Prikazivanje članaka po tagu Zoran Stojiljković

Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", povodom predstojećeg značajnog datuma, 7. oktobra, Međunarodno dana dostojanstvenog rada, obratio se članovima i javnosti sledećim rečima:

~ . ~

Ovih dana mi se po glavi mota jedna misao Martina Lutera Kinga, simbola građanskog otpora i neposlušnosti, čoveka koji je život dao za viziju jednakih i dostojanstvenih ljudi.

Martin Luter tvrdi da svi mi lagano umiremo kao uspravna ljudska bića od onoga trenutka kada počnemo da ćutimo o stvarima koje su važne. Ćutimo o sreći, dostojanstvu i ljudskoj solidarnosti. Zažmurimo ili nervozno odmahnemo rukom na spominjanje socijalne pravde. Ili se upitamo na čemu je ili iz kog filma je ovaj lik koji nešto drobi o dostojanstvenom radu. Ili o slobodnim i fer izborima, recimo. Onoga trenutka kada izgubimo nadu i prestanemo da maštamo o boljem i pravednijem svetu postajemo tek mašine za preživljavanje. Hodamo po svetu kao zombi – mi smo mrtvaci na dopustu.

Ovih dana je 7. oktobar - Međunarodni dan dostojanstvenog rada. Mi u Srbiji obeležavamo ga decenijama već u stanju koje, da se poslužim parafrazom iz hrišćanskog nauka, obeležava odsustvo vere, nade i ljubavi i brige za druge. Briga za druge, drugo ime za solidarnost i empatiju, je i moto pod kojim sindikati u okviru Međunarodne konfederacije sindikata ove godine obeležavaju ovaj dan.

Dostojanstven rad je rad dostojan slobodnog čoveka. Najednostavnije rečeno, to je rad koji je ugovoren, dakle predvidljiv i koji se odvija pod unapred poznatim i prihvatljivim uslovima. Rad koji je osiguran i bezbedan u pogledu fizičkog zdravlja i rizika ali i na kome nas ne mobinguju i ne "gužvaju nam karakter". U gužvanje karaktera spada i šikaniranje, premeštanja i pretnje otkazima predstavnicima sindikata čija misija je da budu garanti i branitelji dostojanstvenog rada.

Naravno, dostojanstven rad je i samo onaj rad koji je na vreme plaćen i od koga se da pristojno živeti.

U istraživanjima kvaliteta života, odnosno društvenih pretpostavki sreće posao od koga može da se pristojno živi i koji ispunjava zadovoljstvom je prva pretpostavka za sreću.

Moje prvo pitanje je koliko u Srbiji danas ima ljudi koji su srećni zato što imaju dobro plaćeni posao koji ih čini ispunjenim i zadovoljnim? Jesmo li mi u tom pogledu zemlja nesretnih i uniženih?

Srbija je zemlja raširenog siromaštva i nejednakosti. Dostojanstvo i sreća teško idu sa siromaštvom. Siromaštvo po pravilu ne donosi ništa dobro. Kao u Brehtovom Dobrom čoveku iz Sečuana najstrašnija posledica siromaštva je dehumanizacija – pretvaranje čoveka u biće bukvalnog preživljavanja, u kome često nema mesta za dobrotu i brigu za druge.

Dostojanstvo je i život u svetu bez uniženja korupcijom i kiljentelizmom i partijskim zapošljavanjem. Jesmo li se mi to toliko ljudski unizili da kupovinu radnog mesta i pravljenje karijere partijskom knjižicom i novcem smatramo normalnim stanjem duha? Koliko su onda uverljivi apeli za ostanak u zemlji onih koji su njena budućnost ako su svi "provalili" da je ključni uslov za karijerno napredovanje partijska podobnost i lojalnost vođi a ne stručnost ?

Sreća je i čin ljudskog dostojanstva i mogućnost da se bude solidaran i empatičan, da se uživi u poziciju drugih i da se sa njima saoseća, odnosno da može da im se pomogne. Briga za druge je solidarnost dokazana na delu.

Vrednosti su to koje su, nažalost danas predmet podsmeha sem ako nisu politički i tržišno naplative i služe kao pokriće i oproštajnica za pohlepu - alavost što bi rekli naši ljudi.

Svest da su svi ljudi jednaki i smrtni dodao bih trebalo bi da vodi uzajamnosti. Ljudi su jednaki u svojoj neuporedivosti i različitosti i u svojim jednakim pravima i dostojanstvu. Priznatog ljudskog dostojanstva nema bez priznatog dostojanstvenog rada.

Da li treba dodati i da dostojanstva nema bez prava na kvalitetno obrazovanje, kao i zdravlje i zdravo životno okruženje?

Obrnuto, kako to tvrdi Ričard Senet, nejednakost i prekarnost gotovo pravolinijski vode u ljudsku udaljenost koja povratno uvećava nesreću i nejednakost. Nažalost termin prekaran, dakle nesiguran, nestabilan, bezperspektivni rad, odnosno prekarijat kao moderna forma proleterijata, su se odomaćili u našem rečniku i dominiraju našim radnim odnosima.

Naredna dilema je dakle koliko ljudi kod nas je u zoni dostojanstvenog a koliko u zoni prekarnog rada?

Vratimo se na kraju ovog apela za vraćanje dostojanstva radu, na brigu za druge usmerenu pre svega na one koji nemaju jednake mogućnosti.

Ovoga puta i na ograničenom prostoru neću se baviti brojnim manjinskim, marginalizovanim grupama koje svakako moraju biti predmet naše brige. Nešto ću reći o ženama koje su neravnopravna društvena većina.

Studije o položaju žena na tržištu rada Republike Srbije sprovedene u poslednjih nekoliko godina ukazuju na prisutnu rodno zasnovanu diskriminaciju a odnose se i na visoku stopu nezaposlenosti, manji stepen ekonomske aktivnosti i "patriotske pokušaje" povratku tradicionalnoj ulozi žene domaćice.

Najveći broj pritužbi koje Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković dobija odnosi se na tržište rada pri čemu je i pravo na materinstvo u pitanju, jer neretko žena posle porodiljskog bolovanja bude prebačena na niže radno mesto ili u najgorem slučaju, dobije otkaz.

Kakav licemer se mora biti kada se u takvoj situaciji može govoriti o demografskoj krizi i brizi za porodicu?

Da se vratimo na kraju na početak ove priče o dostojanstvu. Ako je Srbija zemlja uniženih ljudi lišenih nade da će ikada biti drugačije, hoćemo li, mi u Nezavisnosti ali i svi drugi, da ćutimo o tome i da se pomirimo sa tim ?

Medjska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

- Beograd, 3. jula (autorski tekst)

* Dva reprezentativna sindikata – Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” donela su odluku da ne učestvuju u radu Socijalno-ekonomskog saveta Srbije sve dok se ne reše problemi zaštite zaposlenih i članova sindikata koji su izloženi pritiscima i pretnjama. Ili će ključni problemi biti stavljeni na dnevni red pa ćemo imati efektivni socijalni dijalog ili nećemo učestvovati u njegovoj simulaciji i imitaciji

Višemesečni štrajk zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu i represija koja je usledila nakon njega praktično su samo povod za ovu odluku – kap koja je prelila čašu. U međuvremenu, pređen je put od pacifikovanja zaposlenih smanjivanjem njihovih prava, preko marginalizacije (praksa držanja socijalnog dijaloga na sporednom koloseku) do otvorenog pritiska i diktata nad zaposlenima i sindikatima. Diktat uključuje i pretnje otkazima, pritiske kroz iščlanjenje iz “nepodobnih” i forsiranje njihovog gubitka reprezentativnosti, uz istovremenu podršku i direktno formiranje podobnih, svojih sindikata.

Nemušta i nekoordinirana reakcija Vlade opravdano postavlja pitanje da li se radi i o sprezi interesa i (skrivenim) poslovnim vezama i aranžmanima? Kako objasniti inače ignorisanje poteza sopstvenog resornog ministarstva rada koje je pokušalo da kanališe konflikt.

Nezadovoljstvo ukupnim stanjem socijalnog dijaloga je dugo prisutno. Njega osim domaćih aktera konstatuju kritički i izveštaji Evropske komisije.

O njegovom stvarnom značaju za predstavnike vlasti, odnosno dometu i tretmanu (ne)obavezne gnjavaže rečito govori i (ne)prisustvo na sednicama SESa ministara u Vladi koji imaju realni kapacitet da odlučuju.

Cinično zvuči najnoviji primer (inače problematičnog) predloga Zakona o dualnom obrazovanju u visokom obrazovanju koji je skinut sa dnevnog reda Socijalno-ekonomskog saveta jer se na sednici nije pojavio predstavnik predlagača – Ministarstva prosvete. Predlog je nakon toga otišao na Vladu što je jedinstven primer nagrađivanja za neučešće.

Ne radi se, međutim, o izolovanim, pojedinačnim slučajevima već o jasnom scenariju i razvijenoj strategiji. Zakonski projekti, po pravilu, ili zaobiđu aktere socijalnog dijaloga, ili su predmet obrnutog redosleda donošenja ili se stavljaju “u promet” i na programirane javne rasprave a da nije prethodno postignut konsenzus na zajedničkim radnim grupama.

Pri tome na donete odluke nadproporcionalni uticaj imaju oni koji oficijelno ne sede na sednicama Socijalno-ekonomskog saveta, poput Saveta stranih investitora ili inostranih privrednih komora.

Sistemsko polazno slabljenje pozicije zaposlenih najbolje ilustruje član 51. Zakona o radu (2014) kojim se prošireno dejstvo kolektivnih ugovora uslovljava nemogućim uslovom da poslodavačka organizacija pokriva više od polovine zaposlenih u grani/sektoru. Da li onda čudi što ugovora nema u sektorima “realne” ekonomije. Od nemogućnosti da sklapaju kolektivne ugovore i štite zaposlene od “privremenih” smanjenja zarada i penzija do opravdanog pitanja čemu služe sindikati je samo jedan (polu)korak.

O pravosuđu i zaštiti radnih i sindikalnih prava možda najbolje govori sudbina 12 inicijativa koje je od 2012. godine Nezavisnost pokrenula pred Ustavnim sudom.

Istini za volju u ovoj praksi nema ničega novog što nije karakterisalo i ranije vlasti. Nove su razmere koje je zadobio politički klijentelizam i partijsko zapošljavanje koje nije ograničeno samo na javni sektor već se kroz praksu ostavljenih radnih mesta za potrebe lokalnih moćnika preliva u javno-privatna partnerstva i privatni sektor. Partijsko kreiranje zaposlenosti stoji iza ove neskrivene političke bahatosti i netolerancije.

Po pravilu se sopstvena sindikalna klijentela stvara u redovima onih koji treba da budu iz ugovornih aranžmana prevedeni u radni odnos. Država manje-više otvoreno u svim konfliktnim slučajevima staje na stranu vlasnika, osobito stranih kojima se izlazi u susret jer oni “ne vole da se petljaju” sa otkazima zaposlenima i zahtevima sindikata.

Posledično, na globalnom indeksu sindikalnih prava – godinama unazad dobijamo 4 što označava sistematsko kršenje sindikalnih prava. Ne radi se proizvoljnoj oceni već o složenom, kompozitnom indeksu koji se sastoji od 5 elemenata sa 97 pokazatelja. Njih upravo čine kolektivna prava zaposlenih na: (1) građanske slobode, (2) pravo na osnivanje sindikata, kao i prava na (3) sindikalne aktivnosti, (4) kolektivno pregovaranje i (5) štrajk.

Raspodela plena i dirigovano glasanje, kao i odvođenje na stranačko-državne manifestacije opasno premešta radne odnose u polje nedobrovoljne političke participacije. Naravno ni ranije nije bilo bitno drugačije ali ovoga puta iritira bahatost i nivo orkestracije antisindikalne klime.

Nećemo da budemo ikebana i da samo posmatramo sopstveno (od)umiranje.

Pozivamo sve autonomne sindikate, profesionalna udruženja, medije i NVO na solidarnost i podršku.

Solidarnost i autonomija i sloboda izbora i organizovanja su vrednosti koje se decenijama sistematski ubijaju, ali bez njih nema uspravnog hoda i ljudskog dostojanstva.

Zoran Stojiljković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
  • Na sindikalnom protestu “Veće plate - za opstanak i ostanak”, održanom povodom Međunarodnog praznika rada, zatraženo je da se u narednih godinu dana usvoji novi Zakon o radu i prosečna plata uveća na 72.000 dinara, a pojedini govornici najavili su uključivanje sindikata u političku borbu već na narednim izborima
  • Protest u Beogradu, kojem je prisustvovalo više od dve hiljade ljudi, organizovali su oba reprezentativna srpska sindikata, Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) 
  • Sindikalci su poručili vlastima i vlasnicima kapitala da “Srbija neće da bude zemlja jeftine radne snage”, a da je radnicima dosta siromaštva
  • Predsednik Saveza samostalnih sindikata Ljubisav Orbović rekao da je osim niskih plata jedan od najvećih problema sve veći odlazak mladih iz Srbije
  • Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljkovi nagovestio da bi ovo mogao da bude poslednji Prvi maj koji se obeležava na ovaj način i da će „sledeće godine biti drugačije“, bez preciziranja šta bi to moglo da znači

Na tradicionalnom, višedecenijskom sindikalnom protestu pod ovogodišnjim sloganom “Veće plate - za opstanak i ostanak”, održanom kao i uvek, 1. maja u Beogradu povodom Međunarodnog praznika rada, zatraženo je da se u narednih godinu dana usvoji novi Zakon o radu i prosečna plata uveća na 72.000 dinara, a pojedini govornici najavili su uključivanje sindikata u političku borbu već na narednim izborima.

Sindikalci su, noseći zastave i parole, poručili vlastima i vlasnicima kapitala da “Srbija neće da bude zemlja jeftine radne snage”, a da je radnicima dosta siromaštva. 

Među sindikalnim aktivistima bilo je i dosta mladih

– I danas se, kao i pre više od jednog veka, borimo za iste ciljeve - tri osmice. Ne poštuje se osmočasovno radno vreme i većina poslodavaca ne plaća prekovremeni rad. Mnoge kolege rade po 10 do 12 sati dnevno i za to, uglavnom, ne primaju nadoknadu, što je sramota za Srbiju i mora da se promeni - izjavio je predsednik Samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

Prema njegovim rečima, i minimalna, kao i prosečna zarada, koja je za 40 odsto niža od cene potrošačke korpe, nedovoljne su za život.

Okupljeno je više od 2.000 sindikalista a skup je pratilo više medijskih ekipa

Orbović je pohvalio odluku vlasti da pomogne građanima koji su se kreditno zadužili u švajcarskim francima i zatražio istu pomoć za one koji su morali ranije da odu u penziju, zbog čega su im doživotno uvedeni “kazneni penali”. 

– Oni su nepravedno kažnjeni iako su pošteno odradili svoj radni vek, ali su morali da odu u prevremenu penziju jer su proglašeni tehnološkim viškom - objasnio je Orbović.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković zatražio je da sindikati, umesto da svake godine 1. maja bezuspešno protestuju, oroče svoje zahteve, kao i da inistiraju na povratku kolektivnih ugovora u realnom sektoru, kojih godinama nema.

Predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković polaže cveće na grob Dimitriju Tucoviću

– Nemam razumevanja za to da za godinu dana minimalna zarada ne dostigne iznos minimalne potrošačke korpe, i da zarade mogu i moraju gore, jer se Srbija, deco, opasno prazni. Ja sam našem resornom ministru rekao - ako se ovako nastavi, ovde će ostati samo oni na vlasti, oni kojima je to u interesu i mi, koji nemamo gde - istakao je prof. dr Stojiljković.

Stojiljković je i napomenuo da “više nema živaca” da sedi u Socijalno-ekonomskom savetu jer su, iako su u saopštenjima sa tih sednica stvari predstavljene idealno, rezultati gotovo nikakvi.

On je nagovestio da bi ovo mogao da bude poslednji Prvi maj koji se u Srbiji obeležava na ovaj način i da će „sledeće godine biti drugačije“, bez preciziranja šta bi to moglo da znači.

Predstavnici, članovi i čelnici Pokrajinskog odbora UGS "Nezavisnost" AP Vojvodina neposredno pred polazak za Beograd i na tradicionalnom sindikalnom prvomajskom okupljanju u srpskoj prestonici (fotografije iznad i dole)

Na skupu se čulo da je moguće i uključivanje sindikata u političku borbu, kako bi bili ostvareni sindikalni zahtevi, te da bi već na narednim izborima mogla da se pojavi “jedna radnička lista”.

– Evo ja sam doneo jednu majicu. Prošlo je dvadeset godina od kako sam je obukao poslednji put. Mislim da više nije vreme da pričamo o osmicama, nego o pesnicama. Da vidim koliko ljudi ovde želi da podigne pesnicu u vis i kaže „dosta je bilo“. Možemo li mi bolje da vodimo Ministarstvo rada od bilo koje političke partije koja ga je vodila u poslednjih 20 godina? Ja mislim da možemo - rekao je Darko Šper, poverenik sindikata „Nezavisnost“ u Radio televiziji Vojvodine, pokazujući okupljenima majicu “Otpora”.

Za sada nije poznato da li je ulazak sindikata u političku borbu jedinstveni sindikalni stav ili je reč o pojedinačnim idejama.

Sindikalci su, nakon skupa na Trgu Nikole Pašića, prošetali ulicama do Slavije, gde su na spomenik Dimitriju Tucoviću položili cveće, istaknutom vođi i teoretičaru socijalističkog pokreta u Srbiji, jednom od osnivača Srpske socijaldemokratske partije 1903. (Pisao je za mnoge novine i časopise kao što su: Radnički novine, Život, Borba, Radnički list, Sloboda, Tergovački pomoci, Radnik, Die Neue Zeit, Vorvarts, Glas Sloboda, Radnički kalendari, Majski spisi)

U šetnji su učestvovali i pripadnici više komunističkih organizacija, a jedna od njih potpisana kao Komunistička partija Jugoslavije stavila je na spomenik i natpis „Ponosni i dosledni u nove pobede“. Pripadnici Nove komunističke partije Jugoslavije i Saveza komunističke omladine Jugoslavije nosili su transparent „Marksizam – Lenjinizam – Rušimo kapitalizam“.

U prvomajskoj povorci bili su i aktivisti Inicijative „Ne davimo Beograd“ koji su nosili zastave organizacije kojoj pripadaju.

Skup je okončan intoniranjem levičarske i radničke himne „Internacionala“.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

POVRATAK OTPISANIH

Poštovane koleginice i kolege, građani Srbije !

Godinama unazad prvomajska protestna šetnja ne uspeva da izađe iz rutine održavanja tradicije i postavljanja manje-više istih zahteva vlastima koje na njih reaguju tako što ih saslušaju i ignorišu. Istovremeno, oni prave svoje sindikate i zaposlene. Neće stati dok se ne ograniči partijsko zapošljavanje i zakonski ne zabrani prinudno izvođenje na skupove i manifestacije. Obraćamo se političkim akterima, pre svega onima iz vlasti a njima su, bez obzira na programe i predizborna obećanja, interesi kapitala i sopstvenog profitiranja od vlasti uvek bili jači od interesa zaposlenih i građana Srbije. Ništa se neće promeniti sve dok zaposleni i sindikati, građanke i građani i njihove organizacije i profesionalna udruženja udruženi ne počnu da prozivaju, oročavaju zahteve i mere učinke i traže odgovore i odgovornost. Da parafraziram Radoja Domanovića postali smo mrtvo more a vođe ostavili van svake kontrole. U međuvremenu, tri decenije tranzicionog lutanja i posrtanja ostavile su ogromnoj većini nas građanki i građana Srbije siromašenje i radnu i životnu nesigurnost i odsustvo nade i perspektive kao posledice.

I pred ovaj 1. maj, dan borbe za prava radnika, možemo konstatovati da niko ko je ovde u međuvremenu vladao ne može se pozvati na pozitivan rezultat, barem ne kada su u pitanju socijalna pravda i solidarnost. Razvojno, nismo još dostigli društveni proizvod iz daleke 1989. godine. Politike koje su se ovde vodile i nakon 5. oktobra bile su razorna mešavina servilnog ponašanja prema interesima korporativnog kapitala i „burazerske ekonomije" u korist svojih tajkuna, partijskih prijatelja i rođaka.

Umesto obećane razvojno uspešne privatizacije, uređenog tržišta i čvrstih antimonopolskih pravila igre širio se politički klijentelizam, partijsko zapošljavanje i sistemska korupcija u kojoj je sve – firme, presude, istina i čast i savest na prodaju.

Odsustvo razvijene socijalne politike i progresivnih poreza dovelo je do nejednakosti dvostruko većih od evropskog proseka. Iza povremenih privrednih uzleta sledile su nove krize i padovi. Propagandni rat saopštenjima i podacima o „Srbiji kao lideru u regionu“ prepokriva nevešto činjenicu o platama i penzijama od kojih se ne da pristojno živeti i koje su pri dnu u regionu koji i sam zaostaje. Ni mnogo hvaljena aktuelna makroekonomska stabilizacija nije dovela do značajnog porasta proizvodnje i rasta standarda. I kada do rasta dođe on je, zbog korupcije, odsustva pravila igre i nedovoljnog i neefikasnog javnog investiranja i jasne razvojne strategije, ispod mogućeg i razvojno održivog nivoa. Umesto pristojne zaposlenosti i dostojanstvenog rada rasla je nesigurna, prekarna (povremena ) radna angažovanost.

Da li još kome treba dokazivati da se niko još nije razvio (samo) na stranim investicijama? Da li je i za koga više tajna da brojni strani investitori dolaze i dobijaju subvencije oslobođeni brojnih obaveza i plaćanja koja važe za „obične“ domaće poslodavce?

Ostaje takođe pitanje u kojoj meri strane investicije doprinose transferu novih tehnologija u Srbiji? Sve govori da se jeftina radna snaga koristi da se doda vrednost u globalnom lancu proizvodnje, dok poslovne operacije za visoko obrazovani kadar ostaju van Srbije.

Istovremeno, dok nam mladi i obrazovani odlaze i Srbija se opasno prazni, javnim preduzećima i ustanovama upravljaju partijski komesari i komesarke sa sumljivim diplomama. Brojne afere pokazuju da je interes profita važniji od očuvanja javnih dobara i eko-ravnoteže.

U međuvremenu, vlasti su se izveštile u maniru da pozivaju zaposlene i penzionere na žrtvovanje pri čemu se desetak uzima jednokratnom odlukom a onda uzeto vraća kašičicom na rate. Jadno je i cinično što se pritom služe pozivom na podršku onih najsiromašnijih kojima se baš ništa ne može uzeti a da se ne dovedu na ivicu gladi.

U evropskom maniru i ruhu hvali se socijalni dijalog i vrednosti socijalne pravde i kohezije a kada se veo razgrne ostaju sve po radnike i građane nepovoljnije radno i socijalno zakonodavstvo. Gde smo danas, uključiv i socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje, najbolje govore pokazatelji stepena demokratije, slobode medija ili globalni indeksi prava zaposlenih i sindikalnih sloboda i prava. Gotovo dve decenije posle 5. oktobra Srbija ima status poluslobodne zemlje sa zarobljenim medijima i institucijama u kojoj se sistematski krše radna i sindikalna prava.

Šta da se radi

Uloga sindikata poput Nezavisnosti nije da jadikuje nad zlosretnom sudbinom već da obrazuje, informiše, opominje, upozorava i, pre svega, da na delu pokaže borbenost i solidarnost. Zato svima onima koji s pravom kritikuju sindikate kao i same zaposlene što nisu (do sada) uspeli da solidarno odbrane svoje vitalne interese postavljamo pitanje gde su oni bili u toj priči i koji su rizik preuzeli?

U situaciji u kojoj smo ni prepucavanja, ni žalopojke nemaju smisla. Smisla ima samo solidarnost na delu i veština da se za ciljeve zaboravljene siromašne većine ali i mladih i svih profesionalno uniženih stručnih i obrazovanih, izborimo u komunikaciji u politikom impregniranoj javnosti, prenaseljenoj samozabavljenim i samozaljubljenim političarima. Promena neće biti sve dok ne shvatimo da nas se tiču i opravdani zahtevi drugih i ne podržimo ih.

Tražiimo podršku sopstvenim zahtevima ali podržavamo, primera radi, proteste lokalnog stanovništva i predstavnika ekoloških organizacija protiv izgradnje mini hidroelektrana u Srbiji (NE ZA MHE), proteste majki protiv nepovoljnih zakonskih rešenja vezanih za nadoknadu porodiljskog odsustva (Mame su zakon) ili pak inicijative usmerene protiv neprimerenog delovanja javnih izvršitelja (Združena akcija Krov nad glavom).

Protesti neće sami po sebi dovesti do promena ali nadu i energiju drže budnim ukazujući na korumpiranost elita, neefikasnost javnih usluga, pogubnost mera štednje, rastuće socijalne nejednakosti, na nedostatak solidarnosti i socijalne pravde i uniženo ljudsko dostojanstvo. Naše je da uporno i argumentovano pregovaramo a kada ostanu gluvi na naše argumente jednako uporno štrajkujemo i protestvujemo. I da u toj borbi tražimo i nalazimo saveznike i mobilišemo nove pristalice i članove.

Naš cilj staje u jednu rečenicu: da dostojanstveno živimo i radimo u normalnom i pristojnom demokratskom društvu. Društvu u kome se položaj stiče zahvaljući marljivosti, talentu, znanju i celoživotnom učenju a ne koruptivnim muljanjem i preletanjima u tabore pobednika.

Da bismo do takvog društva došli moramo odbraniti javna dobra i interes u koji spada i pravo na socijalnu sigurnost i pristup kvalitetnom obrazovanju bez koga se pada u digitalno ropstvo.

Ekonomija zasnovana na znanju i inovacijama, pametni rast je deo „svetog trojstva" u koje spadaju i održivi rast (podsticanjem konkurentnosti i proizvodnjom koja se efikasnije odnosi prema resursima) i za nas u sindikatima posebno važan inkluzivni rast (boljim i sigurnijim učešćem na tržištu rada, borbom protiv siromaštva i socijalnom kohezijom).

Međutim, digitalizacija i investicije u informaciono-komunikacionu infrastrukturu ne znače mnogo bez obrazovane i obučene radne snage, ali i razvijenih organizacionih i upravljačkih struktura. To su ujedno i glavni izazovi sa kojima se Srbija suočava. Rešenje je po nama u socijalnom paktu o razvoju i zapošljavanju do koga se dolazi kroz institucije i praksu socijalnog dijaloga i partnerstvo za demokratske promene sa svima koji dele naša uverenja.

Poučeni dosadašnjim iskustvima nikome ne treba verovati na reč i treba lično preuzeti deo odgovornosti za ostvarenje ovih ciljeva.
Šta ćemo, kako ćemo i sa kim ćemo odlučićemo 1. maja u podne na protesnoj šetnji od Trga Nikole Pašića do Slavije kod spomenika našem Dimitriju Tucoviću.
Pridružite nam se.

Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST

Objavljeno u Sindikat

* Ministar za rad Zoran Đorđević izjavio je poslednje januarske srede (30. januar) da je u poslednjih godinu dana smanjen broj nezaposlenih mladih do 30 godina starosti za 20,6 odsto, a smanjeno je i učešće mladih u ukupnom broju registrovanih nezaposlenih sa 22,4 u 2017, na 19,9 odsto u decembru prošle godine

On je na završnoj konferenciji projekta „Nove mogućnosti za dostojanstven rad mladih u Srbiji“ u Beogradu naveo da je 2018. godine u mere aktivne politike zapošljavanja bilo uključeno 52.438 nezaposlenih mladih osoba.

Istakao je da su u ovgodišnji Nacionalni akcioni plan za zapošljavanje uvedene dve nove mere koje se odnose na programe pripravnika za mlade nezaposlene sa visokim i srednjim obrazovanjem.

- Oba programa podrazumevaju stručno osposobljavanje uz zasnivanje radnog odnosa i na taj način obezbeđen je znatno veći nivo prava po osnovu rada, nego kada je u pitanju stručno osposobljavanje bez zasnivanja radnog odnosa - rekao je Đorđević.

Prema njegovim rečima, prioritet će imati Romi, osobe sa invaliditetom i mladi iz domskog smeštaja, hraniteljskih i starateljskih porodica. Dvogodišnji projekat „Nove mogućnosti za dostojanstven rad mladih u Srbiji“ finansirao je Fond za civilno društvo u razvoju Ministarstva spoljnih poslova Danske.

U okviru projekta objavljen je „Vodič kroz radna i socijalna prava za mlade u Republici Srbiji“ i studija „Stanje i perspektive politike zapošljavanja mladih u Srbiji“, a potpisan je i Sporazum socijalnih partnera o stvaranju mogućnosti za dostojanstven rad mladih.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost profesor dr Zoran Stojiljković podvukao je da je neophodno "da bude stvorena kvalitetna i održiva zaposlenost, ne prekorna, nego dostojanstvena“.

Čelnik reprezentativnog sindikata UGS NEZAVISNOST prof. dr Zoran Stojiljković

- Dostojanstven rad znači da se ne radi na crno, da je pristojno i na vreme plaćen i da omogućava solidan kvalitet života i za siromašnu sredinu u kojoj se nalazimo - rekao je Stojiljković. - Prema nekim projekcijama, u Srbiji će za 20 do 25 godina biti 5,5 miliona stanovnika i za trećinu više građana koji imaju 65 i više godina nego onih do 15 godina.

Ocenio je da bi mladi obrazovani ljudi ostali u Srbiji kada bi imali plate od 700 do 900 evra i izazovno radno mesto, dopunjujući da to nije moguće dok imamo partijsko zapošljavanje i politički klijentelizam.

Potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je da će sve iz Sporazuma socijalnih partnera o stvaranju mogućnosti za dostojanstven rad mladih ostati mrtvo slovo na papiru, ukoliko ne bude stalnog dijaloga, poštovanja socijalnih partnera i onoga što je dogovoreno i potpisano.

Predstavnik danskog Foruma za međunarodnu saradnju (FIC) Klaus Larsen Jensen naglasio je da je cilj projekta koji su finansirali osnaživanje saradnje socijalnih partnera u smanjivanju nezaposlenosti mladih.

Ambasador Danske u Srbiji Anders Kristijan Hougor istakao je da Danska pridaje veliki značaj dijalogu i uključivanju svih aktera u proces, jer je to dobar način da bude postignut konsenzus i odredi se smer u kojem država želi da ide.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Kongres je pod sloganom „Gradimo snagu radnika“ održan u periodu od 2-7. decembra 2018. godine u Kopenhagenu, Danska. U radu Kongresa učestvovalo je više od 1200 delegata iz 135 zemalja. UGS NEZAVISNOST su sa statusom delegata predstavljali predsednik, Zoran Stojiljković i izvršna sekretarka, Čedanka Andrić

Rukovodstvo Međunarodne konfederacije sindikata

Delegati su učestvovali u petodnevnoj debati o oblikovanju politika i prioriteta međunarodnog sindikalnog pokreta za naredne četiri godine. Na otvaranju su se obratili premijer Danske Lars Lokke Rasmunssen, gradonačelnik Kopenhagena Frank Jensen i generalni direktor Međunarodne organizacije rada Guy Ryder. Predsednik Međunarodne konfederacije sindikata (MKS) Joao Felicio, pročitao je delegatima pismo bivšeg predsednika Brazila, Lula de Silve, u kojem se zahvalio sindikalnom pokretu na solidarnosti i kolektivnoj akciji protesta protiv njegovog nepravednog hapšenja i zatvaranja. Kongres je poslao poruku dobrodošlice izbeglicama, kako u zajednicama, tako i u preduzećima, s obzirom na opredeljenost sindikata za mir i osiguranje prava, ne samo na dostojanstven rad, već i prava na bezbedno utočište i pristup javnim uslugama, uključujući zdravstvene i obrazovne.

Sharan Burrow je ponovno izabrana na funkciju Generalnog sekretara osvojivši 52 odsto glasova, dok je Susanna Camusso, Generalna sekretarka italijanskog sindikata CGIL, osvojila 48 odsto glasova. Generalni savet MKS izabralo je Ayuba Wabba, predsednika Kongresa rada Nigerije za predsednika MKS, dok su za zamenike izabrani Cathy Feingold (AFL-CIO, USA) i Karl-Petter Thorwaldsson (LO Sweden)Owen TudorVictor Baez Mamadou Diallo izabrani su za zamenike Generalnog sekretara. Izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST Čedanka Andrić izabrana je (na predlog Panevropskog regionalnog saveta) u Generalni savet MKS sa statusom zamenika člana. Generalni savet bira Kongres i čini ga 70 članova podeljenih na osnovu sledeće regionalne strukture: Afrika 11, Amerika 18, Azija-Pacifik 15 i Evropa 26. Generalni savet predstavlja najviši organ MKS između dva Kongresa.

Kongres je usvojio pet hitnih rezolucija u kojima se poziva na:

  • Poštovanje ljudskih prava i mir u Kolumbiji;
  • Solidarnost sa studentima i radnicima u Iranu;
  • Podršku sindikatima protiv reforme Zakona o radu u Mađarskoj;
  • Poštovanje radničkih prava i solidarnost sa samostalnim sindikatima u Kazahstanu i
  • Slobodu za bivšeg predsednika Brazila Lula de Silvu.

Delegati su usvojili Deklaraciju/Izjavu koja sadrži četiri stuba:

– O miru, demokratiji i pravima (odbrana demokratije, okončanje konflikata, globalna solidarnost, osnovni standardi i pravo na štrajk, bezbednost i zdravlje na radu borba protiv populizma, borba da se čuje glas sindikata, ukidanje modernog ropstva i eksploatacije dečijeg rada);

– Regulisanju ekonomske moći (zalaganje za novi trgovinski model, protiv pohlepe krupnog kapitala, za pravičan poreski sistem, za kvalitetne javne usluge, za prevazilaženje krize u zaradama, garantovanje minimalne zarade, borba za kolektivne ugovore);

– Pravednoj tranziciji (izazovi novih tehnologija, klimatske promene, bezbedni penzioni sistemi, garantovanje dostojanstvenog rada, univerzalna socijalna zaštita, socijalni dijalog, pravo radnika na informisanje i konsultovanje, pravo na rad i jednak tretman izbeglica i migranata, borba protiv sive ekonomije i neformalnih oblika rada, stvaranje uslova za zapošljavanje i razvoj veština) i

– Jednakosti (prava žena, prava radnika u domaćinstvima, organizovanje radnika na neformalnim poslovima, borba protiv rasizma i ksenofobije, prava migranata i i zbeglica, jednakost za sve radnike).

Kongres na ovaj način reafirmiše centralnu ulogu sindikata u obezbeđivanju prava, demokratije i sloboda i stvaranje sveta gde je dostojanstven rad za sve realnost. Razrađujući ova četiri stuba i planirajući akcije kroz njih, MKS je spreman da se suoči sa izazovima koji se postavljaju pred radnike i učini sve da promeni pravila globalne ekonomije. Cilj je stvaranje novog društvenog ugovora koji će na prvo mesto staviti ljude, ne ostavljajući nikoga po strani ili iza sebe.

Međunarodna konfederacija sindikata broji 207.796.315 članova, organizovanih kroz 331 sindikat, u 163 zemlje i teritorije. Broj delegata žena, koje su učestvovale u radu Kongresa povećao se sa 42 odsto koliko ih je bilo 2014. godine, na 46 odsto 2018. godine. Naredni Kongres MKS će biti održan 2022. godine. Cilj je da se do sledećeg Kongresa članstvo u MKS podigne na 250 miliona.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…