sa piscem, to je način. Nema, nema drugog načina. Ne možete bez obzira da svake godine dovedete jednog nobelovca, ako ne vredi... Kultura je navika, koja podrazumeva periodično ponavljanje, ponavljanje sadržaja koji su te vrste duhovne vrednosti duže, tako i bliže čitaocu. I to je slučaj i sa drugim umetnostima, sa muzikom, pazite, gde imate recimo dvesta koncerata, imate vrlo profilisanu publiku koja sluša muziku, bez obzira koliko neke pojedinačno promene bile važne – važno je da ih ima što više, da one kod ljudi stvore navike. Kad stvorite tu vrstu navike, onda stvorite i tu jednu vrstu kritičkog odnosa prema knjizi, i prema svemu tome što književnost znači. Samim tim, knjiga postaje integralni deo i sredine i pojedinca u njoj - zaključuje Arbutina.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Fotodoprinos:

~ . ~

Strana 1 od 7

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…