Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

Intervju / Autorka: Jelka Jovanović

* Na vrh liste medijskih interesovanja građana/ki „uskočio“ je Kovid-19, ali su prioriteti sredovečne i starije generacije uglavnom ostali isti: za više od 60 odsto ispitanika ključna tema je socijalno-ekonomska stvarnost i životni standard. Sindikati treba komunikaciju s mladim ljudima da prilagode njihovom jeziku, koristeći njima bliske kanale i alate

Kovid-19 se smestio na vrh liste interesovanja građana/ki Srbije, između vodećeg sporta i ne baš popularne politike, ispred mode i muzike, pokazuje istraživanje „Građani i mediji, navike konzumacija…“, koje su krajem prošle godine sproveli Propulsion i Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) u okviru Inicijative za novu medijsku i digitalnu pismenost. Sve identifikovane teme interesovanja manji su deo medijskih sadržaja od onog koji se vodi kao „ostalo“, što ilustruje stvarni nivo informisanosti.

Očekivano, najveći broj mladih vreme provodi na društvenim mrežama, dok stariji građani prednost daju televiziji, precizira izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar za portal UGS Nezavisnost, uz napomenu da je indeks digitalne pismenosti, prema samopercepciji ispitanika, za 2020. godinu vrlo sličan onome iz 2019. godine, uz vrlo blagi pad. No, iako blago pada, ocena medijske i digitalne pismenosti koju građani Srbije sami sebi daju je relativno visoka. Bolna tačka medijske pismenosti je neproveravanje izvora medijskog sadržaja, a većina ne zna, na primer, ni da podigne video na Youtube ili pripremi blog.

Intervjuisanje građana sprovedeno je tehnikom „lice u lice“, direktnim kontaktom sa ispitanikom, a za izbor reprezentativnog uzorka korišćena je metoda prvog rođendana.

Pošto je prosečna starost ispitanika 31 godina, da li nalazi istraživanja korenspodiraju sa stvarnim navikama prosečnog građanina/ke koji je više od decenije stariji od uzorka?

- Što su ispitanici mlađi, to je i konzumiranje društvenih mreža izraženije odnosno, generalno raste korišćenje interneta i obrnuto, sa starošću raste konzumiranje tzv. mejnstrim medija, prevashodno televizije. Televizija je za populaciju stariju od 50 godina, a posebno za populaciju koja ima više od 60 godina - a kojih je u strukturi populacije više od petine - i dalje najuticajniji medij. Primera radi, ispitanici koji pripadaju mlađem delu generacije Z (od 12 do 23 godine) uz društvene mreže provode 136 minuta, dok uz štampu provode samo 16 minuta. Građani starosti između 54 i 60 godina („Baby Boomers) provode u proseku 108 minuta gledajući televiziju, dok na društvene mreže troše 51 minut. „Milenijalci“ (24 do 39 godina) provode uz društvene mreže 76 minuta, dok s druge strane ova generacija provodi uz televiziju 72 minuta.

Digitalna pismenost je veća u fazama korišćenja i reprodukcije, a manja u fazi kreacije, koja i jeste najkomplikovaniji deo pa tako 54 odsto ispitanika ne zna da „podigne“ video klip na neku platformu, a 73 odsto ispitanika ne zna da napravi blog. Podsećam da je uzorak za ovo istraživanje populacija između 12 i 60 godina i da sve nalaze treba razumeti u tom kontekstu.

Tradicionalni mediji su na niskim granama, među njima prednjači poverenje u TV, ali procenti su izuzetno mali. Pri čemu dobar deo ispitanika ne obraća pažnju na izvor vesti, premda društvene mreže i portali često prenose vesti tradicionalnih medija. Ima li to logike, posebno što se ispitanici smatraju i medijski i digitalno pismenima?

- Još preciznije, s godinama raste poverenje u televiziju, dok spuštanje starosne granice utiče na podizanje poverenja u društvene mreže, pa je tako 37 odsto učenika i studenata izdvojilo društvene mreže kao medij od najvećeg poverenja u odnosu na prosečnu vrednost od 20 odsto. Dakle, podaci pokazuju dva logična zaključka: prvi je, relativno visok procenat građana koji ne veruje nijednom mediju i drugi, da starosne grupe pokazuju poverenje onom mediju koji najčešće i konzumiraju.

Često se kaže da su društvene mreže prostor lažnih vesti, ali mladi veruju društvenim mrežama jer u njima ne vide njuz sadržaje dominantno, već „svoj“ prostor - zajednicu, mesto za zabavu, opuštanje.

Istraživanje iz 2019. je pokazalo da mlađi od 24 godine ne žele da se informiše o aktuelnim dešavanjima, posebno „milenijalci“ i „generacija X“ (od 40 do 53 godine). Ima li u vreme korone pomaka i kakvu poruku ovi rezultati šalju medijima, ali i društvu? Ima li značajnog pomeranja u najnovijem istraživanju?

- Nema bitnijih pomeranja kada je reč o informisanju jer i 2020. godine populacija mlađa od 24 godine, značajno iznad proseka, uopšte ne želi da se informiše o aktuelnim dešavanjima u zemlji i svetu. Tu virus korona nije ništa promenio.

Međutim, ono što je pandemija promenila jesu najvažnije medijske teme pošto su se vesti o virusu korona „probile“ na drugo mesto, odmah iza sporta, ubrzano je korišćenje novih onlajn alata za komunikaciju i sastanke i osnažena je onlajn kupovina. Takođe, sport je tema koja preseca generacije i njega konzumiraju različite starosne skupine, dok je politika mahom oblast koja zanima populaciju stariju od 40 a posebno stariju od 50 godina. Moda, muzika i razne „lajf stajl“ teme su zanimljive mladima, posebno s porastom uticaja influensera koji su prava simbioza izmenjenih medijskih navika mladih i porasta uticaja društvenih mreža.

Ispitanici veruju da prepoznaju propagandu, lažne vesti i spinovanje, posebno stariji. Koliko je to pouzdano ako dobar deo ispitanika smatra da nema pouzdanog izvora informisanja?

- Javnomnenjska istraživanja su merenje percepcije u jednom trenutku, nisu ispit ili test znanja. Dakle, moguće je i da se radi o verovanju kako oni znaju da prepoznaju lažne vesti, ali da u praksi ne znaju, iako je naš stav, posle pažljive analize, da su oni veoma svesni medija koji su skloni da objavljuju lažne, neproverene, polu-proverene vesti. Kada ih pitamo, u kojim medijima prepoznaju lažne vesti, odgovori se mahom preklapaju s nalazima „fektčekera“, pa je pravo pitanje onda, ne da li ih oni prepoznaju, nego zašto tim medijima i dalje daju poverenje?

Odgovor na to pitanje je kompleksniji i nadilazi domete ovog istraživanja, ali je izvesno da se radi o brojnim faktorima: zavodljivost komercijalnih sadržaja i tabloida, provokativni naslovi ili „hedovi“, nemanje vremena za ozbiljnije sadržaje…

Oslikani su prosečni tipovi publike, ali da li su oni zaista presek srpskog društva?

- Ovi profili su realan prikaz mlađe populacije, one između 12 i 60 godina koja je i bila u našem uzorku. Uključivanjem osoba starijih od 60 godina, prosečan profil bi se više pomerao kao mejnstrim medijima i nižoj medijskoj i digitalnoj pismenosti. Međutim, intencija ove inicijative, koju je podržao USAID, jeste da se fokus usmeri ka populaciji s kojom se može dugoročno raditi. Preventivno. I uključujući brojne aktere od kojih se neki neretko i ne prepoznaju kao važni u medijskoj i digitalnoj pismenosti.

Važno je razumeti međugeneracijske razlike u konzumiranju medija, kako bismo razumeli kome se obraćamo. Odnos prema medijima mladih, nas starijih „milenijalaca“ i naših roditelja „bejbi bumera“ ima malo toga zajedničkog. Ako se tu preskoče važne lekcije, na pogrešnom smo putu.

Sva istraživanja javnog mnjenja decenijama unazad pokazuju da su u vrhu prioriteta ispitanika životni standard i socijalna pitanja. Kako se interesovanje građana i praćenje određenih sadržaja uklapa sa najvećim strahovima, bukvalno egzistencijalnim? Da li je došlo do pomeranja prioriteta?

- Ako isključimo pandemiju, prioriteti su uglavnom ostali isti, a to je socio-ekonomski korpus i životni standard, za više od 60 odsto ispitanih u nacionalnim uzorcima. Ljude malo više zanima životni standard i visina plate, dok je nezaposlenost u blagom padu.

Ovo, ali i neka ranija istraživanja, pokazuju da su građani strah od bolesti, dominantan tokom proleća, već od leta zamenili egzistencijalnim, ekonomskim strahom.

Ovo istraživanje nije imalo za cilj da ispita ovu korelaciju, ali je uočljivo da politika i ekonomija u širem smislu više pripadaju interesovanju starije populacije, dok njuz sadržaji za mlade bivaju zamenjeni sportom, muzikom, kuvanjem, modom, „lajf stajl“ temama.

U UGS Nezavisnost su zainteresovani za komunikaciju sa generacijama koje tek dolaze i onima koji su već prošli radni staž, najmlađima i najstarijima. Kako ocenjujete komunikaciju sindikata sa tim ciljnim grupama i šta bi trebalo da rade da zainteresuju i jedne i druge, kao i aktivno članstvo, za zajednički nastup?

- Sindikati pripadaju krugu institucija sa dugom istorijom trajanja i one se kao takve sporije prilagođavaju brojnim promenama u medijskom okruženju.

Drugi razlog sporijeg prilagođavanja jesu specifičnosti ciljne grupe kojoj se dominantno obraćaju a to su stariji ljudi, zaposlenih u javnom sektoru.

Da bi se uspešno promenio pristup, potrebno je raditi na dva koloseka: prvi je podmlađivanje članstva, uključivanje mlađih ljudi s drugačijim biografijama i promenom komunikatora ispred sindikata, a drugi je da se poruke i kanali prilagode mladim ljudima što znači da komunikatori moraju da govore jezikom mladih i da koriste kanale i alate njima bliske.

Dobra je ideja da se sindikati okrenu ka drugim ciljnim grupama i treba je podržati uz napomenu da je to dugoročan posao. Crnogorski sindikati su imali zanimljivu kampanju uključivanja mladih ljudi i to može da bude dobar putokaz.

Poslednje pitanja - nije deo istraživanja već tehnike - kako pravilo „prvog rođendana“ obezbeđuje reprezentativnost uzorka?

- Pravilo „prvog rođendana“ u odnosu na dan anketiranja obezbeđuju da vam na anketu ne odgovora onaj ko vam otvori vrata, što bi mogli biti penzioneri, starije osobe, studenti, domaćice, čime bi se sam uzorak „iskrivio“ i postao pristrasan ka određenoj ciljnoj grupi.

Ovo pravilo obezbeđuje preko potrebnu slučajnost koja na kraju dovodi do reprezentativnosti. Ono nije jedino i moguće je koristiti i druga, poput tzv. Kišovih tablica.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Autorski članci: Velimir Perović

* U poslednje dve decenije u Srbiji se prebacuje odgovornost sa države na građane i porodične budžete. Navikli smo na eroziju socijalne politike pa nam je normalno da deci plaćamo udžbenike, dopunsku nastavu, časove stranog jezika, sport... Oslanjamo se sami na sebe i raskidamo mreže solidarnosti u društvu, izjavio je Danilo Vuković, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u razgovoru za portal UGS Nezavisnost

Povodom 20. februara - Svetskog dana socijalne pravde, Vuković ocenjuje da je globalni neoliberalizam veoma uticao i na srpsko društvo.

- Za neoliberalizam se često kaže da je to kapitalizam kome se niko ne suprotstavlja, a najmanje radnici ili radnička klasa. U njegovoj osnovi stoji kapital, a kapital je kao i vlast, ako nema ograničenja, on će težiti da se širi, razvija i da brine primarno o svojim interesima, isto kao što to rade vlade bez opozicije ili autokrate bez političkih protivnika - objašnjava Danilo Vuković, profesor beogradskog Pravnog fakulteta, autor knjige “Preoblikovanje neoliberalizma: socijalna politika u Srbiji” koja se smatra prvom celovitom sociološko-pravnom studijom o transformaciji socijalne politike u Srbiji pod uticajem neoliberalizma.

On ukazuje da je u Srbiji „snažno nasleđe socijalizma“, i da smo navikli da država značajno brine o zdravlju, obrazovanju i blagostanju građana.

- Ali, isto tako imamo i snažne uplive kapitala koji postepeno, mic po mic, kako se kaže, pomeraju granice naših prava. To se može videti u mnogim oblastima. Na primer, sve više radnika radi na privremenim i povremenim poslovima ili u neformalnoj ekonomiji. Takvi radnici su jeftiniji za poslodavce, zamenljiviji i sa manjim potencijalom da ’ucenjuju’ poslodavce i traže bolje uslove rada. 

Vuković ukazuje da su građani Srbije suočeni sa trendom erozije prava.

- To ne važi za sve građane, ne za sve jednako i taj trend ne deluje na svakom planu i u svakoj politici jednako. Neki pojedinci i društvene grupe uspevaju da zaštite svoje interese bolje od drugih. Recimo da su u tom pogledu zaposleni u javnom sektoru u prednosti u odnosu na one u privatnom, da su srednji slojevi u prednosti u odnosu na radnike i poljoprivrednike itd.

Vuković je saglasan da neoliberalizam nije isti, na primer, na prostoru Evropske unije i na Zapadnom Balkanu.

- Nije, zato što pozicija, na primer, Austrije ili Francuske u svetskom kapitalizmu nije ista kao i Srbije. U njihovoj privredi manji udeo imaju niskokvalifikovani i niskoproduktivni radnici. Oni takve radnike nalaze u zemljama Azije, Afrike i u zemljama kao što je Srbija. Zahvaljujući globalizaciji svetske ekonomije, proizvodnja se izmešta u zemlje sa jeftinom radnom snagom, pogotovo proizvodnja koja nije posebno sofisticirana ili tehnološki napredna. Tako se, na primer, u Srbiji prave creva za gorivo ili čarape, a u Zapadnoj Evropi tehnološki napredniji proizvodi kao što su lekovi, automobili i slično. Sa druge strane, za niskokvalifikovane i slabo plaćene poslove u evropskim zemljama često konkurišu trajni ili privremeni migranti.

Vuković dodaje da je u razvijenim zemljama i mnogo viši nivo radnih i socijalnih prava:

- Nivo radnih i socijalnih prava i mehanizmi njihove zaštite su mnogo razvijeniji, i teže ih je bilo razbiti nego u zemljama kao što je Srbija. Isto tako, bilo je teško razbiti sve mehanizme preraspodele, na primer, nisu svuda smanjeni porezi za bogate, materijalna davanja i dalje uspevaju da koliko-toliko zaštite od siromaštva itd. Ako direktorki velike firme smanjite platu za 20 odsto ona će možda morati da skreše svoje troškove na putovanja ili kola, ali će moći da živi na manje više istom nivou kao i ranije. Ako se to desi radnici na minimalcu, njoj će biti ugrožena sama egzistencije.

Odgovarajući na pitanje zašto u političkoj areni Srbije nema ozbiljnih i uticajnih zastupnika interesa radničke klase, Vuković ukazuje da ni u zapadnim zemljama partije levice nisu ono što su bile, odnosno da su se pomerile ka centru, pokušavajući da privuku i srednje slojeve:

- Radnička klasa nije ono što je bila. Danas radnici u razvijenim zemljama mogu da uživaju u materijalnom standardu koji su ranije imali srednji ili viši slojevi. Mogu da imaju, na primer, automobile, stanove ili kuće, mogu da putuju na letovanja i zimovanja, da prikupljaju ušteđevinu. U takvim okolnostima, interesi radnika više nisu tako jasno definisani kao kada su njihovi roditelji bili radnici, pre nekoliko decenija. U mnogim zemljama njihove interese sada predstavljaju populisti koji se bore protiv imigranata i čuvaju nacionalnu kulturu, više nego prava radnika. Oni koji ne idu za njima, okupljaju se oko drugih ideja, kao što su ekologija, lokalni ili nacionalni identiteti, prava seksualnih manjina i slično. To su teme koje više pokreću nego prava radnika.

* U Srbiji je politički uticaj radničke klase slabio u drugačijim okolnostima?

- U Srbiji su delovali i drugi razlozi. Propast socijalizma, raspad Jugoslavije i decenije siromaštva koje su nastupile sa razvojem divljeg kapitalizma doveli su do toga da druge ideje okupiraju birače. Nekada su to nacionalne ideje, a nekada ideje socijalne pravde, samo sada usmerene protiv nove političke i ekonomske elite koja se obogatila u divljoj privatizaciji, protiv korupcije i zloupotrebe države i njene imovine. Upravo na tom talasu je i Srpska napredna stranka došla na vlast. I oni su, paradoksalno, delu radnika u Srbiji doneli nešto - poslove. Po pravilu loše plaćene i sa malim stepenom zaštite, ali ipak poslove. Videćemo da li će se u narednom periodu pojaviti političari i stranke koji će stvari pogurati za korak dalje u pravcu veće radno-pravne zaštite ili u pravcu politika kojima će se podržati otvaranje boljih i tehnološki naprednijih radnih mesta - kaže Vuković.

Na pitanje zašto uprkos rastućim socijalnim nejednakostima u Srbiji nema masovnih radničkih pokreta i većih socijalnih protesta, Vuković odgovara da je globalnom slabljenju levih i radničkih pokreta doprinela i mala zainteresovanost građana za politiku.

- Više od 70 odsto građana Srbije nisu zainteresovani za politiku, a tek svaki deseti je učestvovao u nekom skupu ili protestu. Treće i posebno važno za sadašnju političku situaciju - danas je stanje u Srbiji bolje nego što je bilo, na primer, devedesetih. Iako je siromaštvo rašireno, a nejednakosti među najvećima u Evropi, dobar deo ljudi živi bolje ili makar dovoljno dobro da ih socijalna situacija neće isterati na ulične proteste. Konačno, za artikulisanje ideja i protesta potrebni su akteri koji će to raditi - sindikalni lideri, građanski aktivisti i političari. Čini se da oni koji su sada na sceni nisu preterano uspešni u tom poslu - zaključuje Danilo Vuković u razgovoru za portal Sindikata Nezavisnost.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine proglasila 20. februar za Svetski dan socijalne pravde. Polazište UN je bila ideja da globalizacija tržišta bez prepreka u kretanju investicija može da podstiče ekonomski razvoj i poboljša životni standard ljudi širom planete, ali da je to moguće samo ukoliko se ljudska prava, rodna ravnopravnost i dostojanstvo postave u temelje razvoja.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ je dobio od Ministarstva zdravlja Nacrt plana mreže ustanova zdravstva u Srbiji (Master plan). Prvo javno predstavljanje ovog nacrta 10. februara pratili su i naši predstavnici sindikata uživo preko interneta

Nacrt - Master plan smo dostavili, informišu u ovom granskom sindikatu reprezentativne "Nezavisnosti", svim povereništvima sindikata u ustanovama i danas (19. februar, 2021), po dobijanju njihovih stavova, uputili naše predloge i sugestije Radnoj grupi, Vladi Republike Srbije i Ministarstvu zdravlja.

Pozivamo sva povereništva, članove sindikata i druge zaposlene da nam i dalje šalju svoja mišljenja jer će ovaj Nacrt biti menjan i dopunjavan i u narednom periodu.

(U slajdovima 1 i 2 ispod teksta pogledajte i tekst današnjeg zvaničnog dopisa Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost" upućenog Vladi Republike Srbije - premijerki Ani Brnabić, Ministarstvu zdravlja - Ass. dr Zlatiboru Lončaru i Radnoj grupi za izradu master plana - Optimizacije u javnom, državnom i zdravstvenom sistemu)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Na inicijativu GSPRS (Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije) NEZAVISNOST održan je sastanak predstavnika Sindikata sa državnom sekretarkom za nauku i visoko obrazovanje, prof. dr Marijanom Dukić Mijatović i pomoćnicom ministra za nauku, prof. dr Marinom Soković. Sastanku su u ime Sindikata prisustvovali prof. dr Tomislav Živanović, predsednik GSPRS NEZAVISNOST i dr Marijana Petković, glavna poverenica Sindikata „Nezavisnost“ - Institut za nuklearne nauke „Vinča“

Tema sastanka je bio položaj istraživača pripravnika koji ne ispunjavaju sve uslove za izbor u zvanje istraživač saradnik prema novom Zakonu o nauci i istraživanjima, a ispunjavali su uslove prema starom Zakonu o NID i odgovarajućim pravilnicima. Naime, prema članovima 7. i 8. starog Pravilnika o vrednovanju naučno-istraživačkog rada („Sl. Glasnik RS“ br. 24/2016 i 21/2017) i starom Zakonu o naučno-istraživačkoj delatnosti (član 70. „Sl. Glasnik RS“ br. 110/2005,50/2006-ispr.18/2010 i 112/2015) kao jedan od uslova za izbor u zvanje istraživač pripravnik i istraživač saradnik, uz upisane doktorske studije, bila je najmanja prosečna ocena na oba nivoa studija (osnovnim i master) 8,0. Prema novom Zakonu o nauci i istraživanjima („Sl. Glasnik RS“, 49/19, član 76) i Pravilniku, koji je stupio na snagu 8. januara 2021. („Sl. Glasnik RS“, broj 159 od 30. decembra 2020, članovi 7. i 8.), za izbor u zvanje istraživač saradnik, kandidat mora da ima prosek ne niži od 8,0 na svakom stepenu studija pojedinačno.

U prelaznim i završnim odredbama, jasno je istaknuto da se procesi za izbor u zvanje započeti po starom Zakonu i Pravilniku moraju završiti po njima, ali su kolege koje su izabrane u zvanje istraživač pripravnik u 2017, 2018. i prvoj polovini 2019. godine, a koji ne zadovoljavaju gore navedeni uslov (prosek najmanje 8,0 na svakom stepenu studija pojedinačno) prinuđene da prekinu studije, izgube radno mesto, ili pređu u stručno zvanje uz značajno smanjenje zarade. Od Ministarstva je zahtevano da se taj problem što hitnije reši kroz neki od oblika završnih i prelaznih odredbi.

Zaključeno je da se Zakon ne može retroaktivno primenjivati i da se kolege mogu birati u zvanje istraživač saradnik bez ograničenja. Da bi se to realizovalo instituti su u obavezi da pošalju dopis Ministarstvu sa zahtevom za mišljenje na osnovu kojeg je moguće realizovati procedure izbora u zvanje istraživač saradnik, kojim će se omogućiti da mlade kolege ne izgube radna mesta. GSPRS NEZAVISNOST je uputio dopis Ministarstvu i očekuje odgovor, koji će povereništvima biti prosleđen.

Druga tema diskusije je bila ukidanje načina obračuna zarada naučnim radnicima prema kategorijama. Državna sekretarka je istakla da su kategorije ukinute i da se formira Pravilnik o institucionalnom finansiranju koji bi predvideo rešavanje i tog problema, te ublažio nepravdu nanetu istraživačima učinjenu zbog izostanka kategorizacije od strane Ministarstva. Napomenuto je da se u okviru radne grupe diskutuje o sledećim modelima obračuna zarada:

a) obračun zarada prema zvanjima u okviru kojih bi postojalo 3-4 različita nivoa zarada, u zavisnosti od radnog učinka
b) sve zarade bi se podigle na nivo kategorije A1, ukoliko se dobiju dodatna sredstva od Ministarstva finansija (izrazili smo podršku za ovaj vid aktivnosti Ministarstva prosvete), što je malo verovatno
v) ukoliko se ne mogu dobiti sredstva od Ministarstva finansija, onda bi se najugroženijima, kategoriji A4, podigle zarade na nivo A1, a, ukoliko je i to nemoguće onda na A2 najmanje; za ovo poslednje, prema rečima predstavnika Ministarstva, je neophodno obezbediti dodatnih 3 milijarde dinara.

Zaključeno je da se predstavnik Sindikata „Nezavisnost“, dr Marijana Petković, uključi u radnu grupu koja će analizirati situaciju i učestvovati u pripremi Pravilnika za institucionalno finansiranje NIO. U vezi s tim, GSPRS NEZAVISNOST je uputio dopis Ministarstvu.

Obaveštavaćemo vas o odgovoru Ministarstva, kao i uključiti u diskusiju i raspravu u vezi s pripremom teksta Pravilnika i definisanjem modela institucionalnog finansiranja i obračuna zarada naučnim radnicima.
Sindikat „Nezavisnost“
Institut za nuklearne nauke „Vinča“
dr Mirjana Petković, gl. poverenica

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
* U prostorijama UGS NEZAVISNOST u Beogradu, u sredu 27. januara održan je sastanak sa predstavnicima novoosnovanog povereništva sindikata Nezavisnost - AD Putevi Požega
 
Sastanku je u svojstvu konsultanta prisustvovao i u radu učestvovao i ekspert za ekonomsaka i privredna pitanja UGS NEZAVISNOST, prof. dr Zoran Ristić.
 
Tema diskusije bio je Kolektivni ugovor kod poslodavca. Sastanku se odazvala i Aleksandra Stamenković, koordinatorka odeljenja za članstvo, registraciju, razvoj i širenje mreže i regionalizaciju.
 
GS GIGMDIPP NEZAVISNOST uz stručnu pomoć službi UGS NEZAVISNOST pružiće maksimalnu podršku kolegama u nastojanju da bude zaključen po zaposlene najbolji mogući kolektivni ugovor - naglašavaju u ovom granskom sindikatu i poručuju:
 
DRAGE KOLEGE, DOBRODOŠLI U PORODICU NEZAVISNOST!
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

* A da povećate plate trgovcima?

(Obaveštenje iz jednog velikog trgovinskog lanca)

.....

- Ovako je kratko, sa pitanjem i ilustrativnom fotografijom (naslovna u ovoj sa ne mnogo reči rubrici), u svom jučerašnjem postu obajvio na fejsbuk stranici reprezentativni srpski sindikat, UGS "Nezavisnost". Vest u slici dovoljna, poseban komentar, potreban li je? Rekli bismo, ne, slika kaže sve.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 14

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail:

office@noviradiosombor.com

Tel: +381-25-510-16-41
Mob: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…