Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

* Režim Aleksandra Lukašenka u Belorusiji doveo je do kraja formalni proces ukidanja nezavisnog sindikalnog pokreta u zemlji, upozorila je Međunarodna konfederacija sindikata (MKS) čije saopštenje je preneo portal Nezavisnot.org

MKS, najveća svetska sindikalna aoscijacija, ukazuje da vlast u Belorusiji “putem montiranog sudskog procesa deregistruje Beloruski kongres demokratskih sindikata (BKDP) i njegove podružnice”. U saopštenju se dodaje da će do kraja jula biti suđeno desetinama sindikalnih lidera “pritvorenih u koordinisanoj čistki protiv nezavisnih sindikata nakon što je Lukašenkov režim nasilno raspustio njihove organizacije”.

Generalna sekretarka MKS-a Šaran Barou je osudila “najnoviji korak u kampanji Lukašenkovog režima da uništi nezavisne sindikate Belorusije”. - Ovo će još više udaljiti zemlju od toga da bude bolje mesto za sve radne ljude. Likvidacija nezavisnih sindikata neće sprečiti ljude da zahtevaju poštovanje njihovih osnovnih prava i da se ponašaju u skladu sa tim - izjavila je Barou i pozvala sve organizacije i vlade koje imaju uticaj u Belorusiji da “pokušaju da zaustave ovo ludilo”.

- Solidarni smo sa sindikalcima i radnim ljudima Belorusije i pružićemo im svu podršku koju možemo u ovom užasnom vremenu - naglasila je Barou.

MKS je naveo da su u Belorusiji na udaru režima sledeće sindikalne organizacije:

BKDP - prvi nezavisni sindikat u zemlji, osnovan pre 29 godina i član MKS-a od 2003. godine; Slobodni sindikat metalskih radnika (SPM) - osnovan 1995. godine, koji je član međunarodne sindikalne asocijacije IndustriAll Global Union; Slobodni sindikat Belorusije (SPB) - osnovan 1991. godine, koji okuplja zaposlene u obrazovanju, zdravstvu, bankarstvu, samozapošljavanju i drugim sektorima; Beloruski sindikat radnika radio-elektronske industrije (REP) - osnovan pre 32 godine koji je član IndustriAll Global Uniona; Nezavisni sindikat Belorusije - formiran 1991. godine, koji predstavlja radnike u rudarskoj, hemijskoj, transportnoj, energetskoj i građevinskoj industriji, najveća nezavisna sindikalna organizacija u zemlji koja je takođe članica IndustriAll Global Uniona.

Izvor: MKS

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Generalni direktor Međunarodne organizacije rada (MOR) Gaj Rajder upozorava da tokom 2022. širom sveta rastu rizici daljeg pogoršanja na tržištima rada

U svom obraćanju ministrima rada i zapošljavanja zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) prvi čovek MOR-a pozdravio je njihove napore predstavljene na virtuelnom sastanku održanom 14. jula u cilju promovisanja zapošljavanja u zelenoj ekonomiji, investiranja u razvoj veština i zaštite radnika u novim oblicima zapošljavanja.

Međutim, on je upozorio na rastuće globalne rizike.

- U svetu se odvija više globalnih kriza. Osim povećanja nejednakosti između i unutar zemalja, to više nego ikad koči naše napore da učinimo tržišta rada inkluzivnijim, održivijim i otpornijim - ocenio je Gaj Rajder.

Prema njegovim rečima, promovisanje “zelenog zapošljavanja” ključno je za rešavanje problema klimatskih promena i ubrzanje zelenog, odnosno nisko-karbonskog održivog razvoja.

- Ulaganje u razvoj veština za održiv oporavak i pripremanje radnika za budućnost u suočavanju sa digitalizacijom, demografskim promenama i dekarbonizacijom je podjednako imperativ - naglasio je Rajder, ukazujući i na važnost „podrške radnicima u novim oblicima zapošljavanja pružanjem adekvatne socijalne zaštite”.

Deklaracija, usvojena u Pekingu na kraju sastanka ministara zemalja BRIKS-a, naglašava da je „globalno tržište rada i dalje u senci pandemije COVID-19, u kombinaciji sa sadašnjim i budućim izazovima koji su posledice klimatskih promena, tehnološke tranzicije i demografskih kretanja".

Pekinška Deklaracija identifikuje tri prioriteta za odgovore politike rada i zapošljavanja na pandemiju: promovisanje zelenih poslova za održivi razvoj, razvoj veština za otporan oporavak i zaštita prava radnika u novim oblicima zapošljavanja.

U svojoj deklaraciji, ministri BRIKS-a se obavezuju na dublje razumevanje zelenih radnih mesta, usvajanje mera politike zapošljavanja i razvoja ljudskih resursa u skladu sa potrebama razvoja zelene ekonomije, niskougljeničnog i održivog razvoja, u saradnji sa drugim vladinim agencijama i socijalnim partnerima. Takođe, zaključak je i da treba iskoristiti „višestruke prednosti ublažavanja klimatskih promena” kako bi bila omogućena pravedna tranzicija za sve ljude.

Deklaracija se „zalaže i za veću međuresornu koordinaciju, kao i podršku vladinoj politici podsticanja kompanija da povećaju ulaganja u razvoj radnih veština, prošire programe pripravništva, poboljšaju kvalitet i obim učenja zasnovanog na radu i promovišu održivi razvoj poslovanja”.

Podsećajući na Deklaraciju o budućnosti rada povodom stogodišnjice MOR-a usvojenu 2019. godine, pekinški dokument BRIKS-a naglašava važnost promovisanja „pristupa usmerenog na čoveka za oblikovanje budućnosti rada i zaštitu prava radnika u novim oblicima zapošljavanja“.

BRIKS (BRICS), skraćenica asocijacije pet najvećih zemalja u razvoju u svetu, koje predstavljaju 41% svetske populacije, 24% globalnog BDP-a i 16% svetske trgovine.

Prvobitni termin BRIK (BRIC) skovao je 2001. godine poznati britanski finansijski stručnjak Džim O’Nil, glavni ekonomista investicione banke “Goldman Saks”, da bi opisao sve veći uticaj Brazila, Rusije, Indije i Kine. Termin su kasnije prihvatile i četiri pomenute države koje su svoju asocijaciju formalizovale 2006. godine, da bi prvi formalni samit grupe bio održan 15. juna 2009. godine u ruskom Jekaterinburgu. U aprilu 2011. grupi se pridružila Južnoafrička Republika čime BRIK postaje BRIKS.

Novinar: Svetozar Raković

Izvor: MOR/UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Tradicionalna podela na muške i ženske poslove guši proces emancipacije žena i oduzima im vreme za obrazovanje i edukaciju, zbog čega dobar deo njih, posebno starijih od 45 godina, veoma često nema posao, niti ga traži, navodi se u tekstu objavljenom na portalu Nezavisnost.org

Žene u Srbiji troše petinu svog vremena na neplaćene kućne poslove i taj rad vredi više od šest milijardi evra godišnje, odnosno 546 evra mesečno. Za to što rade po kući, brinu o deci i nemoćnima, žene ne samo što nisu plaćene ni dinara već su im i na radnom mestu primanja manja nego kolegama muškarcima.

Danas skoro polovina radno sposobnih žena u Srbiji nema posao a među njima je najviše onih starijih od 45 godina. Tek svaku treću menadžersku poziciju u Srbiji, bilo da je reč o privatnom ili javnom sektoru, zauzima dama. Kao pikanteriju navedimo podatak iz publikacije Republičkog zavoda za statistiku “Žene i muškarci u Srbiji u 2020.” da su, sasvim paradoksalno, plate žena niže i u profesijama u kojima one čine većinsku radnu snagu. Naime, iako čine čak 95 odsto zaposlenih u sistemu socijalne zaštite, žene primaju 85 odsto plate muškaraca!

Istraživanje koje nedavno po prvi put urađeno u Srbiji a kojim se meri gubitak države zbog visoke stope nezaposlenosti žena donosi i uporedne podatke o razvijenim zemljama Evrope gde su razlike u primanjima i stepenu zaposlenosti značajno smanjene od polovine prošlog veka. Tako se u Švedskoj gubi svega jedan odsto BDP-a zbog manje zaposlenosti žena što ne čudi s obzirom da je to zemlja koja ima najveći procenat zaposlenih dama (čak 80 odsto). Slična je situacija u Finskoj i Litvaniji, u kojima je 77 odsto žena radno angažovano. Što se Srbije tiče, u publikacijui pod nazivom “Ekonomski efekti usled manjeg učešća žena na tržištu rada” navodi se da je zbog manje stope zaposlenosti žena (13 procentnih poena u odnosu na muškarce) državni budžet na gubitku za približno dve milijarde, odnosno pet odsto BDP-a.

Govoreći za Nezavisnost.org, koautorka istraživanja, profesorka beogradskog Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković kaže da je u pitanju ozbiljan gubitak koji nije samo uzrokovan ekonomskim već u mnogome i kulturološkim faktorima. Konkretnije, Italija je zemlja koja ima niži nivo zaposlenosti žena od Srbije a na sličnom su nivou i Grčka i, razume se, većina zemalja na Zapadnom Balkanu.

- Deo razloga se sigurno krije i u kulturološkom miljeu da je za ženu predodređena uloga domaćice, da je ona zadužena za kućne poslove i za odgoj deteta. U skandinavskim zemljama su ove uloge sasvim jednake pa poslodavac nema nijedan razlog da posebno tretira ženu jer će i otac uzimati porodiljsko bolovanje kad treba. Takođe, žene nisu preopterećene kućnim poslovima koji su sasvim ravnomerno raspoređeni u porodici. Koliko je to važno pokazuje podatak da je u Švedskoj, na primer, za samo 10 godina nivo zaposlenosti žena povećan za petinu. Međutim oni su sprovodili jake kampanje aktivacije žena koju su pratile javne politike dostupnosti vrtića, fleksibilnosti u obavljanju kućnih poslova i sveukupne podrške za radnice, ali i njihovu emancipaciju i uključivanje muškaraca u obavljanje svakodnevnih poslova - navodi profesorka Žarković.

Što se tiče legislative, nevladine organizacije pozdravljaju preduzete mere kao što je usvajanje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti (u junu prošle godine), Strategije za rodnu ravnopravnost za period 2021-2030 (u oktobru prošle godine) i Akcionog plana za period 2022-2023, čije se usvajanje očekuje.

- Sve pomenuto predstavlja pozitivan i ohrabrujući okvir za unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji. Pogotovu za poboljšanje položaja žena 45 plus pošto su u novoj Strategiji prvi put prepoznate kao jedna od teže zapošljivih grupa, čime je povećana šansa da im budu više pristupačne mere aktivne politike zapošljavanja nego do sada. Generalno, u Strategiji i Akconom planu ima niz inovativnih mera usmerenih prema zapošljavanju i samozapošljavanju žena. U smislu povećanja njihove zapošljivosti previđaju se treninzi u oblasti digitalnih veština, finansijsko opismenjavanje, zelena i cirkularna ekonomija. To je vrlo relevantno i značajno upravo za žene starije od 45 godina, jer najveći procenat nezaposlenih žena iz te grupacije u evidenciji Nacionalne službe zapošljavanje ima niske kvalifikacije. Naime, čak 36 odsto njih ima samo osnovnu školu, a oko 50 odsto završenu trogodišnju ili četvorogodišnju srednju školu. Istovremeno, žene su vrlo spremne za usavršavanje i istraživanje koje smo obavili u Nišu, Kragujevcu, Čačku i Aleksandrovcu je pokazalo da su tri od četiri žene starije od 45 godina otvorene prema sticanju novih znanja i veština - rekla je za portal Nezavisnost.org Mima Perišić iz udruženja Žene na prekretnici.

U ukupnom broju od 2,1 miliona žena radnog uzrasta, starijih od 45 godina je nešto više od milion. Od njih gotovo pola miliona (495.500) ne rade. Žene u grupaciji 45 plus predstavljaju 48 odsto svih žena u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

- Već od 45-e godine žene se suočavaju sa nemogućnošću da ostvare jednaka prava na rad, ne samo u odnosu na svoje muške vršnjake - koji u tim godinama beleže najvišu stopu zaposlenosti, već i u odnosu na žene drugih starosnih kategorija, tako da je njihova stopa zaposlenosti najniža u poređenju sa svim starosnim grupama. Tako su žene starije od 45 godina dvostruko diskriminisane na tržištu rada, po osnovu godina i roda - ističe Perišić.

Naša sagovornica ukazuje i da je prema zvaničnim statistikama upravo u ovoj populaciji najveći broj dugoročno nezaposlenih.

- Najveći broj je ostao bez posla pošto su proglašene tehnološkim viškom ili su otpuštene posle zatvaranja preduzeća u kome su do tada radile (42,8% je dobilo otkaz zbog stečaja preduzeća). Gotovo 260.000 njih još nije ostvarilo uslove za penziju, pošto njihove godine radnog iskustva nisu u skladu sa radnim stažom, što govori o visokoj stopi njihove neformalne zaposlenosti, i o rizicima koje ih očekuju u trećem dobu - upozorava Perišić.

Pitanje je koliko će tih žena uspeti da ostvari pravo na penziju. Stereotipi poslodavaca da su žene najproduktivnije u periodu od 30 do 45 godine života, za Čedanku Andrić, predsednicu Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” su duboko pogrešni, i to ne samo sa etičkog već, pre svega, sa ekonomskog stanovišta. Uz njeno objašnjenje treba imati u vidu da isti ti poslodavci nisu mnogo nežniji ni prema mlađim ženama, što je svojevrsni paradoks. Naime, čak 36 odsto dama u odnosu na 26 odsto muškaraca pri razgovorima za posao bivaju pitane da li imaju ili planiraju da imaju decu, a od 7 odsto njih je traženo i lekarsko uverenje da nisu u drugom stanju, pokazalo je istraživanje “Rodna diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja u Srbiji".

- Žene starije od 45 godina su uglavnom odgajile svoju decu, imaju vredno iskustvo iza sebe, imaju znanja koja neko od 30 godina ne može imati jer jednostavno nije imao vremena da se suoči sa određenim situacijama. One u tim godinama mogu da se posvete karijeri i prosto je začuđujući stav poslodavaca da njihovu životnu zrelost kazni umesto da nagradi. Nažalost, neko ko nema sindikalnog ili profesionalnog iskustva će lakše pristati na ucenu i nestabilne uslove rada, s tim što se mora priznati i da je loša obrazovna struktura žena starijih od 45 godina. To su žene koje su masovno otpuštane tokom privatizacije i koje su u velikom broju ostale nezaposlene - objašnjava Čedanka Andrić, koja smatra da bi te žene morale da se edukuju i prekvalifikuju, naravno uz finansijsku podršku države.

Andrić se osvrće na rodni jaz na tržištu rada generalno, navodeći da bi bilo mnogo više zaposlenih žena kada bi država obezbedila pristup vrtićima, zaštitu za samohrane roditelje koji su posebno ugroženi, kao i poštovanje Zakona o radu koji žene neće držati zaposlene mesecima i godinama na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima.

- Kada je reč o starijim damama, jasno je da naše društvo gubi solidarnost, i kao da se zaboravlja da ćemo svi doći u pedesete i šezdesete. Nekako kod nas već u drugoj polovini života bivate skrajnuti i označeni kao starija osoba kojom se ne treba mnogo baviti - konstatuje Andrić.

Predsednica UGS “Nezavisnost” podseća da je Srbija jedna od nastarijih nacija u Evropi. Preciznije, poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je nastavljen trend starenja stanovništva pa je više od petine populacije starije od 65 godina. Od 2002. do 2021. godine udeo mlađih od 15 godina smanjen je sa 16,1 na 14,3 odsto, dok je udeo starijih od 65 povećan sa 16,6 na 21,3 odsto. Demografske procene o populacionoj budućnosti Srbije su još sumornije, zaključuje portal Nezavisnost.org.

Izvor: www.nezavisnost.org

Piše: Jelena Aleksić

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* U Beogradu je minule sedmice održan još jedan značajan, koristan skup za dalju perspektivu unapređenja položaja radnika 

Reč je o Regionalnoj konferenciji u organizaciji SOLIDARITY Centra, AFL-CIO, pod nazivom "Perspektive dostojanstvenog rada za radnike - dostavljače i ugrožene radnike u Srbiji i regionu".

Aktivno su i ovom prilikom, učestvovali i značajno doprineli u radu predstavnici Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost". 

- U slici i reči: Saša Dimitrijević - 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Stručnjaci iz vlada i organizacija poslodavaca i sindikata radnika na sastanku u sedištu Međunarodne organizacije rada (MOR) u Ženevi usaglasili su i usvojili smernice za rukovanje biološkim opasnostima u radnom okruženju

Usvojene tripartitne smernice su prve u oblasti zaštite od bioloških rizika na radnom mestu, objavljeno je u informaciji na sajtu MOR-a, a prenosi UGS Nezavisnost. Te smernice sadrže specifične savete, usklađene sa međunarodnim standardima rada, o sprečavanju i kontroli povreda na radu, bolesti i smrti povezanih sa izloženošću biološkim opasnostima u radnom okruženju.

Kako je objašnjeno u informaciji MOR-a, smernice uključuju pitanja koja se odnose na odgovornosti i prava nadležnih organa, poslodavaca, službi medicine rada i radnika, upravljanje rizikom na radnom mestu, zdravstveni nadzor radnika i spremnost i odgovor na hitne slučajeve.

Na petodnevnom sastanku tripartitnog stručnog tima, održanom u Ženevi, razgovaralo se o implikacijama izloženosti biološkim opasnostima na radnim mestima i kako najbolje formulisati nacionalne politike i mere na radnom mestu za sprečavanje i ublažavanje zdravstvenih problema u vezi sa tim rizicima.

Smernice definišu biološku opasnost kao bilo koji mikroorganizam, ćeliju ili drugi organski materijal koji može biti biljnog, životinjskog ili ljudskog porekla, uključujući i genetski modifikovane, koji mogu da naškode ljudskom zdravlju. Ovo može da uključuje bakterije, viruse, parazite, gljive, prione, DNK materijale, telesne tečnosti i druge mikroorganizme i sa njima povezane alergene i toksine.

I zarazne i neinfektivne biološke opasnosti mogu biti značajna pretnja po zdravlje u brojnim sektorima i radnim mestima širom sveta. Na primer, procenjuje se da su u 2021. godini širom sveta zarazne bolesti izazvale 310.000 smrtnih slučajeva na radu, od kojih je 120.000 posledica bolesti COVID-19.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Granski sindikat metalaca „Nezavisnost“ primljen je u članstvo svetske sindikalne organizacije IndustriAAL Global Union koja okuplja više od 50 miliona radnika širom planete

Informaciju o prijemu u jednu od najznačajnijih sindikalnih asocijacija sveta predsedniku GS metalaca Zoranu Staniću uputio je Atle Hoie, generalni sekretar asocijacije IndustriALL Global Union u čijem članstvu je približno 700 sindikata u energetskoj, rudarskoj i prerađivačkoj industriji, u više od 140 zemalja na svim kontinentima.

U pismu dobrodošlice „u globalnu porodicu“, Hoie ukazuje da se IndustriALL Global Union bori za bolje uslove rada i sindikalna prava širom sveta.

„Osporavamo moć multinacionalnih kompanija i pregovaramo sa njima na globalnom nivou. Globalna porodica IndustriALL bori se za još jedan model globalizacije i novi ekonomski i socijalni model zasnovan na demokratiji i socijalnoj pravdi, koji stavlja ljude na prvo mesto“, navodi se u pismu iz Ženeve, gde je sedište ove asocijacije.

Granski sindikat metalaca „Nezavisnost“ je bio član svetske radničke organizacije (ranije pod nazivom Svetska federacija metalaca) sve do 2012. godine kada je formiran Granski sindikat industrije, energetike i rudarstva a GSM prestao da postoji kao samostalna organizacija. Ponovnim uspostavljanjem u sastavu Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Granski sindikat metalaca je ponovo primljen u svetsku radničku porodicu.

Novinar: Svetozar Raković

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
Strana 2 od 32

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…