Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

Beograd, 24. novembar 2020. 

Udruženje radnika na internetu obratilo se UGS Nezavisnost tražeći pomoć povodom iznenadne odluke Ministarstva finansija i Poreske uprave da započne masovno oporezivanje ukupnih prihoda radnika na internetu na najstroži način - retroaktivno za poslednjih pet godina i sa zateznim kamatama do 80 odsto

Nezavisnost smatra da je opravdan zahtev Udruženja upućen Vladi da se takvo postupanje poreskih organa obustavi, te da se adekvatno rešenje nađe u pregovorima o pravnom statusu radnika na internetu.

Pismo Udruženja radnika na internetu objavljujemo integralno:

*************

“Poštovani,

Obraćamo Vam se sa pozivom za pomoć u vezi sa problemom u kome se našla čitava zajednica radnika na internetu u Srbiji. Udruženje radnika na internetu nastalo je pre manje od mesec dana kao reakcija na iznenadni postupak Ministarstva finansija i Poreske uprave, koji prete da ekonomski potpuno unište preko 100 000 ljudi u našoj zemlji, uguše čitavu granu perspektivnih poslova i dovedu do nesagledivih socijalnih problema. Naime, 13. 10. 2020. godine Poreska uprava je na svom zvaničnom sajtu objavila poziv fizičkim licima da samoinicijativno prijave prihod iz inostranstva i navela da postoji visoka stopa nepoštovanja poreskih propisa.

Iako je Srbija deseta u svetu po broju radnika na internetu, naš Zakon o radu ih i dalje ne prepoznaje. Ne postoji nikakva socijalna zaštita, pravo na bolovanje, trudničko i porodiljsko odsustvo, sigurnost zaposlenja, zaštita od otkaza i mobinga, pravo na podizanje kredita, niti je moguće sklopiti ugovore o radu koji štite prava radnika. Radnici na internetu nemaju pravo da osnuju sindikat. Suočeni s nedostatkom poslova u “tradicionalnim” sferama, bez ikakve pomoći ili stimulacije od strane države, mi, radnici na internetu, uspeli smo da pronađemo i stvorimo nove poslove na internetu i da ostanemo da živimo u državi (u kojoj stopa nezaposlenosti mladih (15–24 godine) za II kvartal 2020. dodine iznosi 20,7% i u kojoj je na pomolu novi vid radnog izrabljivanja mladih ljudi kroz program Moja prva plata).

Državne institucije do danas nisu učinile ništa da bi regulisale naš radni i pravni status, nisu nam obezbedile subvencije za inovativne delatnosti kojima se bavimo (kao što to nudi strancima sa istim poslovima u Srbiji), niti omogućile povraćaj poreza na kupljenu opremu, plaćen internet i slično, kao što su to do sada učinile mnoge druge zemlje.

Država je 20 godina ćutala i nije prilagođavala, a ni sprovodila zakon i postojeće, u trenutnim okolnostima apsolutno neadekvatne propise koji važe od 2001. godine kada rad na internetu nije bio razvijen.

Sistem godinama nije radio – mi jesmo.

Iznenada, u godini virusa korona i rastuće globalne ekonomske krize, Poreska uprava  odlučila je da počne sa masovnim oporezivanjem radnika na internetu na najstroži mogući način – sve prilive iz inostranstva (bez obzira na to po kom osnovu su primljeni), sa porezom (iako u Zakonu o porezu na dohodak nema kategorije prihoda iz inostranstva stečenih radom na internetu), sa doprinosima (koje nismo mogli da koristimo), sa zateznim kamatama i do 80% od ukupnih prihoda zarađenih u poslednjih pet godina.

Ako je neko prethodnih 5 godina primao 500 evra mesečno, danas mu je rečeno da ima navodni dug prema državi od minimum 15 000 evra.

Kako su u pitanju ogromni i nenaplativi iznosi navodnih dugovanja za koje Poreska uprava godinama nije slala nikakve opomene, čak u mnogim slučajevima vraćala sa šaltera lica koja su se raspitivala o tome, Udruženje je reagovalo brzo i uputilo predsednici vlade, ministru finansija i direktorki Poreske uprave Zahteve za obustavu postupaka koji su u toku i poziv na pregovore o pravnom statusu radnika na internetu. U samim rešenjima Poreske uprave koja su već stigla pojedinim kolegama, postoje brojne povrede propisa, o čemu smo takođe obavestili pomenute institucije. Državne institucije se ni posle dve nedelje od uručivanja Zahteva nisu oglasile, a radnicima na internetu svakodnevno stižu rešenja sa ogromnim novčanim iznosima.

Kao dugoročne posledice ovakvog postupanja Poreske uprave vidimo porodice bez krova nad glavom, dužničko ropstvo i još masovnije iseljavanje iz zemlje.

U zemlji sa jednom od najvećih stopa nejednakosti u Evropi, u kojoj stopa rizika od siromaštva iznosi 23,2%, nijedna od tih posledica nije u interesu ovog društva, pa zato verujemo da je ovaj potez Poreske uprave i Ministarstva finansija nepromišljen, donet naprečac u zdravstvenoj i ekonomskoj krizi.

Mi nismo utajivači poreza, prevaranti i kriminalci kako nas država karakteriše u medijima – mi smo programeri, nastavnici, stručnjaci u marketingu i prodaji, administrativni radnici, radnici u kreativnim i multimedijalnim industrijama. Mi smo oni ljudi koji pokušavaju da ostanu u zemlji i da, unoseći strani novac u nju, nastave da doprinose domaćoj ekonomiji. Većina nas zarađuje iznose koji su manji od prosečne  zarade u Srbiji. Naša prosečna plata po istraživanjima iznosi oko 60 000 din za žene i 80 000 dinara za muškarce. Način na koji država želi da oporezuje tu zaradu svodi je na daleko nižu od prosečne zarade u Republici Srbiji, te neće biti dovoljna ni za osnovnu egzistenciju.

Naš osnovni cilj je da budemo uvedeni u pravni i poreski sistem. Ne protivimo se oporezivanju, ali tražimo da to bude na pravedan i transparentan način, prilagođen našoj vrsti posla”.

Izvor: UGS Nezavisnost (https://nezavisnost.org/)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
ponedeljak, 23 novembar 2020 17:48

29 godina Nezavisnosti: Rođendan kao nijedan drugi

* Poštovane koleginice i kolege, dragi prijatelji

Danas je dvadeset deveti rođendan naše Nezavisnosti. Iako nijedan trenutak u našoj istoriji nije bio ni jednostavan ni lak, danas smo suočeni sa izazovima sa kojima se čovek i društvo, po pravilu, nikada ili retko sreću

Danas su, unutar planetarne krize podstaknute pandemijom korona virusom, u pitanju ne samo dostojanstvo rada, naši poslovi i zarade, nego bukvalno i bezbednost, zdravlje i životi.

Ništa danas nije važnije od postizanje balansa između brige za bezbednost i zdravlje ljudi i samopregornog napora da društvo i ekonomija ne stanu.

U ovakvim krizama uspravni ostaju samo oni odgovorni, jedinstveni, borbeni i solidarni.

Velike krize i veliki izazovi traže na duži rok i ozbiljna preispitivanja i provere sopstvenog identiteta, ciljeva i prioriteta. One zahtevaju od Nezavisnosti, ali i svakoga od nas pojedinačno, prikupljanje i sabiranje energije za promene, odnosno pobedu nad malodušnošću, apatijom ili padom u egoizam i gledanje samo svog interesa i posla.

Informatičkim jezikom rečeno ovakva vremena traže restartovanje svog programa i proveru u kojoj meri smo na tragu, koliko smo verni svojim osnovnim vrednostima i principima zbog kojih smo i nastali. Ali i njegovo resetovanje, odnosno nužno prilagođavanje radikalno izmenjenim okolnostima.

Opstaju i napreduju samo oni koji umeju da se menjaju u hodu ne gubeći pri tome svoj karakter, svoju društvenu “viziju i misiju”.

Primera radi, i unutar digitalizovanog i umreženog sveta zelene ekonomije i ekonomije znanja koji zahteva daleko složeniji i “personalizovaniji“ sindikalni pristup, naša vizija ostaje solidarniji svet usmeren ka javnom dobru, ka redukciji nejednakosti i ukidanju siromaštva i socijalne izopštenosti. Zahtevamo privredni i socijalni sistem koji će biti pravedniji ali i socijalno i ekološki otporniji i održiviji na duži rok, i garantovati svima pristup kvalitetnom obrazovanju, javne usluge i garantovani dohodak.

Posledično, organizacijska tradicija i prepoznatljivost - (1) Nezavisnost kao svoj(eglav)a, kritična i autonomna organizacija, koja dosledno zastupa radna i socijalna prava (i to ne samo aktuelno zaposlenih), ne prihvata političke i poslodavačke ucene i šira je društvena opozicija svakoj vlasti, traži da se harmonično spoji sa (2) pozitivnim odrednicama - reprezentativan, međunarodno priznati sindikat sa značajnim pregovaračkim kapacitetom i ljudskim resursima. Naredna odrednica je (3) demokratski i inovativno dizajnirana i ustrojena organizacija sa značajnim koalicionim potencijalom, pre svega na civilnodruštvenoj i sindikalnoj, ali i na političkoj, javnoj i medijskoj sceni. Posebna odrednica mora biti i (4) šampion zalaganja za socijalni dijalog i demokratsku transformaciju Srbije.

Osnovna pretpostavka za to je spremnost da se menjamo kroz argumentovani dijalog i svest da je interes Nezavisnosti iznad svih nas.

Budimo odgovorni, ali i ostanimo i više nego ikada ranije uspravni i solidarni.

Zoran Stojiljković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

/Autorski tekstovi, Branislav Božić/

~ . ~

* Novembarski talas epidemije korona virusa u Srbiji je negativnim efektima već nadmašio oba prethodna, ali u preduzećima zasad nema naznaka da su oni postali „inkubatori zaraze“, izuzimajući noćne klubove i kafiće koji rade uprkos visokom riziku

Naravno, po prirodi posla u rizičnu zonu virusa Kovid 19 spadaju gotovo svi zaposleni u zdravstvu i dobar deo onih u socijalnoj zaštiti i domovima za starije osobe. Da je to tako posvedočio je na dan donošenja izmena Zakona o zaštiti od zaraznih bolesti ministar zdravlja Zlatibor Lončar koji je kazao da je 814 medicinskih radnika inificirano korona virusom, od kojih je 47 na bolničkom lečenju. Istovremeno u ustanovama socijalne zaštite za smeštaj korisnika i u domovima za smeštaj odraslih i starih bilo je zaraženo na isti dan 165 zaposlenih.

Kada je reč o fabrikama i o realnom sektoru, nakon poslednjeg većeg slučaja zaraze, kada se u niškoj Juri u oktobru inficiralo 68 radnika, a zbog toga zasedao čak i Gradski krizni štab, inspekcija navodno nije našla nijedan bitan propust na licu mesta. Da li to znači da će osim kod poslovično problematične Jure nadležni morati i dalje da utvrđuju “pravilnosti” umesto onog što je pogrešno, pitanje je na koje će verovatno najviše ukazivati sindikati i radnici.

Da podsetimo, u Juri je inspekcija kako-tako počela da “radi” svoj posao tek nakon burnog protesta radnika u Nišu, a pre toga u Rači i Leskovcu. Niški radnici su izneli niz ozbiljnih optužbi, počev od toga da poslodavac nije obezbedio dovoljno maski, preko neadekvatne organizacije rada, do dupke punih autobusa kojima se prevoze na posao. Kako bilo, nakon pomenutog nalaza isnpekcije u Juri utišao se glas radnika, ali je zato nedavno slično stanje bilo u Zastavi oružju. Korona virusom inficirano je dvadesetak radnika, a nakon toga su pooštrene mere i sprovedeno masovnije testiranje.

Pojavilo se, takođe u Kragujevcu, žarište i u firmi Fijat plastik. Radnici u ovoj firmi su se pobunili ukazujući da su epidemiološke mere „obesmišljene“, te su menadžmentu kompanije Fijat Krajslera predložili da se primeni samoizolacija preventivno za sumnjive kontakte, ali je predlog odbijen. Ističu da zaposleni dobijaju po dve maske za osmočasovno radno vreme, iako je poznato da maska štiti samo dva sata.

Na pomenutim primerima vidi se sva nelogičnost aktuelnih mera i primena kontrole u Srbiji, a, kako ističu naši sagovrnici, proizvodni i drugi radnici još i imaju sreće da stanje nije gore. Očigledno je da je to tako zahvaljujući i njihovom oprezu i korišćenju zaštitnih sredstava koji sami kupuju.

Državna tolerancija „inkubatora zaraze“

Kako za sajt Nezavisnosti kaže novinar Miša Brkić u zaštiti radnika na radnom mestu ključna je uloga zakona, odnosno države.

- Jasno je da je državi stalo da ne naljuti poslodavce, ali je apsolutno jasno i da zakon mora da štiti radnika. Zato i postoji - da sudi ”ni po babu, ni po stričevima”. Naravno, na poslodavcima je bila i jeste obaveza da zaštite radnike. Međutim, stiče se utisak da nije u pitanju samo materijalni trošak kao razlog neuvođenja zaštitnih mera. Ima mnogo neznanja i nesposobnosti menadžera i neposrednih rukovodilaca da organizuju zaštitne mere. Najveći im je, na primer, problem prevoza zaposlenih do radnog mesta - ukazuje Brkić i dopunjuje da je nesporno da je mere najteže sprovesti u industrijskim pogonima, jer je tu mnogo ljudi na malo prostora.

Za našeg sagovornika je enigma zašto se ne ograničava rad pravih „inkubatora zaraze“ kao što su kafići i noćni klubovi.

- Oni nisu srpska privreda, niti od njih zavisi bruto društveni proizvod (BDP) da bi se toliko razmišljalo da li ih treba zatvoriti ili ne, ako su ključni uzročnici širenja epidemije. Izgleda da državni vrh i dalje ima previše razumevanja za te ”biznise” jer odatle stižu jake lobističke poruke i podrške  vlastima - smatra Miša Brkić.

Izgleda da je ta „poruka“ veoma uticajna, jer se uprkos insistiranju medicinskog dela Kriznog štaba da se ograniči rad kafića i klubova u četvrtak 12. novembra, prvi put od početka epidemije desilo da Vlada ne donese nove mere, nego je vagala šta i kako da uradi.

A da li se slične poruke i zahtevi iz sindikata uvažavaju, za naše sagovornike iz granskih sindikata UGS Nezavisnost pitanje je na koje je gotovo nemoguće odgovoriti, jer se radi po onom starom - na papiru i u obećanjima nekako, a u praksi gotovo nikako.

Nebriga o novozaposlenima

Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite kaže da je nakon njihovih najnovijih zahteva i predloga Vladi stiglo samo ćutanje.

- Osim zahteva za optimalnim zaštitnim sredstvima, tražili smo i ono što je za samo zdravstvo najbitnije, a to je prevođenje u stalni radni odnos svih zaposlenih koji su primljeni na određeno vreme za vreme pandemije, a ako zatreba da se traže i novi prijemi ili pomoć sa biroa za zapošljavanje. Doduše, novih zapošljavanja, tj prelaska iz statusa na određeno u status na neodređeno vreme ima izuzev tamo gde to pravo, protivno naredbama Ministarstva zdravlja, nisu iskoristili pojedini direktori ustanova. Nakon niza pregovora ostvarena su prava na stimulacije koje se obezbeđuju iz sredstava Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO), ali prema procenama samog fonda. Po nama, tu je načinjena greška, jer je bilo jednostavnije da je evidentiranje učinka rada prepušteno ustanovama. Upravo usled tog previda iz par ustanova su prispele primedbe na način isplate - ističe Ilić.

Sem ovog, a što se tiče GS zdravstva, na prvom mestu neizostavan je socijalni dijalog kako bi se rad sa kovid pacijentima i u sličnom kriznim stanjima uredio Posebnim kolektivnim ugovorom, zbog prevencije bezbednosti i zdravlja na radu i sa stimulacijama stepenasto prema težini rada.

Prema Ilićevim informacijama broj zaraženih medicinara je oko 7-8 odsto od ukupnog broja inficiranih u zemlji.

- Ono što predstavlja najveću opasnost po zdravstveni sistem je nagli skok zaraženih koji nas može dovesti do „zarobljavanja“ određenih grupacija u zdravstvu koje su posebno obučene za rad u kovid sistemu, pa bi se za njih teško mogla naći zamena. Naravno, ne treba zanemariti ni iscrpljenost zaposlenih koji još od marta, iz dana u dan, rade pod dodatnim fizičkim naporom i stresom od potencijalne zaraze - napominje predsednik GS zdravstva Nezavisnost, jednog od dva reprezentativna sindikata u toj delatnosti.

Ne popuštati sindikalni pritisak

Dragan Vesić, Sekretar GS industrije, energije i rudarstva kaže da je u najvećem broju preduzeća aktiviran rad odbora za bezbednost i zdravlje na radu u kojima učestvuju predstavnici sindikata, tako da je u ovom trenutku stanje u fabrikama i rudnicima bolje nego u prvom talasu.

- Imali smo probleme sa zaražavanjem u državnom preduzeću Zastava oružje, a takođe se nedavno povećao i broj inficiranih u fabrici Tigar Tajers u Pirotu, ali se ne radi o alarmantnim ciframa. Obilazeći mnoge fabrike proteklih sedmica uverili smo se da su poslodavci shvatili ozbiljnost situacije. Kontrole preventivnih epidemioloških mera su rigorozne, svuda se meri temperatura na ulasku, a pojedini poslodavci su zapretili čak i kažnjavanjem onih pojedinaca koji u toku rada ne nose maske - navodi naš sagovornik.

Vesić misli da je odgovornije postupanje poslodavaca rezultat sindikalnog pritiska, ali i da su vlasnici shvatili da prekid proizvodnje zbog povećanog zaražavanja nanosi njima veliku ekonomsku štetu, mnogo veću od troškova mera.

- Naravno, nismo zaboravili na probleme koje smo u aprilu imali sa poslovodstvom fabrike Jura u Rači, gde je naš sindikalni poverenik progonjen samo zato što je zahtevao striktno poštovanje epidemioloških mera. Zbog toga smo rešeni da ne popustimo u sličnim slučajevima, jer zaštita zdravlja zaposlenih mora da bude imperativ ispred profita, odnosno neće biti ni tog profita ako radnici budu bili bolesni.

„Opušteno“ u državnim organima

Dragan Čabrić i Nebojša Pejčinović, predsednik i sekretar GS uprave, pravosuđa, odbrane i policije (GS UPOP) kažu da se nakon prvih nesnalaženja u ovim delatnostima u martu, očekivalo da će kasnije biti mnogo lakše.

Međutim, u julu je bilo mnogo zaraženih među zaposlenima u državnim organima, pre svega zbog neadekvatne primene mera prevencije i zaštite. Opuštenost i neodgovornost poslodavaca koja je i demonstrirana sa najvišeg državnog nivoa (cirkus oko izbora, fudbalski derbi i slično) dovela je do masovnog oboljevanja državnih činovnika. Rad od kuće je bio organizovan samo za najugroženije kategorije zaposlenih. Neretko i čitava odeljenja i organizacione jedinice su bile desetkovane, podsećaju iz GS UPOIP.

- Mere karantina i obavezne izolacije i danas, kao i u julu i avgustu, određuju se po pravilu sa zakašnjenjem. Uz to, problemi postoje kod lica koja su angažovana putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima, jer im se period koji provedu u izolaciji ne isplaćuje uredno, a često ostaju i bez nadoknade za te dane. Isto je i kod obračuna troškova prevoza. Sve u svemu, sav ili najveći trošak koji nastaje zbog epidemije uglavnom snose zaposleni u državnim organima. Količina maski i sredstava za dezinfekciju je po pravilu nedovoljna za kontinuiranu zaštitu koja jedino garantuje kakvu-takvu bezbednost na poslu - objašnjava Nebojša Pejčinović.

Naš sagovornik podseća i da je u prvom naletu virusa u martu bilo ozbiljnih problema u policiji i vojsci kod kontrole mera u vreme vanrednog stanja sa potencijalno zaraženim osobama.

- Trenutno je ozbiljna situacija u lokalnim samoupravama, recimo u katastrima, takoreći svuda gde postoji neposredni kontakt sa građanima. Međutim, kada zbog toga reagujemo i izađemo u javnost, veoma često, kao u slučaju Republičkog geodetskog zavoda, budemo okrivljeni za širenje panike i lažnih vesti. U tom smislu može se konstatovati da i sindikat u ovim okolnostima trpi diskriminaciju i mobing - navode u GS UPOIP.

Pomeriti školski raspust

Apeli sindikata nekad se, ipak, uvaže, kao u oblasti obrazovanja, kaže Tomislav Živanović, predsednik GS prosvetnih radnika Srbije.

- Naša i inicijativa još dva sindikata prema novom ministru bila je da se i za srednje škole omogući jesenji raspust od tri dana, kako bi se sa vikendom usporilo širenje virusa preko školske dece. To je prihvaćeno. Iniciraćemo i da se, ako to može pomoći u usporavanju širenja epidemije, pomeri raspust kako u Vojvodini tako i u ostalim krajevima Srbije, a da se kada opasnost bude manja nastava organizuje kako se to bude moglo. Ovome treba pridodati i opasnost od sezonskog gripa čije je širenje preko školske dece i te kako izraženo - ističe Živanović.

On podseća na već poslovične nelogičnosti u različitim oblastima, kao što je ona da je krizni štab doneo odluku o ograničenju broja na manje od pet osoba na otvorenom tako i u zatvorenom prostoru, a istovremeno u školama je na svakom času po 15 đaka. Odluka da navedene odredbe ne važe za škole dovoljno govore o tome da u Kriznom štabu nisu pravovremeno sagledali sve potencijalne opasnosti. Ili ne znaju kako to da reše i kako da pomire kvalitet u nastavi sa opasnošću od pandemije, smatra Živanović.

Predsednik GS PRS ukazuje i da uputstva Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nisu uvek jasna i nije ih lako primeniti, te se neka od njih, od slučaja do slučaja, moraju improvizovati ili se traže dodatna objašnjenja. Nejasno je, recimo, kada se škola zatvara, odnosno koliki se broj zaražene dece i zaposlenih podrazumeva da bi se to desilo. To je posebno važno kod obolevanja deficitarnog nastavnog kadra za koje ne može naći adekvatna zamena na tržištu rada. 

Građevinarstvo odoleva epidemiji

Za Sašu Dimitrijevića, predsednika GS Građevinarstva, građevinskog materijala i drvne industrije najbitnije je da se što doslednije sprovode Vladine avgustovske mere za privredu.

U granama ovog sindikata sve kompanije su usvojile planove preventivnih mera, a problem su radovi u tehnologiji izvođenja koji zahtevaju intenzivnije kontakte zaposlenih, ili su higijenske mere teško sprovodive zbog objektivnih uslova kao što su rad na otvorenim gradilištima i trasama puteva.

- Postoje sporadični primeri infekcije kao što se dešavalo i tokom prva dva talasa epidemije, ali sve kompanije rade. Teško je tu sada utvrditi i da li su radnici zaraženi “privatno” ili na radnom mestu. Gledajući stanje u državi pre bi se reklo da je ono prvo. Važno je da zasad nemamo informacije o većem broju zaraženih u kompanijama i to tako treba da ostane - zaključuje Dimitrijević.

Veliki pad turističke privrede

U Granskom sindikatu prehrane, ugostiteljstva, turizma, poljoprivrede, vodoprivrede i duvanske industrije (GS PUT), ističu da je epidemija izazvala najveći pad poslovanja u turističko-ugostiteljskoj privredi.

- Broj turističkih noćenja u septembru bio je manji za 23 odsto, a broj dolazaka turista za 43 procenata u odnosu na isti mesec 2019. Interesantno je to što statistika pokazuje da je u delatnosti usluga smeštaja i ishrane čak zabeležen rast zaposlenih, tako da je u trećem kvartalu ove godine bilo ukupno 87.322 radnika, što je za pet odsto više nego u istom kvartalu lane. Sigurno je ovaj efekat postignut zahvaljujući merama subvencionisanja, ali verujemo da je delimično rast zaposlenosti zabeležen i zbog zapošljavanja radnika koji su pre odluke o subvencionisanju radili „na crno“ - kaže Dejan Titović, predsednik ovog granskog sindikata.

Koliko je poznato rukovodstvu GS PUT, do sada nije bilo većih epidemioloških žarišta u preduzećima sa srednjim i većim brojem radnika. Kažu da su na uspeh sprovođenja zaštitnih ovih mera svakako uticali i postojeći standardi bezbedne proizvodnje hrane.

Izvor: UGS Nezavisnost (https://nezavisnost.org/)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Rukovodstvo Nezavisnosti na sam vrh liste svojih zahteva prema novoj, “oročenoj” Vladi Srbije postavljaju intenziviranje socijalnog dijaloga, sprečavanje masovnih otpuštanja radnika, povećanje zarada i penzija, smanjenje nejednakosti i ubrzanje reformi i integracionih procesa u pristupanju Evropskoj uniji   

Posle 130 dana, sredinom prošle sedmice konačno je izabran sastav nove Vlade Srbije. Stara-nova premijerka Ana Brnabić najavila šest ključnih zadataka nove Vlade: Jačanje zdravstva u vreme epidemije, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, očuvanje vitalnih interesa srpskog naroda na Кosovu i Metohiji, očuvanje nezavisnosti Srbije, vladavina prava i ubrzanje reformi na evropskom putu i dalje ekonomsko jačanje Srbije.

Međutim, pored rekordnog kašnjenja u formiranju Vlade za koje je nesumnjivo „zaslužan“ predsednik Republike, Aleksandar Vučić se pobrinuo za još jedno, ništa manje neprijatno iznenađenje. Nekoliko dana pre njenog konstituisanja on je saopštio da je mandat nove Vlade oročen do novih vanrednih parlamentarnih izbora koji bi trebalo da se održe u aprilu 2022. godine. Tim povodom, pitali smo ključne ljude u UGS Nezavisnosti da za portal Nezavisnosti saopšte kakva su njihova očekivanja od Vlade ograničenog trajanja.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković ocenjuje da su na neuobičajeno skraćeno trajanje Vlade „uticali politički interesi i tehnologija vladanja na čije definisanje odlučujuće utiče predsednik Vučić“.  

– Ako su prethodni izbori, na čiji demokratski kredibilitet su primedbe imali i ključni zapadni “veto igrači”, ishodili parlament bez opozicije i ispodpolovičnu izlaznost, onda Vlada kao njihov efekat mora trajati što kraće. Praktično, do trenutka kada će se vanredni parlamentarni izbori preklopiti sa predsedničkim i izborima u Beogradu. Po mome sudu povoljnom ishodu na tim izborima treba da posluži i prisustvo u vlasti i socijalista i Šapićevog SPASA. U suprotnom, dosta je izvesno da bi po Vučića bilo neugodno prisustvo kandidata SPS na predsedničkim i Šapića na beogradskim izborima. Tako bi se, uz nešto aranžiranja i unapređenja izbornih uslova, smanjile  primedbe za neregularnost, povećala izborna izlaznost a očuvala vlast. Ionako se već vidi kako su preubedljiva pobeda i parlament koji priziva odsutnu opoziciju lišeni svake realne svrhe, smatra prvi čoveka Nezavisnosti.

Odgovarajući na pitanje da li Vlada sa tako kratkim rokom trajanja može da realizuje pomenute krupne zadatke i ciljeve, Stojiljković je veoma rezervisan i sumnjičav.  

– Već smo videli i naučili da na kratki rok oročene vlade za svhu imaju da dokinu političku odgovornost za data izborna obećanja, odnosno da praktično neproverljivim, pa i nerealnim učine, recimo, obećanu prosečnu platu od 900 evra 2025. godine. Ako i krajnje površno pogledate proklamovanih šest prioriteta jasno je da sem jačanja zdravstva u vreme pandemije i, delimice pregovora oko Kosova, svi ostali imaju karakter večitih i građanima nesporno važnih pitanja za čije bitno kvalitativno pomeranje treba i više vremena i šire društvene saglasnosti nego što to tek nešto više od godinu dana ovakve Vlade i parlamenta omogućuju.

Stojiljković ocenjuje da „premošćujuća Vlada i vlast imaju samo jednu ključnu kariku – predsednika Vučića, i jedan zadatak – da ‘drže vodu’, odnosno da do narednih izbora postignu marketinški održiv rezultat“.

– Za sve nas najvažnije je da očuvanje života, zdravlja i bezbednosti pod pandemijom ide zajedno sa održanjem poslova i rastom zarada, sa dostojanstvenim radom i stvarnim socijalnim dijalogom. Niko u Nezavisnosti, naravno ni ja lično, nismo za scenario što gore to bolje i sve ćemo učiniti da se održe proizvodnja i zaposlenost. No, ranija praksa  naknadnog obaveštavanja i saopštavanja negde već dogovorenog mora se menjati realnim i argumentovanim dijalogom. Uostalom, staro je sindikalno geslo “Ništa o nama bez nas “, zaključuje predsednik Nezavisnosti.

Rukovodstva granskih sindikata Nezavisnost na sam vrh svojih zahteva prema novoj Vladi stavljaju suštinsko unapređenje socijalnog dijaloga, sprečavanje masovnih otpuštanja radnika zbog pandemije, povećanje zarada, smanjenje nejednakosti u društvu, ali i ubrzanje reformi i integracionih procesa u pristupanju Evropskoj uniji. 

Granski sindikat industrije, energije i rudarstva Nezavisnost ( GS IER) očekuje da novoformirana Vlada intenzivira otvaranje novih poglavlja u pregovorima za prustupanje EU.

– Posebno se fokusiramo na Poglavlje 15 o energetici i Poglavlje 19 koje se tiče unapređenja socijalnog dijaloga, jačanja kapaciteta Socijalno-ekonomskog saveta na nivou Republike, AP Vojvodine i na nivoima regiona i lokalnih samouprava, te načina upisa sindikata u registar i dr, objašnjava predsednik GS IER Milorad Panović.

U tom sindikatu podsećaju da su učestvovali u tripartitnom radnom timu za pripremu nacionalnog Socijalnog akcionog plana Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, koji je usvojen još 2009. ali čija implementacija nije zaživela, iako je to od suštinskog je značaja za reformu i reorganizaciju najveće državne kompanije – Elektroprivrede Srbije.

Panović kaže da zato očekuju da će nova ministarka rudarstva i energetike pokrenuti suštinski socijalni dijalog sa reprezentativnim sindikatima u sektoru energetike i rudarstva. Objašnjava i da je GS IER, osim za socijalne posledice restrukturiranja EPS-a, veoma zainteresovan i za kolektivno pregovaranje u kompaniji ZiJin Copper Bor, kao i za uspostavljanje kontinuiranog dijaloga Nezavisnosti sa menadžmentom te kineske kompanije, jer se radi o ključnim pitanjima za približno 5.000 radnika.

U GS IER podsećaju da je posebno teško pitanje poslovna budućnost JP za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, koje dobija subvencije iz republičkog budžeta od približno 4,5 milijardi dinara godišnje. Problem je što se pojedini rudnici nalaze pred zatvaranjem jer su iscrpeli eksploataciju uglja. Još za vreme vlade Vojislava Koštunice GS IER je predlagao da se status rudnika u sastavu Resavice rešava po “receptu” Slovenije. To znači da treba posebnim zakonom regulisati postepeno zatvaranje rudnika ali i otvaranje drugih industrija na područijima tih rudnika.

Sindikat IER ukazuje i na značajne probleme u Namenskoj industriji, konkretnije u preduzećima Zastava oružje i Krušik. Zato bi bilo važno otvaranje dijaloga novog ministra odbrane i predstavnika reprezentativnih sindikata, ali, kako kažu, ne da se kao do sada pozivaju samo sindikati iz preduzeća, već i Granski sindikat IER.

Uspostavljanje socijalnog dijaloga sa reprezentativnim sindikatima očekuje se i od nove ministarke privrede posebno zbog veoma složenih pitanja budućnosti preduzeća HIP Petrohemija i MSK Kikinda, za koje država kao njihov vlasnik ni posle mnogo godina nije uspela da nađe strateške partnere.

Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite Nezavisnost (GS ZSZ) već je uputio nekoliko predloga novoj Vladi povodom otežanih uslova rada zbog pandemije.

– Predložili smo regulisanje povećane bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, zatim stimulacije za zaposlene koji rade sa COVID pacijentima i povećanje plata. Sve naše predloge uputili smo Ministarstvu za zdravlje i Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja. Za sada nema odgovora, rekao nam je Zoran Ilić, predsednik GS ZSZ.

Pored zahteva za optimalnim zaštitnim sredstvima, zbog povećanog priliva COVID pacijenata GS ZSZ je tražio i prevođenje u stalni radni odnos svih zaposlenih na određeno vreme za vreme pandemije. Ukoliko zatreba, tražiće i dodatno radno angažovanje ili ispomoć nezaposlenih lica sa zdravstvenim kvalifikacijama koja su u evidencijama biroa za zapošljavanje kao i studenata završnih godina medicinskih studija.

– Razmatrajući i uvažavajući činjenicu da može doći do otpuštanja radnika u drugim delatnostima zatražili smo da se u osnovicu cene rada za 2020. godinu uključi i 10 odsto dodatka na osnovnu platu iz ove godine. Ta nadogradnja osnovice za obračun plata sa 10 odsto ne bi zahtevala dodatna sredstva. Sve to je utemeljeno na osnovu očekivanog rada za vreme pandemije  u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, ukazuje Ilić.

U GSZS očekuju i intenziviranje pregovora i socijalnog dijaloga povodom njihovih  predloga da se rad sa COVID pacijentima uredi Posebnim kolektivnim ugovorom, a posebno kada je reč o prevenciji bezbednosti i zdravlja na radu i stepenastim stimulacijama prema težini  rada.

Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost (GS PRS) očekuje da se sa novom Vladom obnove ranije započeti pregovori o platama i platnim razredima.   

– Postavljam pitanje i sebi i vama, šta se može očekivati od „ograničene Vlade“ i od Vlade kontinuiteta. No, bez obzira, uvek može „i brže i bolje“. Od Vlade očekujemo da obnovimo započete pregovore kako po pitanju povećanja plata tako i po pitanju platnih razreda, rekao je Tomislav Živanović, predsednik GS PRS.

On je dodao da imajući u vidu da je ministar Branko Ružić bio ministar državne i lokalne uprave u prethodnom mandatu, i da je ovo Vlada kontinuiteta, može se zaključiti koji je dometi i Vlade i Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj. Živanović smatra da su zbog toga i način i rezultati rada ministra Ružića u ovoj Vladi  omeđeni i jasno definisani, ali da će bez obzira na to GS PRS nastaviti pregovore, podsticati i uticati na razvijanje socijalnog dijaloga i usmeravati pregovore u smeru koji odgovara zaposlenima u obrazovanju.

– Od ministra očekujemo da ispoštuje ranije dogovoreno povećanje plata u obrazovanju do uvođenja platnih grupa i platnih razreda, da doprinese rešavanju problema zaposlenih u obrazovanju do V stepena čije su zarade sada na nivou „minimalca“, kao i da u potpunosti poštuje kolektivne ugovore zaposlenih u obrazovanju. Na taj način bi se smanjile nejednakosti između različitih delatnosti u okviru javnih službi, intenzivirao socijalni dijalog i ubrzale reforme u obrazovanju, zaključio je Živanović.

Granski sindikat uprave, pravosuđa, odbrane i policije Nezavisnost (GS UPOP) je zbog veoma složene strukture svog članstva upućen na veliki broj ministarstava. U poziciji poslodavca članovima tog sindikata nalaze se Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija, objašnjava predsednik tog sindikata Dragan Čabrić.

– Očekivanja našeg sindikata i samih povereništava od izabrane Vlade su prilično umerena. Najavljeno je ograničenje njenog mandata do početka 2022. godine i zbog toga nije realno očekivati da će se pristupiti rešavanju onih pitanja koja se odlažu od 2015. a pre svega donošenje zakona o platnim razredima koji je za naše članstvo od najvećeg značaja, kaže Čabrić.

Naš sagovornik smatra da su situacija nastala zbog pandemije i prilagođavanje novim okolnostima veoma pogodni za zloupotrebe i kršenje osnovnih sindikalnih prava i sloboda. Mnogi službenici su izloženi riziku zbog prirode poslova a sa druge strane nisu preduzete adekvatne mere zaštite ili su one nedovoljne. Posebno je osetljivo pitanje odlaska u karantin službenika koji su bili u kontaktu sa pozitivnim na Kovid 19. Zbog svega toga, u GS UPOP očekuju da se u narednoj godini izmene zakonska rešenja i posebni kolektivni ugovori u pravcu definisanja konkretnih obaveza poslodavca i prava zaposlenih u slučaju pojave zaraze i njihovog eventualnog lečenja.

Čabrić smatra da u javnoj upravi nije realno očekivati smanjenje zaposlenih ili njihovo otpuštanje. Međutim, u posebno nepovoljnom položaju su zaposleni koji su angažovani po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, jer nije definisan njihov status u uslovima kada su primorani da budu u izolaciji i udaljeni sa posla. Pored toga, Čabrić kaže da bi rad od kuće mogao da se primenjuje u većem obimu, posebno za ugrožene kategorije zaposlenih.

– Oblast u kojoj očekujemo značajne korake je u vezi sa najavljenom borbom protiv korupcije na svim nivoima, naročito u državnim institucijama. Tu vidimo i prostor za aktivnije učešće sindikata posebno u zaštiti uzbunjivača i prijavljivanja slučajeva korupcije.

Predsednik GS UPOP ne očekuje značajnije iskorake u procesima evrointegracija jer je pitanje vladavine prava kao i poštovanja elementarnih ljudskih sloboda, uključujući i ona o sindikalnom delovanju i organizovanju, „očigledno ispod radara novoformirane vlade jer ova pitanja ne donose popularnost i vidljivu korist za političke subjekte na unutrašnjoj političkoj sceni“.

Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija Nezavisnost (GS SITEL) smatra da svaka pa i ova nova Vlada Srbije, bez obzira na trajanje mandata, ima ozbiljne obaveze i zadatke.

– Od Vlade, posebno od resornih ministarstva u čijoj su nadležnosti delatnosti članstva našeg sindikata, kao sindikalni predstavnik očekujem, pre svega, da spreče masovna otpuštanja radnika usled epidemije ali i da se maksimalno angažuju kako bi se smanjile socijalne nejednakosti i siromaštvo. Takođe, očekujem intenziviranje socijalnog dijaloga i povećanje plata, kao i ubrzanje reformi i integracionih procesa sa Evropskom unijom, rekao nam je Aleksandar Titović, predsednik GS SITEL.

U Sindikatu penzionera Nezavisnost kažu da nemaju poverenje u novu Vladu i njenu politiku iako za nju imaju brojne predloge .  

– Od Vlade koja ima kontinuitet sa Vladom od 2014. godine i isti sastav koalicije koja je u srpskom parlamentu glasala za smanjenje – otimanje dela penzija i plata ne očekujem ništa dobro. Ova Vlada je na sastavljena na temeljima koji su postavljeni još 2012. godine a koji se zasnivaju na mržnji i diskriminaciji penzionera. To je politika koja je oduzela sva osnovna ljudska prava, sklona otimanju imovine – penzija, zabranama kretanja u vreme vanrednog stanja kada su veće pravo dali kućnim ljubimcima nego penzionerima, izjavio je Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera.

Naš sagovornik podseća na širenje panike i straha zbog virusne epidemije na plasiranje vesti o navodno velikoj brizi o penzionerima, te lažne tvrdnje da penzioneri nikad nisu imali veće penzije nego danas.

– Takva Vlada nije dobronamerna prema starim osobama niti radi za dobrobit penzionera a ni same nacije. Vlada i parlament imaju ustavnu da sa poštenom namerom pod hitno donesu zakon lex specijalis kojim će biti regulisana obaveza države, način i rok u kojem će se penzionerima vratiti umanjeni delovi penzija. Samo tako će postati država svih građana, bez diskriminacije, smatra Grabundžija.

Naveo je i da bi voleo kada bi Vlada otpočela istinski dijalog sa penzionerskim organizacijama kao bi se izradila nacionalna strategija o položaju starih lica i načinuima rešavanja problema starih lica. Takođe, trebalo bi osnovati nacionalno veće za brigu o problemima starih lica i penzionerskih organizacija, uključujući  domove starih lica i klubove penzionera. Potrebno je regulisati mogućnost zapošljavanja osoba koje su sposobne da rade nakon penzionisanja (inženjeri, lekari, informatičari i drugi). Takođe, treba omogućiti penzionerima na postupanje pred Agencijom za mirno rešavanje sporova ili ih osloboditi od skupih sudskih taksi i advokatskih nadoknada.

Izvor: UGS Nezavisnost (http://nezavisnost.org/)

Medijska pratanja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Iako pripadaju civilnom sektoru, sindikati i nevladine organizacije nisu ista priča, ali isprepletanost njihovih interesa i ciljeva jeste, pa su prirodno mesto susretanja i saradnje radna prava i široko socijalno polje kojim vlada sve izraženija nejednakost

Sindikati i nevladine organizacije kao kontrapunkt državi koja je glavni arbitar u određivanju ljudskih, radnih i kolektivnih prava, upućeni su, pa i prinuđeni na saradnju. Hoće li njihovo povezivanje biti samo akciono ili/i organizaciono umnogome zavisi od rešavanja problema na koji su usmereni, nivoa na kojem se ta pitanja otvaraju i rešavaju, ali i sistema organizovanja i jednih i drugih. Činjenica je da se zbog prirode i vremena nastanka sindikati i nevladin sektor prilično razlikuju, iako oba pripadaju civilnom društvu (CD), u kome su, kako za portal Nezavisnosti kaže Nataša Vučković iz Centra za demokratiju  ilustrujući svu šarolikost CD, između ostalog i crkve i verske zajednice kao poseban entitet.

Sindikati na ovim prostorima beleže formalno 117 godina postojanja, od 1903. i osnivanja Radničkog saveza kao prve interesne organizacije radnika. Nasuprot tome, nevladin sektor u smislu deluje tri decenije, praktično od nastanka Helsinškog odbora za ljudska prava. Ključna razlika je u definiciji sindikata kao interesne organizacije zaposlenih, dok su nevladine organizacije (NVO) neprofitna udruženja građana. Naravno, razlike su u vrsti i brojnosti članstva i organizacionoj šemi. Takođe, sindikati zahvaljujući socijalnom dijalogu i Socijalno-ekonomskom savetu (SES) čine i deo sistema, dok NVO nemaju aktivnu ulogu slične prirode. Ono što ih vezuje jesu propisi koji čine da i jedni i drugi imaju više desetina nula u broju organizacija - sindikata je formalno oko 25.000, udruženja građana nekoliko hiljada više.

Prinuđeni na saradnju

Dakle, iako su u istom civilnom sektoru, sindikati i NVO nisu ista priča, ali isprepletanost njihovih interesa i ciljeva jeste, pa su prirodno mesto susretanja radna prava i široko socijalno polje kojim vlada sve izraženija socijalna nejednakost. Pitanje je, međutim, koliko sarađuju i da li se nešto promenilo u odnosu na poslednju deceniju prošlog veka, kada su se UGS Nezavisnost i NVO našli na istoj strani naspram ratnohuškačkog režima Slobodana Miloševića - a samim tim i naspram Saveza samostalnih sindikata Srbije i organizacija poput Udruženja novinara Srbije (UNS) koji su podržavali vlast? Ili, ako se pomerimo na početak ovog veka i bujanje i sindikata i NVO u uslovima neokapitalizma, kada su se oba krila civilnog društva našla na udaru klijentelizma, kako je to okarakterisao sociolog Miroslav Ružica, svojevremeno na okruglom stolu „Sindikati i nevladine organizacije, saveznici ili ravnodušni jedni prema drugima“.

Uprkos okolnostima, za Natašu Vučković nema dileme da sindikati i NVO moraju sarađivati, pošto u osnovi dele iste vrednosti, a često im se i ciljne grupe podudaraju “s tim što se sindikati bave pravima zaposlenih, dok su NVO usmerene i na angažovane u sivoj ekonomiji”. Između ostalog i zato što “postoji i veliki broj samozaposlenih koji kao ‘poslodavci’ ne pripadaju sindikatima, ali izuzetno su ranjjivi, kako je pokazala kriza izazvana pandemijom.”

Zbog širine spektra interesovanja nevladine organizacije mogu a često i jesu pokretači akcija čiji se uspeh multiplikuje u saradnji sa sindikatima: - Bez obzira na često negativan stav javnosti o sindikatima, oni imaju organizacionu strukturu koja garantuje uspeh ili mu umnogome doprinosi. Danas kada marginalizacijom opozicionih političkih partija na javnoj sceni nema puno društvenih aktera, sindikati i NVO mogu odigrati ključnu ulogu u promenama, posebno zajedno - kaže Nataša Vučković.

Pri tome kroz saradnju jedni mogu učiti od drugih - nevladine organizacije od sindikata kako se efikasnije organizovati, a sindikati od NVO kako uključiti i marginalizovane grupacije, poput žena, u rukovođenje i upravljenje i organizacijom i procesima, posebno u odlučivanju. Centar za demokratiju, dopunjuje Vučković, od 2012. godine ima sporazume o saradnji sa oba reprezentativna sindikata, a blisko sarađuje i sa drugim sindikalnim centralama i upravo kroz te kontakte je “razbijeno mnogo predrasuda o sindikatima”. Konkretan primer uspešne saradnje je i kroz Nacionalni konvent za evropske integracije u grupi za Poglavlje 19 (socijalna politika i zapošljavanje), koja obuhvata deo NVO koji se bave ovom tematikom, reprezentativne sindikate i Uniju poslodavaca. Poslednjih godina je primetna još veća zainteresovanost sindikata za saradnju: “U početku su sindikati insistirali na ekskluzivnosti u zaštiti radnih i socijalnih prava, ali su kroz direktnu saradnju sa NVO iz ove oblasti shvatili da se do konkretnih rezultata bolje stiže u čvrstoj saradnji.”

Vučković insistira na međusobnom poverenju, a kao primer dobre prakse navodi podršku koju su Centar i slične organizacije dali sindikatima koji su 2014. izašli iz javne rasprave o donošenju novog Zakona o radu.

Sa ocenama svoje imenjake saglasna je Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa  koji obuhvata više od 750 aktera iz različitih segmenata društva, uključujući sindikate, NVO, naučne institute i univerzitete… Uspešnost rada Konventa kao kontrolnog mehanizma u procesu evropskih integracija Srbije, prema njenim rečima, bazirana je upravo na saradnji svih članica i iskustvima koja imaju, s jedne strane sindikati, a s druge NVO. Naravno, uz podršku stručnjaka iz različitih oblasti, pošto se kroz pregovarački proces sa EU, praktično, menja čitavo društvo. Dragojlović za sajt Nezavisnosti kaže da je veoma važna i istorija (dela) sindikata i nevladinih organizacija oličena u rušenju režima Slobodana Miloševića, jer zahvaljujući civilnom društvu, “Srbija može da se pohvali većim potencijalom za demokratizaciju nego druge države u regionu, čak iako je trenutno ometana pokušajima da se nivo demokratije spusti na predoktobarski nivo.” A sindikati, posebno oni koji su bili akteri petooktobarskim promena, važan su segment tog civilnog društva.

Umrežavanjem do promena

Za predsednika UGS Nezavisnost Zorana Stojiljkovića saradnja između sindikata i NVO nije upitna. Ni kao deo bliske prošlosti, ni kao aktuelna praksa. On podseća da je Nezavisnost i devedesetih kroz Partnerstvo za promene,  platformu za demokratizaciju društva, uspešno sarađivao sa (ostatkom) civilnog društva. Ispostavljena je tada mreža saradnje sa NVO u 17 gradova. - Očekujući da se institucionalnim mehanizmima može uticati na nove ‘demokratske’ vlasti, mi smo, nažalost, tu mrežu ukinuli. Tokom godina u dobroj meri smo obnovili saradnju sa nevladinim organizacijama, posebno onima koje se bave radnim, ekonomskim i socijalnim pravima, sa svima sa kojima delimo isti cilj, a to je, pre svega, dostojanstven rad - obajšnjava Stojiljković za sajt Nezavisnosti.

Predsednik Nezavisnosti  navodi i konkretne sporazume o saradnji sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, Centrom za demokratiju, Evropskim pokretom u Srbiji, akademskim zajednicama i mrežama: - Jednostavno to je način da se sa ograničenim resursima učini što više i da se što dalje i jasnije čuje glas građana, da se prostor javnih rasprava i političkog odlučivanja ne ‘rezerviše’ samo za političke partije.

Stojiljković, koji se i kao sociolog, profesor Fakulteta političkih nauka, bavio empirijskim istraživanjima i sindikalnog pokreta i uloge OCD, umrežavanje smatra bitnim segmentom demokratizacije čitavog društva, posebno zbog apatije u koju je zapao veliki broj građana. Ljudi, kako naglašava, sve manje veruju u moć pojedinih aktera, kao što su sindikati i nevladine organizacije, da kanališu njihove interese: “Iako opada i poverenje u politčke partije generalno one imaju veliku moć, pa je saradnja unutar civilnog sektora izuzetno korisna da se to stanje menja, da se građani motivišu i ekspertizama koje OCD imaju, ali i akcijama koje sindikati mogu da sprovedu u različitim oblastima rada i života.”

U istoj meri u kojoj je značajno sarađivati na nacionalnom novou, važno je i lokalno umrežavanje, direktna saradnja “na terenu”, smatra naš sagovornik i ističe da je Nezavisnost podržavala i podržava i sve akcije usmerene na zaštitu životne sredine poput pokreta protiv minihidroelektrana, protesta protiv zagađivača u Boru, Smederevu, Pančevu i drugim gradovima, jer su to problemi koji posredno ili direktno utiču i na članstvo sindikata, kao i sve zaposlene i sve građane. Takođe, Nezavisnost aktivno sarađuje sa lokalnim i nacionalnim NVO u zaštiti marginalizovanih grupa poput žena i Roma čija su i radna i ljudska prava ugrožena. Podsećajući da se u godišnjim izveštajima poverenice za zaštitu ravnopravnosti visoko na agendi diskriminacije kotiraju radna i sindikalna prava, Stijiljković stavlja akcenat na isprepletanost problema kojima se bave i sindikati i NVO, što ih upućuje na čvršću saradnju.

Specifičnost sindikata, posebno reprezentativnih, jeste kanal direktne komunikacije sa izvršnom vlašću kroz SES i socijalni dijalog, što nezadovoljni i neupućeni često vide kao spregu sa vlašću, ali je zapravo komparativna prednost jer omogućava direktan pritisak, a može se osnažiti kroz saradnju sa NVO koje mogu ponuditi ekspertsku pomoć.

Za razliku od pre dve decenije, na razuđenoj sindikalnoj i NVO sceni danas je bitno i prepoznavanje i odvajanje autentičnih sindikata od onih “direktorskih”, stvaranih po volji poslodavaca a ne na interesima zaposlenih, kao i tzv. gongo organizacija koje su zapravo ispostave vladajućih partija. U skladu sa tim i članice UGS Nezavisnost uspostavljaju svoje mreže, a jedan od primera je saradnja Sindikata penzionera Srbije Nezavisnost i Saveza penzionera Srbije, koja je prošle godine i formalizovana memorandumom u kome su precizirani i ciljevi zajedničkog delovanja.

Zajedno i lokalno i šire

Recept uspešne saradnje sa sindikatima ima Lokalni front, udruženje građana u Kraljevu koje vodi Predrag Voštinić. Lokalno, ali vrlo prepoznatljivo na nacionalnom nivou zahvaljući nizu uspešnih akcija koje vode samostalno ili u saradnji sa drugim akterima građanskog društva, među kojima zapažena uloga pripada sindikatima.

- Sindikate ne biramo po oblastima u kojima deluju, već po kredibilitetu, mada je ispravnije možda reći da oni biraju nas. Nama je važna ta saradnja pošto kroz nju možemo bolje da ostvarimo svoje ciljeve, a možemo dosta i da naučimo kroz ekspertize i obostrano podižemo kapacitete u uticaju na donosioce političkih odluka. Takođe, nevladin sektor je bitan za sindikate, jer ih navodi na moderizaciju. Naši sindikati su, tako da kažem, arhaični, primereniji dobu u kome su nastali nego sadašnjci i moraju se menjati - navodi Voštinić u razgovoru za portal Nezavisnosti.

Lokalni front  je zainteresovan za socijalnu politiku i radna prava, učestvuje u radu sindikalnog foruma, ali postoji i konkretna akciona saradnja. Najnoviji primer koji traje koliko i virusna epidemija jeste saradnja sa Sindikatom lekara i farmaceuta (SLF) na nabavci zaštitne opreme i medicinskog materijala za Opštu bolnicu u Kraljevu, jer je ta urgentna sitacija zahtevala i urgentno delovanje, objašanjava Voštinić. Činjenica da je predsednik tog sindikata Rade Panić, anesteziolog u Opštoj bolnici, dakle na izvoru informacija o potrebama, tu je saradnju učinila vrlo efikasnom i bez mogućnosti ikakve manipulacije.

I sam Panić kaže za sajt Nezavisnost da saradnju sa Lokalnim frontom smatra vrlo važnom i kvalitetnom, kao i saradnju sa nizom drugih NVO na lokalnom i nacionalnom nivou, ističući značaj rada kroz Nacionalni konvent i OCD koje su tamo zastupljene.

- Mi smo u timu za Poglavlje 28 i veoma nam je pomogla saradnja sa drugim članicama grupe da i sami sagledamo nedostatke u svom radu. Aktivno učestvujemo i u radu na drugim poglavljima, a zahvaljujući ekspertizi organizacije Transparentnost Srbija predložićemo novi način utvrđivanja reprezentativnosti u strukovim sindikatima, kao što su primera radi, piloti i lekari. Odnedavno smo proširili saradnju i na druge građanske organizacije kao što su Ne davimo Beograd, Novi optimizam i Skupština slobodne Srbije - zaključuje Panić.

Autorski tekstovi: Jelka Jovanović  / Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* U Novom Sadu, poslednjeg oktobarskog dana, u organizaciji UGS NEZAVISNOST, za članove Granskog sindikata prosvetnih radnika, održan je seminar na temu Mobing

Biloo je reči o oblicima i prepoznavanju, stresu i uslovima mobinga kao i o zaštiti od mobinga kod poslodavca i na sudu. O ovoj aktuelnoj temi razložno je i poučno sa porukom govorila, Vera Kondić, savetnica UGS NEZAVISNOST za bezbednost i zdravlje na radu, zabranu mobinga i diskriminacije.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 11

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…