Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

* Velikom broju zaposlenih u Srbiji nisu dovoljno poznata njihova radna prava, pokazalo je istraživanje „Sindikati i radno zakonodavstvo u Republici Srbiji“, koje su realizovali Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ uz podršku Fondacije za otvoreno društvo

Tek svaki četvrti od 404 pojedinaca koji su popunili istraživački upitnik potpuno je informisan o svojim radnim pravima, a među njima dominiraju pripadnici starosne grupe od 50 do 65 godina, pokazalo je istraživanje koje je predstavljeno na konferenciji za novinare 24. juna u beogradskom Medija centru.

Viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić izjavio je da je najveći broj ispitanika potvrdio da nije u dovoljnoj meri upoznat sa svojim radnim pravima.

- Blizu jedne trećine radnika priznaje da nije upoznato sa svojim radnim pravima, a preko 60 odsto lica tvrdi da je samo delimično upoznato - rekao je Ristić na predstavljanju knjige „Sindikati i radno zakonodavstvo u Srbiji“ u kojoj su objavljeni rezultati istraživanja o primeni Zakona o radu. Ristić je ocenio da je potrebno uložiti više napora da bi radnici u većoj meri bili informisani o svojim pravima kako bi ta prava mogla da se efikasnije zaštite.

Najveći deo ispitanika (98 odsto) naveo je da im se zarade isplaćuju redovno, dok kod ostalih zarade kasne i do tri meseca. Na pitanje u vezi uplate poreza i doprinosa poslodavaca, približno dva procenta ispitanika je navelo da im porezi i doprinosi uplaćuju samo na deo zarade dok drugi deo dobijaju „na ruke“.

Većina učesnika u istraživanju izjasnila se da je potpuno upoznata sa opisom posla na radnom mestu. Čak 40 odsto ih je navelo da radi prekovremeno, a 11 odsto da za prekovremeni angažman ne dobija novčanu naknadu, a ni slobodne dane.

Svaki deseti ispitanik je iskazao potpuno nezadovoljstvo svojim radnim pravima, dok ih je 20 procenata navelo da nije zadovoljno, dok je zadovoljno 24 odsto ispitanika.

Radnici se najčešće informišu o svojim radnim pravima putem informacija koje dobijaju od svojih poslodavaca, a tek drugi po značaju izvor informacija su sindikati. Među ostalim izvorima informacija su kolege, društvene mreže i mediji.

Približno identičan procenat ispitanika odgovorio je da su danas radna prava bolja ili lošija u odnosu na zakon koji je važio do 2014. godine.

- Oni koji tvrde da je danas situacija nešto gora nego što je bila 2014. uglavnom ukazuju na to da su niže zarade, da se ugrožava pravo na kolektivno pregovaranje, da se vrše pritisci na sindikalno organizovanje i da nemaju pravo na plaćeno odstustvo - objasnio je Ristić.

Na pitanje da li bi kada bi im neko dao mogućnost da biraju između posla sa većom zaradom ili posla koji im obezbeđuje afirmaciju, sigurnost ili nešto treće, najveći broj ispitanika je odgovorio da bi izabrali posao koji je bolje plaćen. - To ukazuje na stanje u kome se nalazi naša privreda, govori o tome u kom stanju se nalaze ispitanici. Teška ekonomska pozicija ukazuje na to da oni ne biraju posao, odnosno da bi prihvatili bilo koji posao koji bi im ponudili samo da imaju veću zaradu - kazao je Ristić.

Viša savetnica za zakonodavno-pravna pitanja i kolektivno pregovaranje UGS „Nezavisnost“ Dragica Mišljenović smatra da je situacija sa radnim zakonodavstvom u Srbiji sve gora, a da je ključni problem sa neadekvatnom primenom zakonskih normi.

Mišljenović je podsetila da je umanjenje radnih prava počelo izmenama i dopunama Zakona o radu 2014. godine kada se nastavilo normativno urušavanje sistema radnih odnosa kako u obimu, tako i u opsegu dotad stečenog nivoa radnih prava. Umanjenje radnih prava je drastično nastavljeno pod stalnim pritiscima države uz obrazloženje da prevelika prava zaposlenih onemogućavaju brži protok radne snage i destimulišu direktne strane investicije.

Prema rečima direktorke Centra za istraživanja UGS “Nezavisnost” Marije Martinić, rezultati ovog istraživanja, između ostalog, navode na zaključak “da treba raditi na edukaciji i procesu informisanja radno angažovanih ljudi o tome šta su to i koja su njihova radna prava“.

Predsednica “Nezavisnosti” Čedanka Andrić naglasila ja da ovakva istraživanja treba sindikatima da obezbede što jaču argumentaciju za predstojeće ismene radnog zakonodavstva.

Ona je navela da se rok za donošenje novog zakona o radu pomerio unapred i da će po nekim novim informacijama iz resornog ministarstva radna grupa za pripremu zakonskog teksta biti formirana tek naredne godine.

- Nas ne treba da zanima kada će zakonodavac da pristupi tom poslu, mi treba da budemo spremni da zajedno sa drugim sindikatima i zainteresovanim organizacijama civilnog društva pripremimo svoje predloge ključnih rešenja novog zakona o radu - rekla je Andrić.

U onlajn istraživanju, koje je sprovedeno u periodu od početka novembra 2021. do početka februara 2022. godine, učestvovalo je 404 ispitanika. Najveći broj onih koji su popunili upitnik (više od 95 odsto) je zasnovalo radni odnos sa poslodavcem, odnosno zaposleno je na određeno ili neodređeno radno vreme. Približno tri odsto ispitanika navelo je da je angažovano kroz fleksibilne forme rada, odnosno preko agencija za privremeno zapošljavanje, na privremenim i povremenim poslovima i sezonskim poslovima. Nešto manje od jednog procenta činili su angažovani bez bilo kakvog ugovora o radu.

UGS “Nezavisnost” će, kako je rečeno, nastaviti istraživanja o stavovima radno angažovanih, ali i nezaposlenih građana u vezi sa radnim zakonodavstvom u Srbiji. U narednoj fazi, ekspertski tim UGS „Nezavisnost“ će izraditi predloge i sugestije za izmene Zakona o radu ali i drugih povezanih zakona, insistirajući na stavu da Zakon o radu mora imati karakter krovnog sistemskog zakona, i da je Srbiji neophodan i Kodeks rada.

Svetozar Raković

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Proširenje Evropske unije za Zapadni Balkan znači sigurnost, primenu vladavine prava, jačanje demokratije, brže sprovođenje reformi, jačanje ekonomske i socijalne stabilnosti i brži oporavak od aktuelne krize sa kojom se suočavaju evropske zemlje, ukazuje se u Deklaraciji Regionalne sindikalne mreže Solidarnost

Deklaraciju koja je usvojena povodom samita šefova 27 država članica Evropske unije sa šefovima zemalja Zapadnog Balkana koji je juče održan u Briselu, preneo je portal Nezavisnost.org.

- Smatramo da je proširenje EU neophodno i da su zemlje Zapadnog Balkana takođe deo te Evrope kao i Evropske unije. Proširenje EU za Zapadni Balkan znači sigurnost, stabilnost, primenu vladavine prava, jačanje demokratije, brže sprovođenje reformi tamo gde je to potrebno, jačanje ekonomske i socijalne stabilnosti i bolji prosperitet, brži oporavak od trenutne krize sa kojom se evropske zemlje suočavaju - stoji u zajedničkoj Deklaraciji sindikalnih centrala Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Srbije, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koje sarađuju u okviru Regionalne mreže Solidarnost.

Mreža Solidarnost koja funkcioniše u koordinaciji sa Evropskom konfederacijom sindikata (EKS) ukazuje da "produženo čekanje zemalja kandidata na vratima EU i blokade od strane država članica nisu povoljno rešenje ni za Evropsku uniju, ni za zemlje Zapadnog Balkana", te da je članstvo u Evropskoj uniji za zemlje Balkana egzistencijalni prioritet.

- Prednosti proširenja bile bi zaista značajne za region. Uključivanjem multikulturalnog regiona, EU će pokazati svoju posvećenost principu različitosti i ostati otvorena za sve Evropljane, bez obzira na njihovo kulturno ili versko poreklo. Sto je najvažnije, EU bi pokazala da je sposobna da bude moćan globalni akter - navodi se u dokumentu.

Mreža Solidarnost ukazuje da je situacija u Ukrajini pokazala "da su spoljna politika i bezbednost veoma važni i da u tom smislu EU treba da razmišlja o većem ujedinjenju".

- Pozivamo naše lidere da razmotre ovaj naš stav na sastanku. Takođe pozivamo naše lidere i EU da poštuju socijalni dijalog kao jedan od ključnih elemenata u obezbeđivanju ekonomskih i socijalnih prava. Uključivanje socijalnih partnera u ceo proces integracije kroz efikasan socijalni dijalog, mora biti stavljeno na listu prioriteta, kako bi se proces integracije odvijao najefikasnije. Pozivamo naše lidere da se efikasnije posvete sprovođenju reformi koje će se boriti za veću solidarnost, pravednije društvo, protiv korupcije, bolju demokratiju, bolje uslove života i veću društvenu jednakost, poštovanje zakona i njegovu punu primenu, za sprovođenje zelene politike - navodi se na kraju Deklaracije sindikalnog regionalnog saveta Solidarnost.

Članice Solidarnosti su Savez slobodnih sindikata Makedonije, Savez sindikata Makedonije, Savez samostalnih sindikata Hrvatske, Savez slobodnih sindikata Slovenije, Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost”, Savez sindikata Republike Srpske, Savez samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine, Savez sindikata Crne Gore i Unija slobodnih sindikata Crne Gore.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Izborna skupština Sekcije žena GS PPI NEZAVISNOST održana je je drugog junskog utorka (14. jun) u Beogradu. Skupštini su, osim predstavnica povereništava, prisusustvovali i članovi Izvršnog odbora Granskog dindikata PPI NEZAVISNOST

Definisani su osnovni ciljevi Sekcije žena GS PPI NEZAVISNOST: razvijanje veština i podsticanje većeg angažovanja žena u zastupanju ženskih sindikalnih interesa, afirmacija rada žena putem seminara, radionica, manifestacija sa ciljem osnaživanja žena u sindikatu za ostvarivanje ekonomskih, socijalnih prava na principu rodne jednakosti, jačanje pozicije žena u procesu odlučivanja kao i njihova proporcionalna zastupljenost u organima GS PPI NEZAVISNOST.

Na skupštini su usvojena Pravila o radu Sekcije žena GS PPI NEZAVISNOST a izabrane su i članice Koordinacionog odbora Sekcije u sledećem sastavu: Emira Azirović, iz povereništava sindikata Nezavisnost "Soko Štark" doo Beograd, Biljana Nikolić, povereništvo sindikata "Nezavisnost" Valy doo Valjevo, Zorica Jovanović, predstavnica povereništva sindikata "Nezavisnost" Beogradski sajam, Kristina Veljković, iz povereništva sindikata "Nezavisnost" DIB, Bujanovac, Olgica Horti, povereništvo sindikata "Nezavisnost" Frensenius Medial Care - Vršac.

Na konstitutivnoj sednici Koordinacionog odbora koja je održana po završetku rada Skupštine, Emira Azirović iz povereništva sindiktata NEZAVISNOST "Soko Štark" doo iz Beograda, izabrana je za predesednicu Sekcije žena GS PPI NEZAVISNOST.

- Dodatak, galerija fotografija - 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* U Srbiji multinacionalne kompanije često pokazuju malo poštovanja prema nacionalnom zakonodavstvu, sindikalnim i radničkim pravima. Čini se da misle da mogu da tretiraju srpske radnike gore nego radnici u drugim zemljama. Trebalo bi da iskoristimo našu zajedničku snagu da osiguramo da se ovo ne dogodi u Stellantisu - navodi se u pismu koje je iz centrale Evropskog sindikata IndustriAll upućeno sindikatima firmi u sastavu grupacije Stelantis širom sveta, preneo je portal Nezavisnost.org

U pismu rukovodstva IndustriAll-a, koji okuplja 180 nacionalnih industrijskih sindikata sa više od sedam miliona zaposlenih u 38 zemalja Evrope, navodi se da su obavešteni o tome da „Stelantis namerava da zatvori svoje poslovanje u Srbiji na oko dve godine kako bi pripremio fabriku za buduću proizvodnju električnih vozila, i da kompanija namerava da otpusti većinu radnika i da ponudi samo neke poslove u Stellantisovim poslovima van Srbije“. Dodaje se da „srpski sindikati protestuju zbog toga i u pregovorima su sa Vladom Srbije koja je vlasnik trećine srpskog entiteta Stelantis“.

Rukovodstvo IndustriAll-a moli sindikate u filijalama Stelantisa da iskoristite svoje kontakte i ugovore sa kompanijom „kako biste bili sigurni da radnici u Srbiji dobiju fer poslove“.

Pismo IandustriAll-a usledilo je posle informacije koju je toj evropskoj sindikalnoj centrali nedavno uputio predsednik Granskog sindikata metalaca „Nezavisnost“ Zoran Stanić.

Stanić koji je i član radničko-sindikalnog tima za pregovore sa poslovodstvom Fiata i Vladom Srbije u svom pismu generalnom sekretaru Industrall-a Luku Trianglu ukazuje da je „Fiat u Srbiji 10 godina poslovao kao povlašćena kompanija koja nije plaćala nikakve doprinose i poreze a sa druge strane dobijala donacije od države koje su neretko bile veće od godišnje plate svih radnika“.

- Godinama smo čekali vest o početku proizvodnje novog modela. Tu vest smo konačno dočekali ali smo ujedno saznali da kompanija želi da obustavi proizvodnju u naredne dve godine i da želi da otpusti skoro sve radnike, nudeći, u najmanju ruku, čudne socijalne programe... Osim problema oko gole egzistencije, još više nas boli bahato ponašanje poslodavca koji svoj cilj želi da ostvari zaobilazeći zakone Republike Srbije a uz prećutno odobravanje same vlasti - navodi Stanić koji je inače radnik kragujevačke fabrike automobila. Zato su, dodaje on: - Prvi put od kada postoji fabrika, svi sindikati i svi predstavnici radnika smo jedinstveni da, ako već treba da napustimo fabriku, tražimo da naplatimo bar deo izgubljenog zdravlja.

Na kraju svog pisma predsednik Sindikata metalaca „Nezavisnost“ ukazuje da bi zaposlenima u kragujevačkoj fabrici mnogo značila podrška svih evropskih sindikata a naročito iz onih zemalja u kojima Fiat ima svoje fabrike.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Evropa je korak bliže obezbeđivanju pravednije plate za zaposlene nakon privremenog sporazuma o Direktivi o adekvatnim minimalnim zaradama koji su postigli pregovarači iz Evropskog parlamenta, Evropskog saveta i Evropske komisije, saopšteno je iz centrale Evropske konfederacije sindikata (EKS) u Briselu

Ipak, kako ocenjuje EKS, postoje dodatne prepreke koje direktiva treba da ukloni, a mnogo toga zavisi od sastanka nacionalnih ministara zapošljavanja koji će biti održan narednog petka, kao i od plenarne sednice Evropskog parlamenta, preneo je portal Nezavisnost.org. Zamenica generalnog sekretara EKS Ester Linč je izjavila da će Direktiva pozitivno uticati na milione radnika.

- Radnici širom Evrope zaslužuju poštenu platu koja obezbeđuje barem pristojan životni standard, a ovaj sporazum bi mogao da promeni pravila igre za milione zaposlenih ljudi koje pogađaju rastući troškovi života. Ukoliko bude usvojena i pravilno sprovedena, ova direktiva ne samo da će doprineti pravdenijim minimalnim zaradama, već će zaštititi i promovisati kolektivno pregovaranje kao najbolje rešenje za pravednu platu širom Evrope - ocenila je Linč.

Ona je čestitala pregovaračima na važnom poslu i ukazala da je ključno da na predstojećim sastancima nacionalni ministri i poslanici Evropskog parlamenta podrže Direktivu kako bi zaposleni što pre osetili korist. - To bi vratilo socijalnu Evropu na pravi put nakon decenije štednje, osiguravajući da se naša ekonomija zasniva na visokim platama i pravima, a ne na siromaštvu i nesigurnosti - zaključila je Ester Linč.

Beleži novinar: Svetozar Raković

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
subota, 04 jun 2022 21:44

Radnici u centru pažnje fotografa

* Kako se može poboljšati kvalitet života na poslu? Koji su novi izazovi u svakodnevnom profesionalnom životu? Ova pitanja su u središtu fotografske izložbe “Biti na poslu”, koja je otvorena 1. juna i biće izložena svo do poslednjeg dana ovog meseca duž Obale Vilson u Ženevi, u saradnji sa Fakultetom za psihologiju i obrazovne nauke Univerzitet u Ženevi

Zbirka fotografija (katalog na fotografiji) izložena je u okviru 110. zasedanja Međunarodne konferencije rada (MOR) koja je sponzor izložbe, objavljeno je na sajtu MOR-a.

Namera organizatora ove originalne izložbe „Biti na poslu” je da spoji umetnička, kulturna i naučna gledišta kako bi podigla svest široke publike o novim izazovima za svet rada u 21. veku.

Ukupno 27 fotografa iz čitavog sveta fotografisali su više od 50 profesija i 38 sektora delatnosti. Izložbu su 2019. godine, povodom stogodišnjice MOR-a, osmislili udruženje “Lumieres sur le Travail” i studenti master studija psihologije i ergonomije rada (nauka koja se bavi proučavanjem interakcije između čoveka i mašine) na Univerzitetu Pariz Nanter.

Novinar: Svetozar Raković

Izvor: MOR

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 30

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…