* U sredu, 26. septembra u Gradskoj biblioteci "Karlo Bijelicki" u Somboru predstavljena knjiga “Moj Everest – san i java”, Dragane Rajblović, koja se 2007. godine popela na najviši vrh sveta Mt. Everest (8850m) na Himalajima

Ovo je knjiga o ličnom iskustvu, ali ličnom iskustvu i doživljaju ženske osobe, koja je uz muške članove ekipe, provela brojne dane u baznom kampu dalekog Tibeta, čekajući povoljan trenutak za uspon na Everest.

I ne samo Everest (8850 m), opisan je i pohod na Čo Oju (8200 m), šesti vrh sveta, kao i sve planine koje su prethodile kao priprema za uspon na krov sveta.

Kao učesnik mnogih ekspedicija, prošla je i upoznala razne krajeve sveta, te je knjiga i putopis, gde prenosi svoje impresije o narodu Šerpasa, Tibetanaca i njihovoj istoriji.

Uz sve to, ovo je i planinarski priručnik, a na kraju se nalazi dodatak o aklimatizaciji i prilagođavanju organizma na velike visine.

Najvažnija poruka je, podsticaj i motivacija sadašnjim, ali i budućim generacijama, da je sve moguće, pa tako i ostvariti svoje snove.

Na promociji knjige, publika je imala priliku da pogleda i film o ekspediciji ,,Everest 2007’’.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

- - - - - - - - - -

* Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" u Somboru nastavlja originalan koncept postavljanja komentara svojih čitalaca na jednu od pročitanih knjiga. Ovoga puta izbor je na književnom delu Ralfa Rotmana "Mleko i ugalj" a komentar daje Ivan Prišing, penzioner:

Saznavati o Nemačkoj šezdesetih godina, izazovno je i budi sećanje svakoga od nas o sopstvenom odrastanju u tom vremenu.

Porodica pred prvim posleratnim mogućnostima. Roditelji imaju posao, ali tu su i alkohol i površna druženja, nevere, preseljenja sa sela u grad… ili samo nostalgija. Jer, ono pre je "uvek lepše".

Deca se ne snalaze. Nove mogućnosti i pubertetske godine čine ih vrlo nesigurnim. Roditelji kao uzori, izgubili su se u njihovom shvatanju. Oni žele više slobode, novca, aute…I gube porodicu.

Braća se rastaju kao obični znanci.

I siguran sam, da se to desilo i nama ovde. Sa malo više ili sa malo manje stresa i problema. U nijansama.

A ima i boljih puteva i vrednosti: ljubav, prijateljstvo, porodica, podrška, saosećanje…

Ili jednostavno, biti ČOVEK.

~ . ~

Nova KNJIGA NEDELJE (13 - 19. avgust)

* Dvadesettreći  naslov u okviru akcije Knjiga nedelje je Antičko pozorište Gvida Paduana iz Cliove edicije Ars. Preveo sa italijanskog Dušan Popović:

Sadržaji i tumačenja svih sačuvanih antičkih drama u jednoj knjizi.

Autor  je profesor uporedne i helenske književnosti na Univerzitetu u Pizi i veliki poznavalac grčkog i rimskog pozorišta, naročito njihovih tema, o čemu svedoči i ovo delo. Po načinu izlaganja slično je indeksima operskih i baletskih libreta, sa detaljnim prikazima svake drame po činovima. Posebno je  značajno u našoj sredini gde retko imamo priliku da vidimo autentično antičko pozorište. Čak i oni koji su studirali ili studiraju dramu, pronaći će u ovoj knjizi dragocene i nepoznate detalje.

Knjiga predstavlja pregled od Eshilovih Persijanaca, zaključno sa Senekinim Herkulom na Eti i Oktavijom. Osamdeset pet sačuvanih dela grčkog i rimskog teatra prikazano je u ovoj knjizi sa uverenjem da je antičko pozorište živi deo naše sadašnjice. Gvido Paduano je za svaku dramu prikazao njenu tematsku strukturu, glavne probleme i značajne motive. Prikazana su sva sačuvana dela Eshila, Sofokla, Euripida, Aristofana, Menandra, Plauta, Terencija i Seneke, a bogatstvo njihovih tema prepoznavaće se u delima kasnijih dramatičara, pre svega Šekspira, potom španskih i francuskih tragičara, zaključno sa operskim libretom koji svoje početke vezuje za antiku (Monteverdi Krunisanje Popeje, Perslova Didona i Enej itd).

Može se koristiti kao uvodnik za one koji ne poznaju antičko pozorište ali žele da budu obavešteni, ili kao podsetnik za čudesni svet antičkog teatra, nikad do kraja odgonetnutog niti otrgnutog od mita. Knjiga Gvida Paduana donekle će ublažiti  prazninu u ovakvoj literaturi na našem jeziku, naročito blistavim uvodom koji je sročen kao kraće predavanje. Ujedno i inspiracija pozorišnim rediteljima u uslovima nekog novog, bogatijeg teatra koji bi se vratio klasičnim vrednostima.

Antičko pozorište Gvida Paduana na Odeljenju za odrasle somborske biblioteke biće izložena od 13. do 19. avgusta 2018. godine.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* Za izuzuetno književno proleće-leto pobrinuli su se u somborskog Gradskoj biblioteci "Karlo Bijelicki". Raznovrsni sadržaji upotpunjeni su sa još dva programa tokom poslednjih desetak junskih dana

Nataša Turkić, direktorka GB "Karlo Bijelicki", najavljuje zanimljivo književno veče Borisa Bulatovića u društvu i književnika, prof. dr Saše Radojčića 

BULATOVIĆ: ZAŠTO JE "OKLEVETANA" SRPSKA KNJIŽEVNOST

Predstavljena je najpre knjiga Oklevetana književnost dr Borisa Bulatovića (utorak 19. jun). Knjiga "Oklevetana književnost: ideološki aspekti u kritičkom sagledavanju srpske književnosti i kulture krajem 20. i početkom 21. veka" rezultat je osmogodišnjeg istraživanja radova inostranih autora o srpskoj književnosti, koji su je, u kontekstu ratova vođenih devedesetih, ideološki čitali i tumačili.

Bulatović je na promociji rekao da od poslednje decenije dvadesetog veka, u znatnom segmentu inostrane akademske kritike preovlađuje takav način bavljenja srpskom literaturom koji estetsku relevantnost književnih dela ne uzima u obzir ili im važnost pridaje funkcionalizirajući njihov estetski domet kako bi se zatim predstavila i dokazala ideološka neprihvatljivost i opasnost čak i najznačajnijih srpskih proznih i pesničkih tvorevina i njihovih autora (Petra II Petrovića Njegoša, Ive Andrića, Vaska Pope, Dobrice Ćosića, Milorada Pavića, Slobodana Selenića, i drugih).

Publika je pomno pratila gosta Bulatovića na isto tako zanimljivom prostoru, prigodno za ovakvu priliku uređenoj verandi Dečjeg odeljenja somborske biblioteke

- Ova knjiga je veoma dragocena, jer brani našu stranu ne napadajući nikog drugog. Velika odbrana velike književnosti – rekao je Saša Radojčić. 

Boris Bulatović (1981), doktor književnih nauka, koji je u Novom Sadu uz Filozofski fakultet uporedo završio i Fakultet tehničkih nauka. Boraveći po pozivu na stipendiranim naučno-istraživačkim usavršavanjima na inostranim slavističkim institutima, živeo je u Beču, Gracu, Inzbruku, Getingenu, Bratislavi, Pragu i Segedinu. Učestvovao je na međunarodnim slavističkim konferencijama u Nju Orleansu, Filadelfiji, Kembridžu, Frederiktonu, Lavovu, Hong Kongu i Velikom Trnovu, kao i na skupovima iz oblasti ekonomije u San Hozeu, Madridu, Parizu i Kembridžu. Redovni je član Američkog udruženja za razvoj slavističkih studija, Britanskog društva za slavističke i istočno-evropske studije, zatim počasni član Srpskog književnog udruženja Miloš Crnjanski iz Stokholma, kao i predsednik Naučnog udruženja za razvoj srpskih studija i urednik časopisa Serbian Studies Research.

Saša Radojčić, Boris Bulatović i Nataša Turkić

 ~ . ~

MEDIJSKI PRIMAT ZVANI TVITER

* Potom je Gradska biblioteka Karlo Bijelicki predstavila i knjigu Tviter priče 2 (Kontrast, 2017) Dragana Babića (petak, 22. jun)

 Kratka priča, otkad postoji, pokušava da odgovori na nemoguće, oksimoronsko pitanje: koliko to kratko, zapravo, može biti dugo? Ne postoji ni dužinska mera, ni objektivan kriterijum, barem ne u književnosti, koji bi mogao da precizno, neporecivo odredi šta je to kratko, i koliko je to, a šta je to dugo, i koliko je to… Naznačenu granicu, bolje reći proporciju, međutim, u našem dobu neumoljivo određuju novi mediji, na prvom mestu Tviter.

 - Izvolite, imate 140 slovnih znakova, recite šta imate da kažete. Jezički fleševi Dragana Babića potvrđuju vajkadašnje pravilo da književnost preživljava i da se menja tako što apsorbuje sve vidove i forme ljudskog iskustva. U našem dobu to iskustvo komprimuje se u novim medijima, a svoj izraz, po milioniti put, ali uvek na nov način, pronalazi u minimalističkoj priči. I znate šta je paradoks? Time se vraća u drevnost, u prastaru igru duha, u predsokratovski fragment, u antičku sentencu, u poslovicu. Rečju, u jezgrovitu misao -

(Mihajlo Pantić)

 Dragan Babić osnovne i master studije završio je na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Bavi se esejistikom i književnom kritikom, član je uredništva časopisa Dometi i programski urednik Somborskog književnog festivala.

 Učestvovali: prof. dr Saša Radojčić, pesnik, kritičar, esejista i prevodilac, Tamara Babić, književni kritičar, Nataša Turkić, vd direktora Gradske biblioteke i autor.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* Оклеветана књижевност:

идеолошки аспекти у критичком сагледавању српске књижевности и културе крајем 20. и почетком 21. века (НУРСС, 2017)

Градска библиотека Карло Бијелицки организује представљање књиге Оклеветана књижевност: идеолошки аспекти у критичком сагледавању српске књижевности и културе крајем 20. и почетком 21. века  др Бориса Булатовића, награђене најпрестижнијом и најзначајнијом домаћом наградом у области друштвених наука Печат времена.

Борис Булатовић (1981), доктор књижевних наука, који је у Новом Саду уз Филозофски факултет упоредо завршио и Факултет техничких наука.

Боравећи по позиву на стипендираним научно-истраживачким усавршавањима на иностраним славистичким институтима, живео је у Бечу, Грацу, Инзбруку, Гетингену, Братислави, Прагу и Сегедину. Учествовао је на међународним славистичким конференцијама у Њу Орлеансу, Филаделфији, Кембриџу, Фредериктону, Лавову, Хонг Конгу и Великом Трнову, као и на скуповима из области економије у Сан Хозеу, Мадриду, Паризу и Кембриџу.

Редовни је члан Америчког удружења за развој славистичких студија, Британског друштва за славистичке и источно-европске студије, затим почасни члан Српског књижевног удружења Милош Црњански из Стокхолма, као и председник Научног удружења за развој српских студија и уредник часописа Serbian Studies Research.

Програм је заказан за уторак, 19. јун, у 18 сати, на тераси Дечјег одељења Градске библиотеке „Карло Бијелицки“.

(У случају лошег времена, програм ће бити одржан у сали Дечјег одељења Библиотеке).

~ . ~

- Naredno dešavanje: petak, 22. u 18 časova

- terasa Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke -

* Predstavljanje knjige Twitter priče 2 (Kontrast, 2017) Dragana Babića - u Gradskoj biblioteci Karlo Bijelicki

Kratka priča, otkad postoji, pokušava da odgovori na nemoguće, oksimoronsko pitanje: koliko to kratko, zapravo, može biti dugo? Ne postoji ni dužinska mera, ni objektivan kriterijum, barem ne u književnosti, koji bi mogao da precizno, neporecivo odredi šta je to kratko, i koliko je to, a šta je to dugo, i koliko je to… Naznačenu granicu, bolje reći proporciju, međutim, u našem dobu neumoljivo određuju novi mediji, na prvom mestu Tviter. Izvolite, imate 140 slovnih znakova, recite šta imate da kažete. Jezički fleševi Dragana Babića potvrđuju vajkadašnje pravilo da književnost preživljava i da se menja tako što apsorbuje sve vidove i forme ljudskog iskustva. U našem dobu to iskustvo komprimuje se u novim medijima, a svoj izraz, po milioniti put, ali uvek na nov način, pronalazi u minimalističkoj priči. I znate šta je paradoks? Time se vraća u drevnost, u prastaru igru duha, u predsokratovski fragment, u antičku sentencu, u poslovicu. Rečju, u jezgrovitu misao.

(Mihajlo Pantić)

Dragan Babić osnovne i master studije završio na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Bavi se esejistikom i književnom kritikom, član je uredništva časopisa Dometi i programski urednik Somborskog književnog festivala.

Učestvuju: prof. dr Saša Radojčić, pesnik, kritičar, esejista i prevodilac, Tamara Babić, književni kritičar Nataša Turkić, vd direktora Gradske biblioteke i autor.

Inja Firanj

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* Gradska biblioteka Karlo Bijelicki organizuje predstavljanje zbirke priča Bez “dragi moji” Lidije Ćirić, u četvrtak, 7. juna, u 18 časova, u sali Dečjeg odeljenja

Učestvuju: Nataša Turkić, vd direktora Gradske biblioteke, Milivoje Mlađenović, književni kritičar, Lidija Ćirić, autorka, a odlomke čita Sanja Marjanović.

“U najboljoj tradiciji srpske pripovedačke proze onog specifičnog beogradskog stila, nastala je njena knjiga priča ispovedne intonacije Bez „Dragi moji“. Lidija Ćirić izvanredno uspešno oblikuje najsitnije pojedinosti iz života glavne junakinje, jedne socijalno reprezentativne mlade žene ubilačkog nadimka Kili, nesvakodnevne stanovnice Čubure, nepopravljive popravljivačice sveta, a koja je, u stvari, “pozerka i najveći zajebant” kako ženskog tako i muškog sveta. Ćirićkine priče se ne uzdržavaju od „etičkog vrednovanja“, ali je to etičko vrednovanje dato u „ironičnoj inverziji“, što njenim pričama daje posebu estetsku vrednost.”

Milivoje Mlađenović

„Prividno antifeministkinja, a zapravo postfeministkinja, Lidija Ćirić u svojim provokativnim pričama ume da žari i pali seksi diskursom, ali i da bude smerna učiteljica porodičnih vrednosti. U svakom slučaju bez pardona, bez kompromisa sa književnim establišmentom, ona udara - kako bi rekao Rambo Amadeus - šakom u (čitalačku) glavu.“

Igor Perišić

..................

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* U organizaciji Regionalne kancelarije Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine u Somboru i Centra za kulturu Bunjevaca iz Subotice, u sridu, 23. maja u svečanoj županijskoj sali održano je predavanje „Tri i po vika bunjevačke pismenosti u Somboru i Bačkoj“. O najstarijim tragovima pismenosti somborski i bački Bunjevaca, od rukopisa i prvi štampani knjiga, do bunjevačke periodike, divanili su Milan Stepanović, publicista i zavičajni istoričar, Nevenka Bašić Palković, bibliotekar-savetnik i kustos iz Subotice i dr Vladimir Jerković, filolog

Svečanost su svojim prisustvom uveličali dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica NSBNM, Mirko Bajić, pridsidnik IO NSBNM i Silard Janković, član gradskog vića za oblast nacionalni manjina i saradnju s virskim zajednicama u Somboru i Nataša Turkić, direktorica Gradske biblioteke “Karlo Bijelicki” u Somboru.

Ovim je pridavanjom obilužena 350-ta godišnjica od najstariji tragova bunjevačke pismenosti u somborskoj varoši, al i na cilom prostoru Bačke, i 150-ta godišnjica od začetka bunjevačke periodike.

Prigodne tekstove, stihove i fragmente iz stari pisani dokumenata pročitali su Ružica Parčetić  i Antun Petrović:

Na kraju svečanosti, jedini postojeći primerak „Zomborskog pravog bunjevačko-šokačkog kalendara sa slikami“ za prostu 1882. godinu koji ne posiduje ni jedna gradska il matična biblioteka u Republiki Srbiji, darivan je Zavičajnom odiljenju somborske Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ koji je u ime bibilioteke primila i zafalila se direktorica biblioteke Nataša Turkić:

U muzičkom dilu programa pismom su razgalile maturantkinje sridnje muzičke škule “Petar Konjović” u Somboru – Milana Dabić, Milica Nenadić i Ana Parčetić:

Teskt na bunjevačkom ispisala nam koliginica: Ružica Parčetić

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

A evo i još malko slika: