Prikazivanje članaka po tagu Zoran Stojiljković

* Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost će se zalagati za donošenje socijalnog pakta koji će omogućiti da se na kraju godine analizira i oceni kako i koliko je Vlada Srbije realizovala svoja obećanja u pogledu, pre svega, visine privrednog rasta, plata, penzija i inflacije - najavio je danas u izjavi za medije predsednik te sindikalne centrale Zoran Stojiljković

Prvi korak u tom pravcu uslediće na jesen kada će “Nezavisnost” zahtevati da Socijalno-ekonomski savet Srbije (SES) detaljnije analizira efekte vladinih mera za pomoć privredi u uslovima vanrednog stanja izazvanog virusnom pandemijom.

- Za pomoć privredi i građanima potrošeno je nešto više od pet milijardi evra, što je za ekonomske mogućnosti Srbije veoma mnogo novca, a da pri tome pomoć nije usmeravana selektivno pa tako oni koji su pretrpeli najveću štetu nisu dobili najviše - ocenio je predsednik “Nezavisnosti” koji je nedavno preuzeo jednogodišnje predsedavanje Socijalno-ekonomskim savetom Srbije.

Stojiljković smatra da je neophodno da predstavnici sindikata, poslodavaca i države zajedno analiziraju i ocene efekte finansijskih i drugih mera u vezi sa životnim standardom i kretanjem stope nezaposlenosti.

Predsednik “Nezavisnosti” ukazuje da relevantne institucije negativno cene ili čak potcenjuju socijalni dijalog između sindikata, poslodavaca i države, te da taj stub industrijske demokratije u Srbiji treba dodatno osnažiti i učiniti sadržajnijim i efikasnijim.

- Naši ključni strateški ciljevi su da se unapredi pravo na sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje, pravo da sindikalni predstavnici učestvuju u radu raznih državnih tela i organa, kao i da se pravo na štrajk omogući i onim radnicima kojima je to uskraćeno, posebno u multinacionalnim kompanijama koje posluju u Srbiji - objasnio je Stojiljković.

Prema njegovim rečima, nije jednostavno da se u socijalnom dijalogu dođe do konkretnih i obavezujućih odluka što je osnovna uloga Socijalno-ekonomskog saveta. Kao predsedavajući Saveta, predsednik “Nezavisnosti” je samo prvi među jednakima jer drugi članovi tog tela koji zastupaju poslodavce i državu mogu da blokiraju donošenje svake odluke zato što se odlučuje konsenzusom.

Stojiljković je najavio da i će se „Nezavisnost“ zalagati za donošenje novog Zakona o radu.

- Trudićemo se da ubedimo državu i poslodavce da minimalna cena rada treba da se utvrdi kompromisom, a ne da pre i bez pregovora u mehanizmu SES-a njen iznos saopšti predsednik države, kao što je to početkom ove godine uradio Aleksandar Vučić - naveo je predsednik “Nezavisnosti”.

Stojiljković je ponovo najavio i da će „Nezavisnost“ ubuduće zastupati prava i interese svih zaposlenih, uključujući i angažovane po ugovorima na privremenim i povremenim poslovima.     

- Dosad smo funkcionisali samo kao sindikalna organizacija stalno zaposlenih radnika, a ubuduće ćemo zastupati i one koji rade po ugovorima na određeno vreme - podvukao je Stojiljković.

Objasnio je da to znači da će se „Nezavisnost“ zalagati za zaštitu svih radnika, od fri lensera u medijima, koji nemaju standardno radno vreme, do onih koji rade na sezonskim poslovima, na primer u građevinarstvu, ugostiteljstvu i turizmu ili prehrambenoj industriji. Praktično, reč je o radnicima koji su potpuno ili delimično van sistema radno-pravne, ekonomske i socijalne zaštite.

U Beogradu 28.06.2020.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Nagradno pitanje je: Ima li ikoga na političkoj i izbornoj sceni ko je uverljivo demokrata i istovremeno uverljivo za dostojanstveni rad, socijalnu pravdu i smanjivanje nejednakosti? Pa da izađem i glasam iz uverenja a ne iz interesa. Ili najčešće kao do sada - za manje zlo. Još gore i oporije: Da li ga je ikada i bilo za ove tri decenije višestranačkih izbora?

Nakon promena iz 2000. koje smo podržali, demokratski, modernistički i građanski, evropski blok je imao i manje vidljiv tržišno liberalni žig koji je za veliku većinu značio nejednakost i siromašenje i ekonomsku zavisnost. I pored priča o evropskom socijalnom modelu i vrednostima. Deca bi rekla "navukli smo se", odnosno igrali smo i plaćali na tuđoj svadbi. Posle krize iz 2008. stvar je zapečaćena. Radnici nikada neće biti skloni partijama tadašnje vlasti, bar dok su im ljudi iz tih vremena na čelu.

Na drugoj strani, siromašna većina koja je i konzervativna i nacionalno obojena, sklonija je nacionalnoj i socijalnoj demagogiji kao nekoj vrsti evergrina. Crveno-crna koalicija socijalista i radikala nije bila samo stvar prinude i izbornih nameštaljki.

Još su SPS i SRS, daleko pre Dveri i različitih frakcija post DSSa, insistirali na ekonomskom protekcionizmu, kontroli države nad ključnim resursima i „državi blagostanja“, odnosno socijalnim pravima samo za sunarodnike.

Danas je stvar još komplikovanija, ali i ogoljenija. Ideološki prostor se nakon 2012. suzio odnosno evropeizirao sa prethodnim transferom SNS u redove evrokompatibilnih - onih koji mogu dobiti izbore.

Ta priča je sada nakon Kovida i prethodnog Bregzita izgubila na značaju i tone u opštem pragmatizmu. Niko nije siguran da li nas EU hoće i po koju cenu, tako da realno ostaje samo priča o evropskim vrednostima. Uz olovni teg Kosova.

Višestruko razočarani ljudi su ionako, bez političkog znanja i kapitala i nespremni na samoangažovanje i rizik, pali na autoritarni korporativizam, odnosno smešu kvazidemokratskog okvira, zarobljenih institucija i političkog klijentelizma i širokog partijskog zapošljavanja. Rečju, političku korupciju.

Sistem vlasti funkcioniše i tako što stvara paralelni sitem moći i profilira se populistički sve brinući, za razliku od onih drugih, za narod. Vučić je Orban koji još nije ušao u EU a paralelno obožava Si Đi Pinga i, po potrebi, Putina i Trampa. Pardon i Angelu Merkel.
Zaposleni vide da sistem služi kapitalu ali ne vide da može drugačije.

Ne bih abolirao ni sindikate, pa ni Nezavisnost.
Fragmentirani, čak sukobljeni sa strategijom ko u klin ko u ploču, deo je zaigrao vrteći se oko vlasti i poslaničkih klupa, deo igrajući na siguricu i nezameranje vlastima kroz priču da su sindikati van politike. Bez njih ni autonomni sindikati nemaju dovoljno zavodljivu ponudu, pa im se ni “durenje“ ne isplati.

Posledično, sindikati nisu u stanju da budu utemeljeni pregovarač i kolektivni glas i izraz volje sveta rada.

Pitanje je pita li se bilo koji političar šta kažu sindikati? Ima li te teme u medijima?
I da ima ne bi to nešto vredelo jer svi po pravilu pričaju isto i sudeći po programima i obećanjima mi već živimo u u društvu socijalne pravde i razvijenog socijalnog dijaloga. Samo ih poslušajte.

Šta je onda logičnije nego da nemamo stranku i koaliciju koju bismo podržali. Niko zbog toga, međutim, neće zaplakati. To što im ne verujemo ne znači da neće nastaviti da se smenjuju na vlasti jednako ravnodušni i neodgovorni.

Mi kao radnici i građani im to dozvoljavamo svojim nečinjenjem.

A da smo drugačiji i da stvarno sa jedinstvene platforme ponudimo glasove za političku podršku bar onih pola miliona članova sindikata, odnosno gotovo milion koji imaju kakvo takvo poverenje u njih? I da ih nateramo da čuju naš i glas penzionera, profesionalnih udruženja, studenata...? Da li bi i tada izgledali nemoćni i smešni?

Zoran Stojiljković
(autorski tekst predsednika Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" i profesora Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu)

Objavljeno u Prva vest
Objavljeno u Prva vest

* Na adresu naše redakcije stiglo nam je danas saopštenje reprezentativnog srpskog sindikata, Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", koje prenosimo u celosti:

* Juče, 22. 4. 2020. godine održana je sednica Kolegijuma Socijalnoekonomskog saveta Republike Srbije. Sednici kolegijuma koji čine predsednici reprezentativnih organizacija sindikata i poslodavaca i resorni ministar rada nisam prisustvovao.

Obavešten sam da je svrha održavanja sastanka dogovor oko zakazivanja sednice SESa i njenog dnevnog reda. Saglasio sam se i oko izrade saopštenja u kome će se, uz načelnu podršku merama Vlade u borbi protiv pandemije, istaći i kritičke sugestije socijalnih partnera i potreba revitalizovanja socijalnog dijaloga.

Danas sam, međutim, dobio saopštenje u kome se konstatuje podrška SES Srbije svim merama Vlade i izražava zahvalnost odlučnosti i naporima predsednika Vučića. O tome, koliko sam informisan, nije bilo ni reči na sastanku. Kolegijum i nema pravo da zauzima takve ocene.

Ovakvo saopštenje protivno je i praksi rada SES-a kao ključnog organa tripartitnog socijalnog dijaloga u Srbiji. Ono ga faktički, pre svake meritorne rasprave, svodi na funkciju produžene ruke vlasti.

Saopštenje se kosi i sa stavovima Izvršnog odbora Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, usvojenim u dokumentu vezanom za dogovor o izlasku iz krize i održivom razvoju. Dokumentu koji sadrži brojne kritičke rezerve i sugestije.

Trenutno se nalazim na čelu sindikalne organizacije koja iza sebe ima tri decenije dugu tradiciju zauzimanja autonomne i kritičke pozicije. Nezavisnost dolazi od atributa nezavisni.

Lojalni smo i u obavezi da slušamo samo interese i glas sopstvenog članstva, zaposlenih i građanki i građana Srbije.

Tu obavezu, pogotovo bez prethodne kritičke i ravnopravne rasprave, nemamo prema bilo kojoj vlasti. Tako će i ostati.

Beograd, 23. 04. 2020.

UGS Nezavisnost
Zoran Stojiljković
predsednik

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Pre svakog komentara antikriznog paketa mera „teškog“ 5,1 milijardu evra, odnosno 11 odsto društvenog bruto proizvoda ili veličini približnoj čak polovini državnog budžeta, jedna napomena - situacija nalaže više odmerenosti i manje trijumfalizma i marketinškog isticanja svog poklona građanima - vlasti samo raspoređuju naš novac

Zadovoljni smo podrškom koju je dobio naš poziv na moratorijum na otpuštanja i smanjivanje zarada i radnih prava bar dok traje vanredno stanje.

Socijalnom klauzulom, odnosno rešenjem da sredstva pomoći i podrške dobiju samo poslodavci koji ne otpuste više od 10 odsto zaposlenih, bili bi zadovoljni ako ono uključuje i ugovorno angažovane.

Oko samog paketa mera inače nismo konsultovani. Nastojaćemo da se više ne pitaju samo krizni štabovi jer na pitanje čiji je to novac i preuzete obaveze odgovor je to je naš novac i naši sutrašnji dugovi. U suprotnom, logika vanrednog stanja može biti upotrebljena za nametanje rešenja kojima se ne može odupreti.

Celovitiju ocenu predloženih mera ne možemo dati pre juna kada se u međuvremenu vide prateći instrumenti, kompletiraju sredstva i vidi dinamika mera i izvrše nužna preciziranja.

Sporno nam je odmah što se sa tromesečnim isplatama „koronijskog minimalca” za oko 900.000 ljudi čeka kraj maja.

Neprihvatljiv nam je poklon paket od pola milijarde evra u kome je po 100 evra svakom punoletnom, čitaj glasaču. Zašto ne i deci? Po nama, sredstva pomoći nisu dovoljna za dovoljnu pomoć svima - i racionalno i pravedno je dodeliti je najugroženijima.

Poslodavcima paket nosi odlaganje poreza i doprinosa na zarade i poreza na dobit. Koje hoće ili neće biti. Dobro je što sadrži i kredite za likvidnost u iznosu od 2,2 milijarde evra, odnosno što prostor za zaduživanje i održivi deficit postoji.

Državne vlasti polažu ispit odgovornosti, sposobnosti i solidarnosti. Pored jednokratne podrške i odlaganja obaveza i privredi i građanima one moraju stvoriti strategiju i prostor i za produktivna ulaganja koja tek trajno obezbeđuju poslove i prihode.

Meni predložene mere širom sveta liče na iznuđeno korigovanje uobičajene neoliberalne neosetljivosti za sudbinu malih ljudi.

Pomoć države samo onima koji ne otpuštaju, malim i srednjim preduzetnicima umesto subvencija i olakšica već favorizovanom korporativnom kapitalu, svest da obimnije i šire osiguranje u slučaju nezaposlenosti, kao i bazični dohodak za osobe bez dovoljnih prihoda bi, međutim, morali da budu principi koji opstaju i nakon krize.

Sve govori da je, unutar dolazeće ozbiljne krize, iz logike vanrednog stanja lako preći u zlokobnu tišinu radnog logora u kome će poluzaposleni i dodatno osiromašeni i zaplašeni biti usmereni na golo preživljavanje. U koji će se na Balkan, bar na neko vreme, vratiti i oni koji su izgubili nesigurne radne aranžmane u zemljama Evropske unije.

Efekat za Srbiju je za stotine hiljada uvećan broj nezaposlenih. Uz one koji rade u sivoj ekonomiji slika će biti znatno drugačija od aktuelnog, prenašminkanog optimizma.

Prateće aktuelno suspendovanje demokratije može završiti u njenom dugoročnom simuliranju.

Zadatak sindikata danas je da zaštite zdravlje, položaj i interese svih zaposlenih i povremeno radno angažovanih. Naš cilj nije samo da odložimo, već i da na duži rok na najmanju moguću meru svedemo gubitak poslova, pad zarada i sprečimo narušavanja radnih prava. Polažemo ispit za koji nema dodatnog, popravnog roka.

Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Piše: Zoran Stojiljković

* Dva moguća scenarija postpandemijske krize u Srbiji

Sprečiti rast nejednakosti i bespravlja

Nema nam spasa bez održanja privrede, međutim rešenje nije samo u odlaganju obaveza koje se ne mogu platiti, već i u razvojnim programima, investiranju i kreditima, ali i državnom preuzimanju dela obaveza prema zaposlenima i njihovim zaradama

Radni logor

Sve govori da će se kada prođe pandemija, već prisutna recesija i, posebno, dolazeća ozbiljna kriza, iz logike vanrednog stanja preći u zlokobnu tišinu radnog logora u kome će poluzaposleni i dodatno osiromašeni i zaplašeni biti usmereni na golo preživljavanje. U logor će se na Balkan dodatno, bar na neko vreme, vratiti i oni koji su izgubili nesigurne radne aranžmane u zemljama EU.

Prateće aktuelno suspendovanje demokratije može završiti u njenom dugoročnom simuliranju.

Dobar primer može biti suspendovanje ionako malih radnih prava donošenjem vanrednog, kriznog  zakona o radu, poput prakse nagoveštene u  Hrvatskoj. Pitanje je onda kada i kako se vratiti na postojeće odnose koji onda još mogu izgledati kao ideal.

Bez održanja privrede nema nam spasa. Danas treba podržati preduzetnike i privatni sektor, posebno njegove najugroženije delove, odnosno mikro, malo i srednje preduzetništvo.

Nije rešenje samo u odlaganju obaveza koje se ne mogu platiti. Rešenje je u razvojnim programima, investiranju i kreditima, ali i državnom preuzimanju dela obaveza prema zaposlenima i njihovim zaradama. Ključni kriterijum za dodelu sredstava mora biti socijalna klauzula, odnosno obaveza očuvanja radnih mesta i prava i zarada radnika. U suprotnom, na delu će biti logika rasta nejednakosti i bespravlja u kojoj opstaju samo najmoćniji i najkorumpiraniji.

Čak i iz logike ne naročito osetljivih ljubitelja novca i vlasti, ako po MAT analizama troškovi angažovanja radne snage u Srbiji ne prelaze desetinu ukupnih troškova poslovanja to nije nerazuman trošak jer smo već sebe učinili jeftinim. Drugo, primajući plate nastavljamo da trošimo. Treće, kao kupci roba, ali i izbornih  obećanja donosimo i prihode i glasove. Isplati se bar povremeno biti fin i solidaran. Najzad, budžetski novac je novac svih nas i bolje da ga uložimo u ljude nego u fontane i jarbole.

Poželjnije rešenje

Na drugoj strani, samo osećaj kolektivne ugroženosti i opasnosti, svest da smo svi na istoj barci, može ujediniti svet i probuditi nadu i uverenje da je zajedničkim naporima moguće prebroditi ovu krizu.

U tom cilju, nacionalne države  moraju, na duži rok, da urade dve ključne stvari.

Prvo, javni i netržišni sektor mora obezbediti pružanje univerzalnih osnovnih usluga i osnovnog dohotka. Treba li podsećati da teret borbe sa pandemijom nosi, ruinirani i osiromašeni, javni zdravstveni sektor.

Drugo, treba doneti zakone za razbijanje tehnoloških i tržišnih monopola i obeshrabriti poslovne modele ponašanja poput  finansijskih  špekulanata.

Istovremeno, osnaživanje socijalnog dijaloga i pregovora o platama i obezbeđivanje  besplatnih javnih usluga podstiču brzu automatizaciju privrede, rezultirajući padom radnog vremena potrebnog za reprodukciju ljudskog života.

Ovo ima duboke implikacije na tradicionalno razumevanje „ravnoteže posla i života“: promena ne može biti samo u smanjenju 1.700 sati prosečnog rada godišnje za jednu petinu.

Borba za ozakonjenje kraće radne nedelje, bez gubitka plate, ujedno socijalno promoviše automatizaciju i robotizaciju tako što uvođenje univerzalnih osnovnih prihoda i usluga pruža adekvatnu kompezaciju za proces gubitka poslova. To omogućava da ljudi prežive vremena kad dobro plaćeni posao postaje deficitaran – i poništava slabu pregovaračku moć rada.

Autor je predsednik Sindikata “Nezavisnost”

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 5

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…