* Književni susreti pod nazivom „S našim piscima“ biće održani u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, 12. i 14. juna u 18 časova

Prvo veče, u sredu, 12. juna, biće posvećeno stvaralaštvu, protkanom somborskim temama, akademika Mira Vuksanovića, književnika, nekadašnjeg upravnika Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, Biblioteke Matice srpske i sadašnjeg upravnika Biblioteke SANU, povodom izlaska njegogove knjige „Nasamo s Milanom Konjovićem“.

Druge večeri, u petak, 14. juna, biće predstavljen autorski portret Saše Radojčića, pesnika, književnog kritičara, esejiste, prevodioca i profesora filozofije umetnosti na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. U protekloj nedelji ovenčanog nagradom „Venac Laze Kostića“.

Razgovor sa gostima, obe večeri, vodiće književni kritičar iz Beograda, Mileta Aćimović Ivkov.

Inja Firanj

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Četvrti „Somborski književni festival" biće održan u petak i subotu, 10. i 11. maja u organizaciji Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki" i uz podršku Skupštine grada Sombora, Kulturnog centra „Laza Kostić“ i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama

~ . ~

Program Somborskog književnog festivala:

Petak, 10. maj - Galerija Kulturnog centra "Laza Kostić", Laze Kostića 5

18:30 - Svečano otvaranje Festivala

19:00 - razgovor i čitanje: Bojana Stojanović Pantović, Marko Pogačar i Dragan Bošković (o autorima govori Branislav Živanović, razgovor vodi Tamara Babić)

*****

Subota, 11. maj - Galerija Kulturnog centra "Laza Kostić", Laze Kostića 5

18:30 – dodela nagrade na Konkursu za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina Milošu Petriku

19:00 – razgovor i čitanje: Mihajlo Pantić, Vladislav Bajac i Ljubica Arsić (o autorima govori Dragan Babić, razgovor vodi Tamara Babić)

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* U saradnji sa kompanijom „Meteor komerc“ d.o.o iz Sombora i Opštom bolnicom „Dr Radivoj Simonović“, počev od 1. maja ove godine, svakoj prvorođenoj devojčici i svakom prvorođenom dečaku u mesecu, Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" u Somboru kako je i najavljeno, počinje da daruje paket koji sadrži tri knjige za najmlađi uzrast i igračku, a majke dobijaju porodičnu člansku kartu biblioteke „Karlo Bijelicki“ za godinu dana

Zanimljivo osmišljen plakat koji prati akciju

Na ovaj način najstarija ustanova kulture u gradu koja baš ove godine obeležava redak jubilej, 160 godina postojanja i uspeha, želi da obrati pažnju roditeljima, o tome koliko je važno da svoje mališane od samog rođenja upoznaju sa knjigama...najpre čitajući im naglas, čime podstiču razvoj jezičkih veština dok se ujedno stvara posebna veza između mališana i odraslog - koji mu čita.

Nataša Turkić, direktorka Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" i Jeca Ilić, generalni direktor Kompanije Meteor Komerc u Somboru, posetili su u somborskom porodilištu ovog prvog majskog petka i prvu decu rođenu u maju, već u samom početku dakle, za mnoge najlepšeg meseca u godini, devojčicu Saru Lazendić i dečaka Fillipa Moravčića, i njihove majke.

Domaćin dragim gostima, Đurđa Badovinac, glavna sestra u Opštoj bolnici "Dr Radivoj Simonović", izražava zadovoljstvo. - Neizmerno hvala na tome što su direktorka biblioteke i direktor Meteor Komerca, sa darovima, obišli baš prvu devojčicu i prvog dečaka rođenih u ovom maju, u našem porodilištu a isto tako i zbog toga što su usrećile majke i prijatno ih iznenadile ovim lepim i originalno osmišljenim gestom. 

- Moram da priznam da je na ovu ideju prvo došla Gradska biblioteka u Somboru i direktorica Nataša, tako da kada je to predložila, meni kao direktoru Meteora, ja ne samo da nisam dilemu o tome da li treba da učestvujemo, nego smatram da je izuzetna čast učestvovati u jednoj ovakvoj akciji, i u svim ovim vremenima takva kakva jesu, to je samo jedan mali doprinos svemu onome o čemu vrlo često pričamo ali nikada ili vrlo retko smo u prilici da uradimo i nešto konkretno - kaže Jeca Ilić, čelni rukovodilac somborske Kompanije Meteor Komerc. - Ovo je možda jedan mali znak pažnje prema rođenim bebama i prema njihovim roditeljima, isto tako i prema bolnici, ali mislim da ćemo skrenuti pažnju da bi tako trebalo u perspektivi svi da se ponašaju. Poseban je osećaj i ovde je zaista prijatno biti, posebno je zadovoljstvo sve ovo doživeti, tako da ne samo da je u pitanju nešto što ćemo mi u ime Kompanije Meteor Komerc ovde darivati, nego pre svega neko ko može ovde da čestita kada vidi da među prvima, rođenjem malog Filipu i Sarie, njihovim roditeljima da poželi sve najbolje što se može poželeti, već je to dovoljno opravdanje za sve ono što smo do sad učinili.

Direktorka biblioteke Nataša Turkić je podvukla da bi ova akcija trebalo da zaživi trajno i da bude nastavljena već u sledećoj godini. - Ovo je tako da kažem, "pilot-projekat", s obzirom da je ovo prvi put, prvi mesec u kojoj smo uručili ove poklone, pa ćemo da nastavimo akciju do kraja godine. Imamo obećanje i od strane direktora bolnice da će se i bolnica uključiti još sa nekim "poklončićima", što bi nam bilo zaista izuzetno drago, a Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" je došla na ovu ideju pre svega zato što smo radili jedno istraživanje prošle godine i rezultati tog istraživanja govore da mladi sve manje i manje čitaju, što je prilično zabrinjavajući podatak iako Sombor se tu negde još uvek dobro kotira - i kada je članstvo u pitanju. Ali jednostavno, u vremenu tehnologija, svih ovih koje nas aktuelno orkužuju, deca su više sa telefonima u rukama, sa tabletima, i pred kompjuterima nego što su sa knjigom u ruci. A knjiga je najbolji drug svakog od nas i to od samog rođenja. Dakle, majke su te na kojima je sada glavni zadatak da svojoj deci čitaju iz ovih prelepih knjiga koje su dobile i, naravno kasnije, kada već stasaju malo, kada počnu da odrastaju, da ih dovode kod nas u biblioteku, da deca rastu uz knjige jer, svet mašte koji knjiga nudi je zaista, zaista nepregledan- zaključuje Nataša Turkić.

Modeli za plakat, koji prate akciju, bili su inače, kako kažu oni koji su došli na ovu plemenitu ideju, u somborskoj biblioteci, preslatki blizanci Daša i Filip, za fotografiju je zaslužna Ila Hajnal, a za dizajn plakata Dejan Podlipec.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* U Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ u Somboru, pretposlednjeg aprilskog utorka, na Svetski dan knjige (23. april) održano je pred prepunom salom Dečijeg odeljenja veoma uspešno književno veče, posvećeno poznatom srpskom piscu Svetislavu Basari

Prepuna sala dečijeg odeljenja somborske biblioteke

Povod ovom događaju koji je zainteresovao veliki broj Somboraca, jeste poslednja u nizu četrdesetak Basarinih knjiga do sada, "Atlas pseudomitologije", objavljena krajem prošle godine, u izdanju Službenog glasnika i saizdavaštvu sa Institutom za javnu politiku iz Beograda.

Uvodničarka je bila Nataša Turkić, direktorka biblioteke "Karlo Bijelicki", insitutcije kulture koja i na ovaj način simbolično kruniše redak jubilej, 160 godina postojanja, uspeha i rada biblioteke, u sledu niza daljih događaja tokom ove godine.

Svojevrstan, neobičan "somborski model" promocija - neobičan ugao fotoobjektiva

Sticaj okolnosti je hteo da baš popularni književnik bude protagonista u Somboru na sam praznik njenog veličanstva knjige, koji se u čitavom svetu obeležava 23. aprila. 

Sam naziv,"Atlas pseudomitologije", dovoljno provocira na još jednu pažnju čitalaca dobnitka NIN-ove nagrade iz 2006. godine i brojnih drugih najviših književnih priznanja u zemlji inostranstva - Pa sad, zavisi od očekivana, da li će neko očekivati da nađe nešto što nije već nigde nije mogao naći, što nije tačno - rekao nam je na improvizovanoj mini konferenciji za novinare uoči same tribine u dupke ispunjenoj sali dečijeg odeljenja, Basara.

Publika je s pažnjom pratila zanimljivo jednosatno izlaganje Basare i Arbutine

- Sve što se u ovoj knjizi nalazi, o čemu se piše, nisu nikave misterije, nikakve skrivene tajne, sve je to poznato, mada je nedovoljno poznato.

Budući da je to nedovoljno poznato, ja to nisam napisao u formi revizije istorije i već bih preciznije rekao, kao jednu hibridnu prozu. To je zapravo fikcija. Iz koje naravno može da se izvuče mnogo pouka, o fakciji, o fotografiji - napomenuo je poznati pisac.

* O značajnom somborskom datumu, Basara kaže:

- Eto retko baš koja varoš u Srbiji može da se pohvali ovako retkim jubilejom, 160 godina postojanja jedne uvažene bibioteteke, pa eto drago mi je baš sam protagonist ove važne godišnjice, i to još na današnji datum, Svetski dan knjige.

..................................................

Iz biografije

Svetislav Basara je rođen 21. decembra 1953. u Bajinoj Bašti. Njegovu majku Dobrilu kao devojčicu su usvojili Svetislav i Zorka Veizović, pa je po dedi dobio ime.

Dobitnik je više srpskih nagrada za književnost, a njegov roman „Fama o biciklistima“ (izdavač Dereta, Beograd) mnogi smatraju jednim najboljih romana devete decenije 20. veka.

Za roman Fama o biciklistima dobio je Nagradu „Željezare Sisak“.

Dobitnik je „Nolitove nagrade“ za knjigu Mongolski bedeker.

Sponatni Svetislav Basara - u spontanom razgovoru u kabinetu direktorke biblioteke neposredno pred književno veče u sali dečijeg odeljenja

Roman Uspon i pad Parkinsonove bolesti, u izdanju beogradske izdavačke kuće „Dereta“, doneo mu je Ninovu nagradu za roman godine 2006, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije za najbolju knjigu od 25 najčitanijih u mreži narodnih biblioteka Srbije u 2008. godini i nagradu „Laza Kostić“ 2007. godine.

Za roman Anđeo atentata, koji je objavila izdavačka kuća „Laguna“, dobio je 2015. godine nagradu Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović“ i nagradu „Isidora Sekulić“.

Prvi je dobitnik nagrade Fonda „Borislav Pekić“.

Kao kolumnista „Danasa“, dobio je 2010. godine nagradu „Stanislav Staša Marinković“. Njegov roman Majn kampf ušao je u najuži izbor za Ninovu nagradu 2012. godine.

..................................................

Činjenica je i na šta treba da obratimo pažnju da u nekim trenucima istorije kada govorimo o jednom širem istorijskom totalitetu, govorimo da je recimo teologija, sluškinja vlasti, kaže Petar Arbutina književnik, kritičar i urednik u izdavačkoj kući Službeni glasnik, približavajući ovo novo štivo Svetislava Basare. - Kasnije je istorija bila sluškinja vlasti, a u ovom slučaju mi možemo da pratimo puteve istorije nekih činjeničnih epizoda, dešavanja, odnosno onog trenutka kada se istorija pretvara u mitologiju, a mitologija u neku vrstu kolektivnog zanosa. Kolektivni zanos mnogo je gori nego kolektivni zločin i na taj način čitavo društvo učestvuje u kolektivnom zločnu mnogo više nego kada je taj zanos individualni i kada se iz njega može proizvesti nešto što možemo nazvati zločinom - izdvaja važnim Arbutina.

Tako da, Basara ovo što je uradio govori o tome da njtgovo delo možemo da podelimo na dva arhetipa: plastičnih fikcija, a drugi, da esejistički postavlja taj tok koji činjenično počiva u skladu sa nekom našom društvenom i istorijskom navikom. Ta knjiga spada među knjige koje pokušavaju da u jednom fikcionalnom toku izvuku ona najvažnija pitanja i na kraju krajeva ako treba a treba, i „poigrati se“ sa pojedinim važnim datumima. Uz to, pokušati da njima date jednu fikcionalnu pozdadinu, a nama bitnijim putevima ka istini.

Petar Arbutina: Kultura je navika; u Somboru je stvorena navika čitalačke publike

* Koliko u toj jednoj takvoj istini, predvođenoj sa imenom kao što je Basara, danas možemo da motivišemo mlade, u saremenom dobu tehnologije, da bismo sačuvali knjigu kao ipak autentično, izvorno bogatstvo?

- Knjiga će uvek opstati. Knjiga je koliko ja pamtim, a imam dovoljno godina da pamtim razne mene i razne periode, u percepciji književnosti i stalno je knjiga na neki način u krizi. Stalno je izdavački posao u nekakvoj vrsti regresije, međutim, činjenica je da će knjiga takva jeste uvek opstati. Ona će naravno zauzimati neke drugačije oblike, druge načine čitanja, ali suštinski neće promeniti svoju svrhu i neće promeniti odnos prema čitaocu. Tako da, da l' neko knjigu čita ne... ili u plastičnom smislu - neko čita na računaru, taj njegov, čitaočev suštinski sakralni odnos prema knjizi, se neće bitnije promeniti. U Americi su istraživali navike, čak i pamćenje kod ljudi koji knjige čitaju u elektronskoj formi. I onih koji čitaju klasičnu knjigu. I došli su do jednog zaključka koji prosto nije išao u prilog ni jednom ni drugom, dakle ni tezi o krizi knjige, ni tezi da je elektronsko čitanje knjige nešto što unižava knjigu. Tako da, čitanje nije u krizi, knjiga nije u krizi, jer pre svega savremena tehžnologija će uvek sačuvati nešto što je književnošću ostavljeno. Više su dakle cipele u krirzi, jer su obućari nestali, a pisci nisu.

* Sombor ima jedan poseban model, bez nekog velikog našeg „lokal patriotizma“, o činjenica je da smo prošle godine ovde smo imali rekord oko 200 dešavanja. Novi modeli bez „kasičnih velikih i dugih govorancija“ na tribinama odnosno književnim večerima, a Basara je inače mamac za publiku, da bi i drugi pisci možda njegovi naslednici, sledbenici, i kroz ovaj moderan „somborski model“ privukli što više publike, mladih recimo, koliko je to uticajno?

- Znate kako, ja mislim da sama činjenica što Sombor ima dvesta književnih dešavanja godišnje, znači više prosečno od jednog dana godišnje, govori o tome da se kod ljudi stvara navika. Da posećuju takve manifestacije, da se nađu ovde neposredno sa piscem, to je način. Nema, nema drugog načina. Ne možete bez obzira da svake godine dovedete jednog nobelovca, ako ne vredi... Kultura je navika, koja podrazumeva periodično ponavljanje, ponavljanje sadržaja koji su te vrste duhovne vrednosti duže, tako i bliže čitaocu. I to je slučaj i sa drugim umetnostima, sa muzikom, pazite, gde imate recimo dvesta koncerata, imate vrlo profilisanu publiku koja sluša muziku, bez obzira koliko neke pojedinačno promene bile važne – važno je da ih ima što više, da one kod ljudi stvore navike. Kad stvorite tu vrstu navike, onda stvorite i tu jednu vrstu kritičkog odnosa prema knjizi, i prema svemu tome što književnost znači. Samim tim, knjiga postaje integralni deo i sredine i pojedinca u njoj - zaključuje Arbutina.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Fotodoprinos:

~ . ~

* Gradska biblioteka Karlo Bijelicki organizuje predstavljanje knjige Dreaming Danijele Milosavljević, u sredu, 20. marta, u 18 časova, u sali Gradske biblioteke (Dečje odeljenje, Trg cara Lazara broj 3)

О knjizi će govoriti: Мirјаnа Štеfаnicki Аntоnić i Snеžаnа Аlеksić Stаnојlоvić, recenzentkinje zbirke i Dаniјеlа Мilоsаvlјеvić, аutоrka.

U okviru programa nastupiće i Saša Milosavljević, bas klarinetista Srpskog narodnog pozorišta.

Domaćin večeri: Nataša Turkić, direktorica Gradske biblioteke Karlo Bijelicki.

~ . ~

Мirјаnа Štеfаnicki Аntоnić: „Knjiga kratkih priča neobičnog imena „Dreaming“ literaturni je prvenac Danijele Milosavljević (1965, Zrenjanin). Svoj naslov duguje prvoj priči u ovoj zbirci, duhu i filozofiji Aboridžina, izvornog naroda Australije, koji tvrde da se stvarni život zapravo nalazi u snovima. Da li je i spisateljičin stvarni život u snovima, odnosno u vremenu koje provodi u osmišljavanju i zapisivanju svojih priča?
Ko smo mi? Šta sanjamo? Da li su naši snovi životni? Treba li da budu? Zapisi koji šire poruku, prolazeći kroz Univerzum. Ljudi bi bili humaniji i bolji...

Danijela Milosavljević je staroslovenski vitez, ratnik, jaka osoba. Ovom knjigom prolazi kroz Veliku kraljevsku kapiju – Bogatirska vrata u Kijevu… kroz Kosmos, udvojivši svoje umeće stručnjaka za informacione tehnologije i spisateljice, koja je otelotvorenje obilja duhovne lepote…"

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=15969.0

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* Povodom Nacionalnog dana knjige, u četvrtak, 28. februara 2019. godine, Gradska biblioteka omogućava upis članova sa popustom od 50 odsto

~ . ~

Godišnja upisnina (GB "Karlo Bijelicki" Sombor):

Odeljenje za odrasle – 300,00 din.

– srednjoškolci, studenti i penzioneri – 250,00 din.

– porodična – 350,00 din.

Odeljenje za decu – 250,00 din.

– porodična – 300,00 din.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor