Prikazivanje članaka po tagu Zoran Parčetić

*Počela distribucija 550 humanitarno-prehrambenih paketa za socijalno najugroženije stanovnike somborskih sela i salaških naselja

Somborski Crveni krst je počeo dostavljanje paketa seoskim mesnim zajednicama, prema evidenciji lica u stanju socijalne potrebe Centra za socijalni rad u Somboru.
Distribuciji paketa prisustvovao je prim. dr Zoran Parčetić, predsednik Skupštine grada Sombora koji je najavio brzu podelu druge tranše paketa.

- Paketi će u toku dva naredna dana biti distribuirani mesnim zajednicama i ovom podelom smo uspostavili kontinuitet koji smo planirali, tako da će svaka dva meseca biti po jedna podela humanitarnih paketa. Sastav paketa je nepromenjen u odnosu na ranije, kako po kvalitetu, tako i po vrednosti - podvukao je dr Parčetić i svim sugrađanima čestitao Uskrs, kako onima koji Uskrs slave po julijanskom, tako i onima koji Uskrs slave po gregorijanskom kalendaru. Prim. dr Parčetić je dodao da se nada da će humanitarni prehrambeni paketi pomoći da i socijalno najugroženiji sugrađani prijatnije provedu uskršnje praznike.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću / S. S.

Objavljeno u Humanitarno

Juče je u Narodnom pozorištu u Somboru održana Svečana akademija povodom 268 godina od sticanja slobodnog, a u to vreme i kraljevskog grada Sombora.

Gradonačelnica Grada Sombora Dušanka Golubović zahvalila se svima koji su došli u Sombor, na proslavu Dana grada.

     Ako posmatramo geografski  i demografski Sombor nije velik grad, ali na mapi Srbije Sombor je sigurno velik kada su u pitanju prosvetiteljstvo, tradicija, obrazovanje i bogatstvo kulturne baštine. Veliki pesnik naše ravnice Miroslav Mika Antić je u jednom od svojih nadahnutih zapisa možda najslikovitije opisao naš grad sledećim rečima: „Sombor je jedan od onih jakih gradova, koji su ulazili u istoriju plahovito i naglo, u paorskim čizmama - preko pijace i trgovine, u vojničkim cokulama - preko rana, medalja i grobova, u lakovanim građanskim cipelama - preko osmeha i poklonjene ruže“. Taj spoj suprotnosti se preslikao na sve segmente života i stvorio jedan multikulturalan, multietnički grad koji čini bogatstvo različitosti. Sombor je iznedrio i bio mesto života i stvaranja brojnim znamenitim ličnostima koje su obeležile ne samo život i istoriju jednog grada, već cele Srbije. Sombor i Somborci, na to su beskrajno ponosni. Međutim, takva baština sve nas kojima je u jednom času istorije dato da  upravljamo gradom kao što je Sombor - izuzetno obavezuje. Tim koji vodi ovaj grad svestan je te obaveze koja nije laka - ni beznačajna, ali upravo zato predstavlja izazov koji želimo da pretvorimo u svoju razvojnu šansu. Ako biste me upitali kako ja vidim  Sombor u budućnosti odgovorila bih vam da vidim ovaj grad upisan na mapi Srbije kao našu prestonicu obrazovanja, kulture, turizma, kao srpsku verziju Hajdelberga.

Mi doduše ne možemo da kažemo da je Sombor bio sedište romantizma, ali možemo da se pohvalimo da imamo Lazu Kostića, koji je u Somboru napisao najlepše i najromantičnije stihove srpske moderne, imamo Milana Konjovića, Savu Stojkova, Ernesta publikaBošnjaka, Janoša Hercega. Ne možemo možda da kažemo da imamo najstariji univerzitet, ali svakako imamo Pedagoški fakultet, tradiciju obrazovanja učitelja dugu bezmalo dva i po veka. Mi ne možemo da se pohvalimo razvijenom privredom ili turizmom, ali imamo atraktivne lokacije raskošne prirode Gornjeg podunavlja. Imamo stara zdanja koja predstavljaju bisere srednjevekovne arhitekture. Imamo ideje koje možemo da ostvarimo zajedno sa našim prijateljima i bratskim gradovima sa kojima pokušavamo da u projektima prekogranične saradnje učinimo pomak  i stvorimo razvojni ambijent. Dragi prijatelji, naši bratski gradovi, želim da se zahvalim što ste u nama prepoznali pouzdanog partnera i što ste nam podrška svojim dragocenim iskustvom. – kazala je Gradonačelnica i naglasila da lokalna samouparva ima tim koji želi da sarađuje sa prijateljskim i bratskim gradovima u cilju  kvalitetnijeg života kako Somboraca, tako  i građana u prijateljskim gradovima.

Samo u duhu zajedništva možemo život učiniti lepšim i lakšim. U ime proslave 268-godišnjice slobodnog i kraljevskog  grada Sombora, u ime svih naših  bratskih i prijateljskih gradova, u ime 15-godišnje bratske saradnje sa Kišpeštom u ime svih naših današnjih gostiju u ime buduće saradnje i prijateljstva, u ime prosperiteta i napretka Sombora živeli.

Na svečanoj akademiji dr Miroslavu Stojisavljeviću je dodeljena Povelja grada za dostignuća u 2016. godini.

Dan grada je i prilika za iskazivanje zahvalnosti pojedincima i institucijama za afirmaciju i promociju Sombora i podizanje ugleda grada u zenmlji i inostranstvu. Zahvalnice su dodeljene: košarkašu Nikoli Jokiću, Pedagoškom fakultetu, Gimnaziji Veljko Petrović,  Mihajlu Zurkoviću, pijanisti, učeniku Gimnazije Andreju Kukuruzaru i  biciklisti Veljku Stojniću.

Zahvalnice su dodeljene i uručene i somborskim kompanijama koje su se istakle u društveno-odgovornom poslovanju, posebno na uređenju dečjčih igrališta, sportskih terena i gradskih površina, i to: Fiorano, Saputnik M, Somborelektro, Oris, Signal, Vožd, Fondaciji Nikola Jokić i prijatelji, ZZ Ravangrad, Nataša – Komerc, Agriser, Agroplus, SBB – Radna jedinica Sombor, Poljoprivredna stručna služba Sombor, Boja, Somboled,te Milanu Stojkovu.

Prisutne u Narodnom pozorištu u „šetnju“ Somborom kroz vekove vodili su glumci Narodnog pozoriišta Dragana Šuša i Grigorije Jakišić, uz muzička intermeca učenica Muzičke škole Petar Konjović.

____________________________________________________________________________________________

Pre svečane akademije otvorena je i izložba – Povelja slobodnog i kraljevskog grada Sombora iz 1749. godine

Izložbu su priredili Gradski muzej i Istorijski arhiv, a otvorio  je predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić.parčetić

     Drago mi je što su naše eminentne institucije Gradski muzej i Istorijski arhiv uspeli da prikažu osnovni kamen temeljac u istoriji Sombora, a to je Povelja slobodnog kraljevskog grada. Povelja nije pala sa neba, ona je prvo plaćena krvlju, a kasnije je plaćena i zlatom. Cena slobode nije mala i to muizejne smemo zaboraviti. Ova Povelja kojom se ponosi Sombor kao grad,  je jedini dokument ovakve vrste sačuvan ne samo u Vojvodini, već i  ugarskom delu nekadašnjeg carstva. Ova Povelja je omogućila gradu Somboru i Somborcima da slobodno izražavaju svoju volju, da sami upravljaju svojom sudbinom, slobodno trguju i da od Sombora naprave jedan multikulturalni, multietnički i grad tolerancije. Nadam se da će Povelja i u  narednim vekovima biti naš ponos, naše svetlo na putu daljeg razvoja našeg Grada, daljeg razvoja tolerancije, multietničkih i multikulturalnih  i svih drugih odnosa – kazao je  dr Parčetić.

 

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Zoran Kovačić

 

Objavljeno u Prva vest

* Postoje šanse za mlade i trudićemo se da zaustavimo odliv mladih - prim. dr Zoran Parčetić, predsednik gradskog parlamenta Sombora

    * Praznični su dani, dani kada na neki način sumiramo rezultate ali se i prisećamo, svako na svoj način, i onih dana koji nam ostanu u trajnijem sećanju. Tako, vraćajući se u ne tako davnu prošlost, u priči sa prvim čovekom grada, primarijusom doktorom Zoranom Parčetićem, akteulnim predsednikom Skupštine Grada Sombora, najpre da Vam poželim, sve srećne praznike. Naše prijateljstvo i druženje, najpre poznanstvo, počinje sa sportskih terena. To je bila jedna interesantna situacija, koju ste Vi možda zaboravili, kada se desio jedan incident, na popularnom igralištu na Bukovcu. Bili ste kapiten Fudbalskog kluba Omladinac i došlo je do prekida dva minuta pred kraj utakmice, igrali ste sa Poletom iz Karavukova. Opšti haos na terenu, publika u igralištu, svako na svoju stranu, ne znaš ko se s kim raspravlja... dobri Nikola Dedić, trener, u zanosu, a znali smo ga kao mirnog čoveka... nikad nervozniji, jedino ste Vi bili smireni, rešavajući opštu gužvu... i ja s obzirom da sam imao novinarski zadatak da uzmem izjave kapitena posle utakmice, priđem, sa tadašnjim velikim „uherom“ Radio Sombora, te nas dvojica napravimo nekako, „tihu atmosferu“ odjednom... U čemu je bila „početna“ tajna u tim mladim tada još Vašim danima, jednog takvog stišavanja uzravrele situacije - ovim primerom, u prvenstvu onda veoma zanimljive i uzbudljive Područne lige?

   - Jako daleko u prošlost smo otišli (kroz osmeh) iskreno da kažem i ne sećam se više detalja, koji su se odnosili na tu utakmicu, ali u čemu je tajna, te moje što ste rekli mirnoće, tajna je u tome što sam bio kapiten ekipe i kao kapiten morao sam da budem za primer. Isto kao što i ovde sa današnje pozicije predsednika Skupštine Grada moram da budem primer svim građanima. Tako sam i tada morao dati pozitivan primer svojim suigračima.

    * Građani tako sad kažu, da su prijatno iznenađeni kada prate tok sednice. Jer posle duže vremena, nema onih monotonih rasprava, nekih da tako kažemo, bespotrebnih „nadmudrivanja“. Vi ste u stanju da „sečete“ govornika, da ga vratite ako treba i četiri-pet puta, svejedno – bilo iz čije opcije, stranke, kao da nemate pardona?

    - Naravno da nema pardona, rad skupštine se odvija striktno po Poslovniku. Neki odbornici mi zameraju da sam možda preoštar, međutim ja smatram da nisam i da precizno poštujem sve odluke poslovnika kako prema odbornicima opozicije, tako isto i prema odbornicima pozicije. Znači, ko god skrene sa teme, udalji se, odluta, biva vraćen na temu, ako nastavi da luta i dalje, oduzima mu se reč bez pardona. I tako će naravno, i u narednom funkcionisanju Skupština da radi.

      * Evo prošlo je prvih šest meseci od konstituisanja nove skupštinske strukture, šta možemo u najkraćem, da rezimiramo u Somboru?

     - Skupština je radila stvarno naporno, praktično svakog meseca smo održavali bar po jednu sednicu i mnoga pitanja su uspešno naravno rešena, sve ono što Gradsko veće predloži, bez problema i bez čekanja dolazi na skupštinu koja rešava efikasno, naravno koliko smo uspešni u tome, vreme će pokazati.

      * Da li su na neki način, Vaši snovi ostvareni, s obzirom da je ova 2016. bila posebno karaktristična za Vas – jer od Vašeg posla u struci, hirurga, gde je bilo puno posla i na samom početku godine, a evo potom prešavši i u ovu, najvišu političku funkciju u lokalu, stoga možemo li godinu na izmaku okarakterisati posebnom godinom za Vas?

      - Pa jeste posebna godina, iz prostog razloga a i sami ste primetili to, promenio sam praktično profesiju, zamrzao sam svoj status lekara-specijaliste hirurga, na naredne četiri godine iz jednostavnog motiva da bih se posvetio politici. Mislim da sam što se tiče medicine dostigao neki maksimum i da ne bih mogao da napredujem više u struci. Smatram da ipak u politici mogu još mnogo, mnogo toga da pružim, naravno na svoje zadovoljstvo i na zadovoljstvo svih građana somborske opštine.

      * Utisak je da na prilično jedan ležeran način obavljate i ovu funkciju, kad kažem ležeran, mislim na spontan?

      - Eto ja nisam profesionalan političar tako da, ne mogu da se ponašam izveštačeno već mogu da budem samo spontan i prirodan.

      * Pomaže li sama struka u tome?

     - Pomaže, pomaže, iz prostog razloga što sama hirurgija je po meni, mada kažu da su to interne bolesti, jeste „kraljica“ medicine, jer tu se vide efekti lečenja odmah. U hirurgiji – ili jesi, ili nisi. Tako isto i ovde u politici, smatram da na mnoge stvari mora prosto da se reaguje, što bi rekli u sportskom žargonu, na prvu loptu – da se stvari praktično, odmah rešavaju.

      * Uvek sam se pitao, kako izgleda jedan radni dan hirurga. Kako on uveče leže, ne znajući šta ga ujutru čeka ili, znajući u suštini da ga ne očekuje „običan“ posao, već na posao dolazite da nekoga operišete, spasete život? Koliko u tome ima istovetnosti sa drugim profesijama, koliko ne, koliko hrabrosti?

      - Jeste i hrabrost i velika odgovornost... radni dan hirurga traje dvadeset četiri sata. Znači, nikad se ne zna kad će kakav slučaj da vam stigne... a i posle operacije vi kao hirurg, morate da pratite dalji tok lečenja, oporavak...

       * Tako, ova godina Vam je počela već prilično burno - negde početkom februara ste primili hitan slučaj kada je čovek progutao nož, dug tridesetak santimetara i pozvali su Vas od kuće da hitno dođete. Kakva su prva reagovanja bila s obzirom da ste ga odmah uputili, "preko" Sremske Kamenice u Beograd?

       - U pravu ste, to je nažalost jedan od najbizarnijih slučajeva sa kojima sam se susreo u karijeri, praktično čovek je došao na nogama, žalio se na neko gušenje, bio je kod pnemoftiziologa koji ga je na sreću uputio kod nas na hirurgiju tako da smo praktično u roku od petnaestak minuta izdijagnostikovali šta se dešavalo kod njega i blagovremeno smo mogli da ga uputimo u višu ustanovu u kojoj se takve stvari rešavaju. Jer, kod nas se takve vrste operacija, nažalost ne rade.

         * Šta bi bilo potrebno i kakvi rezovi da se upotrebe, da bi opšte stanje, naravno ne samo u Somboru nego i šire - da bi se uredilo društvo?

       - O tome možemo da pričamo „do sutra“, pa tako u nedogled, nažalost, stanje u društvu naravno nije idealno, kao što nikada nije ni bilo, niti će ikada biti, mi možemo samo da se trudimo da popravimo to stanje i da ga dovedemo u što optimalniju situaciju. Rezovi nažalost nekada moraju da budu vrlo oštri i bolni, ali su neophodni. O tome nećemo raspravljati nas dvojica, o tome neka raspravljaju ljudi na većim položajima, na višim funkcijama, koji donose zakone, i koji odlučuju i kroje politiku Srbije.

         * Vi inače dosta pažnje posvećujete mladima i podržavate mlade. Ima li u Somboru jedan novi talas mladih talenata kako se narano i čini, u nauci, sportu, umetnosti... ?

        - Apsolutno. Sombor je uvek bio grad mladih talentovanih ljudi, koji kasnije izrastu ili u velike sportiste, evo imamo čak i olimpijske pobednike u Somboru, mladi umetnici prerastaju u talentovane slikare, pesnike, književnike, tako da sa te strane nisam zabrinut za budućnost Sombora. Jedino za šta sam zabrinut to je odliv tih mladih ljudi jer većina njih nažalost napušta Sombor i odlazi u neke druge gradove, Novi Sad, Beograd ili inostranstvo...

         * Ima li rešenja?

         - Ima rešenja apsolutno, moramo mnogo više pažnje da posvetimo u radu sa mladima i da naravno obratimo pažnju na njihove potrebe, od kojih je najznačajnija u prvom redu, njihovo zaposlenje. Najveći problem u Somboru je nedostataki novca. A on proističe iz malog broja radnih mesta, nepostojanja privrede koja bi mogla da podrži kompletnu javnu scenu. Što se tiče lokalne samouprave, mi je apsolutno podržavamo, kao i sve pokušaje da se ona revitalizuje. U tom slučaju naravno da podržavamo i vaš radio i uvek ćemo ga podržavati, kao što ćemo pokušavati da pratimo i druge mlade ljude da se iskažu na taj način. Treba mnogo truda, volje, napora, rada, ali se na kraju to sve isplati. Možda ne finansijski, ali kroz neku ličnu satisfakciju sigurno se isplati.

         * A ima li šanse da se somborski sport vrati na nekadašnje uspešne dane pa time i publika u dvorane i na terene?

        - Apsolutno, pokušaćemo da reorganizacijom rada Sportskog saveza utičemo na to da somborski sport ponovo zaživi i zablista onim sjajem od pre deset, dvadeset, trideset godina i da se publika vrati i podrži svoje ljubimce u svim sportskim naporima.

         * Najavićemo sada, evo prilike s obzirom da ste na njegovom čelu, 41. Sajam u organizaciji Društva sitnih životinja „Sombor 1871“, jedinstven u ex-ju prostorima, od 27. do 29. januara – kakve su tu mogućnosti za nastavak jedne od somborskih tradicija, jer svaki dinar je dragocen?

        - Ja sam inače "takozvani" direktor Sajma peradarstva evo već šesnaest godina i preuzeo sam Sajam u dosta lošoj situaciji. Za ovih šesnaest godina mogu se pohvaliti da smo se vratili ne samo u onaj nivo koji smo imali tamo negde devedesetih godina, kada je taj sajam bio na vrhuncu, nego smo čak i prevazišli to stanje. Ove godine očekuje nas zaista rekordan odziv kako odgajivača sa brojem i kvalitetom eksponata, tako isto i sa brojem posetilaca. Ostvarili smo mnogobrojne kontakte sa odgajivačima iz inostranstva, te naravno slede i posete iz drugih zemalja.

         * Koji je Vaš hobi?

         - Ja imam mnogo hobija, ali moja prva ljubav je naravno sport, odnosno fudbal. To je zauvek, deo mene i dobar deo obeležja mog života.

         * Omiljena boja?

         - Plava.

         * Muzika?

        - Ozbiljna, pretežno opuštajuće deluje pri radu, inače može da „prođe“ sva dobra muzika, naravno - osim ove novokomponovane muzike na koju sam ipak malo alergičan (smeh).

         * Za koga navijate?

         - Nećemo se izjašnjavati po tom pitanju. :-)

         * Šta biste Vi mene pitali?

         - Šta da Vas pitam... Kako ste?

         * U odnosu na nekoliko prethodnih godina, skoro odlično :-)

       - Drago mi je to čuti... nadam se da ćemo saradnju koja traje evo već dugi niz godina, nastaviti i u narednom periodu i, vama kao i svim poštovanim slušateljkama i slušaocima vašeg radija i čitaocima portala Novog Radio Sombora želim srećne novogodišnje i božićne nastupajuće praznike, želim mnogo zdravlja i sreće, naravno i puno uspeha u poslu, a naglasak bih svakako tu stavio na zdravlje jer ono je nešto što je najdragocenije a sve ostalo dolazi samo od sebe.

Siniša Stričević

Fotografije i tehnika: Dejan Horvat

Objavljeno u Prva vest
Strana 5 od 5

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…