Prikazivanje članaka po tagu Unija poslodavaca

Autorski tekstovi: Jelka Jovanović 

* Sa novom minimalnim cenom rada za 2021. godinu od oko 32 hiljade dinara, Srbija nije promenila svoje osrednje žalosno mesto u regionu, a posebno brine činjenica da je sve manja razlika između najniže i prosečne zarade. Ne zbog naglog rasta životnog standarda onih na dnu, već činjenica da je njih mnogo, pošto svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu, još toliko njih samo desetak procenata više, a čak 60 odsto je ispod prosečne zarade. Nije utešno što je slična statistika u Makedoniji, BiH, Crnoj Gori, Albaniji i na Kosovu, mada nisu svi pokazatelji isti. Izdvajaju se Hrvatska i Slovenija gde minimalac tretiraju kao obavezu koju poslodavci primenjuju retko i kratkoročno, na samo nekoliko procenata zaposlenih, ali koji obezbeđuje prostojan život

Sledeći uputstva nimalo nadležnog u meritumu stvari predsednika Srbije i vladajuće stranke Aleksandra Vučića, Vlada Srbije - kojoj su mandat i ovlašćenja istekla poodavno - mimo volje socijalnih partnera, odlučila je da minimalna cena rada naredne godine bude od 29.428,80 do 33.843,12 dinara, zavisno koliko mesec ima radnih sati, odnosno 6,6 odsto više nego ove. Po satu.

Reprezentativni sindikati i poslodavci nisu uspeli tokom višenedeljnjih razgovora-pregovora da se usaglase, pa pred formalno nadležan Socijalno-ekomonski savet (čiji su članovi) nisu izašli sa kvalifikovanim predlogom. Sindikati su, podsetimo, hteli dvocifreno uvećanje do vrednosti tzv. minimalne (redukovane do praga siromaštva) potrošačke korpe, oko 37.5000 dinara, a poslodavci da se stavi moratorijum na tu obavezu i zadrži postojećih tridesetak hiljada dinara.

PRESEČENO: Premda, u konstelaciji akutne ekonomske krize izavane koronavirusom, ali i realnih ekonomskih parametara ni 30, ni 32, a ni 37 hiljada dinara ne garantuju ono što se zove iole dostojanstvenim životom, s jedne strane, a s druge bitno ugrožavaju opstanak mnogih malih firmi.

Privremeno kao trajno

Vlada je, malo po babu, malo po stričevima, iako bez mandata, “presekla” da ne bude ni nula (do četiri odsto) ni 12 odsto (do 15 procenata), već oko 6,6. Uz navodno popuštanje poslodavcima povećanjem za oko dve hiljade dinara neoporezovanog dela zarade, čime se donekle amortizuje trošak istog tolikog povećanja minimalca. Pri čemu je, zapravo, tzv. država najviše sebi učinila uslugu i snizila izdatke za poreze pošto je sama najveći poslodovac formalno oko 350.000 zaposlenih koji su na najnižoj ceni rada. Treba li naglasiti godinama, iako bi ta mera zakonski trebalo da bude privremena i povremena, dok se ne prevaziđe akutna kriza u poslovanju.

Izgledi da se taj fundus bedno plaćene radne snage promeni su dvojaki; sa istekom obaveze poslodavaca koji su prihvatili državnu pomoć u minimalcima tokom trajanja koronavirusa (tri meseca neto po radniku, plus dva po 18.000 neto) da ne otpuštaju zaposlene - može ih biti nešto manje. Pritom, ako reše da zadrže zaposlene mnogi poslodavci će biti prinuđeni da se uključe u mini-plate, čime se broj onih koji će raditi za garantovani iznos značajno povećati. Procene idu i do pola miliona, što je četvrtina ukupno zvanično zaposlenih.

Taknuto-maknuto, šahovski rečeno, a ko preživi pričaće.

Izvesno je da će i naredne jeseni, kao i prethodnih godina, reprezentativni sindikati tražiti izjednačavanje najniže cene rada i najjeftinije potrošačke korpe, a poslodavci predah ili minimalne korekcije uz povećanje neoporezovanog dela zarada (svih, ne samo minimalne). A, u nastojanju da 2025. prosečna zarada bude 900 evra, vlast će sve više primicati minimalnu i prosečnu zaradu. Pri čemu se niko neće truditi da objasni da u prosečnoj plati učestvuju i izvršitelji i notari sa desetinama hiljada evra mesečno, za razliku od nekih ranijih godina kad ih nije bilo, a odnos minimalne zarade i prosečne plate nije bio kao sada jedva jedan prema dva, već 1:3, kao 2008.

POČECI: Valja biti realan i reći da minimalna cena rada poslednjih godina “skače” redovno, ponekad kao lane ubedljivo (dvocifreno), pa vlastima omogućava samohvalu da je za manje od decenije udvostručena, no cena toga je sve izraženija uravnilovka. Taj već zaboravljeni termin iz socijalističkog doba opisuje težnju da se plate za sve poslove i sve zaposlene, bez obzira na kvalifikaciju, znanje i zalaganje, “uravnoteže”, bezmalo izjednače, da se upkos proklamovanom neokapitalizmu paradigma vlasti da su svi “jednaki” izdigne na nivo principa. Pa makar bili jednaki u siromaštvu, ako ne u raspodeli opšteg dobra, o čemu najbolje svedoči činjenica da više od 60 odsto zaposlenih prima tzv. referentu zaradu koja je tek nešto veća od minimalca.

Nonsens je da se ta takozvana socijalistička paradigma prilično razlikuje od stvarne, pošto je pred kraj počivše četvrte Jugoslavije (SFRJ), u kojoj je obnovljeno kolektivno pregovaranje i ugovaranje, krajem devete decenije XX veka u okviru firme bio predviđen raspon zarada jedan prema sedam. Pri čemu “kec” nije bio nužno na nivou zakonom i Opštim kolektivnim ugovorom zajamčene/zagarantovane zarade, već u skladu sa ekonomskim moćima firme, pa i čitavnih grana, što se regulisalo posebnim kolektivnim ugovorima.

Pregovaračko nasleđe

Na nesreću, a i sramotu, danas čak ni analitičari radnih i socijalnih odnosa i prava ne znaju da Srbija - a i ostale države u regionu nastale na temeljima zajednički srušene SFRJ - tripartitno pregovaranje i formalni socijalni dijalog baštini upravo iz tog vremena kada su partneri bili (državni) sindikati i privrednici udruženi u privrednu komoru, a kao treći element država, poslodavac dobrom delu zaposlenih. I, naravno, kapo di kapo, što se bar ovde održalo i 2020, uprkos formalnoj promeni svojinskih i radnih odnosa i samog sistema.

Istorija kaže da su prva kolektivna ugovaranja uslova rada, uključujući nadnicu, priznata u Engleskoj 1891. godine, Nemačkoj 1918. i Francuskoj 1919. Tri godine posle Francuske i tri godine pre Italije, Kraljevina Jugoslavija, a time i Srbija, uvode taj institut, koji definitivno postaje opštevažeći princip 1935, kada je u SAD donet Vagnerov zakon. U prvim kolektivnim ugovorima sindikati i poslodavci bili su bukvalno na dve strane barikade, pri čemu barikade nisu bile samo figurativne; u ime svetosti privatne svojine i kapitala, poslodavci nisu dopuštali mešanje u “svoje” poslove, dok su sindikati zahtevali da se valorizuje učešće rada u konačnoj ceni proizvodnje. Sa barikadama ili pored njih.

POREĐENJA: Ovako formulisane osnovne pregovaračke pozicije održane su i danas, u zemljama bivšeg spocijalizma, realnog i posebno onog našeg samoupravnog, umnogome su čak istovetne, sem što su nekim čudom centralizma sile pregovarača prilično oslabile. Poslodavci, podsetimo, na nacionalnom nivou u Srbiji imaju samo jedno reprezentativno udruženje Uniju poslodavaca Srbije, a sindikati dve centrale sa pravom pregovaranja Ujedinjene granske sindikate Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata Srbije.

Jedini posle 2000. godine doneti Opšti kolektivni ugovor odavno je u penziji, a novog nema na vidiku, iako ni pređašnji nije mnogo značio, čak ni sa tzv. proširenim dejstvom, odnosno obavezom svih poslodavaca da ga primenjuju iako nisu u članstvu formalnih pregovarača - Unije i oba sindikata.

Praksa nastala na temelju SFRJ sa manje ili nešto više izmena ostala je na snazi u svim novonastalim državama, što nije ni čudno pošto je tada započet proces bio u skladu sa evropskim zakonodavstvom i praksom MOR-a i međunarodnih sindikalnih centrala. No, razlike u privrednoj snazi koje su se i tokom života SFRJ osećale uvećane su, pa je i praksa minimalne cene rada, kao i ukupna platna politika različita.

Srbija je, valja odmah reći, upkos svim pričama o nikad boljem standardu i neviđenom rastu najvećem ne samo u regionu već i diljem evropskih, pa i svetskih meridijana, u jadnoj regionalnoj sredini, bar kada je visina minimalne cene rada u pitanju.

Po učestalosti njene isplate je pri vrhu, pošto svaki šesti zaposleni prima minimalac. I to godinama.

Slovenački maksi minimalac

U svemu prednjači, naravno, Slovenija u kojoj je na snazi minimalac od za nas neverovatnih 940,58 evra (prošle godine nešto više od 886 evra). Pri čemu plava koverta kod njih ne podrazumeva samo tu svotu - ona se uvećava za noćni i prekovremeni rad, kao i za rad tokom praznika. I u skladu sa najboljim socijalističkim (sic!) načelima, u minimalnu zaradu nije moguće uračunati obavezne troškove poslodavca za obrok i prevoz, a naravno ni službena putovanja, nagrade, otpremnine… Što, istina, formalno važi za sve zemlje regiona, uključujući Srbiju, ali zakon ide drumom, a praksa šumom, pa se malo gde primenjuju te odredbe o minimalcu uvećanom za uvećano radno angažovanje (i pripadajuća prava).

Za naše prilike zvuči čudno da je prosečna plata u Sloveniji veća od minimalne za samo oko 300 evra, odnosno nešto više od četvrtine, ali je to više nego logično ako se zna da u deželi samo četiri odsto zaposlenih prima minimalac. U Sloveniji se minimalna zarada redovno koriguje, slično kao i kod ostalih, u skladu sa troškovima života i rastom BDP-a (sa izuzetkom Crne Gore).

U Hrvatskoj je na snazi minimalac nešto veći od 400 evra. Poređenja radi, prvi Opći kolektivni ugovor, na osnovu saveznog zakona o radnim odnosima, Hrvatska je usvojila 1989, a najniža “osnovna plaća”, utvrđena je tada na 2.800 dinara, odnosno 15,38 dinara po satu rada. Za neupućene, nemačka marka je te godine vredela između sedam i osam dinara (pre minihiperinflacije Ante Markovića), odnosno minimalac je bio oko 400 maraka, što je ekvivalent današnjih 400 evra. Ove godine u Hrvatskoj minimalac od 3.250 kuna prima manje od tri odsto zaposlenih, ali je prosečna zarada u skladu sa drugim ekonomskim pokazateljima više nego dvostruko veća i iznosi oko 850 evra.

Crna Gora, pak, ima prosečnu zaradu veću nego u Srbiji, oko 520 evra, ali minimalac je minimalniji, pa je od 2018. na oko 220 evra, pri čemu je godinama pre toga bio “stabilnih” oko 190 evra.

U Bosni i Hercegovini prosečna i minimalna zarada slične su onima u Srbiji, mada entiteti samostalno određuju vrednost minimalca.

Severna Makedonija je na začelju eks-ju statistike sa prosečnom zaradom od oko 420 evra i bezmalo upola manjim minimalacem od 234 evra, koji propagandno dva meseca primaju i svi državni funkcioneri da bi se solidarisali sa najsimorašnijim radnicima.

Ako se prave validna poređenja jedan od glavnih parametara mora biti koliki je procenat ljudi na najnižoj zaradi pa da utvrdimo znanje; lane je u Srbiji od 2,16 miliona zaposlenih još aktuelnih 350.000 radnika bilo u minizoni, u Sloveniji je oko 3,7 odsto od ukupno 885.700 (slično je i sada), a u Hrvatskoj samo 2,25 odsto zaposlenih. Goru statistiku od Srbije beleže BiH, Makedonija i Crna Gora. U BiH ukupan broj zaposlenih je 820.000, a minimalac nešto veći od 210 evra prima bezmalo svaki treći radnik, kao i u Crnoj Gori (28 odsto). U Makedoniji je 26.000 denara garantovano za oko 70.000 od ukupno 247.200 radnika (28 odsto).

Još je jedno poređenje bitno - koliko minimalac stvarno vredi: u Srbiji ne doseže ni tu redukovanu potrošačku korpu od koje niko ne može da preživi, a za prosečnu su potrebne 2,4 minimalne zarade. Njena vrednost je slična i u Crnoj Gorti, pa su tamo potrebna tri minimlca za prosečan život, u Hrvatskoj dva (potrošačka korpa teži 895 evra mesečno). S tim što Hrvati, kao ni Slovenci, ne znaju za redukovanu potrošačku korpu. U BiH bezmalo beleže regionalni rekord, jer je potrebno više od tri minimalca da se napuni korpa za četvoročlanu porodicu.

Na kraju, u većini evropskih zemalja zakonom je propisana minimalna plata koja predstavlja donju granicu za poslodavce. Kako navodi Eurostat, osim Danske, Italije, Kipra, Austrije, Finske i Švedske, sve ostale članice Evropske unije imaju nacionalnu minimalnu platu, kao i sve zemlje kandidati za članstvo u EU. Raspon minimalnih plata u zemljama EU na kraju 2018. godine kretao se od 261 evra u Bugarskoj do 1.999 evra u Luksemburgu. Ovaj prvi podatak zvuči utešno, ako se siromaštvo uzima kao mera života.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta održane danas, predsedavajući Zoran Stojiljković je izjavio da će nova minimalna cena rada biti 32.126 dinara (oko 272 evra sa današnjim danom) što predstavlja rast od 6,6 odsto, "uz povećanje neoporezivog dela zarade i neke olakšice koje će omogućiti poslodavcima da to u uslovima pandemije to podnesu". Odluku treba da potvrdi Vlada Srbije. Tako će nova minimalna mesečna plata od narednog januara biti za dve hiljade više nego sada, umesto za 7,5 hiljada dinara koliko su tražili sindikati

Dogovora nije bilo, jer su sindikati na početku pregovora tražili povećanje koje bi bilo na nivou minimalne potrošačke korpe - oko 37.500 dinara. I ovoga puta, kao i tokom dosadašnjih pregovora i ranijih godina, država je bila ta koja je presekla i odlučila koliko će povećanje da iznosi, što je krajem prošle nedelje najavio i predsednik Aleksandar Vučić.

Poslednji rok za dogovor socijalnih partnera bio je 15. septembar, ali je minimalac dogovoren jutros.

Prošlog septembra dogovor je bio da se minimalna zarada za ovu godinu podigne za 11,1 odsto i kada je 1. januara počela da važi, iznosila je 30.022 dinara, odnosno 256 evra. Bilo je to povećanje za 3.000 dinara. Prema procenama, "minimalac" u Srbiji prima otprilike 350.000 zaposlenih, mada sindikati procenjuju da je taj broj veći i da se penje i do oko pola miliona.

Stojiljković, koji je i predsednik UGS "Nezavisnost", je napomenuo na konferenciji za medije posle sastanka, da nije došlo do konsenzusa oko minimalne cene rada.

- Za nas u sindikatima to nije bilo prihvatljivo jer u zonu beskrajnog produžavanja ostavlja dogovor od pre tri godine, da minimalna zarada stigne makar minimalnu potrošačku korpu - podvukao je Stojiljković.

Napomenuo je da su sindikati pokazali razumevanje u teškoj situaciji zbog pandemije.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je takođe podsetio na dogovor o izjednjačavanju minimalca sa potrošačkom korpom.

- Bili smo svesni da zbog krize koja nastaje oko koronavirusa to nije realno i prihvatili smo smanjenje, ali nismo očekivali ovoliko. Očekivali smo cifru koja bi bila prihvatljiva za zaposlene, a to je 34.000 - rekao je Orbović.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije je ocenio da će privreda dobiti dodatno opterećenje u vremenu neizvesnosti, ali da su prihvatili ponudu.

- Nadamo se da će i inflacija ostati u okvirima u kojima je bila dosad i da ćemo narednu godinu dočekati sa nekim povećanjem privredne aktivnosti. Povećanje neoporezivog dela sa 16.300 na 18.300 dinara će značajno pomoći privredi - rekao je Atanacković.

Ministar finansija Siniša Mali je izjavio da je na Vladi Srbije da donese konačnu odluku, ali da su se vodili prevashodno interesom zaposlenih, ali da su želeli da očuvaju i interese poslodavaca.

- Po radnom satu to znači da sa 172,5 idemo na 183,9 dinara - naveo je Mali i dopunio da će najveći teret povećanja preuzeti država kroz povećanje neoporezivog dela zarade.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je izjavio da je bitno da dijalog postoji i da se to radi na transparentan način.

- Kad se oduzme rast cena na malo mi smo povećali minimalnu zaradu za 5,1 odsto. Kad uporedite sa prošlom godinom, ona se približila minimalnoj potrošačkoj korpi za hiljadu dinara - rekao je Đorđević.

I dalje ćemo pratiti aktuelna stanja kada je u žiži životni standard zaposlenih, ali i onih radno sposobnih koji nemaju osnovna radna i socijalna prava. Za sada ostaje zaključak da su se danas, ponedeljak, 14. septembra u tripartitnom telu - Socijalno ekonomskom savetu Srbije, Vlada i poslodavci ostali pri jednakom stavu, jedino su sindikati tražili povećanje minimalne plate u visini (37.500 dinara) koje nije prihvaćeno.

Izvor: Tanjug

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije počeli su kao što redovno izveštavamo, pregovore o minimalnoj ceni rada za 2021. godinu, a završni razgovori isplanirani su za 14. septembar

Prva faza pregovora je završena - dogovor nije postignut. Kako će proticati razgovori tokom naredne dve sedmice i šta bi bilo najbolje prihvatljivo rešenje? 

Predlog sindikata je da minimalna zarada sa trenutnih 30.000, bude poveća na 37.500 dinara, a to znači da minimalna cena rada po satu poraste sa sadašnjih 172,5 dinara na blizu 217.

-To je poznata procedura utvrđivanja minimalne zarade koja nije naša specifičnost nego evropska praksa. Do nje se dolazi putem nekih šest indikatora - od kretanja društvenog proizvoda, inflacije, zaposlenosti, kretanja produktivnosti, do tog socijalnog kriterijuma koji se bavi time da li je ta minimalna zarada dovoljna za pristojnu egzistenciju tročlane porodice - podvlači Zoran Stojiljković, predsednik reprezentatitivnog srpskog sindikata Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost".

Stojiljković dopunjuje da sindikati pregovaraju o tim kriterijumima i pokušavaju da dođu do kompromisa između socijalnih partnera, poslodavaca i reprezentativnih sindikata, a vlada posreduje.

Ljiljana Pavlović (Unija poslodavaca Srbije) naglašava da Unija - kao tripartitni činilac Socijalno-ekonomskog saveta, uobičajeno u ovo vreme organizuje šire konsultacije sa privrednicima i da uzima u obzir uključivanje dijaloga poslodavaca iz različitih regiona i iz različitih preduzeća, kako bi uočili kakvo je njihovo mišljenje u vezi sa rastom minimalne cene rada.

- Ova godina je donela to da svega 15 odsto poslodavaca jeste za rast minimalne cene rada. Uobičajeno, prethodnih godina, to je bilo na granici od oko 50 odsto - potvrđuje Pavlović.

Ona tvrdi da je to direktno u vezi sa koronavirusom, odnosno padom prometa i krizom, a da zbog toga poslodavci nisu u mogućnosti da isplaćuju veću minimalnu cenu rada.

Izvor: Beta

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
* Granski sindikat građevinarstva IGMDIPP "Nezavisnost" i Samostalni sindikat građevinarstva i IGM Srbije potpisali su u petak, 26. juna Sporazum o zajedničkom pregovaračkom tim, i principima po kojima će se pregovarati o Granskom Kolektivnom ugovoru za građevinarstvo i IGM, sa Unijom poslodavaca Srbije
 
Takodje, u okviru radionice posvećene COVIDU 19, gde je uvod dala dr Dragana Petković Gajić održana je i kvalitetna diskusija o dosadašnjem uticaju Pandemije na svet rada, ekonomiju, radnice i mlade radnike.

Ukazano je da su najveći teret krize do sada podneli radnici angažovani na fleksibilnim oblicima rada, kao i da se očekuje još veći udar na status zaposlenih u nastupajućoj recesiji. Učesnici su se saglasili da je neophodno očuvati postojeće kolektivne ugovore kod poslodavaca, apelovati na državu za nastavak pomoći kao i posebno insistirati na boljoj zdravstvenoj zaštiti radnika i sprovođenju mera za BZR.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor 

/pogledajte i galeriju slika/

Objavljeno u Sindikat

* U prostorijama Saveza samostalnih sindikata Radničkog doma Vojvodine u Novom Sadu u utorak, 2. juna održana 19. sednica Pokrajinskog Socijalno-ekonomskog saveta

Unija poslodavaca Vojvodine uputila je inicijativu ka lokalnim samoupravama za smanjenje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa KOVID-19 po privredu, iznoseći izuzetan primer opštine Ruma. Pokrajinski Socijalno-ekonomski savet usvojio je stav da se lokalnim socijalno-ekonomskim savetima u gradovima i opštinama Autonomne pokrajine Vojvodine preporuči da razmotre stanje i procene koliko je privreda i koje delatnosti su bile najviše ugrožene u njihovoj lokalnoj samoupravi i da u skladu sa tim, predlože lokalnoj samoupravi svestrano sagledavanje potreba i mogućnosti za uvođenjem dodatnih mera za podršku privredi i zaposlenima. Ova inicijativa je usvojena konsenzusom svih socijalnih partnera.

Sindikat je naglasio da su radnici iz pojedinih delatnosti podneli veliki teret tokom pandemije korona virusa i da to treba pohvaliti - pre svega zaposleni u zdravstvu, a zatim i u prehrambeno-prerađivačkoj industriji, ustanovama socijalne zaštite, medijima...

Na inicijativu Saveza samostalnih sindikata Vojvodine (agroindustrijski kompleks) i Pokrajinskog odbora UGS NEZAVISNOST za AP Vojvodinu - PSES je usvojio dokument, kojim izražava zahvalonost svim zaposlenima u delatnostima u kojima su, za vreme pandemije, uz sve zdravstvene rizike i otežane uslove rada, obezbedili urednu snabdevenost i normalan život građana (zdravstvo i socijalna zaštita, trgovina, komunalne delatnost, apoteke, pekare, građevinarstvo, mediji…). U vezi sa tim, PSES posebno preporučuje poslodavcima u agroindustrijskom kompleksu da uvećaju zarade zaposlenima po osnovu izloženosti dodatnim rizicima zbog rada u vanrednim okolnostima.

Članica Pokrajinskog odbora Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” Eržebet Tot Batori, iznela je činjenice koje ističu da su i mediji bili jednako aktivni tokom trajanja vanrednog stanje usled pandemije koronavirusom. Zaposleni u medijima isto tako bili su u opasnoj situaciji tokom svojih dnevnih zadataka. Tako da, među svim drugim profesijama, zaposlenih u zdravstvu, socijalnoj zaštiti, pekarama, prodavnicama, u potpuno istom stanju našli su se i mediji. Izveštavanje o vanrednom stanju u društvu je bilo neprekidno. Zato su novinari i zaposleni u medijima zaslužili da budu nagrađeni od društvene zajednice - naglasila je Tot Batori, predsednica Odbora za medije Granskog sindikata Kulture, umetnosti, medija “Nezavisnost”.

Predstavljen je izveštaj o aktivnostima Kancelarije za preduzetništvo Unije poslodavaca Vojvodine za 2019. godinu, uz naglasak na novoosnovanim lokalnim kancelarijama Unije poslodavaca u AP Vojvodini i reaktiviranim ili novoosnovanim socijalno-ekonomskim savetima u gradovima u Vojvodini. Osim toga, izuzetno su značajne projektne aktivnosti. U toku su projekti na temu jačanja kapaciteta i saradnje u oblasti buke i vibracija kao i na temu učešća radnika u upravljanju kompanijama. Završen je projekat razvoja modela majstorske škole koji ima za cilj izradu kurikuluma za obuku automehaničara za V stepen i dobijanje majstorskog pisma. Aplicirano je na IPA projekat prekogranične saradnje Srbija - Mađarska, čija je tema unapređenje potencijala menadžera u socijalnom preduzetništvu.

Sednicom je predsedavao Milojica Živković, a od naredne sednice predsedavanje PSES-om preuzima predstavnik Unije poslodavaca Vojvodine Vladimir Lalošević.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

 

 

  * Pokrajinski socijalno-ekonomski savet u Velikoj sali Kongresnog centra "Master" Novosadskog sajma održao danas (petak, 16. decembar 2016) veoma uspelu Konferenciju na temu: "Za razvoj privrede - oko projekata". Okupljeni oko istih ciljeva predstavnici čelnici i brojni predstavnici sva tri subjekta PSES-a, Unije poslodavaca, Vlade Vojvodine i reprezentativnih sindikata, UGS Nezavisnost i SSSV

Na konferenciju su osim socijalnih partnera, članica Pokrajinskog socijalno - ekonomskog saveta: Pokrajinske vlade AP Vojvodine, Unije poslodavaca Vojvodine, Pokrajinskog odbora Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ i Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, pozvani i predstavnici Privredne komore Vojvodine, regionalnih privrednih komora: Novi Sad, Subotica, Sombor, Kikinda, Zrenjanin, Pančevo i Srem, predstavnici nadležnih pokrajinskih institucija, lokalnih samouprava i regionalnih razvojnih agencija sa teritorije AP Vojvodine, istaknuti privrednici, predstavnici velikih multinacionalnih i domahih kompanija, malih i srednjih preduzeća i preduzetnici koji posluju u Vojvodini, kao eksperti i druga lica koja su doprinela uspešnom radu Konferencije, te predstavnici Vlade Republike Srbije, Privredne komore Srbije, Unije poslodavaca Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" i Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Cilj Konferencije je suštinski bio u potrebama da privrednici i predstavnici zaposlenih, na osnovu Programa Pokrajinske vlade, iznesu svoje predloge i očekivanja u vezi sa stvaranjem što povoljnijih uslova za razvoj privrede okupljanjem oko projekata, čime će se obezbediti pretpostavke za poboljšanje radno-pravnog, materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih i svih gpađana u AP Vojvodini i u celoj Republici Srbiji, kako je u pozivu prethodno i naveo predsedavajući Pokrajinskim Socijalno-ekonomskim savetom, Goran Milić.

.........................................

Konferenciju je otvorio predsednik Vlade AP Vojvodine Igor Mirović

Mirović: „Dijalogom do boljih uslova za ekonomski razvoj"

Najpre, Igor Mirović je poručio da su okupljanja oko projekata i razvoj privrede ključna opredeljenja Pokrajinske vlade od prvog dana njenog formiranja. Predsednik Mirović je rekao i da su stvoreni ključni uslovi za realizaciju tih prioriteta: politička stabilnost i zajednički ciljevi republičke i pokrajinske vlasti.

Pokrajinski socijalno-ekonomski savet, zajedničko telo socijalnih partnera: Pokrajinske vlade, Unije poslodavaca Vojvodine i sindikalnih organizacija, oformljeno kako bi se uspostavio dijalog socijalnih partnera o bitnim ekonomskim i socijalnim pitanjima, organizovao je konferenciju na kojoj privrednici, sindikati kao predstavnici zaposlenih, privredne komore, lokalne samouprave i druge institucije - svi relevantni subjekti u AP Vojvodini, imaju priliku da iznesu svoje predloge i očekivanja u vezi sa stvaranjem što povoljnijih uslova za razvoj privrede, a time i za poboljšanje položaja zaposlenih i svih građana u AP Vojvodini i u celoj Republici Srbiji.

Predsednik Pokrajinske vlade rekao je u svom uvodnom izlaganju da ulogu socijalno-ekonomskih saveta vidi kao veoma bitnu za svaki segment društvenog života, jer je, kako je rekao, tripartitni socijalni dijalog deo ukupne stabilnosti koja nam je neophodna u ostvarivanju ciljeva koje smo pred sebe postavili.

 - U tom dijalogu, polazna gledišta nam možda i mogu biti različita, ali zajednički ciljevi za čije ostvarivanje kroz sučeljavanje argumenata treba da nađemo najefikasnije mehanizme, ne mogu. Ciljevi su nam intenzivan ekonomski razvoj, uključujući i obezbeđivanje što boljih uslova za preduzetnike kao nosioce tog razvoja, što veća zaposlenost i, razume se, najpravedniji mogući uslovi rada za sve zaposlene - istakao je Mirović.

Republički ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin rekao je da su socijalno-ekonomski saveti potrebni da bi se sučelili stavovi i kako bi se dijalogom došlo do boljeg razumevanja udruženja poslodavaca i predstavnika zaposlenih.

Na današnjoj konferenciji je Stanko Krstin, predsednik Unije poslodavaca Vojvodine i član Kolegijuma Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta, prezentovao predloge Unije poslodavaca Vojvodine za unapređenje privrednog ambijenta, a Goran Milić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, govorio je o temi „Za razvoj privrede, uz radnu i socijalnu sigurnost“. Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ prof. dr Zoran Stojiljković govorio je učesnicima „O evropskim perspektivama Srbije – poziciji sindikata“. Čelnik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipović prezentovao je „Novu ulogu Privredne komore Vojvodine u saradnji sa Pokrajinskom vladom po novom Zakonu o privrednim komorama“.

U radu konferencije učestvovalo je oko 180 predstavnika socijalnih partnera, komorskog sistema, lokalnih samouprava, regionalnih razvojnih agencija, privrednici i preduzetnici, kao i predstavnici nadležnih pokrajinskih institucija. Plan Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta je da se konferencije poput današnje organizuju svake godine, kako bi se na njima analiziralo stanje i kako bi se dogovarale dalje prioritetne aktivnosti i projekti.

...........................

 

Govor predsednika UJEDINJENIH GRANSKIH SINDIKATA NEZAVISNOST

Zoran Stojiljković: Evropska perspektiva Srbije - pozicija sindikata

Brojna istraživanja u poslednje dve decenije pokazuju da je građankama i građanima Srbije evropski model socijalno-tržišne privrede i socijalnog partnerstva bio uvek bliži no anglosaksonski model tržišno nesputanog kapitalizma ili praksa postkomunističke Rusije i Kine.

Istovremeno, posvećenost EU ispunjenju demokratskih vrednosti potvrđenа je 1994. godine kаdа je Evropskа komisijа definisаlа Evropski socijаlni model kаo „zаjedničke vrednosti koje obuhvаtаju demokrаtiju i individuаlnа prаvа, slobodno kolektivno pregovаrаnje, tržišnu ekonomiju, jednаke mogućnosti zа sve i socijаlnu zаštitu i solidаrnost.” 

Osnovni strateški cilj čini, dakle, uvećanje kohezije društva redukovanjem siromaštva i osnaživanjem socijalne inkluzije marginalizovanih grupa1.

_____________________________________________________________________________

1.Nа osnovu člаnа 153. Ugovorа o funkcionisаnju Evropske unije (DFES), Unijа podržаvа i dopunjuje аktivnosti držаvа člаnicа u oblаsti socijаlne politike. Prаvne tekovine u oblаsti socijаlne politike uključuju minimаlne stаndаrde u oblаstimа kаo što su rаdno prаvo, jednаk tretmаn ženа i muškаrаcа u zаpošljаvаnju i socijаlnoj sigurnosti, kаo i bezbednosti i zdrаvljа nа rаdu. Specifični obаvezujućа prаvilа su rаzvijena u odnosu nа nediskriminаciju po osnovu polа, rаsnog ili etničkog poreklа, religije ili verovаnjа, invаliditetа, stаrosti ili seksuаlne orijentаcije (člаn 19. DFES).

Evropski socijаlni fond (ESF) je glаvni finаnsijski instrument putem kojeg EU podržаvа sprovođenje svoje strаtegije zаpošljаvаnjа i doprinosi nаporimа socijаlne inkluzije (prаvilа sprovođenjа su pokriveni Poglаvlje 22 "Regionаlnа politikа i koordinаcijа strukturnih instrumenаtа" ).

Ugovor o funkcionisаnju Evropske unije (čl 153-155) predviđа konsultаcije sа socijаlnim pаrtnerimа i mogućim pregovorimа o sporаzumimа iz oblаsti nаvedenih u čl. 153 od DFES. Osim togа, Poglаvlje 19 se fokusirа nа funkcionisаnje socijаlnog dijаlogа, nаročito opšti prаvni okvir nа sindikаte i orgаnizаcije poslodаvаcа, prаvo nа osnivаnje  sindikаta, nа kolektivno pregovаrаnje i štrаjk, tripаrtitne mehаnizme zа konsultаcije, uključujući i ekonomske i socijаlne sаvete, dvostrаni socijаlni dijаlog / kolektivni ugovori i uključivаnje socijаlnih pаrtnerа u izrаdu i sprovođenje zаkonа. Preciznije, tematski poglavlje 19 pokriva : Zаkon o rаdu; Zdrаvlje i bezbednost nа rаdu; Socijаlni dijаlog: Politiku zаpošljаvаnjа; Evropski socijаlni fond (ESF); Socijаlnu inkluziju; Socijаlnu zаštitu; Ne-diskriminаciju u zаpošljаvаnju i socijаlnoj politici i  Politiku jednakih mogućnosti.

Koordinаcijа politikа socijаlnog uključivаnjа među člаnicаmа EU reаlizuje se kroz primenu tzv. Otvorenog metodа koordinаcije (OMK) nа nivou EU. Radi se o dobrovoljnom procesu sаrаdnje između zemаljа člаnicа i dogovoru o zаjedničkim ciljevimа i pokаzаteljimа koji omogućаvаju merenje nаpretkа u ostvаrivаnju utvrđenih ciljevа, kаo i koordinаciju politikа.

EU je 2000. godine usvojilа Lisаbonsku strаtegiju, kojom je primenа OMK proširenа nа socijаlno uključivаnje, penzije, zdrаvstvenu zаštitu i dugotrаjno zbrinjаvаnje.

Nа Lisаbonskom sаmitu, socijаlnа kohezijа je proglаšenа, uz pаmetаn i održiv rаzvoj,  zа jedаn od tri ključnа strаteškа ciljа EU. Socijаlnа kohezijа se definiše kаo sposobnost društvа dа obezbedi blаgostаnje svim svojim člаnovimа/cаmа, ublаži nejednаkosti i izbegne mаrginаlizovаnje pojedinаcа ili društvenih grupа. 

Socijalna kohezija definiše se i kao :

  • ...lepak koji društvo u celini drži zajedno (World Bank, 1998)
  • ...sposobnost društva da zajednički deluje kroz dosledno participativne političke institucije (World Happiness Report, 2012, str.8)
  • ...sposobnost društva da obezbedi blagostanje svim svojim članovima, kroz ublažavanje nejednakosti i sprečavanje polarizacije(Council of Europe, 2004, str.3).

 Socijalna kohezija zapravo pretpostavlja održivu, dovoljno široku i čvrstu sigurnosnu socijalnu mrežu, kroz koju se ne propada u bezdan siromaštva i socijalne isključenosti, koja uključuje i mere preventivnog delovanja, odnosno, mehanizme uvećanja obrazovnog i ukupnog socijalnog kapitala građana.

Strаtegijа EU, Evropа 2020  oznаčenа je kаo nаstаvаk Lisаbonske strаtegije. U ovom dokumentu nаglаšeno je dа se izlаz iz finаnsijske krize vidi kаo ulаzаk u novu održivu socijаlno-tržišnu ekonomiju, u kojoj će prosperitet biti posledicа inovаcijа .

Dokumentom se definišu sledeći prioriteti evropskih društаvа do 2020. godine :

  • pametan rаzvoj: rаzvoj ekonomije zаsnovаn nа znаnju i inovаcijаmа;
  • održivi rаzvoj: promocijа efikаsnije, zelenije i konkurentnije ekonomije;
  • inkluzivni rаzvoj: podsticаnje visoke zаposlenosti i privrede kojа doprinosi ekonomskoj, društvenoj i teritorijаlnoj koheziji .

 Već 2001. godine u belgijskom grаdu Lаkenu (Laeken) usvojen je skup pokаzаteljа nа osnovu kojih se u EU prаti stаnje socijаlne uključenosti (Lаken pokаzаtelji).

Posle višestrukih preciziranja i proširivanja nakon 2009. godine listu Laken pokazatelja čini 6 makro indikatraora :

  • Finansijsko siromaštvo,
  • Zaposlenost
  • Obrazovanje
  • Zdravlje,
  • Uskraćenost egzistencijalnih potreba (stanovanje, opremljenost domaćinstva, osnovne potrebe, higijena),
  • Društvena participacija ( stepen kulturne, građanske i političke participacije)

                     Izazovi i otvorene dileme

Ogroman tehnološki inovativan razvoj koji je doveo do praktičnog ukidanja vremenskih i prostornih granica nije, međutim, iskorišćen za smanjivanje siromaštva i nejednakosti, poboljšanje kvaliteta života i oslobađanje od nekreativnog, rutinskog i repetetivnog rada. Suprotno, došlo je do ogromnog rasta nejednakosti i stanja u kome u uspostavljenoj planetarnoj klasnoj hijerahiji jedan odsto najbogatijih raspolaže polovinom svetskog bogastva.

Nejednakost je tako globalni fenomen, koji ima sve veći značaj i uticaj na politike u Evropi i svetu. Izazovi koji se tiču različitih aspekata nejednakosti su poslednjih godina, između ostalih, prisutne u radovima Piketija (2014), Štiglica (2012) ili Branka Milanovića (2012). I studija OECD-a o socijalnoj koheziji (2011) upozorava da je rast nejednakosti zvono na uzbunu. Trajno stanje nejednakosti "iscrpljuje" društva i smanjuje sve pozitivne efekte ekonomskog razvoja. Osim toga, trajna visoka nejednakost stvara povišeni nivo nepoverenja u društvu,  niži nivo pripadnosti društvu i manji socijalni kapital. Razvojno posmatrano krajnje smisleno je Milanovićevo poređenje dobrog i lošeg holesterola sa dobrom i lošom nejednakošću – dobra stimuliše postignuća i kompeticiju, loša cementira postojeće razlike, frustrira i obeshrabruje a i razvojno je neupešna. 

Pri tome, za mnoge,  politika je inherentno korumpirana i uvek služi interesima najmoćnijih.

Povećanje nejednakosti nije, međutim, nikakav efekat tehnološkog diktuma već se  u velikoj meri radi o strategiji krupnog kapitala. Jačanje tržišne moći odraz je nepoštovanja antimonopolskih zakona, koje vremenom postaje sve manje održivo. U međuvremenu su oslabili oblici tržišne kontramoći od kojih korist ima veliki broj radnika, a ne mali broj plutokrata. Slabljenje sindikata ima velike posledice koje se ne tiču samo direktnog uticaja na zarade članova: čak su i istraživači Međunarodnog monetarnog fonda ustanovili  da postoji bliska veza između opadajućeg sindikalnog organizovanja i rastućeg udela prihoda onog jednog procenta ljudi koji su na vrhu, što pokazuje da jak sindikalni pokret doprinosi obuzdavanju snaga koje stvaraju visoku koncentraciju prihoda na vrhu.

U svakom slučaju, uzroci i posledice slabljenja sindikata, kao i uzroci i posledice jačanja moći monopola, veoma dobro ilustruju ulogu politike u porastu nejednakosti. Postoji povratna sprega između političke i tržišne moći. Veće bogatstvo na vrhu kupuje veći politički uticaj – putem davanja priloga kampanjama, lobiranjem i premeštanjem zaposlenih na visokim položajima iz privatnog u javni sektor i obrnuto (fenomen “obrtnih vrata”).

Ono što najviše inpresionira je lista koju je sastavio časopis Fortune o prvih 100 ekonomija sveta. Zasnovana na podacioma koje je dala Svetska banka, ona stavlja na istu rang-listu bruto domaći proizvod različitih država i ukupne prihode najvećih multinacionalnih kompanija. U ovoj klasifikaciji su se 2012. godine među prvih 100 svetskih ekonomija pojavile čak 44 multinacionalne kompanije, što belodano pokazuje  kako najveće multinacionalne kompanije poseduju veće ekonomske resurse od većine  država. Cifre nisu jedine koje ilustruju moć  multinacionalnih kompanija. Naime, one poseduju i svoj “know-how” i neophodne resurse za razvoj fleksibilnih i diverzifikovanih investicionih strategija, koje im omogućavaju da se slobodno kreću unutar raznih zemalja u potrazi za najpovoljnijim socio-ekonomskim i pravnim kontekstima. Reĉ je o gotovo neograniĉenoj slobodi kretanja koja multinacionalnim kompanijama daje  ,,moć sa ograniĉenom odgovornošću

Za neokejnzijanca Pola Krugmana radi se o psihološkom efektu paradoksa štednje: kada svi - potrošači, bankari, preduzetnici, štede i niko ne traži i ne kupuje dobra, onda ih u sledećem krugu niko neće ni proizvoditi .

Istovremeno, kroz transfer kapitala u zemlje sa rastegljivijom radnom i socijalnom regulativom i jeftinijom radnom snagom, ali i dolazak  migrantske radne snage,  i u zemljama centra oslabljena je pozicija radništva i srednjih slojeva i njihovih sindikata i profesionalnih udruženja.

Tom izazovu nisu odolele ni institucije i vrednosti evropskog socijalnog modela zasnovanog na socijalnoj koheziji,  solidarnosti i nediskriminaciji. Manja socijalna zaštita, decentralizacija nivoa pregovaranja, napuštanje socijalnog  dijaloga, ĉine se glavnim pravcima  na kojima razne evropske vlade rade kako bi destrukturirale ono što su sindikati postigli u prošlosti. Reĉ je o procesu transformacije društva koji se definiše kao konvergencija ka neoliberalnom modelu.U polju industrijskih odnosa, struĉnjaci su izdvojili  ĉetiri pokazatelja postepenog redefinisanja odnosa snaga između kapitala i rada na štetu sveta rada : pad stope sindikalizovanosti, progresivno smanjenje stepena zaštite na osnovu kolektivnih ugovora, decentralizacija i dekoordinacija sistema kolektivnog pregovaranja i smanjena štrajkaĉka aktivnost

“ Trkom na dole” – spremnošću da se u potrazi za investicijama u odnosu na konkurente stalno dalje obaraju radni i socijalni standardi, došlo je do univerzalnog procesa širenja prekarnog, nesigurnog i neugovorenog rada kako u zoni nekvalifikovanog, fizičkog rada tako i u “kreativnim” industrijama  i medijima.

Veliki, gotovo presudan  uticaj na konačni rezultat ima sudbina „EU eksperimenta“, odnosno privlačnost Evropske unije kao imitativnog uzora. EU, sa svojim  imidžom uređenog prostora i visokih standarda - sa svojim modelom snažne, socijalno-tržišne privrede, sa  kredibilnom tradicijom i, još konkretnije, sa svojim acquis communautaire, vršila je i vrši na zemlje  jugoistočne Evrope uticaj „kome se ne može odoleti”.

Unutar otvorene krize smisla i svrhe EU integracija pred demokratskim civilnim, ali i političkim akterima zato stoji zadatak jasnog diferenciranja sopstvene kritičke pozicije prema  „Evropi bankara i birokrata”, u odnosu na evrofobiju klaustrofobičnog nacionalizma.

Burdije, recimo smatra da snaga odgovora leži u mobilizaciji socijalnih kapaciteta „evropskih radnika“ koji tek okupljeni u širi socijalni pokret mogu biti protivteža svetskoj hegemoniji transnacionalnih korporacija . “Samo jedna evropska socijalna država bi bila kadra da se odupre dezintegracionom delovanju monetarne ekonomije”.

Slučaj Srbija

U Srbiji u polju politike niko, kako unutar proevropskog političkog mainstreana, tako ni u okviru desnih i levih evroskeptika i evrofoba, ne dovodi otvoreno u pitanje vrednosti socijalne kohezije. Institucionalno, one su, pre svega  kroz pregovaračko poglavlje 19, postale unutar pregovaračkog procesa o prijemu Srbije u EU i deo oficijelne politike.

Polazeći od ranijih analiza i podataka i ocena sadržanih u dva ključna oficijelna dokumenta : Drugi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjivanju siromašta, Vladinog Tima za socijalno uključivanje (2014) i Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (Employment and Social Reform Programme– ESRP) iz 2015. godine,procenićemo aktuelno stanje i moguće  pravce aktivnosti i mera u oblasti rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Trend rаstа fiskаlne nerаvnoteže i jаvnog dugа ugrožаvаju stаbilnost zemlje, te su se efikаsnа fiskаlnа konsolidаcijа i strаtegijа uprаvljаnjа jаvnim dugom nаmetnule  kаo neophodnost.

Stаndаrd stаnovništvа dodаtno je pogoršаn. U аpsolutnim iznosimа  prosečnа neto zаrаdа 2014. godine iznosilа je 378 evrа, а prosečnа penzijа 203 evrа (ESRP, 2014:6).

Pritom, što je posebno indikativno, reаlni rаshodi zа socijаlnu zаštitu u pаdu su - u periodu 2010 - 2013. godine reаlno su smаnjeni zа čаk 8%. Ovim trendom doveden je u pitаnje kаpаcitet držаve dа pruži аdekvаtnu zаštitu stаnovništvа u periodu rаstа siromаštvа i smаnjivаnjа životnog stаndаrdа.

Nakon prehodnih “godina koje su pojeli skakavci” (Pekić) nužno je nemoguću reformsku misiju učiniti mogućom. Urgentna  stаbilizаcijа i oporаvаk, rаst proizvodnje i izvozа, mora ići ruku pod ruku, sa  sprovođenjem strukturnih reformi, uz  paralelno smаnjivаnje fiskаlnog deficitа i učešćа jаvnog dugа u BDP.

Pritom, nakon prethodne predkrizne decenije rasta bez razvoja i zapošljavanja, rаst zаposlenosti i životnog stаndаrdа, uz postizаnje zаdovoljаvаjuće аdekvаtnosti i pokrivenosti socijаlnim trаnsferimа usmerenim kа siromаšnoj populаciji, nаmeće se kаo prioritet održivog rаzvojа zemlje.

Istraživanja pod okriljem UNDP-a o razvoju po meri čoveka (Human development) svedoče naime da nije baš svaki rast poželjan. Rast može da se ostvaruje bez novih radnih mesta (Jobless growth). Rast može biti okrutan (Brutal growth), da sa sobom nosi izrabljivanje i nejednakost i da od njega koristi, uglavnom, imaju samo bogati. Takođe, rast može biti bezglasan (Voiceless growth)da ga ne prati rast demokratije i osnaživanje građanskog društva. Rast može uništavati društvene korene (Rootless growth), da se, znači, ostvaruje na štetu kulturnog identiteta i tradicije, ili pak, može biti rast bez budućnosti (Futureless growth)− kada se aktuelni rast ostvaruje nauštrb mogućnosti budućih generacija, uz otuđivanje ili nekontrolisano iskorišćavanje prirodnih resursa, stvaranje dodatnog tereta zaduženosti (Đurić, 2014: 50).

Težina ekonomske situacije Srbije u momentu započetih ekonomskih promena teško se može porediti sa bilo kojom drugom zemljom u tranziciji.

Na drugoj strani, u Srbiji  i  drugim postkomunističkim zemljama  koje pristupaju EU instalirani su elementi neoliberalne doktrine. Jože Menciger kao ključne navodi: fleksibilizaciju tržišta rada, urušavanje moći sindikata, postojanje niskih, linearnih poreza i glorifikaciju stranih direktnih investicija (Mencinger, 2012). 

 Tačke preokreta 

Posledično, umesto da je neka vrsta Robina Huda koji uzima bogatima da bi pomogao siromašnima, država je super Hik, lik iz stripova  koji uzima siromašnima da bi dao omiljenim privatnicima i partijskim komesarkama i komesarima  na čelu javnih preduzeća i ustanova.

Niske grane na koje su pali zaposleni i sindikati  daju se dakle u velikoj meri objasniti kumiliranjem aktuelne recesione krize i primenjenog neoliberalnog obrasca ukonponovanog sa „političkim kapitalizmom” i privatnim i javnim monopolima.

Otvara se, međutim, pitanje  da li su slabljenje sindikata i uvećanje nesigurnosti zaposlenih uspešna izlazna strategija iz krize?

Mogla bi se  braniti suprotna  teza o tri konstitutivna elementa  strategije za uvećanje moći sindikata  od koje bi koristi imala  ( post)krizna društva.

1.Prvi, čini definisanje pregovaračke platforme. Po mome sudu, četiri osnovna identifikacijska cilja platforme čine : (1) dosledna, „ljubomorna“ odbrana korpusa ljudskih prava pred izazovima njihove „fleksibilizacije“, (2) ekonomski i ekološki održiv razvoj sa solidarnošću i kohezijom kao ključnim razvojnim socijalnim ciljevima, a ne tek ceđenje profita i rasprodaja resursa da bi se vratili dugovi, (3) podruštvljavanje predstavničke demokratije i participacija u odlučivanju o sopstvenoj sudbini i, posebno (4) ispravljanje neopravdanih društvenih nejednakosti.

Strateški izbor je koalicija sa srednjim slojevima, nezaposlenima, pa i nemonopolskim preduzetnicima u sferi realne ekonomije uz zajednički zahtev za napuštanje logike restrikcija i preživljavanja koja ne donosi poslove.

Šta treba učiniti? Mislim da je najvažnije ući u proces podruštvljavanja predstavničke demokratije - njene odbrane od stoglave hidre partokratije i braka iz računa partijskih oligarha, tajkuna i finansijskih magnata zasnovanog na očuvanju monopolske pozicije.

Odbrana mora polazno  uključiti  izmenu izbornog sistema koja će omogućiti da izabrani odgovaraju građanima a ne partijskim vođama koje odlučuju o njihovim karijerama i pozicijama. Pored monopola nad političkim  procesom osnovna obeležja partokratije su i  kolonizacija javne administracije, pravosuđa, javnih preduzeća, medija i javnog prostora.

Proces departizacije  zato bi morao da prvo obuhvati proterivanje političkih partija iz   prostora koji je nepartijski . Mislim  na  pravosudnu vlast, medije,  javna preduzeća i upravu, obrazovanje i kulturu, u kojim bi trebalo isključiti nedozvoljen partijski uticaj i prisustvo.

U javnom sektoru najvažnije je definisanje optimalnog broja zaposlenih u institucijama, strogo kontrolisanje procesa zapošljavanja, izbor direktora javnih preduzeća na osnovu ponuđenog programa, kao i paralelna kontrola , interna i eksterna, rezultata poslovanja. Nužno je i paralelno  isključivanje partijskog uticaja na javne nabavke, rad nezavisnih kontrolnih i inspekcijskih organa, prostorno planiranje, raspolaganje budžetskim grantovima za podsticaje, subvencije, dodelu koncesija i druge poslove u javnom, ali i privatnom  sektoru.

Departizacija bi  nužno uključivala i smanjenje partijskog monopola u „njihovom“ političkom prostoru, koji obuhvata i kreiranje javnih politika i donošenje najznačajnijih razvojnih  odluka što mora biti stvar najšireg socijalnog dijaloga i javnih rasprava.

PREDLOG:  Socijalni pakt o izlasku iz krize, zapošljavanju i razvoju

Polazeći od zajedničke ocene o ozbiljnosti socijalne i ekonomske, ali i političke pozicije u kojoj se Srbija nalazi, zajednički uočene potrebe da se pruži nov impuls održivom privrednom rastu i da se unaprede društvena stabilnost i kohezija, kao i od zajedničkih vrednosti i ciljeva, koji uključuju:modernu, socijalno odgovornu tržišnu privredu,monetarnu stabilnost i javne finansije orijentisane ka privrednom razvoju, zaposlenost i uključivanje što većeg broja ljudi na tržište rada,prihvatanje univerzalnog prava na pristojan rad i zaradu, uz jednake mogućnosti i bez diskriminacije za sve pripadnike radno aktivnog stanovništva, borbu protiv svih oblika siromaštva i društvene isključenosti, kao i

prihvatanje socijalnog dijaloga  sindikata, udruženja poslodavaca i državnih organa kao jednog od ključnih elemenata usaglašavanja i regulisanja industrijskih odnosa u modernim demokratskim društvima,

predlažemo Vladi  da, kao jedan od najprioritetnijih zadataka  inicira zaključivanje Socijalnog pakta o zapošljavanju i razvoju, koji bi predstavljao jedan od ključnih stubova održivog privrednog razvoja i tranzicije ka modernoj evropskoj socijalno odgovornoj tržišnoj privredi u periodu od sledećih pet godina.

Svrha socijalnog pakta biće da pruži stabilan okvir za:

obezbedjivanje  privrednog rasta uz kontrolu inflacije, javnog deficita i javnog duga,

razvoj novih mogućnosti za zapošljavanje i novih faktora konkurentnosti, osposobljavanjem i opremanjem ljudi novim znanjima i veštinama,

socijalno uključivanje marginalizovanih grupa i pojedinaca,

obezbedjivanje višeg nivoa i boljeg kvaliteta socijalne zaštite bez štetnih posledica po konkurentnost.

Ciljni makroekonomski pokazatelji

Socijalni pakt će uključivati jasno definisane i kvantifikovane makroekonomske ciljeve čije će izvršavanje biti proveravano na polugodišnjem nivou, izražene u:

ciljnoj stopi inflacije,

ciljnoj stopi privrednog rasta,

ciljnoj stopi investicija u društvenom proizvodu,

ciljnoj stopi budžetskog deficita,ciljnoj visini javnog duga,

i drugim ključnim makroekonomskim pokazateljima.

 

Vlada će biti u obavezi, prema socijalnim partnerima, za ispunjavanje makroekonomskih ciljeva.

Ciljni pokazatelji tržišta rada i socijalnih transfera

Pokazatelji tržišta rada čije će kretanje biti definisano Socijalnim paktom su:

ciljna stopa nezaposlenosti,

ciljna stopa učešća radno-aktivnog stanovništva u ukupnoj radnoj snazi,

ciljna stopa rasta prosečne plate,

visina i kretanje minimalne plate,

ciljna stopa rasta prosečne penzije,

visina i kretanje minimalne penzije,

ciljne stope rasta ostalih novčanih nadoknada vezanih za socijalna prava gradjana.

U ovom domenu odgovornost socijalnih partnera za ispunjavanje ciljeva će biti zajednička.

Borba protiv nezaposlenosti

Nezaposlenost je jedno od najvećih društvenih zala sa kojima se Srbija danas suočava. Potpuno svesni ozbiljnosti ovog problema, potpisnici  su saglasni da socijalni partneri treba da definišu pokazatelje borbe protiv nezaposlenosti, polazeći od sledećih ključnih strateških dokumenata:

Strategije razvoja privrede Srbije,

Strategije izvozne konkurentnosti,

Strategije zapošljavanja,

Strategije obrazovanja i profesionalne obuke,

Strategije za smanjenje siromaštva i uvećanje socijalne kohezije i

Strategije uključivanja sive ekonomije u legalne okvire.

Potpisnici se obavezuju da će se angažovati na sprovođenju poreske reforme koja će doprineti radikalnom smanjenju poreskog opterećenja, posebno plata, kako bi se poslodavci stimulisali na novo zapošljavanje, smanjio obim sive ekonomije i, značajnim proširivanjem poreske osnovice, obezbedili veći javni prihodi. Kao element Socijalnog pakta, pokazatelji borbe protiv nezaposlenosti bi trebalo da budu formulisani u kvantitativnom i u kvalitativnom obliku, a njihovo praćenje i izvršavanje povereno svim potpisnicima.

Kolektivno pregovaranje i socijalni dijalog

Socijalni pakt će promovisati praksu socijalnog dijaloga, kolektivnog pregovaranja i kolektivnih ugovora na svim nivoima – od nivoa preduzeća i lokalne zajednice, preko granskog i regionalnog i pokrajinskog, sve do nacionalnog nivoa. Socijalni pakt će posebno ohrabriti zaključivanje kolektivnih ugovora u privatnim i novoprivatizovanim preduzećima. Potpisnici preporučuju da se oživi praksa granskih kolektivnih ugovora, ali u obliku granskih paktova o zapošljavanju i konkurentnosti, koji bi u prvi plan stavili revitalizaciju privrednih grana, posebno radno intenzivnih, kroz zajednički napor kapitala i rada, uz aktivnu ulogu države, ka  povećanju zaposlenosti i izvozne konkurentnosti.

 ..........................

Konferencija Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta „Za razvoj privrede – okupljanje oko projekata“, održana 16. decembra 2016. godine, na osnovu pripremljenih materijala, podnetih uvodnih izlaganja i diskusije utvrđuje sledeći

PREDLOG ZAKLjUČAKA

1. Učesnici Konferencije slažu se u oceni da je dobro što je organizovana Konferencija, uz učešće svih relevantnih subjekata koji imaju ovlašćenja i odgovornost u obezbeđivanju uslova za razvoj AP Vojvodine.

2. Podržava se plan Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta da tokom tekućeg mandatnog perioda,svake godine organizuje konferencije u istom sastavu, na kojima će se sagledavati realizacija planiranih projekata i predlagati prioritetne aktivnosti za naredni godišnji period.

3. Za dalji razvoj Vojvodine, ali cele Republike Srbije, neophodno je obezbeđivanje odgovarajućih sistemskih uslova, a posebno:
 ekonomska politika pokretanja industrijske proizvodnje, ubrzanog rasta i zapošljavanja;
 ekonomska politika eliminacije budžetskog deficita i smanjivanje javne potrošnje, kao i njeno dovođenje u sklad sa ostvarenim bruto društvenim proizvodom;
 nova ekonomska politika kamatnih stopa i kreditiranja, koja znači napuštanje nepovoljnih uslova kreditiranja i temeljnu reformu finansijskog sektora i koja podrazumeva napuštanje dvovalutnog sistema i vraćanje dinaru;
 nova politika realnog i stabilnog kursa, kojom ćemo povećati izvoz i ostvariti spoljnotrgovinski suficit;
 poreska reforma kojom će se porezi smanjiti i visina poreskih opterećenja dovesti u sklad sa snagom poreskih obveznika, pa se predlaže smanjenje opterećenja na zarade na 40%, naplata PDV po naplaćenom potraživanju, vraćanje ranije mogućnosti smanjenja poreza na dobit ukoliko se koristi za novu opremu i investicije, smanjenje i transparentnost fiskalnih i parafiskalnih opterećenjaizjednačenje cena komunalnih usluga za pravna i fizička lica.


4. Konferencija podržava predlog Unije poslodavaca Vojvodine za proglašenje „Decenije preduzetništva i inovacija“ i obezbeđenje uslova koji privredi Srbije mogu doneti preko potrebne visoke stope rasta.

5. Konferencija ocenjuje da mere aktivne ekonomske politike moraju da budu i u funkciji poboljšanja položaja zaposlenih, kao i otvaranja novih, produktivnih radnih mesta. U tom smislu predlaže se:

 aktivan pristup nadležnih državnih organa za potpunu implementaciju zakona u praksi kroz: pojačan kapacitet inspekcijskog nadzora u svim segmentima rada – uključujući konačno suzbijanje neprijavljenog rada (rada na crno), neredovnih isplata zarada, neuplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaposlenih i rada u nebezbednim uslovima;

 dosledna primena postojećeg radnog zakonodavstva i osnaživanje kolektivnog pregovaranja na svim nivoima, odnosno poštovanje fundamentalnih prava zaposlenih na odgovarajuću naknadu za rad, na zakonsko radno vreme, na plaćeni godišnji odmor i druga nužna odsustva, na zdrave i bezbedne uslove rada, na slobodu sindikalnog organizavanja i pregovaranja sa poslodavcem, na zaštitu od diskriminacije;

 U okviru prioriteta povećanja zaposlenosti i smanjenja stope nezaposlenosti ciljevi i mere treba da budu usmerene na otvaranje novih produktivnih radnih mesta, uz suzbijanje fleksibilnih vidova rada i poboljšanje sveobuhvatnog ekonomskog ambijenta i poslovnog okruženja. Ekonomski ambijent mora da bude stimulativan za investicije i ekonomske aktivnosti, ali i u funkciji poboljšanja funkcionisanja tržišta rada, kako bi se ublažile prisutne prepreke i podstaklo uključivanje u radni proces teže zapošljivih lica. Mladima, ženama, licima starijim od 50 godinai licima sa invaliditetom moraju se na tržištu rada obezbediti jednake mogućnosti u odnosu na ostala nezaposlena lica.

6. U funkciji daljeg razvoja socijalnog dijaloga predlaže se:
 da predstavnici socijalnih partnera iz republičkog, pokrajinskog i lokalnih socijalno-ekonomskih saveta dobiju pravo na prisustvo na sednicama nadležnih organa i sednicama skupština (sa pravom diskusije ali bez prava glasa), uz blagovremene pozive i dostavljanje materijala, kada su na dnevnom redu teme koje se tiču privrede i položaja poslodavaca i zaposlenih
 da svi zakoni, pre njihovog usvajanja, budu razmatrani na sednicama Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, pri čemu bi i socijalni partneri,preko lokalnih SES,trebalo da imaju mogućnost da daju svoje mišljenje na iste
 da svaki zakon u proceduri, pre donošenja, sadrži analizu fiskalnih obaveza i proračuna povećanja troškova poslovanja za pravne subjekte na koje se odnosi (radi blagovremenog planiranja troškova).

7. Ove zaključke dostaviti Pokrajinskom socijalno-ekonomskom savetu, kao organizatoru Konferencije, na dalju nadležnost.

Izvor: UGS Nezavisnost / ETB - S. S.

 

 

 

 

 

 

Objavljeno u Sindikat

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…