Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", povodom predstojećeg značajnog datuma, 7. oktobra, Međunarodno dana dostojanstvenog rada, obratio se članovima i javnosti sledećim rečima:

~ . ~

Ovih dana mi se po glavi mota jedna misao Martina Lutera Kinga, simbola građanskog otpora i neposlušnosti, čoveka koji je život dao za viziju jednakih i dostojanstvenih ljudi.

Martin Luter tvrdi da svi mi lagano umiremo kao uspravna ljudska bića od onoga trenutka kada počnemo da ćutimo o stvarima koje su važne. Ćutimo o sreći, dostojanstvu i ljudskoj solidarnosti. Zažmurimo ili nervozno odmahnemo rukom na spominjanje socijalne pravde. Ili se upitamo na čemu je ili iz kog filma je ovaj lik koji nešto drobi o dostojanstvenom radu. Ili o slobodnim i fer izborima, recimo. Onoga trenutka kada izgubimo nadu i prestanemo da maštamo o boljem i pravednijem svetu postajemo tek mašine za preživljavanje. Hodamo po svetu kao zombi – mi smo mrtvaci na dopustu.

Ovih dana je 7. oktobar - Međunarodni dan dostojanstvenog rada. Mi u Srbiji obeležavamo ga decenijama već u stanju koje, da se poslužim parafrazom iz hrišćanskog nauka, obeležava odsustvo vere, nade i ljubavi i brige za druge. Briga za druge, drugo ime za solidarnost i empatiju, je i moto pod kojim sindikati u okviru Međunarodne konfederacije sindikata ove godine obeležavaju ovaj dan.

Dostojanstven rad je rad dostojan slobodnog čoveka. Najednostavnije rečeno, to je rad koji je ugovoren, dakle predvidljiv i koji se odvija pod unapred poznatim i prihvatljivim uslovima. Rad koji je osiguran i bezbedan u pogledu fizičkog zdravlja i rizika ali i na kome nas ne mobinguju i ne "gužvaju nam karakter". U gužvanje karaktera spada i šikaniranje, premeštanja i pretnje otkazima predstavnicima sindikata čija misija je da budu garanti i branitelji dostojanstvenog rada.

Naravno, dostojanstven rad je i samo onaj rad koji je na vreme plaćen i od koga se da pristojno živeti.

U istraživanjima kvaliteta života, odnosno društvenih pretpostavki sreće posao od koga može da se pristojno živi i koji ispunjava zadovoljstvom je prva pretpostavka za sreću.

Moje prvo pitanje je koliko u Srbiji danas ima ljudi koji su srećni zato što imaju dobro plaćeni posao koji ih čini ispunjenim i zadovoljnim? Jesmo li mi u tom pogledu zemlja nesretnih i uniženih?

Srbija je zemlja raširenog siromaštva i nejednakosti. Dostojanstvo i sreća teško idu sa siromaštvom. Siromaštvo po pravilu ne donosi ništa dobro. Kao u Brehtovom Dobrom čoveku iz Sečuana najstrašnija posledica siromaštva je dehumanizacija – pretvaranje čoveka u biće bukvalnog preživljavanja, u kome često nema mesta za dobrotu i brigu za druge.

Dostojanstvo je i život u svetu bez uniženja korupcijom i kiljentelizmom i partijskim zapošljavanjem. Jesmo li se mi to toliko ljudski unizili da kupovinu radnog mesta i pravljenje karijere partijskom knjižicom i novcem smatramo normalnim stanjem duha? Koliko su onda uverljivi apeli za ostanak u zemlji onih koji su njena budućnost ako su svi "provalili" da je ključni uslov za karijerno napredovanje partijska podobnost i lojalnost vođi a ne stručnost ?

Sreća je i čin ljudskog dostojanstva i mogućnost da se bude solidaran i empatičan, da se uživi u poziciju drugih i da se sa njima saoseća, odnosno da može da im se pomogne. Briga za druge je solidarnost dokazana na delu.

Vrednosti su to koje su, nažalost danas predmet podsmeha sem ako nisu politički i tržišno naplative i služe kao pokriće i oproštajnica za pohlepu - alavost što bi rekli naši ljudi.

Svest da su svi ljudi jednaki i smrtni dodao bih trebalo bi da vodi uzajamnosti. Ljudi su jednaki u svojoj neuporedivosti i različitosti i u svojim jednakim pravima i dostojanstvu. Priznatog ljudskog dostojanstva nema bez priznatog dostojanstvenog rada.

Da li treba dodati i da dostojanstva nema bez prava na kvalitetno obrazovanje, kao i zdravlje i zdravo životno okruženje?

Obrnuto, kako to tvrdi Ričard Senet, nejednakost i prekarnost gotovo pravolinijski vode u ljudsku udaljenost koja povratno uvećava nesreću i nejednakost. Nažalost termin prekaran, dakle nesiguran, nestabilan, bezperspektivni rad, odnosno prekarijat kao moderna forma proleterijata, su se odomaćili u našem rečniku i dominiraju našim radnim odnosima.

Naredna dilema je dakle koliko ljudi kod nas je u zoni dostojanstvenog a koliko u zoni prekarnog rada?

Vratimo se na kraju ovog apela za vraćanje dostojanstva radu, na brigu za druge usmerenu pre svega na one koji nemaju jednake mogućnosti.

Ovoga puta i na ograničenom prostoru neću se baviti brojnim manjinskim, marginalizovanim grupama koje svakako moraju biti predmet naše brige. Nešto ću reći o ženama koje su neravnopravna društvena većina.

Studije o položaju žena na tržištu rada Republike Srbije sprovedene u poslednjih nekoliko godina ukazuju na prisutnu rodno zasnovanu diskriminaciju a odnose se i na visoku stopu nezaposlenosti, manji stepen ekonomske aktivnosti i "patriotske pokušaje" povratku tradicionalnoj ulozi žene domaćice.

Najveći broj pritužbi koje Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković dobija odnosi se na tržište rada pri čemu je i pravo na materinstvo u pitanju, jer neretko žena posle porodiljskog bolovanja bude prebačena na niže radno mesto ili u najgorem slučaju, dobije otkaz.

Kakav licemer se mora biti kada se u takvoj situaciji može govoriti o demografskoj krizi i brizi za porodicu?

Da se vratimo na kraju na početak ove priče o dostojanstvu. Ako je Srbija zemlja uniženih ljudi lišenih nade da će ikada biti drugačije, hoćemo li, mi u Nezavisnosti ali i svi drugi, da ćutimo o tome i da se pomirimo sa tim ?

Medjska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* U redovnom praćenju važnih godišnjih datuma na najvišem međunarodnom nivou, naš sindikat, UGZ Nezavisnost - Kooridnacioni odbor u Somboru beleži značajne muzičke trenutke datume srodne ovoj umetnosti. Stigli smo i do kalendarski prvog dana leta, 21. juna, inače najdužeg dana u godini, a to je dan koji u 120 zemalja sveta protiče Svetski dan muzike, mira i molitve. Tim povodom evo kako je UGS Nezavisnost – Sombor obeležio i ispratio na krajnjem severozapadu Srbije, odnosno centru Zapadnobačkog upravnog okruga, ove datume

Kamerni sastav talenata somborske muzičke škole 

- Završni koncert Muzičke škole "Petar Konjović" Sombor. Zahvaljujem se profesorima Ivani Jovanović, Mini Bošnjak, Jasni Panić, Aleksandri Spasojević, Milici Majstorac, Marku Radojkoviću, Nikoli Radakoviću, Đuri Parčetiću, Jovani Marković i našim divnim najdivnijim učenicima. Toliko lepote, pristojnosti, muzikalnosti, posvećenosti na jednom mestu, to samo može ova ekipa. Fotografije Aron Čuvardić - napisala je na svom profilu na društvenim mrežama Milena Despotović, nakon veličanstvenog koncerta pod simbolično a originalnim nazivom, “Koncert u šumi ili šumska bajka”.

U tom Somboru - i koncert u šumi ili šumskoj bajci: Atraktivno, na Svetski dan muzike

Podsetimo, somborska NEZAVISNOST je osim sa brojnim drugim civilnim, građanskim, nevladinim organizacijama, školskim i ostalim ustanovama i ascocijacijama, u partnerskim odnosima i sa Muzičkom srednjom i osnovnom školom “Petar Konjović”, čiji su đaci učestvovali kako smo izveštavaliiI u našem trečem zaredom obeležavanju glavnog događaja u godini u kulturi, Svetskog dana kulture (15. april), u svečanoj sali somborsko Županije – Gradske uprave. Ova škola je decenijama pa tako i danas jedna od najuspešnijih muzičkih škola u Srbiji.

…….....

* Asocijacija žena Sombor organizovala je, uoči samog Svetskog dana muzike, mira i molitve, 20. juna sada već tradicionalno poetsko veče somborskih kinjiževnica, u velikoj dvornici Srpske čitaonice „Laza Kostić“  u Somboru.

Mladi umetnik na harmonici Milan Grujičić i kvintet somborskih pesnikinja

O svojim delima govorile su i autorske stihove kazivale: Vidosava Raič, Zdenka Feđver, Teodora Zorić, Ružica Kljajić, Sofija Vukičević, Nada Ljepojević, a kroz program je vodio, uz domaćicu ove lepe večeri Jelicu Polovinu, predsednicu Asocijacije, Siniša Stričević, član Koordinacionog odbora UGS Nezavisnost Sombor, gl. poverenik GS KUM i GS Sporta za Sombor i Zapadnobački upravni okrug, gl. i odg. urednik Novog Radio Sombora.

Predsedatelica od Združenie na Makedoncije od Zapadnobačkiot okrug "Pela" Sombor / Predsednica Udruženja Makedonaca Zapadnobačkog okruga, dr Liljana Sokolova inače i glavna sekretarka Asocijacije žena, pozdravile je mnogobrojne goste na srpskom i makedonskom jeziku

U prigodnom muzičkom delu večeri, učestvovalo je troje talentovanih i višenagrađenih đaka somborske muzičke škole “Petar Konkjović”, harmonikaši Nemanja Vukičević i Milan Grujičić i Filip Krempatić, na gitari. Podsetimo, ova somborska društveno-humanitarna organizacija, u okviru Asocijacije žena Srbije, članica je UNESCO Centra za žene i mir u balkanskim zemljama, te Asocijacije za međubalkansku saradnju žena sa sedištem u Beogradu, sa kojom naša NEZAVISNOST jeste takođe u partnerskoj vezi, na osnovu i već Protokola o saradnji, solidarnosti i međuuvažavanju, zvanično potpisanog na Svetski dan kulture, ove godine.

Još jedan spoj Sindikata - u ovom primeru sa Asocijaciom žena, program je vodio Siniša Stričević (podvlačeći značaj povezivanjA Sindikata NEZAVISNOST sa civilnim organizacijama poput ove ženske asocijacije, članice UNESCO, ispred njega Jelica Polovina, predsednica)

….......

* U četvrtak i petak 20 i 21. juna Sombor je bio domaćin isto tako već tradicionalnog Somborskog Green Town Jazz Festa. Ovaj događaj pratili smo tokom čitave dve večeri zahvaljujući još jednom partnerstvu somborske NEZAVISNOSTI, sa Bowling centrom “Bowling Stones”  u Somboru.

Plakat sa čitavim programom ovogodišnjeg Green Town Jazz Festa u Somboru (20-21. jun)

..........

"Šta znači kad vam golubica napravi gnezdo i izlegne dva jaja na terasi? SREĆA ILI ZGODNO MESTO. Sta god da je obradovala sam se kad sam to jutros otkrila. Koliko god ljudi pričali o golubovima kao o letećim pacovima nije mi palo na pamet da im remetim novo stanište...

Na terasi naše Dušanke Milatović na Svetski dan mira - totalna simbolika - golubica izlegla dva jajeta

...Prema narodnom verovanju ubiti goluba smatra se velikim grehom, jer on predstavlja Božiju pticu. Osim što donose dobre vesti, golubovi koji lete u našoj blizini smatraju se anđelima i dušama bliskih osoba koje su napustile fizički svet. Hoću da verujem da je tako!" - napisala je nadahnuto, u svom stilu vrcavo i nadasve simbolično, na Svetski dan muzike, mira i molitve, Dušanka Milatović, somborska književnica iza koje su tri veoma tražene zbirke poezije, aformističarka i redovna - logistika i učesnica gotovo svih javnih programa koje UGS Nezavisnost - Sombor organizuje javno u ovoj sredini u Srbiji. 

Dušanka Milatović za skupštinskom govornicom, ali ne kao odbornica, već kao pesnikinja, aforističarka i romanopisac, redovna učesnica svih dešavanja somborske NEZAVISNOSTI - kao na sva tri Svetska dana kulture do sada (iza nje i Dragan Milanović Pilac, predsednik GS KUM "Nezavisnost")

..........

Uz sve ove naše aktivnosti – da bismo pre svega na terenu bili što vidljiviji, ali jednako tome u nastojanju da učestvujemo u aktuelnim događajima priređenim povodom ovog bitnog svetskog datuma (21. jun), želimo i ovom prilkom da damo još jedan doprinos, objavljivanjem nekoliko radova naših članica i članova koji osim posla na redovnom radu, ili u penziji - uz sindikalne aktivnosti somborskog UGS-a, slobodno vreme posvećuju književnom, muzičkom ili likovnom ili stvaralaštvu a u kojem ponajpre proklamaju najpozitivnije ideje mira i namere autentičnog molitvenog izraza.

~ . ~

Ljiljana Arnaut (glavni poverenik UGS Nezavisnost u Domu zdravlja “Doktor Đorđe Lazić” u Somboru) i njena pesma:

Ništa me nisi pitao

Znaš
Ništa me nisi pitao
A toliko toga sam ti želela reći

Rekla bih ti zašto
Pišem pesme
Zašto me razbole praznici
I neki datumi
Zašto ne idem 
Na venčanja 
I slave
Zašto izbegavam sahrane
Ne slavim rodjendan
Više ne kumujem

Zašto ponekad
Umesto da se osmehnem
I prećutim
Ja progovorim
Pa namerno porušim sve
I pobegnem
Jer se uplašim

Rekla bih ti i zašto se uplašim

Šta me to dotakne
I zaboli
Na šta me podseti
Šta više ne mogu podneti
I neću

I zašto

Šta više ne smem dozvoliti
Nikome
Pa ni sebi

Rekla bih ti
Šta me to lomi
I
Kako sam
I zašto
Naučila 
Da verujem u 
Osmehe
tonove i dodire
I da
Na tako čudan način 
Percipiram svet

Zašto pričam o nivoima svesti
Energijama
I frekvencijama

Zašto ne umem da plačem
Zašto sam u gardu
A verujem u mirna jutra
I harmoniju

Rekla bih ti
I šta me raduje
Čemu se veselim
Zašto su na zidovima moga stana okačeni prazni ramovi
Zašto nema knjiga sa tužnim naslovima
I gde je završila ona velika biblioteka koju sam imala
I zašto

Zašto volim da slažem puzzle
I da od starih stvari pravim nove
Farbam prozore
Zašto verujem u bajke
Zašto bih se preselila na Mars
Mada tamo nema vode
A ja volim talase

Rekla bih ti
Da volim miris lipe posle kiše
I jorgovane

Da ne volim igrice
A volim barice
I hodati bosa

Rekla bih ti
Da na mom zidu piše
U ravnoteži
Jer nisam umela da napravim balans
Izmedju emocija i razuma
I da me je to koštalo

Da nisam mudra
Ni pametna

Rekla bih ti
Zašto sam htela da te uplašim
I zašto verujem da možeš da mi objasniš mene

Želela sam 
da ti ispričam
Zašto

Kafu pijem sama.

Ljiljana Arnaut, glavna povernica GS "Nezavisnost" Doma zdravlja "Dr Đorđe Lazić" u Somboru, pesnikinja, slikarka

..........

Još jedno poglavlje u našoj priči o obeležavanju 21. juna u Somboru pripada Ružici Kljajić, našoj odanoj saradnici i članici. - U časopisu MOSTOVI (glasilu Saveza srpskih društava Slovenije), vredno se prate i objavljuju sadržaji iz različitih aktivnosti srpskih kulturnih društava u Sloveniji, u kojima se okupljaju svi oni koji žele da neguju tradiciju svog naroda, kao što su: raskošan folklor, narodni običaji duhovne i svetovne prirode, lepotu likovne, dramske i književne umetnosti.

Na stranicama slovenačkih Mostova Ružica Kljajić spaja mostove pa tako i angažujući se za naš Sindikat

Gostujući u dva navrata u Ljubljani i Kranju, imala sam sreću da upoznam deo aktivnosti o kojima je reč, kao i vredne kulturne poslenike. Zahvaljujući uredništvu koje je otvoreno za saradnju, u jednom od brojeva je objavljena i moja priča OBEĆANJE, a ja iz duše zahvalna redakciji na lepoj saradnji - zapisujemo reči Ružice Kljajić - na ovaj dan, zdravstvene radnice u penziji, svestrane somborske knjiživenice i popularne pesnikinjie za decu i odrasle, učlanjene u GS KUM – Sombor i jedne od najaktivnijih naših sindikalistkinja kada su sem ostalog i, dežurstva u našoj kancelariji u pitanju.

Ružica Kljajić, naša verna saradnica, odana svojim pisanjem deci i deca njoj, poklanja mnoge svoje slobodne trenutke aktivnostima UGS NEZAVISNOST - Sombor, a u prilog ovom našem podtekstu ispod fotografijemo, dopunjujemo i njene utiske):

(DEČJA NEDELJA u bolnici, jer, KAD SE KNJIGA VOLI, LAKŠE JE PODNETI I KAD TE NEŠTO BOLI... Četvrtog dana DEČJE NEDELJE književno druženje s decom na pedijatrijskom odeljenju bolnice u Somboru, bilo je neobično i uverilo koliko oko nas ima dobrote, i koliku snagu sama deca poseduju... Osnovna škola Bratstvo Jedinstvo u Somboru, vrlo lepo (primereno bolničkom prostoru i uslovima)

...........

A zaokružujući ovu priču u prilog somborskom obeležavanju ovog važnog datuma, donosimo i tri fotografije sa upravo održanog, još jednog tradicionalnog somborskog hepeninga, projekta Valcengrad za 2019. godinu kada maturanti, svih gradskih somborskih srednjih i osnovnih škola iz sela grada-opštine, učestvuju u velikom grupnom plesu na kraju svake školske godine. Autor ovih umetničkih fotografija u kolor i crno-beloj tehnici je predsednik Koordinacionog odbora UGS Nezavisnost Petar Zambo i član lokalnog Socijalno-ekonomskog saveta (gl. poverenik u Sportskom centru Soko Sombor), koji se godinama veoma uspešno posvećuje umetničkoj fotografiji kao svojem “drugom ja”, iza kojeg je sedam samostalnih izložbi do sada, brojne kolektivne, kao i više nagrada i priznanja:

~ . ~

~ . ~

..........

Već i samim ovim člankom smatramo da smo doprineli obeležavanju ovog datuma - UGS NEZAVISNOST - Sombor.

Pojedinosti u rubrici povodom ovbeležavanja 21. juna, Svetskog dana muzike, mira i molitve (za 2019) izdvojio Siniša Stričević

Fotografije: Petar Zambo, Dejan Horvat, Žana Gnjatović, Aron Čuvardić

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost”, u cilju unapređenja programske platforme, ciljeva i prioriteta za naredni period, otvaraju dijalog o reformi organizacije u pravcu redizajniranja identiteta i imidža sindikata i podizanja prepoznatljivosti i nivoa poverenja u njega

U tom cilju, UGS NEZAVISNOST su organizovali tematsku raspravu pod nazivom „Strategija i medijski nastup sindikata”, na kojoj smo tragali za odgovorima na ključno pitanje: kako svakodnevni sindikalni rad transformisati u produktivni socijalni marketing?

S obzirom da sindikalno delovanje nije ograničeno samo na sferu rada, već da se na sindikalnoj agendi nalaze i pitanja kvaliteta života, dostupnosti javnih dobara, blagostanja, vladavine prava i ravnopravnosti, prava na informisanje i učestvovanje, UGS NEZAVISNOST teži daljem razvoju saradnje sa brojnim partnerima i pojedincima iz akademskog i civilnog društva.

Stoga su, na ovu tematsku raspravu, osim članova našeg Izvršnog i Programskog odbora, kažu u UGS NEZAVISNOST, za civilno društvo, političko delovanje i javne kampanje Ujedinjenih granskih sindikata NEZAVISNOST, pozvani i brojni prijatelji sindikata i predstavnici nezavisnih medija.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* U Beogradu je u ponedeljak, 27. maja, održan sastanak Radne grupe 17 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) na kojem je vođena rasprava o Nacrtu Strategije socijalne zaštite za period 2019. do 2025. godine. Sastanku je, u ime UGS NEZAVISNOST, prisustvovala Zlata Zec, izvršna sekretarka Sindikata penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’’

........................

Osim teksta Nacrta Strategije, kao osnova za raspravu poslužili su komentari na nacrt Fondacije Centar za demokratiju.

Predstavnica UGS NEZAVISNOST, Zlata Zec je, kao apsolutno opravdane i dobro argumentovane, u potpunosti podržala sve komentare, primedbe i predloge Centra za demokratiju koji se odnose na postupak predlaganja i sadržaj Nacrta Strategije. Radi se o komentarima koji se odnose na iskazane (netačne) pokazatelje stanja u ekonomskoj i socijalnoj sferi (fingiranje podataka), izostale analize realizacije i rezultata prethodne Strategije, nedoslednosti u konstataciji problema i mapiranju mera za period na koji se Strategija donosi.

Zlata Zec: Veoma jasni i konkretni stavovi Ujedinjenih granskih sindikata NEZAVISNOST

U ime UGS NEZAVISNOST, u raspravi su iznete i sledeće primedbe i predlozi:

1. Neprihvatljivo je da se tako značajna Strategija donosi bez ikakvih prethodnih konsultacija sa reprezentativnim socijalnim partnerima, kao i ekspertima iz organizacija i institucija koje se bave ovim pitanjima ili deluju u oblasti socijalne zaštite. Predloženo je da na neodrživost ovakvog poimanja i prakse ‘’socijalnog dijaloga’’ od strane vlasti u Srbiji, a posebno u vezi sa Poglavljem 19, upozori Tim za pregovore i druge institucije nadležne za komunikaciju sa Evropskom unijom. UGS NEZAVISNOST otvoreno postavljaju pitanje: Zašto evropske institucije podržavaju mere i ‘’reforme’’ u Srbiji koje za rezultat (ili posledicu) imaju efekte suprotne evropskim standardima;

2. Stiče se utisak da je ovo još jedna u nisu ‘’formalnosti’’ koje su obaveza države u okviru procesa evrointegracija i da je predlagaču bitna forma, a ne i sadržaj Strategije, odnosno da će i ova Strategija kao i mnoge ranije, ostati mrtvo slovo na papiru. Zbog toga se insistira na izradi godišnjih akcionih planova kojima će biti precizirano sledeće od važnih činilaca: nosioci realizacije, rokovi, potrebna sredstva (logistička i finansijska) i tačno da budu navedena odgovorna lica i institucije za realizaciju Strategije;

3. Formalan, a moglo bi se reći i ciničan pristup izradi Strategije, vidljiv je već u datoj definiciji socijalne zaštite koja (citat) ‘’…osigurava blagostanje i dobrobit građana…’’. Kao da tvorcima definicije nije jasno da tamo gde se veliki broj građana nalazi u stanju socijalne potrebe, nema ni govora o ‘’blagostanju’’, već o pukom fizičkom preživljavanju. O tome govori i izuzetno, nerealno niska ‘’granica siromaštva’’ koja osim egzistencijalnog minimuma ne obezbeđuje ni najmanju mogućnost zadovoljenja potreba za obrazovanjem, kulturom i drugim potrebama svakog pojedinca;

4. UGS NEZAVISNOST posebno naglašavaju direktnu vezu između ekonomske politike, naročito politike zapošljavanja, koju vode aktuelne vlasti i pojedinih tzv ’’reformskih’’ mera i stanja u socijalnoj sferi, odnosno siromaštva ne samo nezaposlenih već i zaposlenih lica. Kao ilustracija može poslužiti: iznos minimalne zarade koji je znatno niži od minimalne potrošačke korpe; ogromna prisutnost nesigurnog (prekarnog) rada i neformalne (sive) ekonomije; stalno pooštravanje uslova za sticanje penzije i kriterijuma za obračun osnovice za penziju, kao i nezakonito umanjivanje penzija… i slično;

5. UGS NEZAVISNOST traže odgovor na pitanje – zbog čega na ovakvim sastancima zvaničnih tela, kao što je NKEU, kada se raspravlja o tako značajnim dokumentima kao što je Strategija, ne prisustvuje niko od predlagača, iako su uredno pozvani, i traži odgovornost za takvo ponašanje.

Na sastanku je, jednoglasno, dogovoreno da se o iznetim stavovima članica NKEU, obaveste sve nadležne domaće i evropske institucije i pojedinci. Iznet, usvojen je i zahtev da se, pre rasprave o Strategiji na Vladi, u njeno formulisanje ravnopravno uključe ekspertske radne grupe i pojednci, a da se njihovi predlozi i argumenti ozbiljno razmotre i uzmu u obzir pri formulisanju konačne verzije Strategije.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Objavljeno u Sindikat

* Sećanja i podsećanja / Ili preciznije rečeno: Povratak u Novo

Kada me je kolektiv tada još jakog (jedinog regionalnog elektronskog medija u Zapadnobačkom upravnom okruga, Radio Sombora), jednoglasno izabrao za glavnog poverenika sindikata UGS Nezavisnost u firmi, bio sam naravno ponosan, odmah spreman da radim, izabravši kako sve stoji po propisima našeg reprezentativnog sindikata, članove rukovodstva i sve ostalo što je trebalo da bi se u samom početku mogle krenuti sa poslovima. Profunkcionisali smo brzo, a nedugo potom, na Kongresu UGS NEZAVISNOST u Beogradu pošto bejah pozvan pa prisutan, a onda i izabran u Glavni odbor tadašnjeg Granskog sindikata medija. Evo prođe od tog mog (mojih) izbora u sada već dobrano ugašenom radiju, skoro dve decenije. Jun beše, 2000. Jesam slutio šta me sve čeka, pogotovo što se posla tiče, ali možda ne dovoljno: šta me čeka s one druge strane medalje. Koja zna da bude baš onako, crna, potamnjena, premda prednja traje kao zlato makar i nestalo.

Odmah sam zatim potražio čelnike, moje vrle kolege u Centrali u Beogradu, i u Novom Sadu, pitao za savete, da nešto ne pogrešim, da budemo što bolji, brži, savesniji. Kao i u programu. Program nestade, osta mi Sindikat. A pa, zato sada ima novog. Novog Radio Sombora. Eto mene (i nas, dakako, ali u jednoj novoj, sasvim osveženoj ekipi u kojoj se nekolicina mladih ljudi trudi da vaskrsne jednim novim radijskim putem - novim tehnologijama zahvaljujući ovom našem internetu koji je u međuvremenu preuzeo medijsku moć), pošto sam pre toga, tačnije, 2007. kada su nepismeni gasili staro dobro posle katastrofalno neuspele aukcije, rekao: "radio možege ugastiti, mene nećete. Ne možete, jer napraviću novi. Vama za inat, bezbožnici." Mislim na ove lokalne. To sam im rekao. 2007, 2008, 2009, 2010. Bez glavom sa obzirom, nestadoše "jedan-po-jedan" i oni. Svako zlo ima svoje dobro, rekoh i to. Daleko vam kuća lepa.

(Prvi sastanak Koordinacionog odbora UGS "Nezavisnost", 2015)

No tako je i bilo. U međuvremenu, do totalnog gašenja, uništenja, raskrčmavanja društvene i državne imovine, nestajanja svega vrednog, pretvaranja velike režije i studija 3 (od ukupno tri studija koliko je do tada bilo), u "laminat-redakciju", a u isti taj studio dolazili su godinama ranije mnogo moćniji radiji i njihovi predstavnici - moje kolege, iz Radio Beograda, Radio Novog Sada, da vide novo u Somboru, da ponešto novo i nauče s obzirom da je to bio sigurno najopremljeniji vrhunski, stručnjacima zahvaljujući iz Švedske - prve klase, od te 1984, nakon 13 godina od samog osnivanja starog radija od strane onda Opštine Sombor, 31. jula 1971. godine kao javnog preduzeća...

I tako, sve ostade 2015. konačno, samo u sećanjima i uspomenama, zahvaljujući onima iz prve dekade ovog veka koji su me (neki od njih) izglasali za poverenika, pa posle, ode sve "mačku pod rep", i to samo par (pardon, nekoliko) godina kasnije. Tužno i smešno. Užasno i jadno. Dok ja pevam poznati hit Gabi Novak, "Pamtim samo sretne dane".

(Savet Somborcima iz prve ruke u lokalnoj kancelariji: Glas razuma, Eržebet Tot Batori, tražio sam / tražili pomoć i dobili)

U tom međuprostoru, trudio sam se da što duže vučem agoniju. Peticiju nam je potpisalo oko 15 hiljada građana, što izlaskom na ulice Sombora, što elektronski. Podrška sa svih strana. Moj Sindikat Nezavisnost je prvi oštro reagovao, prvi dakako stao uz nas, uz mene. Danas, čini mi se: tih bezbroj sednica glavnih odbora u Beogradu, pa trči Siniša kažem sebi, ponovo u prestonicu ali "saspi u brk" ovima u Agenciji za privatizaciju, 2008, 2009. 2010... reci im sve i svašta, tako sam i činio.

Rekao sam njima i pojedinim drugim fantomima koji su se zdušno tih godina koje sam naveo, borili samo protiv dobrog, ovako: "Znate, ja se bojim ono, zubara, eventualno vađenja krvi, ali sram vas bilo što ne shvatate koliko vi treba da se bojite istine. Samo ugasite javnu i slobodnu reč, videćete kako ćete se provesti..."

(Pred slikom najvećeg formata u Evropi, "Bitka kod Sente" Ferenca Ajhenhuta (28 kvadratnih metara) zajednički snimak učesnika i gostiju u svečanoj sali somborske Županije, uspešno je 12. aprila, protekao i ovogodišnji 3. Svetski dan kulture 15. april)

Vraćam se u moj Sombor, nastavljam sa mnogim drugim delatnostima za moj Sindikat, zovem ponovo kolege, čelnike, ljude, Pilac mi u telefon kaže, "ama samo bre, dosađuj mi, zovi, zovi, gnjavi, svaki dan ako treba"... a treba... u moj "grad zelenila" u koji se stalno vraćam i ostajem, pravimo razne tribine, karavane prijateljstva, odlazimo sa Eržebet u Mohač, što više radi, radi, ponavljam u sebi i za druge ponajpre, međutim, kad i unutar samog povereništva u Somboru odjednom iznebuha, dolazi do nekih nedoumica blaže da imenujem, "neki" preCednik hoće da je uvek "glavni", sve više što bi rekle naše babe-Bačvanke, krajnjači, mi ostali u povereništvu, možda i ne shvatamo namah ozbiljnost situacije...

Ipak, dolazi do opstrukcije (tog) pojedinca, no kontamo, mi-većina-listom, svi, dakle "preostali", jači ćemo biti. Od njega. "Ovom" se znači, sad moramo na bilo koji način, supotstaviti. Bože dragi, mislim se, koji mu ja đavo... Odrastao čovek, koji mu se šaraf izvrnuo. Ipak, nekako kao da se sam povlači, ali ostavlja kancelariju u rasulu, kako "psihički", tako i fizički, jer nestaje jedini kompjuter, odlazi nam telefonska linija, ne pronalazimo ne metlu, da ga barem počistimo..

(U zajedničkoj kancelariji KOO "Nezavisnost" Sombor, Novog Radio Sombora i Udruženja Podium održana je i konferencija za medije povodom 1. Memorijalnog turnira "Ivan Frgić-Žuti", u znak sećanja na velikog rvača, najtrofejnijeg somborskog sportistu)

Uostalom, "nekakvo" dobro čišćenje je podignuto na viši nivo, kada su simbionizovani granski sindikati kulture i medija u KUM, jer mediji ostaju sve jadniji, nema ko da plati članarinu, kultura spasava (umesto nestale privrede), pa se dobro prekrstimo (kultura, umetnost, medija u divnu simboličnu skraćenicu KUM, a ne kako je "hteo" Pilac obrnuto njemu/nama novinarima da na 1. mestu bude "mediji", e pa ne može bre, MUK).

U KUM-u upoznah i divnog čoveka, Momu, kojeg izabraše na sreću, za predsednika Odbora za kulturu, ponajpre zato što poput Eržebet ali na svoj način razoružava osmehom, ali tako dobro pleše jezikom kad treba i piše saopštenja kako se neko ne bi našalio da ugasi prvu srpsku ustanovu kulture, Srpsko narodno pozorište. E da. Vala hvala i Momi što voli da dođe u Sombor. 

(Dobro uvek došli u cvetni, zeleni, gostoprimivi i grad koji kao i svaki drugi čeka plate, na solidarnost uvek spreman na čelu sa UGS NEZAVISNOST, Sombor varoš)

No šalu na stranu, jer uviđamo da ju je vrag već pred našim očima odneo, regionanalno povereništvo "pada" na Koordinacioni odbor, no, pa dobro - i to je dobro. Sami sebe hrabrimo, okupljamo se ponovo u istoj toj kancelariji - kako mi Somborci volimo reći, u zgradi "bivšeg Komiteta", na najboljoj lokaciji u centru grada na Vencu vojvode Stepe Stepanovića pa i naziv nam adrese zvuči nekako, pride simbolično.

Posle odlaska Morbera u penziju, biramo Zamba za predsednika KOO, koji je postaje umesto "onog", član lokalnog SEC-a, ja ostajem zamenik... opet se ređaju sve češći sastanci, tribine, okrugli stolovi, kao novinar po struci znao sam da moramo da budemo što VIDLJIVJJI. Dolaze ponovo drage cenjene kolege.... posle odlaska Čanka u penziju, koji me je hrabrio dok se stari radio potpaljivao i gasio, eto meni opet dobre Eržebet, mog stalnog "vetra u leđa", i po kiši i po suncu, terala me samo napred, napred, "ajde možeš ti to Siniša, svi te znaju"... pogotovo u mesecima kad sam zapao u duboku depresiju. Eržika svuda negde pored mene i kad nisam znao gde je. Pogotovo gde sam ja.

(Dragan Milanović - Pilac, predsednik GS KUM NEZAVISNOST, "samo meljite, zovite, dosađujte, tu smo za vas")

Ne želeći da "preskačem" vreme jer to je nemoguće, vraćam se u skoriju prošlost i, šta uradismo... organizovasmo već - kao domaćini u Somboru, po 3. put Svetski dan kulture, 15. aprila svuda u svetu što se beleži kao centralni dan u kulturu svake godine, a mi onako "iz tog Sombora" prvi iz Srbije, uspede i akcija ujedno "Darujem ti knjigu", skupismo prve godine (2017) oko 4.000 knjiga... pa onda..

Onda baš bejah ponosan što nam je krajem prošlog novembra uspeo dvodnevni Seminar o socijalnom dijalogu u našoj Županiji, odnosno Domu učenika srednjih škola. Godinu ranije, Dugi i Rada su kao čelnici najmlađeg našeg granskog, Sindikata sporta, čak dva puta bili u Somboru, te legende sporta rekoh, eto nama novog podsticaja i samopouzdanja.

(Uz logističku podršku gradske samouprave Sombora, Antonija Nađ Kosanović, većnica za sport, omladinu i decu i Branislav Svorcan, pomoćnik gradonačelnice za kulturu i informisanje, a ispred zastavne NEZAVISNOSTI u skupštinskoj sali grada, novu knjigu na 3. Svetskom danu kulture, ovog 12. aprila najavila je umetnica Sofija Vukičević)

Da, slušajuću predsednika Zorana za kojeg smo se mnogi u Somboru obradovali (i koji smo bili studneti njegovog i našeg FPN u Beogradu), da će postati čelnik UGS-a, na već pomenutom Seminaru - njegovo predavanje prisutnima, upijali smo/su njegove reči baš one, koje će nam dati dalje samopouzdanje, elan no i brigu kako da sami sebe sačuvamo a veće plate (kad ih trajno ponovo-neki i prvi put u svojim kasnim tridesetim, steknemo/steknu).

Te tako predsednik, pa Marija, dadoše svojim pričama jaku volju novim članovima... pa moja "desna ruka" u Novom Radio Somboru, Dejan, šef tehnike, onako ushićeno reče, "uf, baš je dobar taj sindikat, svašta sam novo lepo, dobro naučio, korisno ovo predavanje, hoću novo...". 

(Predsednik UGS NEZAVISNOST prof. dr Zoran Stojiljković, nakon svog završnog predavanja na dvodnevnom Seminaru o socijalnom dijalogu dao je više izjava medijima u Domu učenika srednjih škola, 29. novembar 2019)

Isto je rekao i Srđan, sve pisao i beležio - pravi kooperant kao novinar-saradnjik (Dejan 39, Srđan 38, a zajedno imaju 5 godina i 11 meseci upisanog staža, plate trenutno nemaju a rade mi/nam, svaki dan), pa bračni sportski-karate par Lakićevići, Milica naša dobra vredna, učlaniše se svi u Sindikat. GS KUM... Ja srećan. Zbog njih. Još samo da im je plate i obnovljavanja radnog staža... 

Zbog nove dakle, povećane solidarnosti o kojoj je Pilac toliko godinama "mleo" i melje dalje da je to "strašno". Strašno dobro za zapamtiti, primeniti a utuviti malobrojnima - na sreću, da se bez nje ne može. Nikako. Bez solidarnosti.

(Na istom zadataku - učesnici, mediji, domaćini)

I eto tako zemaljski sindikalni nam dani teku. Bez Nezavisnosti ne možemo, bez Čedankine smirenosti pogotovo u odlučujućim iliti presudnim trenucima još manje možemo. Pišući iz duše, reći ću, ušla nam je sindikalno nezavisna u vene krv, a pišću iz "samo" racija, da kažem, obezbeđenje boljeg života, plate gore, plate nove, plate pogotovo prve, za svakog onog ko je pre svega zaradi, a takvih je u Somboru, u bilo kojem gradu naše Srbije, mnogo, jedan nam ostaje od osnovnih ciljeva, naravno.

Da bismo mogli da ostvarimo i preostala dva druga osnovna ljudska prava koja nam svima, garantuje i najviši državni akt, Ustav, osim prava na rad, pravo na zaradu i godišnji odmor. Jer, i leto ide, valja se odmoriti.

~ . ~

Hvala svima bez kurtoazije što ste nas podržali, nama ostaje moranje da budemo još bolji, u ime vašeg i našeg i "svačijeg"-baš ne, sindikalnog Novog Radio Sombora i njegovog izdavača, Udruženja Podium, koja bivaju i "fizički" u našem svetom trojstvu u istoj prostoriji koju toliko volimo a čiji je koren KOO Nezavisnost u tom našem i vašem dakle Somboru, odnosno Komitetu, kako god da "se zove", radujući se je li, najavama da ponovo možemo u Somboru da prerastemo u Regionalno povereništvo, hvala i našoj Mariji i Jeleni, tim dobrim marljivim sekretaricama pre svega drugaricama,

Vaš Siniša, sa ekipom

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 6

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…