Prikazivanje članaka po tagu Ujedinjene nacije

Autorski članci: Velimir Perović

* U poslednje dve decenije u Srbiji se prebacuje odgovornost sa države na građane i porodične budžete. Navikli smo na eroziju socijalne politike pa nam je normalno da deci plaćamo udžbenike, dopunsku nastavu, časove stranog jezika, sport... Oslanjamo se sami na sebe i raskidamo mreže solidarnosti u društvu, izjavio je Danilo Vuković, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u razgovoru za portal UGS Nezavisnost

Povodom 20. februara - Svetskog dana socijalne pravde, Vuković ocenjuje da je globalni neoliberalizam veoma uticao i na srpsko društvo.

- Za neoliberalizam se često kaže da je to kapitalizam kome se niko ne suprotstavlja, a najmanje radnici ili radnička klasa. U njegovoj osnovi stoji kapital, a kapital je kao i vlast, ako nema ograničenja, on će težiti da se širi, razvija i da brine primarno o svojim interesima, isto kao što to rade vlade bez opozicije ili autokrate bez političkih protivnika - objašnjava Danilo Vuković, profesor beogradskog Pravnog fakulteta, autor knjige “Preoblikovanje neoliberalizma: socijalna politika u Srbiji” koja se smatra prvom celovitom sociološko-pravnom studijom o transformaciji socijalne politike u Srbiji pod uticajem neoliberalizma.

On ukazuje da je u Srbiji „snažno nasleđe socijalizma“, i da smo navikli da država značajno brine o zdravlju, obrazovanju i blagostanju građana.

- Ali, isto tako imamo i snažne uplive kapitala koji postepeno, mic po mic, kako se kaže, pomeraju granice naših prava. To se može videti u mnogim oblastima. Na primer, sve više radnika radi na privremenim i povremenim poslovima ili u neformalnoj ekonomiji. Takvi radnici su jeftiniji za poslodavce, zamenljiviji i sa manjim potencijalom da ’ucenjuju’ poslodavce i traže bolje uslove rada. 

Vuković ukazuje da su građani Srbije suočeni sa trendom erozije prava.

- To ne važi za sve građane, ne za sve jednako i taj trend ne deluje na svakom planu i u svakoj politici jednako. Neki pojedinci i društvene grupe uspevaju da zaštite svoje interese bolje od drugih. Recimo da su u tom pogledu zaposleni u javnom sektoru u prednosti u odnosu na one u privatnom, da su srednji slojevi u prednosti u odnosu na radnike i poljoprivrednike itd.

Vuković je saglasan da neoliberalizam nije isti, na primer, na prostoru Evropske unije i na Zapadnom Balkanu.

- Nije, zato što pozicija, na primer, Austrije ili Francuske u svetskom kapitalizmu nije ista kao i Srbije. U njihovoj privredi manji udeo imaju niskokvalifikovani i niskoproduktivni radnici. Oni takve radnike nalaze u zemljama Azije, Afrike i u zemljama kao što je Srbija. Zahvaljujući globalizaciji svetske ekonomije, proizvodnja se izmešta u zemlje sa jeftinom radnom snagom, pogotovo proizvodnja koja nije posebno sofisticirana ili tehnološki napredna. Tako se, na primer, u Srbiji prave creva za gorivo ili čarape, a u Zapadnoj Evropi tehnološki napredniji proizvodi kao što su lekovi, automobili i slično. Sa druge strane, za niskokvalifikovane i slabo plaćene poslove u evropskim zemljama često konkurišu trajni ili privremeni migranti.

Vuković dodaje da je u razvijenim zemljama i mnogo viši nivo radnih i socijalnih prava:

- Nivo radnih i socijalnih prava i mehanizmi njihove zaštite su mnogo razvijeniji, i teže ih je bilo razbiti nego u zemljama kao što je Srbija. Isto tako, bilo je teško razbiti sve mehanizme preraspodele, na primer, nisu svuda smanjeni porezi za bogate, materijalna davanja i dalje uspevaju da koliko-toliko zaštite od siromaštva itd. Ako direktorki velike firme smanjite platu za 20 odsto ona će možda morati da skreše svoje troškove na putovanja ili kola, ali će moći da živi na manje više istom nivou kao i ranije. Ako se to desi radnici na minimalcu, njoj će biti ugrožena sama egzistencije.

Odgovarajući na pitanje zašto u političkoj areni Srbije nema ozbiljnih i uticajnih zastupnika interesa radničke klase, Vuković ukazuje da ni u zapadnim zemljama partije levice nisu ono što su bile, odnosno da su se pomerile ka centru, pokušavajući da privuku i srednje slojeve:

- Radnička klasa nije ono što je bila. Danas radnici u razvijenim zemljama mogu da uživaju u materijalnom standardu koji su ranije imali srednji ili viši slojevi. Mogu da imaju, na primer, automobile, stanove ili kuće, mogu da putuju na letovanja i zimovanja, da prikupljaju ušteđevinu. U takvim okolnostima, interesi radnika više nisu tako jasno definisani kao kada su njihovi roditelji bili radnici, pre nekoliko decenija. U mnogim zemljama njihove interese sada predstavljaju populisti koji se bore protiv imigranata i čuvaju nacionalnu kulturu, više nego prava radnika. Oni koji ne idu za njima, okupljaju se oko drugih ideja, kao što su ekologija, lokalni ili nacionalni identiteti, prava seksualnih manjina i slično. To su teme koje više pokreću nego prava radnika.

* U Srbiji je politički uticaj radničke klase slabio u drugačijim okolnostima?

- U Srbiji su delovali i drugi razlozi. Propast socijalizma, raspad Jugoslavije i decenije siromaštva koje su nastupile sa razvojem divljeg kapitalizma doveli su do toga da druge ideje okupiraju birače. Nekada su to nacionalne ideje, a nekada ideje socijalne pravde, samo sada usmerene protiv nove političke i ekonomske elite koja se obogatila u divljoj privatizaciji, protiv korupcije i zloupotrebe države i njene imovine. Upravo na tom talasu je i Srpska napredna stranka došla na vlast. I oni su, paradoksalno, delu radnika u Srbiji doneli nešto - poslove. Po pravilu loše plaćene i sa malim stepenom zaštite, ali ipak poslove. Videćemo da li će se u narednom periodu pojaviti političari i stranke koji će stvari pogurati za korak dalje u pravcu veće radno-pravne zaštite ili u pravcu politika kojima će se podržati otvaranje boljih i tehnološki naprednijih radnih mesta - kaže Vuković.

Na pitanje zašto uprkos rastućim socijalnim nejednakostima u Srbiji nema masovnih radničkih pokreta i većih socijalnih protesta, Vuković odgovara da je globalnom slabljenju levih i radničkih pokreta doprinela i mala zainteresovanost građana za politiku.

- Više od 70 odsto građana Srbije nisu zainteresovani za politiku, a tek svaki deseti je učestvovao u nekom skupu ili protestu. Treće i posebno važno za sadašnju političku situaciju - danas je stanje u Srbiji bolje nego što je bilo, na primer, devedesetih. Iako je siromaštvo rašireno, a nejednakosti među najvećima u Evropi, dobar deo ljudi živi bolje ili makar dovoljno dobro da ih socijalna situacija neće isterati na ulične proteste. Konačno, za artikulisanje ideja i protesta potrebni su akteri koji će to raditi - sindikalni lideri, građanski aktivisti i političari. Čini se da oni koji su sada na sceni nisu preterano uspešni u tom poslu - zaključuje Danilo Vuković u razgovoru za portal Sindikata Nezavisnost.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine proglasila 20. februar za Svetski dan socijalne pravde. Polazište UN je bila ideja da globalizacija tržišta bez prepreka u kretanju investicija može da podstiče ekonomski razvoj i poboljša životni standard ljudi širom planete, ali da je to moguće samo ukoliko se ljudska prava, rodna ravnopravnost i dostojanstvo postave u temelje razvoja.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Devojčice mogu da trče u fantastične budućnosti i popravljaju svet - ali svet se često opire da bude po meri devojčica - kažu ženske asocijacije na Međunarodni dan devojčica, 11. oktobar

❗ Očekuje se da će do 2021. više od 435 miliona devojčica u svetu preživljavati sa manje od 1,9 dolara dnevno;
❗ U oko 60% zemalja sveta zakoni ili praksa onemogućavaju ćerkama pravo nasleđivanja imovine;
❗ U 41 zemlji sveta, procenat devojaka udatih pre punoletstva, uglavnom prisilno, prelazi 30% ukupnog broja udatih devojaka;
❗ Na globalnom nivou, 1 od 4 adolescentkinje (15-19 godina) se ne školuje u ovom uzrastu;
❗ Širom sveta, devojčice su izložene psihičkom, fizičkom, seksualnom, ekonomskom, cyber nasilju, zatim praksama kao što je žensko genitalno sakaćenje, teškoj radnoj eksploataciji koja utiče na njihov psihički i fizički razvoj, dok im se uskraćuju preduslovi za dostojanstven život, poput prava na obrazovanje i pristup zdravstvu.

Devojčice čine sedminu sveta - na svetu je oko 1,1 milijarda devojčica/devojaka do 18 godina. I devojčice zaista mogu sve, ali svet najpre MORA da im omogući prostor i uslove koji uvažavaju njihove potrebe.

Izvor: fb stranica - Rekonstrukcija ženski fond:

https://www.facebook.com/rwfund/?__tn__=%2CdkCH-R-R&eid=ARCr9Cr5SvpFEwqgzRAzIGv-JqDoAgXrssudzeiipYobqKevwXZ8rIZtGC25c-hpqZ8ojStpeCzpmsIJ&hc_ref=ARRd99DY9C014Mru9r3Uv8YHHhjzUZUikvqvWNE7QERiO-ei795IDBjVdBFsGAmmOiw&fref=nf&hc_location=group) i

Sekcija žena GS PUT Nezavisnost, fb stranica:

(https://www.facebook.com/groups/191937945494426/)

~ . ~

Svetski dan devojčica je međunarodni praznični dan koji su proglasile Ujedinjene nacije; on se takođe zove Dan devojčica i Međunarodni dan devojčica. Prvi Dan devojčica je otpočeo 11. 10. 2012. godine. Posmatranje podržava više mogućnosti za devojčice i povećava svest o rodnoj nejednakosti sa kojom se suočavaju mlade predstavnice ženskog pola širom sveta na osnovu njihovog pola. Ova nejednakost obuhvata oblasti kao što su pravo na obrazovanje/pristup obrazovanju, ishrane, zakonskim pravima, medicinsku negu i zaštitu od diskriminacije, nasilje nad ženama i neslobodnom dečjih brakova. Proslava dana takođe odražava uspešno pojavu devojaka i mladih žena kao posebne skupine u razvojne politike, programa, kampanja i istraživanja.

Izvor: Wikipedia

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Međunarodni dan starijih osoba se u svetu i kod nas obeležava 1. oktobra, u skladu sa Rezolucijom 45/106 koju je proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 14. decembra 1990. godine, sa ciljem da se naglasi važnost prilagođavanja životnog okruženja potrebama i sposobnostima stanovnika trećeg doba. Nakon ove inicijative, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1991. godine, u skladu sa rezolucijom 46/91, usvojila principe Ujedinjenih nacija koji se odnose na starije osobe. Na Svetskoj skupštini o starenju 2002. godine usvojen je Madridski međunarodni akcioni plan za starenje kako bi se odgovorilo na mogućnosti i izazove starenja stanovništva u 21. veku i promovisao razvoj društva za sve generacije

Ove, 2020. godine, obeležava se 75. rođendan Ujedinjenih nacija i 30. rođendan Međunarodnog dana starijih osoba. Takođe, 2020. godinu je obeležila pandemija COVID-19.  S obzirom da je rizik za oboljevanje veći među osobama starije životne dobi, javno zdravstvene politike i programi su obuhvatili promotivne aktivnosti sa ciljem podizanja svesti o njihovim posebnim potrebama. Takođe je važno prepoznati odgovornost starijih osoba prema sopstvenom zdravlju i njihovu ulogu u fazama spremnosti i reagovanja na trenutnu i buduću pandemiju. Ova godina je takođe prepoznata kao „Godina medicinskih sestara i babica”. Međunarodni dan starijih osoba naglašava ulogu zdravstvenih radnika, posebno medicinskih sestara u pružanju zdravstvene zaštite starijoj populaciji i poziva na podizanje kapaciteta kako bi se obezbedila bolja podrška zdravstvenom sistemu.

Međunarodni dan starijih osoba promoviše Dekadu zdravog starenja (2020–2030) i razgovor javno zdravstvenih profesionalaca o pet strateških ciljeva Globalne strategije i Akcionog plana za starenje i zdravlje. Globalna strategija je dobro integrisana u sve Ciljeve održivog razvoja, a posebno u cilj 3: „Osigurati zdrav život i promovisati dobrobit svih u svim uzrastima”.

Ciljevi Međunarodnog dana starijih osoba 2020:

  1. Upoznati stručnu i opštu javnost o strateškim ciljevima Dekadeaktivnog starenja;
  2. Izgraditi platformu za inovacije i promene, koja će omogućiti povezivanje ljudi i razmenu ideja;
  3. Podržati zemlje u planiranju i realizaciji aktivnosti, na način da će svakoj zemlji stojati na raspolaganju veštine i alati koji će omogućiti kreiranje politike zdravog starenja;
  4. Raspolagati kvalitetnijim podacima o zdravom starenju na globalnom nivou;
  5. Podizanje svesti o posebnim zdravstvenim potrebama starijih osoba, njihovom doprinosu u sopstvenom zdravlju i funkcionisanju društava u kojima žive;
  6. Podizanje svesti o značaju zdravstvenih radnika i saradnika u pružanju zdravstvene zaštite starijim osobama, sa posebnim osvrtom na profesiju medicinskih sestara;
  7. Izneti predloge za smanjenje nejednakosti u zdravlju starijih osoba među razvijenim zemljama i zemljama u razvoju;
  8. Povećati razumevanje uticaja pandemije COVID-19 na starije osobe, zdravstvenu politiku i sistem zdravstvene zaštite.

Vremenom je ne samo 1. oktobar kao Dan, već i čitav deseti mesec u godini, dobio funkciju i Međunarodnog meseca starijih osoba. U svetu i u Srbiji protiču simbolične manifestiacije, a među prvima u državi u čemu i prednjači u tome, jeste Gerontološki centar Sombor, koji dugi niz godina zahvaljujući predanošću zaposlenih i jednako tome aktivnom posvećenošću i angažovanju korisnika u oba zdanja Centra, Domu penzionera na Novoj Selenči i Domu za negu i stara lica na Apatinskom putu, protiču raznolike manifestacije i lepo osmišljene priredbe, pod originalnim i već tradicionlanim zbirnim naslovom "Sunčana jesen života". Samo otvaranje čitavog niza događaja tokom oktobra, stariji naši žitelji, korisnici Gerontološkog centra u Somboru, ovu manifestaciju uvek otvaraju tradicionalnom izložbom sopstvenih rukotvorina, u Domu penzionera. Novi Radio Sombor će pratiti kao i svake godina, i ova dešavanja i učestvovati u njima.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Na teritoriji Republike Srbije, u toku je sprovođenje šestog ciklusa Istraživanja višestrukih pokazatelja - MICS 6. Istraživanje je počelo 2. septembra i trajaće do 10. novembra 2019.

U prvoj polovini rada na terenu, od 10.000 izabranih domaćinstava, 11 timova Republičkog zavoda za statistiku posetilo je 4.872 domaćinstva (3.930 iz nacionalnog uzorka i 942 izuzorka domaćinstava koja žive u romskim naseljima).

Stopa odgovora u nacionalnom uzorku je 83,9%, dok je stopa odgovora u uzorku domaćinstava koja žive u romskim naseljima više od 97%.

U nacionalnom uzorku anketirano je 1.710 žena, 899 dece mlađe od 5 godina i 837 dece uzrasta od 5 do 17 godina. U uzorku domaćinstava koja žive u romskim naseljima anketirano je 879 žena, 501 dete mlađe od 5 godina i 495 dece uzrasta od 5 do 17 godina.

Podsećamo da je MICS globalni istraživački program koji priprema UNICEF, zajedno sa različitim agencijama Ujedinjenih nacija i koji se, u petogodišnjoj dinamici, sprovodi u saradnji sa nacionalnim statistikama.

MICS je veoma važno istraživanje kojim se prikupljaju različiti pokazatelji o položaju, pre svega, žena i dece, zatim o položaju porodica, položaju marginalizovanih grupa stanovništva itd. Cilj je da se pomogne u obezbeđivanju pokazatelja koji ne postoje u administrativnim izvorima i podacima iz drugih istraživanja.

MICS predstavlja jedini izvor podataka za mnoge indikatore koji se odnose na zaštitu deteta, obrazovanje u ranom detinjstvu (pohađanje predškolskih ustanova), imunizaciju (vakcinacija dece), opšte obrazovanje, obrazovanje romske populacije, zatim na zdravlje populacije, navike u ishrani itd.

Svi podaci se prikupljaju u skladu sa Zakonom o zvaničnoj statistici, prikupljeni podaci su službena tajna i objavljuju se isključivo u zbirnom (agregiranom) obliku.

Istraživanje se sprovodi kroz zajedničku saradnju EU Delegacije u Srbiji, UNDP-a, UNICEF-a i RZS-a.

Zahvaljujemo se svim domaćinstvima koja su do sada učestvovala u istraživanju i molimo sve kod kojih će anketari RZS-a doći do 10. novembra da sarađuju sa našim timovima i time pomognu da što bolje sagledamo položaj žena i dece u Srbiji. Otvorite vrata, pokažite da vam je stalo - poručuju u Republičkom zavodu za statistiku Srbije, u kojem građanima u svrsi ovog izuzetno važnog istraživanja, upućuju i sledeći oglas:

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Zavod za javno zdravlje u Somboru prosledio nam je danas saopštenje Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut " povodom 26. juna Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge. Kao regionalni somborski Zavod za javno zdravlje, ukazuje na izuzetnost značaja teme, veoma važne za naše društvo; akcenat je takođe i na stanovništvu područja Grada Sombora, pogotovo što živimo u pograničnom kraju - navode u Zavodu

~ . ~

Rezolucijom 42/112, 1987. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 26. jun Međunarodnim danom protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama kao izraz odlučnosti da ojača delovanje i saradnju u borbi protiv zloupotrebe i trgovine drogama. Ovaj dan obeležava se širom sveta u cilju mobilisanja pojedinaca i zajednice za podizanje svesti o velikom društvenom problemu koji predstavlja, pre svega, ilegalna droga i za aktivan odnos u suzbijanju problema zloupotrebe droga.

Slogan kampanje za 2019. godinu je „Zdravstvo i pravosuđe – zajedno u suzbijanju droga” (Health for Justice. Justice for Health) i ima za cilj da naglasi značaj saradnje zdravstvenog i pravosudnog sistema jer efektivni odgovori na probleme u vezi sa drogom nisu mogući bez multisektorske saradnje. Ona podrazumeva saradnju različitih sektora kao što su zdravstvo, policija, pravosudni organi, socijalna zaštita, prosveta, ali i i drugi sektori i organizacije. Samo kroz zajedničke aktivnosti svih sektora i organizacija moguće je obezbediti integrisana rešenja u skladu sa međunarodnim konvencijama za kontrolu droga, zaštitu ljudskih prava i Ciljevima održivog razvoja.

U Srbiji, mreža instituta/zavoda za javno zdravlje sa partnerima svake godine obeležava 26. jun - Međunarodni dan protiv zloupotrebe i krijumčarenja droga organizovanjem različitih aktivnosti kao što su javne manifestacije, predavanja i tribine za roditelje i decu, priprema i/ili distribucija informativnog materijala za stanovništvo. Sve aktivnosti podrazumevaju i intenzivnu saradnju sa svim sektorima društva i medijima.

Značajno je učestvovanje škola, roditelja, policije, radno aktivnog stanovništva i poslodavaca, medija, verskih zajednica, zdravstvenih radnika, udruženja građana i drugih u aktivnostima koje imaju za cilj smanjenje zloupotrebe droga. Uključivanje što većeg broja partnera u obeležavanje Međunarodnog dana protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama doprinosi daljem jačanju međusektorske saradnje u oblasti smanjenja ponude i potražnje droga i unapređenju javnog zdravlja.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail:

office@noviradiosombor.com

Tel: +381-25-510-16-41
Mob: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…