Prikazivanje članaka po tagu Zakon

* Pripremni sastanak za pregovore o minimalnoj ceni rada, po radnom času, u Republici Srbiji za 2019. godinu održan je 27. avgusta u prostorijama UGS NEZAVISNOST, a u organizaciji Sekretarijata Socijalno-ekonomskog saveta

Učesnici sastanka bili su predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Unije poslodavaca Srbije, kolege iz Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS NEZAVISNOST. Sastankom je predsedavao sekretar Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.

Svi učesnici sastanka saglasili su se da postoje uslovi da se minimalna cena rada po radnom času za 2019. godinu poveća, a na narednom sastanku zakazanom za 30. avgust razgovaralo se o konkretnim predlozima i mogućnostima da se postigne konsenzus. Bila je to ujedno prilika da se provere podaci i pokazatelji na osnovu kojih će se kreirati konkretni predlozi, dok će konačnu odluku doneti Socijalno-ekonomski savet na sednici u prvoj polovini septembra.

U slučaju da se na sednici ne postigne konsenzus i ne donese odluka, u skladu sa Zakonom o radu, odluku će doneti Vlada. 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” usvojili su podsećanja radi, na 13. redovnoj sednici Izvršnog odbora Odluku o prikupljanju potpisa za stavljanje van snage Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava. Prikupljanje potpisa proticalo, u sa Zakonom o referendum i narodnoj inicijativi kao što smo izvestili, od 3. jula 2018. godine tokom sedam dana. Aktivisti Nezavisnosti potpise prikupljaju u Beogradu (Terazije 23-25), Nišu (Trg Kralja Milana), Novom Sadu (Bulevar Mihajla Pupina 8) i Kragujevcu (Kralja Petra I – pešačka zona)

Još 2014. godine, odmah po usvajanju ovog zakona, podneli smo Ustavnom sudu Inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti i do danas nismo dobili bilo kakav odgovor Ustavnog suda, kažu u ovom reprezentativnom sindikatu Srbije, UGS Nezavisnost. Zašto smo se obratili Ustavnom sudu? Zato što Ustav Republike Srbije, u članu 21. utvrđuje jednakost i ravnopravnost, pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije, kao i zabranu svakog oblika diskriminacije. Suprotno ovoj odredbi Ustava zakon sadrži nedvosmislenu diskriminaciju  i to zaposlenih kod korisnika javnih sredstava u odnosu na zaposlene u privatnom sektoru, čime se dovode u nejednak položaj zaposleni i građani.

Štrajkovi i javni protesti zbog stanja u Javnom preduzeću „Pošta Srbije“ u čijem sistemu ima 15 hiljada zaposlenih i kojima je umanjena zarada za 10 odsto ostavljaju donosioce odluka ravnodušnim. Prosečna zarada u JP „Pošta Srbije“, koja je nekad bila iznad republičkog proseka, danas je za 21 odsto manja od prosečne zarade u Republici Srbiji. Dve trećine zaposlenih prima zaradu u rasponu od 32 do 36 hiljada dinara.

Zaposleni u Javnoj upravi su na drastičan način osetili štetne posledice zakona. U trenutku donošenja ovog propisa u javnosti je stvorena lažna slika da u administraciji sede ’’beli medvedi’’ sa neopravdano visokim zaradama. Stvarnost je tada a posebno danas sasvim drugačija. U administraciji, tačnije u lokalnim samoupravama i gotovo svim državnim organima danas ima znatno manji broj zaposlenih, a proces reformi javne uprave je doneo povećanje obima posla. Prosečna zarada najvećeg broja zaposlenih, a to su oni sa srednjom ili višom stručnom spremom, je na nivou koji je od prosečne zarade manji za 25-30 odsto.

Razlozi za povlačenje zakona popularno nazvanog Zakon o umanjenju zarada su brojni, uvereni smo i da su dovoljni da nam se pridružite u našem demokratskom pravu da iznesemo svoj stav u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. Očekujemo i podršku koleginica i kolega iz drugih sindikata jer se radi o zajedničkim ciljevima i zahtevima.

Sombor, kao i pojedini drugi gradovi i opštine, pridružio se potpisivanju ove građanske narodne inicijative. Aktivisti UGS Nezavisnost u lokalu su preuzeli protekle sedmice liste i animirali sugrađane koji su pozitivno reagovali. Vremena, za sada, ima još danas, ponedeljak 9. jul, do 13 časova, pa će aktivisti rade dalje na terenu i prikupljene potpise sa spiskovima će poslati svojoj centrali.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* U hotelu Centar u Novom Sadu, srednje martovske srede održan je sastanak u organizaciji nevladine organizacije CRTA pod nazivom Odbrani pravo na slobodan pristup informacijama

Uvodničari su bili Aleksandar  Đekić iz Udruženja BUM Bečej i Ivan Radojević iz CRTE, dok je moderator bio Pavle Dimitrijević takođe predstavnik domaćina, CRTE. Cilj sastanka: da budu razmenjena mišljenja i stavovi povodom predloženih izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao i razmatranje mogućeg daljeg delovanja.

Nakon višestrukog probijanja rokova za donošenje i usvajanje novog Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je 22. marta ove godine objavilo na svojoj internet prezentaciji tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja sa obrazloženjima. Rasprava povodom Nacrta zakona je bila javna i trajala je do 19. aprila 2018.

Kako tekst Nacrta zakona sadrži pojedinačne odredbe koje mogu veoma negativno da utiču na ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ali i na rad institucije poverenika (sužavanje kruga institucija obveznika zakona, mogućnost vođenja upravnih sporova u vezi sa načinima za odguvlačenje postupaka, sam postupak izvršenja rešenja poverenika nije unapređen, i tome slično). Veruje se da postoji potreba za okupljanjem građanskih aktivista i organizacija oko ove danas veoma važne teme.

Radni sastanak je trajao dva sata a raspravljalo se o sledećim temama:

Prva tema: Zašto nam je vazan slobodan pristup informacijama?

U prvom delu se razgovaralo o tome šta nam sve omogućava pravo na slobodan pristup informacijama? Šta smo uspeli da saznamo tokom njegove primene, a šta nam je ostalo nepoznato?

Druga tema: Zajedničko iskustvo u dosadašnjoj primeni zakona

Srž ovog dela razgovora bio je u osvrtu na hronologiju primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja.

Treća tema: Šta nam sve novi Nacrt zakona (ne) omogućava?

Zaključni deo razgovora je bio usmeren ka prezentovanju novog nacrta zakona. Šta je dobro, a šta loše u Nacrtu zakona? Na koji će način ovakav nacrt zakona doprineti smanjivanju dostiguntih nivoa ljudskih prava?

Zabeležio: Srđan Ačanski

Naš novinar-saradnik Srđan Ačanski

Objavljeno u Prva vest
sreda, 18 januar 2017 12:42

Sa carinom, ili bez nje, pitanje je sad?

* Ovih dana u brojnim medijima govori se o izmenama zakona koji je na određeni način definisao prava osoba sa invaliditetom da uz carinu, ili kako Ministarstvo finansija navodi bez carine, uvozi putničke automobile i druga motorna vozila za osobe sa invaliditetom. Ova polemika verovatno će se još dugo voditi, a mi u celosti prenosimo šta kažu Udruženja osoba sa invaliditetom sa jedne i Ministarstvo sa druge strane

U Udruženju osoba sa invaliditetom "Feniks" za N1 su rekli da se izmenama Carinskog zakona ukida mogućnost da osobe sa invaliditetom bez carina uvoze polovne, ili nove automobile. Zbog svega navedenog iz Udruženja su najavili proteste, jer će izmene Carinskog zakona biti izglasane i stupiće na snagu u zimskom periodu, kada osobe sa invaliditetom ne mogu da izađu na ulice i protestuju. "Feniks" je takođe uputio kritike na račun predstavnika osoba sa invaliditetom u Skupštini Srbije i čelnika saveza i Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom, jer su, kako kažu, u saradnji sa državnim organima dozvolili da se izglasa tako nehuman i neljudski zakon.

Iz Ministarstva finansija, koje je zaduženo za ovaj zakon u izjavi za Blic dolaze objašnjenja da nisu tačne informacije koje se nalaze u pojedinim medijima, a koje se tiču uvoza bez carina novih, ili polovnih automobila, ortopedskih pomagala i rezervnih delova za njih.

- Kada je reč o oslobođenju od plaćanja uvoznih dažbina na putničke automobile i druga motorna vozila za osobe sa invaliditetom, ukazujemo da se osobama sa invaliditetom ne uskraćuje pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina prilikom uvoza automobila, samo se menja osnov po kom mogu ostvarivati to pravo, primenom prava na preferencijalni uvoz po osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini. U skladu sa ovlašćenjima datim zakonom, Vlada Srbije će, do početka primene Zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona (5. februara) doneti podzakonski propis kojim će precizno definisati ove zakonske odredbe, a do tada primenjivaće se Uredba o vrsti, količini i vrednosti robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine, rokovima, uslovima i postupku za ostvarivanje prava na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina - kažu u Ministarstvu finansija.

U svakom slučaju, potpuno čudno zvuči činjenica da, kako kažu iz pojedinih Udruženja osoba sa invaliditetom, niko se nije konsultovao oko ovog zakona upravo sa njima, koji verovatno na najbolji način znaju sa kakvim se teškoćama ove osobe susreću.

Zoran Kovačić

Objavljeno u Osobe sa invaliditetom
* Skupština Srbije usvojila Zakon o stanovanju i održavanju zgrada koji predviđa obavezne organe zgrade - Skupštinu stanara i upravnika zgrade
 
Zakonom, usvojenim pod sam kraj minule godine, utvrđeno je da ukoliko se stanari među sobom ne dogovore ko će biti upravnik zgrade, onda imaju mogućnost da izaberu profesionalnog upravnika sa spiska Privredne komore Srbije. Ukoliko se stanari ne dogovore ni oko profesionalnog upravnika, lokalna samouprava će na određeno vreme uvesti prinudnog upravnika zgrade.
 
Poslovima profesionalnog upravljanja mogu se baviti privredna društva ili preduzetnici, a profesionalni upravnici moraće da prođu obuku i da dobiju licencu za obavljanje tog posla, što će tačno biti utvrđeno posebnim aktima koji će, kako je najavila ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, biti doneti za nekoliko meseci.
 
Kako je ministarka još navela, cilj zakona je da bude obezbeđen minimum održavanja koji mora da postoji u svakoj zgradi, najpre zbog bezbednosti građana.
 
Kada je reč o troškovima održavanja zgrada, za građane neće biti novih troškova u odnosu na ona sredstva koja su do sada izdvajali za te namene kao stanari.
 
Zakonom je predviđeno vođenje Registra stambenih zajednica koju će kao elektronsku javnu bazu podataka voditi lokalne samouprave. Jedinstvenu centralnu, javnu, elektronsku bazu podataka o svim stambenim zajednicama iz svih registara na teritoriji Srbije vodiće Republički geodetski zavod.
 
Predviđeno je da vlada, radi unapređenja i sprovođenja stambene politike, donosi Nacionalnu stambenu politiku i akcioni plan za njeno sprovođenje. Zakon uređuje upravljanje zgradom i održivi razvoj stanovanja, koji podrazumeva unapređenje uslova stanovanja građana i očuvanje stambenog fonda, uz unapređenje energetske efikasnosti.
 
Prvi put detaljno je definisan odnos prema stanovanju, pre svega prema socijalnom stanovanju, kao i korisnici socijalnih stanova, među kojima su i žrtve porodičog ili partnerskog nasilja i beskućnici.
 
Izvor: Regionalna privredna komora Sombor / S. S.
 
Objavljeno u Prva vest
Strana 2 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…