Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

* Međunarodna konfederacija sindikata u svom Indeksu globalnih prava ocenila je Srbiju kao zemlju u kojoj se sistematski krše radnička prava

Predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić kaže za Danas da je prioritet za sindikat da pravovremeno pruži pravnu pomoć svakom od članova čija se prava krše i da bi se tek kad bi prošli kroz godišnje izveštaje sindikalnih pravnika videlo koliko se radi i koliko je teško.

- Država bi trebalo da se stara da se ratifikovane konvencije Međunarodne organizacije rada i drugi međunarodni standardi poštuju, a sprovođenje Zakona o radu bi i za predstavnike države trebalo da bude prioritet. Sećate se reklame Privredne komore Srbije na CNN kad se Srbija reklamirala kao zemlja kvalitetne ali jeftine radne snage – pa zar to nije trebalo da bude iritatno svima a ne samo sindikatima koji su na to reagovali. Svaka vlast, svuda u svetu, ima instrumente sile kojima sankcioniše one koji krše zakone, dakle na nama je da ukazujemo i na nacionalnom i na međunarodnom nivou, a oni neka rade svoj posao, sindikat nije ni policajac, ni tužilac niti sudija.

* Postoji li način da sindikat „pritisne“ državu?

- Postoji više načina. Jedan je da stalno tražite od izvršne vlasti, inspekcija, tužilaštva, da rade svoj posao. Pritisak možete učiniti vidljivijim u medijima, tu nemamo puno saveznika ali i oni malobrojni su od velike pomoći. Možete pritiskati učestvujući u izradi zakonskih rešenja na način da kompetentno i argumentovano branite svoje predloge. Lakše je pritiskati kad za to imate saveznike, kako u drugim sindikatima, tako i u akademskoj zajednici, nevladinim organizacijama, i tu svi imamo još dosta da uradimo da bi pritisak bio jedinstven. Često kažemo da ne postoji nijedan interes sindikata koji nije u interesu Srbije, ostaje nejasno zašto onda moramo tako jako da pritiskamo za nešto što je opšti interes. Naravno, pritisak je i kad izađete na ulicu, ali niko ne može biti na ulici 365 dana u godini.

* Poslednji primer, možda najekstremniji, jesu vijetnamski radnici u LingLongu, ali imali smo i ranije kršenja prava u velikim firmama? Šta i koliko sindikati tu mogu?

- Sindikati nisu uopšte imali pristup ovim radnicima. Nezavisnost se oglasila saopštenjem, informisali smo međunarodne sindikalne organizacije, uputili smo pomoć u hrani, ali sve je to malo i jednokratno. Sindikati su ovde najmanje i mogli da urade. Imali ste situaciju gde je postojala opravdana sumnja da se radi o trgovini ljudima u svrhu radne eksploatacije, to je bilo dovoljno da policija i tužilaštvo hitno reaguju, a videli smo kako su i kad reagovali. Imali ste situaciju gde je ljudima zabranjeno kretanje, oduzeti su im pasoši, činjena su krivična dela, prekršene međunarodne konvencije, ljudi su živeli u nehumanim uslovima, ograđeni žicom, dakle sve to nije smelo da prođe bez hitne i efikasne intervencije državnih organa. Dodatno, ova situacija je otvorila i pitanje rada agencija koje angažuju radnike da rade u Srbiji. Na stranu to da sindikat nema zakonski osnov da organizuje radnike migrante i kad potpuno legalno rade, a što mora da se omogući novim zakonskim rešenjima. Radnička prava se krše i kod stranih i kod domaćih privatnih i državnih poslodavaca. Sindikati se sa ovim svakodnevno suočavaju i bore, nekad sa više, nekad sa manje uspeha. Pružamo pravne savete, zastupamo u sudskim procesima, obrazujemo članstvo o pravima koja imaju, pregovaramo za njih za zaključenje kolektivnih ugovora, obučavamo ih za rad u odborima za bezbednost i zdravlje na radu, zastupamo ih kod poslodavca kako bi njih sklonili „sa prve linije fronta“, povezujemo se sa kolegama u inostranstvu koji rade u firmama koje posluju u Srbiji kako bismo zajedno zahtevali od poslodavca poštovanje radničkih prava. Od države tražimo da brani svoje zakone. Ne sme državni službenik bilo kog nivoa kršenje Zakona o radu pravdati „politikama stranih kompanija“ – nas ne interesuju politike stranih kompanija, ne mogu one biti iznad zakona.

* Osim sporadičnih štrajkova ili kratkotrajnih obustava rada retko kad možemo da vidimo nezadovoljne radnike na ulicama. Često čujemo ocene sa raznih strana (i od samih sindikalnih predstavnika) da su sindikati u Srbiji postali pomalo „apatični“?

- Zar nisu građanke i građani Srbije dominantno apatični? Pogledajte nivo aktivizma po različitim pitanjima. Veliki broj ljudi aktivizam svodi na kliktanje po društvenim mrežama ii pričama kako neko drugi treba nešto da uradi u njihovo ime. Ili imate „incidentni aktivizam“ kad se on svede na nekoliko dana dok je tema aktuelna u medijima. Dakle, da, u takvoj situaciji i sindikati imaju periode, pre smanjenog aktivizma nego apatije. S druge strane, veliki broj tranzicionih gubitnika i ljudi razočaranih u gomilu započetih a nezavršenih promena u poslednjih tridesetak godina i ne mogu biti veliki rezervoar energije. Takođe, sve više ljudi radi na nesigurnim poslovima, na kratkoročnim ugovorima zahvaljući kojima su stalno ucenjeni, takvi radnici su van domašaja sindikata jer ih sindikat ni formalno ne može organizovati zahvaljujući zakonskim ograničenjima a kamoli mobilisati za radikalnije akcije. Veliki je strah među ljudima od gubitka posla, pretnje u slučaju štrajka ili protesta su realne, da ne govorimo o tome da duži štrajkovi praćeni neprimanjem zarade ugrožavaju ne samo tog radnika već i njegovu porodicu. Prethodne dve godine pandemije su dosta uticale da se radikalne sindikalne akcije izbegavaju jer bi često značile i zdravstveni rizik ili bi ih javnost protumačila kao neprimerene. Zamislite da su štrajkovali zdravstveni radnici u vreme pandemije ili radnici u trgovini, bez obzira na teške uslove rada i neadekvatne zarade teško da bi se neko sa njima solidarisao.

* Nezavisnost je svojevremeno inicirala uvođenje sudova rada. Šta se posle desilo?

- Inicirali smo uvođenje Sudova rada još Kongresnom rezolucijom 2011, čak smo uradili i predlog zakona i organizovali nekoliko okruglih stolova. Ovu inicijativu smo u nekoliko navrata ponovili, pa i nedavno kad smo zauzimali stavove o vanrednim parlamentarnim izborima. Desilo se to da nijedna vlast od tada, kao ni poslodavci, nisu prihvatili tu inicijativu. Imate povremeno u medijima reakcije pojedinaca kako je to vraćanje u samoupravni socijalizam što je potpuna glupost, neznanje ili loša namera. Sudovi rada ili sudovi za radne i socijalne sporove (ili sličnih naziva) postoje u pojedinim zemljama EU, kako njima odgovara a nama ne. Sudovi rada omogućili bi brže i jeftinije rešavanje radnih sporova pa zašto to nama onda ne odgovara s obzirom da nam radni sporovi traju po četiri, pet ili šest godina. Dakle, dok god imamo odnos dva (vlast i poslodavci) prema jedan (sindikat) nećemo imati prihvaćenu inicijativu za Sudove rada. Šta mislite koliko bi ljudi izašlo na ulicu da traži uvođenje ovog instituta? Setite se samo 2014, kad su sindikati izašli na ulicu zbog izmena Zakona o radu, kad smo konkretno i argumentovano pokazali da će te izmene dovesti do smanjenja zarada i prava – ljudi su šetali pored nas a da su nam se pridružili situacija bi bila drugačija. Znate, svi govore o tome kako na primer u Francuskoj, kad sindikati protestuju, izađu milioni i to je tačno ali ne izađu milioni sindikalaca (stopa sindikalizovanosti je niska, oko sedam odsto) već do te brojke dođu zahvaljujući podršci i građana koji nisu u sindikatu, studenata, profesora pa i srednjoškolaca. Naši pravnici u velikom broju slučajeva dobijaju na sudu kad su u pitanju sporovi iz radnog odnosa, ali to traje predugo, godinama, u međuvremenu članovi odu u sivu ekonomiju, nađu drugi posao, odu u inostranstvo, a imamo i kolege koji su preminuli a nisu dočekali pravdu. Sve ovo čini sindikalni rad još težim jer ljudi ne vide smisao sindikalne zaštite kada je pravda tako spora, što vam je efikasna antisindikalna strategija.

* Kako to, a često se dešava, da država usvaja zakone u kojima su sindikati malo ili nimalo učestvovali. Često se primedbe sindikata ne uvažavaju, tako je bilo sa Zakonom o agencijskom zapošljavanju, nedavno je počeo da važi i zakon kojim se uvodi novi oblik zapošljavanja za sezonske radnike?

- U Srbiji se generalno veliki broj zakona godinama usvaja bez javne rasprave i često po hitnom postupku. Neretko i kad ima javne rasprave ona bude svedena na mali broj ljudi u kratkom vremenskom periodu. Malo ko se zbog toga, pa i strukovna udruženja, uzbuđuje, osim ako izuzmemo advokate. Kao sindikat uvek insistiramo da učestvujemo u radnim grupama za pisanje zakona iz oblasti radnog i socijalnog zakonodavstva jer je to način da nešto postignete – nekad malo, nekad značajno. Najčešće u tim radnim grupama imate vlast i poslodavce nasuprot sindikata i u takvom odnosu naravno da nećete postići sve ali ako ne učestvujete nećete postići ništa. Uvek kažemo koliko smo uspeli a sa čim se nismo složili, tako je bilo i sa Zakonom o agencijskom zapošljavanju, nismo dali pozitivno mišljenje jer nismo uspeli sve predloge da proguramo, ali je zbog intervencija sindikata taj zakon donekle bolji nego šta je bio u osnovnoj varijanti na početku i treba ga i dalje popravljati. Nismo podržali Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima kad je usvojen 2018. Ideja je bila da se ovaj zakon menja a ne da se donosi novi Zakon o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima koji je u suprotnosti i sa Ustavom i sa međunarodnim konvencijama, a ovako kako je napisan primenjivaće se i na one koji nisu sezonci. Ukazivali smo na to da je javna rasprava zbrzana i da nije urađena ni zakonom predviđena kvalitetna analiza o posledicama i efektima koje će ovakav zakon proizvesti u pravnom sistemu Srbije. Imali ste ugledne profesore koji su upozoravali da se uvođenje ovakvog zakona ne može bazirati na analizi NALED, gde su anketirane samo fokus grupe poslodavaca koji angažuju radnike na sezonskim poslovima i građane po slobodnom uzorku. Ni njihova argumentacija nije uzeta u obzir. Dakle sa ovakvim načinom rada imamo svi problem, ne samo sindikati.

* Da li je to sve znak da stvarnog socijalnog dijaloga i nema u Srbiji? Poslednjih godina, kada se pregovara o minimalnoj ceni rada – država je ta koja preseca i kao po pravilu ona donosi konačnu odluku?

- U Srbiji postoji zakonski osnov za socijalni dijalog, postoje akteri i institucije ali su efekti jako mali i to je ono šta je frustrirajuće, ali odgovornost sindikata je da nastavi da se dalje bori za efektivan socijalni dijalog. Sindikat ne može da odustane od prava na štrajk, na proteste ali i na socijalni dijalog i kolektivne ugovore kao vrhunac socijalnog dijaloga. Najlakše je kukati i odustati, mi imamo odgovornost da koristimo sve što možemo kako bismo ostvarili svoje ciljeve i zaštitili članstvo. Socijalni dijalog podrazumeva konsenzus – mislim da ne postoji niko u ovoj zemlji, i ne samo u Srbiji, ko iskreno misli da je lako ostvariti konsenzus sa Vladom i poslodavcima. Pregovori za minimalnu zaradu su jedan od najmučnijih zadataka. To što od 2009, kad je izbila Svetska ekonomska kriza, odluku često donosi Vlada govori upravo o tome da nismo pristajali na ponude kojima bi izneverili očekivanja radnika. U tim pregovorima imate najčešće Vladu i poslodavce na jednoj i sindikat na drugoj strani, čak i kad nisu na početku zajedno na kraju obično jesu. Dodatno, vi kod nas imate i situaciju da predsednik države, potpuno izvan svojih ingerencija, izađe par meseci pre pregovora i kaže koliki će biti minimalac, e sad, to bi trebalo da je takođe problem svih pa i Vlade i poslodavaca, a ne samo sindikata, ali mi i u toj situaciji moramo da pokušavamo da pregovaramo za bolju opciju. Nema nazad samo napred.

* Dugo ste u Nezavisnosti, ali tek odnedavno ste i predsednica. Imate li ideju šta bi moglo i moralo da se promeni. Kakvim sindikatom želite da predsedavate?

- Bez volje i podrške sigurno ne bih prihvatila ovu veliku odgovornost i obavezu. Nezavisnost je 1990-ih bila primarno usmerena na promenu društva jer je to bio preduslov da bi se uopšte bavila „usko sindikalnim“ poslovima. Posle 2000. suočila se sa problemom kako tranzicione gubitnike aktivirati da se i dalje bore kad su im u velikoj meri očekivanja izneverena a velika energija potrošena. Sad je Nezavisnost pred izazovom da se u dinamičnijim vremenima brzo prilagođava ali zadržavajući svoje osnovne vrednosti, da bude fleksibilna sindikalna organizacija ali pouzdana. Najveći izazov će nam biti kako radnicima u nesigurnim poslovima, kojih je sve više, pružiti sigurno utočište, zaštiti ih. Želim da verujem da imamo strategiju za nove izazove i da ćemo zadobiti poverenje ali i ostvariti neka nova partnerstva. Znate, sindikat je dobrovoljna organizacija – ako ljudi prepoznaju Nezavisnost kao organizaciju u kojoj žele da budu sve je moguće, ako ne, oni će nas napustiti ili nam neće prići, nema prisile ni u jednom ni u drugom slučaju, ali nema sumnje da samo organizovan radnik može nešto da uradi – kolektivnom akcijom rešavate probleme, individualnom uglavnom samo možete da skrenete pažnju. Svesni smo mi svojih nedostataka ali nećemo da ih reklamiramo već hoćemo da radimo na tome da ih je što manje i da nam u tome pomognu mladi ljudi sa svojim novim idejama, i želela bih da u svom mandatu stvorim prostor za to.

* Procene su da je za deceniju i po pola miliona ljudi napustilo zemlju u potrazi za boljim životom. Kako da zadržimo mlade, stručnjake, sve ljude, jer očigledno je – u praksi se na svakom koraku to oseća – da nam ponestaje kvalitetne radne snage? 

- Zadržaćemo ih ako im obezbedimo zapošljavanje na osnovu njihovih kompetencija a ne partijske knjižice, razvijenom mrežom socijalnih usluga, dobrom zaradom ali i ostalim uslovima za dostojanstven rad, mogućnostima za profesionalno napredovanje. Nažalost trend odlaska se ne zaustavlja, ne samo kod nas, ceo region se prazni i tako je još od nesrećnog građanskog rata 1990-ih. Nisam optimista po tom pitanju, možda je pandemija ovaj trend malo zaustavila ali zemlje EU će krajnje sebično, kad za to dođe vreme, pogurati nove talase kako bi nadomestili manjak radne snage u određenim sektorima u svojim zemljama. Godinama kao sindikat govorimo da će politika niskih zarada oterati ljude iz zemlje, sad slušamo poslodavce kako kažu da su podigli zarade ali da nema ko da radi – pa šta ste očekivali?!

Izvor. UGS Nezavisnost, danas.rs

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Prvomajskim skupom održanim tradicionalno 1. maja, na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ pozvali su sve zaposlene u Srbiji da se sindikalno oganizuju i tako zaštite svoja prava i slobode

Predsednica Nezavisnosti Čedanka Andrić je na skupu pod nazivom „Opasulji se - organizuj se u sindikat“ istakla da je „to jedini način da zaštite svoja prava“.

Kako je kazala Andrić, u narodu se podrazumeva da je potrebno da se neko dozove pameti, a kada je o radnicima reč to znači da se organizuju u sindikat. Naglasila je da su tri ključna cilja Nezavisnosti - bezbedan rad, kolektivni ugovori i dostojanstvena zarada.

- Politika niskih zarada je oterala radnike iz Srbije. Nećemo se zaustaviti u svojoj borbi dok radnici ne budu imali dostojanstvene zarade - poručila je predsednica Nezavisnosti Čedanka Andrić sa skupa kojem su prisustvovale stotine sindikalnih članova iz raznih krajeva Srbije.

- Dodatak, galerija slika - 

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

1. je maj. Međunarodni praznik rada. U redakciji smo odlučili spontano da baš na današnji dan, objavimo 3 rubrike na istu temu - SOLIDARNOSTI - jer ona je najvažniji putokaz ostvarivanju radno-klasnih prava za koje se sindikati bore a istovremeno svako od naših današnjih junaka u svojim pričama ili pričama o njima, ima svoju specifičnu poruku. Po sistemu, princip je isti - sve su ostalo nijanse. Drugu priču posvećujemo još jednom Somborcu, Antunu Morberu, a vi ćete već sami naravno proceniti zašto:

----------

O popularnom Antiki kako ga brojni prijatelji od milošte zovu i ne moramo baš puno pisati. A mogli bismo unedogled. Čudite se zašto? Ubeđen sam, da ipak - nemate puno razloga za "čuđenje". Jer, on je tu uz vas - i kad nije tu. Jednostavno, taj čovek na neki svoj osoben i čudesan način oseti, kada vam je potreban.

Sindikalna priča Antuna Morbera datira sa samih početaka osnivanja Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost". Iako nikada nije voleo da sedne u "prvi red" - red onih koji bi jako voleli da se ističu, nameću ili tim nekim sličnim "osobinama", bez njega nije mogao da prođe nijedan važan sastanak, događaj, planiranje. Jer oduvek je kao što prethodno rekoh, bio potreban, kolko god to možda pomalo i grubo zvučalo.

Ali u njegovom primeru, grubost je postojala onda kada je to tako moralo biti, kada bi podvio njegov čuveni brk, na trenutak se namrštio, što je značilo - stop, nekoj novoj nepravdi. Zato je i biran tolike godine osim ostalih funkcija, za čelnika ovog reprezentativnog sindikata u Gradskoj upravi somborske opštine a ako je iko umeo da okupi i stalno uvećava članstvo, to je opet bio Antika.

Takav je ostao i kada je otišao u više no zasluženu penziju. Sada kada smo ga "naterali" da predvodi i ovdašnji lokalni granski sindikat penzionera "Nezavisnost" - nema mu kuda. Pa opet nazad u našu zajedničku kancelariju, opet ćemo ga zamoliti za savet, i kad zagusti i kad treba nešto precizno organizovati. Na njegovo znanje, uvek ćemo se lako osloniti.

Zdrav nam i živ bio, druže, kolega, prijatelju. Ti si kolega, zaslužio sve posebne čestitke za 1. maj. Solidarnost ti je uvek bila, jeste i ostaće, iznad svega misija.

---------

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Nezavisnost je juče u Pančevu obeležila Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu sa ciljem da nadležnim državnim organima, poslodavcima ali i celokupnoj javnosti skrene pažnju da je samo prošle godine 70 zaposlenih u Srbiji izgubilo živote zbog nebezbednih uslova rada

Ujedinjeni Granski sindikati Nezavisnost obeležili su 28. april - Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu na ulicama Pančeva gde su radnicima i građanima deljeni leci sa porukama o značaju zaštite zaposlenih.

Predsednica Nezavisnosti Čedanka Andrić najavila je za naš portal (www.nezavisnost.org) da je cilj manifestacije da se skrene pažnja nadležnim državnim organima, poslodavcima ali i celokupnoj javnosti “na strašne podatke da je prošle godine u Republici Srbiji 70 naših koleginica i kolega izgubilo živote od posledica teških povreda na radu ili na samom radnom mestu”. Andrić smatra da su se fatalne posledice za te radnike mogle izbeći “da su primenjene mere za bezbedan rad”.

- Skrećemo pažnju da poslodavci moraju da primenjuju mere za bezbedan i zdrav rad, da to nema alternativu i da država mora još oštrije da kažnjava one koji te mere ne primenjuju - naglasila je Čedanka Andrić.

Svesni mnogih sistemskih i pravnih nedostataka, UGS Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata su još 2017. godine inicirali ismene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Prema rečima Aleksandre Vitorović, koordinatorke projekta za BZR, inicijativa dve reperezentativne sindikalne centrale prošle godine je razmatrana na Radnoj grupi za izmenu pomenutog zakona. Inače, Nezavisnost u okviru Programa podrške u oblasti BZR već punih šest godina osposobljava tim aktivista koji pomažu sindikalnom članstvu na terenu i koji bi, prema pomenutm predlogu za promene zakona, trebalo da budu spona između radnika i Inspektorata za rad. - Time, praktično, nudimo sopstvene resurse, odnosno osposobljene ljude da bar delom nadomeste hroničan manjak državnih inspektora, ubrzaju i unaprede rad na promovisanju i unapređenju stanja, preventive i kulture bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji - objasnila je Vitorović.

U UGS Nezavisnosti odavno su prepoznali značaj odbora za bezbednost i zdravlje na radu u preduzećima. U sindikalnoj centrali dodeljene su juče i povelje i plakete “28. april” odborima i pojedincima koji su uspešno angažovani u zaštiti na radu.

Stručni saradnik za oblast BZR u Nezavisnosti Saša Dimitrijević kazao nam je da se posebno izdvajaju odbori u kompanijama Hajneken i Karneks koji su pokazali da je upravo “dijalog zaposlenih i uprava najbolji način da se dođe do rešenja koja mogu da preventiraju te loše situacije koje se nažalost dešavaju svakodnevno”.

MOR: Socijalni dijalog ključan za bezbednost rada

Međunarodna organizacija rada (MOR) povodom 28. aprila - Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu ukazuje upravo na potrebu i mogućnosti efikasne saradnje između poslodavaca, radnika i vlada kako bi se na najbolji način sprovele mere bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) koje mogu da spasu milione života širom sveta.

Odgovori na pandemiju COVID-19 pokazali su važnost efikasne saradnje između socijalnih partnera u prevenciji nesreća na radu i profesionalnih bolesti, saopšteno je istovremeno u Ženevi.

U najnovijem izveštaju MOR-a ukazuje se da bi učenje iz onoga što je postignuto u rešavanju složene situacije pandemije moglo da pomogne u sprečavanju miliona smrtnih slučajeva usled nesreća na radu i profesionalnih bolesti, navodi se u izveštaju MOR, koji pokazuje kako je socijalni dijalog doprineo brzoj i efikasnoj primeni mera tokom krize izazvane globalnom pandemijom.

Vlade koje su tokom panemije u socijalnom dijalogu dale primat aktivnom učešću organizacija poslodavaca i radnika u upravljanju BZR bile su u mogućnosti da razviju i sprovode hitne zakone, politike i intervencije. U mnogim zemljama to je rezultiralo usvajanjem novih zakonskih rešenja u različitim oblastima - od mera za sprečavanje i rešavanje slučajeva COVID-19 na radnom mestu do prelaska na rad na daljinu.

U Austriji, na primer, socijalni partneri su pregovarali o sporazumu o sistematskom testiranju na radnom mestu za određene sektore koji su suočeni sa povećanim rizikom od prenošenja virusa, kao što je sektor maloprodaje. U Singapuru su se nakon konsultacija i tripartitnih pregovora izmenila pravila o vakcinaciji. I u Južnoj Africi su održane tripartitne rasprave o izmenama mera usmerenih na širenje COVID-19 na radnim mestima.

U Finskoj su sindikati i organizacije poslodavaca blisko sarađivali sa vladom na razvoju mera za sektor turizma i restorana. U Italiji, socijalni partneri u bankarskom sektoru zajednički su doneli detaljna pravila o radu na daljinu, koja podrazumevaju pravo na privatnost.

Nacionalna tripartitna tela za BZR takođe su odigrala važnu ulogu u borbi protiv pandemije. Obično ih sačinjavaju predstavnici vlasti (Ministarstvo rada i druga relevantna ministarstva i institucije), kao i reprezentativne organizacije poslodavaca i radnika. Tokom krize izazvane COVIDOM, mnoga od takvih nacionalnih tripartitnih tela za BZR učestvovala su u procesu donošenja ključnih odluka i bili uključeni u definisanje mera zaključavanja i ograničenja, strategija povratka na posao i drugih uputstava ili smernica za ublažavanje uticaja pandemije.

- Dok svet nastavlja da se bori sa uticajima i posledicama krize izazavne COVIDOM, i neujednačenim oporavkom, bezbednost i zdravlje na radu ostaju u vrhu ključnih odgovora zemalja. Lekcije naučene iz ove krize o važnosti socijalnog dijaloga u jačanju bezbednosti i zdravlja na nacionalnom nivou i nivou radnog mesta treba primeniti i u drugim kontekstima. To bi pomoglo da se smanji neprihvatljiv nivo smrtnih slučajeva i profesionalnih bolesti koji se javljaju svake godine - izjavio je generalni direktor MOR-a Gaj Rajder.

Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu obeležava se svake godine od 28. aprila 2003. godine, kada je MOR kao specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija za svet rada pokrenula inicijativu da se promoviše bezbedan i zdrav rad sa ciljem podizanja svesti o njegovom značaju. Koliki je značaj obeležavanja ovog datuma pokazuje statistika MOR-a po kojoj je godišnji broj žrtava na radnom mestu širom sveta veći od dva miliona, dok još stotine miliona zaposlenih pati od teških povreda i bolesti na radu.

EKS: Očekuje se 30.000 više poginulih radnika u EU do 2030.

Skoro 30.000 ljudi moglo bi da izgubi život na poslu u zemljama Evropske unije u tokom ove decenije ukoliko se radna mesta ne učine bezbednijim, upozoreno je danas iz Evropske konfederacije sindikata (EKS) povodom Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu.

Prema podacima Eurostata, broj smrtnih nesreća na radnom mestu polako je opadao tokom poslednje decenije, ali je napredak bio nestabilan sa ponovnim porastom smrtnih slučajeva u 2019. godini.

Ako se trend nastavi, još nešto više od 27.000 smrtnih slučajeva na radnom mestu treba očekivati između 2020. i 2029, pokazala je analiza Evropskog sindikalnog instituta.

Ne očekuje se da će smrtni slučajevi na radnom mestu uopšte pasti u Španiji, u Francuskoj će biti još gore, a slične posledice se očekuju i u Italiji, Nemačkoj, Rumuniji i drugim zemljama EU.

EKS podseća na Manifest koji su potpisali ministri, poslanici Evropskog parlamenta, sindikalni lideri i vrhunski stručnjaci za zdravlje i bezbednost na radu - kojim se poziva na povećanje obuka o zdravlju i bezbednosti na radu, unapređenju rada inspekcija i pooštravanju kazni kako bi se do 2030. godine okončali smrtni slučajevi na radnom mestu.

Osim nesreća na radnom mestu, EKS poziva lidere EU “da učine više da okončaju skandal sa rakom, koji i dalje svake godine oduzima živote više od 100.000 ljudi”, kao i da zaštite radnike od sve težih posledica ekstremnih klimatskih promena.

- Niko ne treba da napušta kuću zabrinut da li će se vratiti da vidi porodicu posle posla. Ali to je svakodnevna realnost za mnoge radnike, često zbog neodgovornih poslodavaca koji pokušavaju da povećaju profit i političara koji napadaju zdravorazumska bezbednosna pravila i inspekcije iz ideoloških razloga - izjavio je zamenik generalnog sekretara EKS Klaes-Mikael Stal.

Dopunio je da hiljade ljudi i dalje svake godine gubi život u brutalnim nesrećama na gradilištima, u fabrikama i na drugim radnim mestima, koje je moguće izbeći. Takođe, milioni ljudi su umrli zato što su svakodnevno na poslu bili izloženi supstancama koje izazivaju maligna smrtonosna oboljenja.

- Dodatak / Galerija slika: 1) Dodela plaketa, foto: UGS Nezavisnost; 2) Gaj Rajder, generalni direktor Međunarodne organizacije rada, foto: MOR -

Zabeliežio: novinar Svetozar Raković

Izvor: MOR/UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Drage koleginice i kolege, dragi prijatelji,

srećan nam 1. maj Međunarodni praznik rada! Ove godine na ulicu izlazimo sa sloganom “Opasulji se - organizuj se u sindikat” svesni da smo sa “opasuljivanjem” počeli još devedesetih ali očigledno posao nismo završili. Duboko verujemo da samo udruženi radnici mogu da ostvare svoja prava i zato ih i ovom prilikom pozivamo da postanu deo porodice Nezavisnosti.

Dajemo sebi za pravo da bez obzira na sve probleme radnika u Srbiji obeležimo 1. maj praznično, šaljući poruke o kontinuitetu naše borbe za zdravo i bezbedno radno mesto, kvalitetne kolektivne ugovore i dostojanstvenu zaradu. Takođe, šaljemo poruku da nećemo bežati od odgovornosti već ćemo zahtevati da učestvujemo u svim radnim grupama koje će raditi na izmenama i dopunama radnog i socijalnog zakonodavstva u budućnosti.

Cilj nam je da sindikalno organizujemo sve radnike koji po bilo kom osnovu rade u našoj zemlji i insistiraćemo i da nam to bude omogućeno kroz nova zakonska rešenja. Pravo na sindikalno organizovanje treba da imaju svi!

Nastavićemo da obrazujemo članove Nezavisnosti o svim temama koje su od interesa za njihov svakodnevni sindikalni rad svesni da samo kao kompetentni sagovornici možemo da pariramo poslodavcima i vlasti. Spremni smo da se menjamo i prilagođavamo ne odustajući od svojih osnovnih vrednosti.

Naša spremnost na dijalog ne treba da ostavlja sumnju u našu odlučnost da kada treba protestujemo i štrajkujemo.

Nezavisnost je uvek imala kapacitete da uspostavlja partnerske odnose sa svim organizacijama civilnog društva koje dele naše vrednosti i ovom prilikom ih sve pozivamo da nam se pridruže u daljoj borbi za dostojanstven rad i život u Srbiji.

Prošle godine obeležili smo 30 godina od našeg osnivanja i sindikalnog rada pod kongresnim sloganom „Ponosni na prošlost - osvajamo budućnost“ i ovom prilikom šaljemo poruku mladima da svojim idejama i energijom doprinesu da Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ i u narednom periodu budu prepoznati kao moderna sindikalna organizacija u kojoj svi sa ponosom nose timski dres.

Pozivamo vas da se zajedno borimo protiv svih vidova diskriminacije i nepravde, da podržimo koleginice i kolege u njihovoj borbi za radnička prava bez obzira gde rade.

Pozivamo vas i na solidarnost sa našim kolegama u drugim zemljama jer sindikalna solidarnost ne poznaje nacionalne granice.

Živeo 1. maj - živela Nezavisnost!

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
Strana 5 od 32

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…