Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

* U velikom broju zemalja radnicima se uskraćuje pravo na slobodu govora i okupljanja kao i na sindikalno organizovanje, učestala je državna represija prema nezavisnim sindikatima čiji lideri se hapse i zatvaraju, a u 13 država sindikalci su ubijeni, ukazuje se u ovogodišnjem izveštaju Međunarodne konfederacije sindikata (MKS) o kojem izveštava portal Nezavisnost.org

U tek objavljenom Indeksu globalnih prava za 2022. godinu MKS konstatuje da su radnici u brojnim zemljama širom sveta izloženi fizičkom nasilju i da se zbog svojih aktivnosti, posebno zbog štrajkova, često hapse i zatvaraju sindikalne lidere, što je najviše izraženo u Avganistanu, Belorusiji, Egiptu, Jordanu, Hong Kongu, Mjanmaru, Sudanu…

Među ukupno 148 rangiranih zemalja najbolje su ocenjene (indeks 1) evropske države Austrija, Danska, Finska, Nemačka, Island, Irska, Italija, Norveška i Švedska. U grupi najgore ocenjenih država (indeks 5), koja je i najbrojnija na rang listi, između njih 44 su, između ostalih, Alžir, Afghanistan, Belorusija, Brazil, Kina, Kolumbija, Egipat, Gvatemala, Indija, Indonezija, Iran, Kuvajt, Pakistan, Turska…

Srbija je sa indeksom 4, nepromenjenim u odnosu na 2021. godinu, rangirana u veoma brojnu grupu sa ukupno 39 država. Zanimljivo je da su u istom društvu najsiromašnije (afričke) zemlje kao što su Burkina Faso, Čad, Kongo, Mali… ali i neke od najbogatijih država sveta - Sjedinjene Američke države i Australija. U istoj grupi su i članice Evropske unije - Grčka, Mađarska i Rumunija.

Od zemalja iz regiona, bolje od Srbije ocenjeno je stanje radnih prava u Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Albaniji (sve sa indeksom 3). Značajno bolje ocene dobile su Hrvatska i Crna Gora (indeks 2), dok se Slovenija iz nepoznatih razloga ne nalazi među 148 rangiranih država.

Generalna sekretarka Međunarodne konfederacije sindikata Šaran Barou izjavila je da su radnici na prvoj liniji velikih, višestrukih kriza koje se manifestuju rastućom nejednakošću, klimatskim poremećajima i pandemijama. Takve krize sve više otežavaju pa i onemogućavaju živote ljudi, a posebno su ugrožena ekonomska i socijalne prava zaposlenih.

- Indeks globalnih prava 2022. otkriva kako globalnu nestabilnost iskorišćava veliki broj vlada i poslodavaca koji direktno napadaju radnička prava. Moramo razotkriti nepravde kako bismo naterali vlade da shvate da moraju da prihvate novi društveni ugovor kako bi se zaštitila radna mesta, plate, radna prava, socijalna zaštita, jednakost i inkluzija - naglasila je generalna sekretarka MKS Šaran Barou povodom objavljivanja Indeksa za 2022.

Deveto izdanje Indeksa (www.globalrightsindex.org) rangira 148 zemalja prema njihovom poštovanju prava radnika. Kao sveobuhvatan pregled prava radnika, to je jedina baza podataka te vrste u svetu.

MKS Indeks globalnih prava evidentira kršenja radnih prava i rangira države prema ocenama koje se dodeljuju na osnovu 97 međunarodno priznatih indikatora o zakonskom normiranju radničkih prava i njihovoj stvarnom poštovanju u praksi. Ključni zaključak je da je globalno gledano stanje u mnogim oblastima radnih prava gore nego prošle godine.

Ključni nalazi izveštaja: - U 113 zemalja uskraćuje se radnicima pravo da formiraju sindikate ili se pridruže već postojećim sindikalnim organizacijama (u izveštaju za 2021. je bilo evidentirano 106 takvih zemalja). Takva praksa postoji u Avganistanu, Burkini Faso, Mjanmaru, Siriji, Tunisu… - Vlasti u 74% država ometale su registraciju sindikata (takođe je zabeležen rast u odnosu na 2021. kada je bilo 59% takvih zemalja), uz direktnu državnu represiju nad aktivnostima nezavisnih sindikata u Avganistanu, Belorusiji, Egiptu, Jordanu, Hong Kongu, Mjanmaru, Sudanu… - U 50 zemalja radnici su izloženi fizičkom nasilju, u poređenju sa 45 takvih država u 2021. godini. - Čak 87% zemalja je prekršilo pravo na štrajk.

Štrajkovi u Belorusiji, Egiptu, Indiji, Mjanmaru, Filipinima i Sudanu okonačni su hapšenjem sindikalnih lidera ili drugim represivnim merama vlasti. U 80 % zemalja blokirano je ili ometano kolektivno pregovaranje, to pravo je erodiralo u javnom i privatnom sektoru u svakom regionu sveta. Na primer, u Tunisu se ne mogu voditi pregovori sa sindikatima bez odobrenja šefa vlade.

Deset najgorih zemalja za prava zaposlenih koje su posebno opisane su Bangladeš, Belorusija, Brazil, Kolumbija, Egipat, Mjanmar, Filipini i Turska, Esvatini i Gvatemala. U odnosu na Indeks za 2021. poboljšane su ocene za El Salvador, Niger i Saudijsku Arabiju, ali su se pogoršale za Jermeniju, Avganistan, Australiju, Burkinu Faso, Gvineju, Jamajku, Lesoto, Holandiju, Tunis i Urugvaj. 

Sindikalci su ubijeni u trinaest država, u 41 % zemalja su uskraćena ili ograničena prava na slobodu govora i okupljanja, radnici su doživeli proizvoljna hapšenja i pritvaranja u 69 zemalja, a 66% zemalja je uskratilo ili ograničilo radnicima pristup pravdi. Svetu je potreban novi društveni ugovor kojim bi se prevazilazile i poništavale pomenute nedemokratske prakse a radni ljudi vratili u centar ekonomije, ocenjuje se u izveštaju.

Zaposleni su prvi koji trpe posledice ratova, autoritarnih vlada, eksploatatorskih poslodavaca i neaktivnosti na klimatske promene. Njihovi interesi moraju biti stavljeni na prvo mesto u odlukama za rešavanje ovih kriza, i moraju kroz svoje sindikate učestvovati u donošenju odluka.

Bez sindikata neće biti pravedne tranzicije suočene sa tehnološkim i klimatskim promenama. Indeks za 2022. je još jedan dokaz da je status kvo neodrživ. Ekonomski model je podržao trku koja zanemaruje ljudska prava i ekološke standarde. Radnici i potrošači traže bolje. Oni zahtevaju radna mesta, plate, prava, socijalnu zaštitu, jednakost i inkluziju kako bi počelo da se obnavlja poverenje i normalan život - ocenjuje se u izveštaju Međunarodne konfederacije siindikata o stanju globalnih radnih prava u 2022. godini, kako je preneo portal Ujedninjenih granskih sindikata “Nezavisnost”.

U Izveštaju MKS u vezi sa Srbijom apostrofiran je slučaj štrajka u kragujevačkoj fabrici “Fijat plastik” koji je zbog umanjenih plata počeo u januaru 2021. godine. Poslodavac je u maju 2021. godine nezakonito poslao na prinudno odsustvo 13 radnika, zajedno sa štrajkačkim odborom, zaključao pogon a mašine izmestio u druge fabrike. Napominje se da je u junu 2021. godine, inspekcija rada prijavila menadžment zbog pokušaja prekida štrajka. Državna Bezbednosno-informativna agencija (BIA) je u avgustu pozvala predsednika štrajkačkog odbora na „razgovor”, što je fabrički sindikat odbio navodeći da ga „politika ne zanima“, već samo sindikalna pitanja. Istovremeno, njihova sindikalna centrala je nameru BIA ocenila kao pokušaj zastrašivanja sindikata. Na kraju opisa slučaja, MKS navodi da su propali pregovori sa Fijatom, uz posredovanje državne Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, te da u trenutku pisanja izveštaja Indeks 2022. spor još nije bio okončan.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* U (pred)sezoni kad reisefieber krene i kod onih koji nisu planirali letovanje, tražimo odgovor na pitanje koji je najbolji način da se ode na odmor. Ko su ti koji letuju ranije? Da li isti ljudi to rade svake godine? Koje su destinacije najčešće? Kada se rezervišu putovanja? Koje su uštede i opšti benefiti, a šta su loše strane? Koje su zablude u vezi sa (ranijim) letovanjima?

Pre zvanične letnje sezone uglavnom letuju isti ljudi, kaže turizmolog iz Zrenjanina Ivan Ivančević, i dodaje: “To su oni koji su iskusili da je cena odlična u predsezoni i da im vreme odgovara. Uglavnom penzioneri. U 90% slučajeva je u pitanju Grčka. Zatim slede Egipat i Turska. Ove destinacije i termini su izbor pošto je sve slobodno, cene su niske, važe popusti.”

Kao eventualne mane, turizmolog navodi još neugrejano more i rizik sa vremenskim prilikama, i dodaje: “Kada govorimo o zabludama, ljudi najčešće misle da je u maju svugde hladno i zanemaruje se Turska i Egipat koje su tad baš tople destinacije.”

Na osnovu dugogodišnjeg iskustva Ivan Ivančević preporučuje da se u predsezoni ide u Grčku, gde ljudi letuju za 120 evra 15 noći sa prevozom. Kada je reč o klimatskim uslovima savetuje Egipat i Tursku.

Svakako da je budžet jedna od glavnih stavki u planiranju godišnjih odmora. Kod nekih postoji praksa da planiraju dva odmora godišnje, u maju/početkom juna i u septembru.

“Ljudi imaju budžet za letovanje na primer 1000 evra i umesto da taj novac iskoriste u sezoni, opredeljuju se da letuju pre i nakon sezone, za isti novac”, objašnjava turizmolog Ivan Ivančević.

Putovanja kao obavezan deo života

Prvi utisak o Marioari Garčev je da nikada ne biste pomislili da je u pitanju žena sa solidnim penzionerskim stažom. Ona svoju strast za putovanjima nosi još iz studentskih dana kada je putovala sa svojim kolegama i koleginicama preko studentske zadruge. I nakon diplomiranja, kao deo uobičajenih obaveza, bila su redovna okupljanja stručnjaka iz oblasti poljoprivrede na različitim mestima širom Jugoslavije.

Uvek organizuje putovanje preko iste agencije. “Već 10 godina tako putujem i uglavnom sama nalazim destinacije i sebi određujem kuda ću ići te godine. Gledam datume koji mi odgovaraju zbog posla. Na letovanja idem u sezoni, a van sezone idem na kraća putovanja. Tako sam išla na nekoliko dana u Prag. Sa porodicom sam obišla Rumuniju. Svakoga dana smo bili u drugom mestu. To je sve bilo pre korone.”

Marioara nema pravila kako bira putovanja, “krene od januara” da gleda ponudu gde nije bila. To je najvažnije, kaže. Često na veća putovanja ide i dva puta godišnje. Ove godine je planirala da ide u Italiju, Francusku i Španiju. Tamo je bila pre više od 20 godina.

“Idem i u Tursku na klasično letovanje. Za Prvi maj sam uplatila Albaniju, međutim tura je otkazana jer nije bilo dovoljno zainteresovanih. Prošle godine sam trebala da idem na Brione i u Opatiju, ali je i to otkazano.”

Najlepše joj je bilo u Italiji, na Siciliji: “To je bilo jako lepo. Svakog dana smo išli na drugo mesto. Tako smo išli do vulkana Etna. Lepa je bila i Rusija. Tamo smo putovali autobusom, vozom i avionom. Htela sam da idem te godine kad je bio Černobil, pa smo onda pomerili za nekoliko godina kasnije.”

Preporuka strasne turistkinje je putovanje autobusom. Ne zato što je jeftinije, nego zato što više toga može da se vidi: ”Prvo posmatram kako izgledaju njive, onda prirodu i naselja. Kad ideš autobusom uvek vidiš još nešto uz put. Išla sam i avionom. Ništa nisam videla. Na putovanja autobusom možeš da ideš i sam. Ne treba ti ni društvo.”

Za Marioaru nema prepreka na putovanju. Prepričava situaciju kada je u Rimu trebala sama da se vrati u hotel iz Vatikana.

“Engleski ne znam. Međutim, dosta dobro se orijentišem u prostoru. Uvek dobro gledam kuda idem da bih znala da se vratim. Prvi put sam imala taj problem kada sam završila školu. Bila sam pet nedelja u Beču i stalno negde išla peške. Bilo mi je važno da znam kuda da se vratim. I u Istanbulu sam išla sama sa snajkom u obilazak grada peške.”

Za sve te decenije putovanja, ne zna na koliko putovanja je bila. Obišla je praktično celu Evropu do baltičkih zemalja.

“Nisam bila u Bukureštu. Planirala sam da odem sledeće godine jer nisam bila i u tom delu oko Brašova. Njihovo more mi je hladno i veliki su talasi.”

O redovnim mesečnim putovanjima koje organizuje udruženje penzionera po Srbiji i bivšoj Jugoslaviji ne govori ništa posebno. U pitanju su jednodnevna putovanja autobusom, objašnjava ona i ističe da bi trebalo da se podrazumeva da ćeš i u penzionerskim danima nastaviti da upoznaješ svoju sredinu.

Prijateljstva

Za sada joj je poslednje putovanje jednodnevni obilazak Temišvara: ”Išla sam sa drugaricom. To joj je bila želja. Moja želja je da vidim Trebinje, i Mostar. Postoji tura i ići ćemo krajem avgusta. Kada smo išli sada u Rumuniju prijavila sam agenciji nas petoro. Kada idem na kraća putovanja, prijavi se koliko god hoćeš drugarica, na dugačkim putovanjima, ne. To je uvek problem.”

Čak ni društvo nije presudno, pa je nakon smrti supruga na neka putovanja išla sama.

“Od kad mi je suprug umro, tražim da budem sama u jednokrevetnoj sobi. Ali, uvek sam lako našla društvo. Nikad nisam sama. Sa jednog od tih putovanja nosim prijateljstvo sa jednom ženom iz Smedereva sa kojom se i danas lepo družim. Bila sam i ja kod nje i ona je dolazila kod mene u posetu. Upoznale smo se u Grčkoj. I to je još jedna lepa strana putovanja”, kaže Marioara Garčev.

Putovanja koja obeleže ličnost

Najlepši utisak iz razgovora sa Marioarom su ta njena neposrednost, otvorenost i optimizam.

“Jeste, tačno je da te svako putovanje obeleži. Vidiš nešto lepo. Zbog toga sam i pozitivna. Ne misliš na bolest. Ja mislim samo na to kuda ću ići za mesec dana. ”, završava razgovor ta svetska putnica.

Zato, pakujte kofere! I putujte! Bilo gde! I uživajte.

Piše: Ivana Gordić Perc

U dodatku, galerija slika: 1 - 2) Marioara Garčev u Atini i vulkan Etna, lična arhiva 3) Ivan Ivančević u Dubaiju, lična arhiva; 4) Ivana Gordić Perc, autorka teksta - 

Izvor: GS KUM Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Velikom broju zaposlenih u Srbiji nisu dovoljno poznata njihova radna prava, pokazalo je istraživanje „Sindikati i radno zakonodavstvo u Republici Srbiji“, koje su realizovali Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ uz podršku Fondacije za otvoreno društvo

Tek svaki četvrti od 404 pojedinaca koji su popunili istraživački upitnik potpuno je informisan o svojim radnim pravima, a među njima dominiraju pripadnici starosne grupe od 50 do 65 godina, pokazalo je istraživanje koje je predstavljeno na konferenciji za novinare 24. juna u beogradskom Medija centru.

Viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić izjavio je da je najveći broj ispitanika potvrdio da nije u dovoljnoj meri upoznat sa svojim radnim pravima.

- Blizu jedne trećine radnika priznaje da nije upoznato sa svojim radnim pravima, a preko 60 odsto lica tvrdi da je samo delimično upoznato - rekao je Ristić na predstavljanju knjige „Sindikati i radno zakonodavstvo u Srbiji“ u kojoj su objavljeni rezultati istraživanja o primeni Zakona o radu. Ristić je ocenio da je potrebno uložiti više napora da bi radnici u većoj meri bili informisani o svojim pravima kako bi ta prava mogla da se efikasnije zaštite.

Najveći deo ispitanika (98 odsto) naveo je da im se zarade isplaćuju redovno, dok kod ostalih zarade kasne i do tri meseca. Na pitanje u vezi uplate poreza i doprinosa poslodavaca, približno dva procenta ispitanika je navelo da im porezi i doprinosi uplaćuju samo na deo zarade dok drugi deo dobijaju „na ruke“.

Većina učesnika u istraživanju izjasnila se da je potpuno upoznata sa opisom posla na radnom mestu. Čak 40 odsto ih je navelo da radi prekovremeno, a 11 odsto da za prekovremeni angažman ne dobija novčanu naknadu, a ni slobodne dane.

Svaki deseti ispitanik je iskazao potpuno nezadovoljstvo svojim radnim pravima, dok ih je 20 procenata navelo da nije zadovoljno, dok je zadovoljno 24 odsto ispitanika.

Radnici se najčešće informišu o svojim radnim pravima putem informacija koje dobijaju od svojih poslodavaca, a tek drugi po značaju izvor informacija su sindikati. Među ostalim izvorima informacija su kolege, društvene mreže i mediji.

Približno identičan procenat ispitanika odgovorio je da su danas radna prava bolja ili lošija u odnosu na zakon koji je važio do 2014. godine.

- Oni koji tvrde da je danas situacija nešto gora nego što je bila 2014. uglavnom ukazuju na to da su niže zarade, da se ugrožava pravo na kolektivno pregovaranje, da se vrše pritisci na sindikalno organizovanje i da nemaju pravo na plaćeno odstustvo - objasnio je Ristić.

Na pitanje da li bi kada bi im neko dao mogućnost da biraju između posla sa većom zaradom ili posla koji im obezbeđuje afirmaciju, sigurnost ili nešto treće, najveći broj ispitanika je odgovorio da bi izabrali posao koji je bolje plaćen. - To ukazuje na stanje u kome se nalazi naša privreda, govori o tome u kom stanju se nalaze ispitanici. Teška ekonomska pozicija ukazuje na to da oni ne biraju posao, odnosno da bi prihvatili bilo koji posao koji bi im ponudili samo da imaju veću zaradu - kazao je Ristić.

Viša savetnica za zakonodavno-pravna pitanja i kolektivno pregovaranje UGS „Nezavisnost“ Dragica Mišljenović smatra da je situacija sa radnim zakonodavstvom u Srbiji sve gora, a da je ključni problem sa neadekvatnom primenom zakonskih normi.

Mišljenović je podsetila da je umanjenje radnih prava počelo izmenama i dopunama Zakona o radu 2014. godine kada se nastavilo normativno urušavanje sistema radnih odnosa kako u obimu, tako i u opsegu dotad stečenog nivoa radnih prava. Umanjenje radnih prava je drastično nastavljeno pod stalnim pritiscima države uz obrazloženje da prevelika prava zaposlenih onemogućavaju brži protok radne snage i destimulišu direktne strane investicije.

Prema rečima direktorke Centra za istraživanja UGS “Nezavisnost” Marije Martinić, rezultati ovog istraživanja, između ostalog, navode na zaključak “da treba raditi na edukaciji i procesu informisanja radno angažovanih ljudi o tome šta su to i koja su njihova radna prava“.

Predsednica “Nezavisnosti” Čedanka Andrić naglasila ja da ovakva istraživanja treba sindikatima da obezbede što jaču argumentaciju za predstojeće ismene radnog zakonodavstva.

Ona je navela da se rok za donošenje novog zakona o radu pomerio unapred i da će po nekim novim informacijama iz resornog ministarstva radna grupa za pripremu zakonskog teksta biti formirana tek naredne godine.

- Nas ne treba da zanima kada će zakonodavac da pristupi tom poslu, mi treba da budemo spremni da zajedno sa drugim sindikatima i zainteresovanim organizacijama civilnog društva pripremimo svoje predloge ključnih rešenja novog zakona o radu - rekla je Andrić.

U onlajn istraživanju, koje je sprovedeno u periodu od početka novembra 2021. do početka februara 2022. godine, učestvovalo je 404 ispitanika. Najveći broj onih koji su popunili upitnik (više od 95 odsto) je zasnovalo radni odnos sa poslodavcem, odnosno zaposleno je na određeno ili neodređeno radno vreme. Približno tri odsto ispitanika navelo je da je angažovano kroz fleksibilne forme rada, odnosno preko agencija za privremeno zapošljavanje, na privremenim i povremenim poslovima i sezonskim poslovima. Nešto manje od jednog procenta činili su angažovani bez bilo kakvog ugovora o radu.

UGS “Nezavisnost” će, kako je rečeno, nastaviti istraživanja o stavovima radno angažovanih, ali i nezaposlenih građana u vezi sa radnim zakonodavstvom u Srbiji. U narednoj fazi, ekspertski tim UGS „Nezavisnost“ će izraditi predloge i sugestije za izmene Zakona o radu ali i drugih povezanih zakona, insistirajući na stavu da Zakon o radu mora imati karakter krovnog sistemskog zakona, i da je Srbiji neophodan i Kodeks rada.

Svetozar Raković

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Proširenje Evropske unije za Zapadni Balkan znači sigurnost, primenu vladavine prava, jačanje demokratije, brže sprovođenje reformi, jačanje ekonomske i socijalne stabilnosti i brži oporavak od aktuelne krize sa kojom se suočavaju evropske zemlje, ukazuje se u Deklaraciji Regionalne sindikalne mreže Solidarnost

Deklaraciju koja je usvojena povodom samita šefova 27 država članica Evropske unije sa šefovima zemalja Zapadnog Balkana koji je juče održan u Briselu, preneo je portal Nezavisnost.org.

- Smatramo da je proširenje EU neophodno i da su zemlje Zapadnog Balkana takođe deo te Evrope kao i Evropske unije. Proširenje EU za Zapadni Balkan znači sigurnost, stabilnost, primenu vladavine prava, jačanje demokratije, brže sprovođenje reformi tamo gde je to potrebno, jačanje ekonomske i socijalne stabilnosti i bolji prosperitet, brži oporavak od trenutne krize sa kojom se evropske zemlje suočavaju - stoji u zajedničkoj Deklaraciji sindikalnih centrala Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Srbije, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koje sarađuju u okviru Regionalne mreže Solidarnost.

Mreža Solidarnost koja funkcioniše u koordinaciji sa Evropskom konfederacijom sindikata (EKS) ukazuje da "produženo čekanje zemalja kandidata na vratima EU i blokade od strane država članica nisu povoljno rešenje ni za Evropsku uniju, ni za zemlje Zapadnog Balkana", te da je članstvo u Evropskoj uniji za zemlje Balkana egzistencijalni prioritet.

- Prednosti proširenja bile bi zaista značajne za region. Uključivanjem multikulturalnog regiona, EU će pokazati svoju posvećenost principu različitosti i ostati otvorena za sve Evropljane, bez obzira na njihovo kulturno ili versko poreklo. Sto je najvažnije, EU bi pokazala da je sposobna da bude moćan globalni akter - navodi se u dokumentu.

Mreža Solidarnost ukazuje da je situacija u Ukrajini pokazala "da su spoljna politika i bezbednost veoma važni i da u tom smislu EU treba da razmišlja o većem ujedinjenju".

- Pozivamo naše lidere da razmotre ovaj naš stav na sastanku. Takođe pozivamo naše lidere i EU da poštuju socijalni dijalog kao jedan od ključnih elemenata u obezbeđivanju ekonomskih i socijalnih prava. Uključivanje socijalnih partnera u ceo proces integracije kroz efikasan socijalni dijalog, mora biti stavljeno na listu prioriteta, kako bi se proces integracije odvijao najefikasnije. Pozivamo naše lidere da se efikasnije posvete sprovođenju reformi koje će se boriti za veću solidarnost, pravednije društvo, protiv korupcije, bolju demokratiju, bolje uslove života i veću društvenu jednakost, poštovanje zakona i njegovu punu primenu, za sprovođenje zelene politike - navodi se na kraju Deklaracije sindikalnog regionalnog saveta Solidarnost.

Članice Solidarnosti su Savez slobodnih sindikata Makedonije, Savez sindikata Makedonije, Savez samostalnih sindikata Hrvatske, Savez slobodnih sindikata Slovenije, Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost”, Savez sindikata Republike Srpske, Savez samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine, Savez sindikata Crne Gore i Unija slobodnih sindikata Crne Gore.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Izborna skupština Sekcije žena GS PPI NEZAVISNOST održana je je drugog junskog utorka (14. jun) u Beogradu. Skupštini su, osim predstavnica povereništava, prisusustvovali i članovi Izvršnog odbora Granskog dindikata PPI NEZAVISNOST

Definisani su osnovni ciljevi Sekcije žena GS PPI NEZAVISNOST: razvijanje veština i podsticanje većeg angažovanja žena u zastupanju ženskih sindikalnih interesa, afirmacija rada žena putem seminara, radionica, manifestacija sa ciljem osnaživanja žena u sindikatu za ostvarivanje ekonomskih, socijalnih prava na principu rodne jednakosti, jačanje pozicije žena u procesu odlučivanja kao i njihova proporcionalna zastupljenost u organima GS PPI NEZAVISNOST.

Na skupštini su usvojena Pravila o radu Sekcije žena GS PPI NEZAVISNOST a izabrane su i članice Koordinacionog odbora Sekcije u sledećem sastavu: Emira Azirović, iz povereništava sindikata Nezavisnost "Soko Štark" doo Beograd, Biljana Nikolić, povereništvo sindikata "Nezavisnost" Valy doo Valjevo, Zorica Jovanović, predstavnica povereništva sindikata "Nezavisnost" Beogradski sajam, Kristina Veljković, iz povereništva sindikata "Nezavisnost" DIB, Bujanovac, Olgica Horti, povereništvo sindikata "Nezavisnost" Frensenius Medial Care - Vršac.

Na konstitutivnoj sednici Koordinacionog odbora koja je održana po završetku rada Skupštine, Emira Azirović iz povereništva sindiktata NEZAVISNOST "Soko Štark" doo iz Beograda, izabrana je za predesednicu Sekcije žena GS PPI NEZAVISNOST.

- Dodatak, galerija fotografija - 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* U Srbiji multinacionalne kompanije često pokazuju malo poštovanja prema nacionalnom zakonodavstvu, sindikalnim i radničkim pravima. Čini se da misle da mogu da tretiraju srpske radnike gore nego radnici u drugim zemljama. Trebalo bi da iskoristimo našu zajedničku snagu da osiguramo da se ovo ne dogodi u Stellantisu - navodi se u pismu koje je iz centrale Evropskog sindikata IndustriAll upućeno sindikatima firmi u sastavu grupacije Stelantis širom sveta, preneo je portal Nezavisnost.org

U pismu rukovodstva IndustriAll-a, koji okuplja 180 nacionalnih industrijskih sindikata sa više od sedam miliona zaposlenih u 38 zemalja Evrope, navodi se da su obavešteni o tome da „Stelantis namerava da zatvori svoje poslovanje u Srbiji na oko dve godine kako bi pripremio fabriku za buduću proizvodnju električnih vozila, i da kompanija namerava da otpusti većinu radnika i da ponudi samo neke poslove u Stellantisovim poslovima van Srbije“. Dodaje se da „srpski sindikati protestuju zbog toga i u pregovorima su sa Vladom Srbije koja je vlasnik trećine srpskog entiteta Stelantis“.

Rukovodstvo IndustriAll-a moli sindikate u filijalama Stelantisa da iskoristite svoje kontakte i ugovore sa kompanijom „kako biste bili sigurni da radnici u Srbiji dobiju fer poslove“.

Pismo IandustriAll-a usledilo je posle informacije koju je toj evropskoj sindikalnoj centrali nedavno uputio predsednik Granskog sindikata metalaca „Nezavisnost“ Zoran Stanić.

Stanić koji je i član radničko-sindikalnog tima za pregovore sa poslovodstvom Fiata i Vladom Srbije u svom pismu generalnom sekretaru Industrall-a Luku Trianglu ukazuje da je „Fiat u Srbiji 10 godina poslovao kao povlašćena kompanija koja nije plaćala nikakve doprinose i poreze a sa druge strane dobijala donacije od države koje su neretko bile veće od godišnje plate svih radnika“.

- Godinama smo čekali vest o početku proizvodnje novog modela. Tu vest smo konačno dočekali ali smo ujedno saznali da kompanija želi da obustavi proizvodnju u naredne dve godine i da želi da otpusti skoro sve radnike, nudeći, u najmanju ruku, čudne socijalne programe... Osim problema oko gole egzistencije, još više nas boli bahato ponašanje poslodavca koji svoj cilj želi da ostvari zaobilazeći zakone Republike Srbije a uz prećutno odobravanje same vlasti - navodi Stanić koji je inače radnik kragujevačke fabrike automobila. Zato su, dodaje on: - Prvi put od kada postoji fabrika, svi sindikati i svi predstavnici radnika smo jedinstveni da, ako već treba da napustimo fabriku, tražimo da naplatimo bar deo izgubljenog zdravlja.

Na kraju svog pisma predsednik Sindikata metalaca „Nezavisnost“ ukazuje da bi zaposlenima u kragujevačkoj fabrici mnogo značila podrška svih evropskih sindikata a naročito iz onih zemalja u kojima Fiat ima svoje fabrike.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
Strana 3 od 32

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…