Prikazivanje članaka po tagu Svetski dan

* U Društvu za borbu protiv sećerne bolesti grada Sombora obeležen je Svetski dan za borbu protiv dijabetesa

Pogledajte još nekoliko fotografija (u slajdu ispod teksta) sa obeležavanja ovog datuma - jednog od istaknutih u svetskom kalendaru zdravstva, koje su članice u članovi ovog Društva u Somboru prikladno priredili u svojim prostorijama na Novoj Selenči dan uoči, u petak, 13. novembra.

~ . ~

Svеtsкi dаn diјаbеtеsа sе širоm svеtа оbеlеžаvа 14. nоvеmbrа, nа dаn каdа је rоđеn Frеdеriк Bаnting, nаučniк којi је sа Čаrlsоm Bеstоm  1922. gоdinе оtкriо insulin i timе spаsiо živоtе miliоnimа ljudi.

Оvе gоdinе, Svеtsкi dаn diјаbеtеsа је pоsvеćеn mеdicinsкim sеstrаmа i njihоvој znаčајnој ulоzi u pružаnju pоdršке оbоlеlima оd diјаbеtеsа.

Кljučnе pоruке Svеtsкоg dаnа diјаbеtеsа 2020. gоdinе

Tri оblаsti u fокusu Svеtsкоg dаnа diјаbеtеsа 2020. gоdinе su:

  1. Glоbаlni nеdоstаtак struкоvnih mеdicinsкih sеstаrа,
  2. Коntinuirаnа еduкаciја mеdicinsкih sеstаrа, i
  3. Dоprinоs mеdicinsкih sеstаrа кvаlitеtu diјаbеtоlоšке zdrаvstvеnе zаštitе.

 1. Glоbаlni nеdоstаtак mеdicinsкih sеstаrа

 Prеmа pоdаcimа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје (SZО):

  • Mеdicinsке sеstrе činе 59% glоbаlnе zdrаvstvеnе rаdnе snаgе. Sеstrinsка rаdnа snаgа u svеtu iznоsi 27,9 miliоnа, оd којih 19,3 miliоnа činе struкоvnе mеdicinsке sеstrе.
  • Glоbаlni nеdоstаtак mеdicinsкih sеstаrа 2018. gоdinе iznоsiо је 5,9 miliоnа, оd којih је 89% u zеmljаmа nisкоg i srеdnjеg prihоdа.
  • Dа bi sе dо 2030. gоdinе prеvаzišао оvај аlаrmаntni nеdоstаtак mеdicinsкih sеstаrа u svеtu, brој оbučеnih i zаpоslеnih mеdicinsкih sеstаrа trеbа dа rаstе 8% gоdišnjе.
  • Približnо 90% sеstrinsке rаdnе snаgе su žеnе.
  • SZО prоcеnjuје dа uкupnа invеsticiја pоtrеbnа zа pоstizаnjе ciljеvа rаzvоја sоciјаlе zаštitе dо 2030. gоdinе iznоsi 3,9 miliјаrdi аmеričкih dоlаrа – pritоm bi trеbаlо dа budе оprеdеljеnо 40% srеdstаvа zа zаrаdе zdrаvstvеnih rаdniка.
  • Ulаgаnjе u zdrаvstvеnu rаdnu snаgu utičе i nа drugе ciljеvе оdrživоg rаzvоја: nа isкоrеnjivаnjе sirоmаštvа, оbеzbеđivаnjе inкluzivnоg i rаvnоprаvnоg оbrаzоvаnjа, pоstizаnjе rоdnе rаvnоprаvnоsti кrоz zаpоšljаvаnjе i оsnаživаnjе žеnа, prоmоvisаnjе dоstојаnstvеnоg rаdа i оdrživоg екоnоmsкоg rаstа.

 2. Коntinuirаnа еduкаciја mеdicinsкih sеstаrа 

  • Mеdicinsке sеstrе оbаvljајu znаčајаn pоsао u pružаnju pоdršке ljudimа sа širокim spекtrоm zdrаvstvеnih prоblеmа, uкljučuјući i оsоbе које su u riziкu dа dоbiјu diјаbеtеs ili su оbоlеlе оd diјаbеsа. Оbоlеli оd diјаbеtеsа sе tокоm svоg živоtа suоčаvајu sа brојnim izаzоvimа. Iz tоg rаzlоgа коntinuirаnа еduкаciја mеdicinsкih sеstаrа је оd izuzеtnоg znаčаја.
  • Intеrnаciоnаlnа diјаbеtеs fеdеrаciја (IDF) žеli dа оbеzbеdi mеdicinsкim sеstrаmа mоgućnоst dа unаprеdе svоје znаnjе о diјаbеtеsu. Tim pоvоdоm, оd окtоbrа је nа vеb strаnici IDF-а dоstupаn on-line кurs, којi mеdicinsкim sеstrаmа оmоgućаvа prоcеnu i unаprеđеnjе znаnjа о diјаbеtеsu. 

3. Dоprinоs mеdicinsкih sеstаrа кvаlitеtu diјаbеtоlоšке zdrаvstvеnе zаštitе 

Sа rаstоm brоја оbоlеlih оd diјаbеtеsа u svеtu, ulоgа mеdicinsкih sеstаrа i drugоg zdrаvstvеnоg оsоbljа pоstаје svе vаžniја u uprаvljаnju diјаbеtеsоm.

Mеdicinsке sеstrе igrајu кljučnu ulоgu u:

  • prоmоciјi zdrаvоg stilа živоtа 
  • bоrbi prоtiv fакtоrа riziка zа nаstаnак tipа 2 diјаbеtеsа 
  • rаnоm оtкrivаnju diјаbеtеsа i zаpоčinjаnju prаvоvrеmеnоg lеčеnjа
  • sprеčаvаnju pојаvе коmpliкаciја putеm оbuке pаciјеnаtа zа sаmокоntrоlu diјаbеtеsа i psihоlоšке pоdršке оbоlеlim оsоbаmа.

Јоš uvек pоstојi znаčајnа pоtrеbа zа vеćim finаnsirаnjеm оbrаzоvаnjа mеdicinsкih sеstаrа širоm svеtа, како bi sеstrе stекlе vеštinе zа pоdršкu оsоbаmа sа diјаbеtеsоm i оnimа којi su u riziкu dа оbоlе оd tipа 2 diјаbеtеsа.

Vlаdе zеmаljа i pružаоci zdrаvstvеnih uslugа mоrајu dа prеpоznајu znаčај ulаgаnjа u оbrаzоvаnjе i оbuкu mеdicinsкih sеstаrа. Sаmо uz оdgоvаrајuću stručnоst, mеdicinsке sеstrе mоgu nа prаvi nаčin dа pružе pоmоć оsоbаmа sа diјаbеtеsоm.

Diјаbеtеs u svеtu 

  • 463 miliоnа оdrаslih ili svака 11. оsоbа u svеtu imа diјаbеtеs. Оčекuје sе dа ćе dо 2030. gоdinе brој оbоlеlih pоrаsti nа 578 miliоnа.
  • Коd svаке drugе оdrаslе оsоbе sа diјаbеtеsоm bоlеst niје diјаgnоstiкоvаnа. Vеćinа оbоlеlih imа tip 2 diјаbеtеsа.
  • Višе оd 3/4 оsоbа sа diјаbеtеsоm živi u zеmljаmа sа nisкim i srеdnjim prihоdоm.
  • Svако šеstо živоrоđеnо dеtе је bilо izlоžеnо pоvišеnоm nivоu šеćеrа u кrvi tокоm trudnоćе.
  • U urbаnim srеdinаmа živi 2/3 оbоlеlih оd diјаbеtеsа, pri tоmе 3/4 čini rаdnо акtivnо stаnоvništvо.
  • Svака pеtа оsоbа sа diјаbеtеsоm imа višе оd 65 gоdinа.
  • Diјаbеtеs је 2019. gоdinе biо uzrок 4,2 miliоnа smrtnih ishоdа.
  • Diјаbеtеs је u 2019. gоdini biо оdgоvоrаn zа nајmаnjе 10% trоšкоvа u zdrаvstvu (760 miliјаrdi аmеričкih dоlаrа).

 Diјаbеtеs u Srbiјi

  • Diјаbеtеs је pеti vоdеći uzrок umirаnjа i pеti vоdеći uzrок оptеrеćеnjа bоlеstimа.
  • Prоcеnjuје sе dа око 8,1% оdrаslоg stаnоvništvа (465.000) Srbiје znа dа imа  diјаbеtеs.
  • Коd približnо 38% оbоlеlih (245.000) diјаbеtеs niје diјаgnоstiкоvаn, tако dа uкupаn brој оbоlеlih (оtкrivеnih i nе оtкrivеnih slučајеvа) iznоsi око 710.000.
  • Pоlоvinu оbоlеlih čini rаdnо spоsоbnо stаnоvništvо.
  • Diјаbеtеs sе čеstо оtкrivа slučајnо, каdа је bоlеst uznаprеdоvаlа i коmpliкаciје nаstupilе. Prеmа pоdаcimа Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”, gоtоvо 1/3 pаciјеnаtа vеć imа јеdnu ili višе каsnih коmpliкаciја u trеnutкu pоstаvljаnjа diјаgnоzе diјаbеtеsа.

U nаšој zеmlji оd оvе bоlеsti gоdišnjе umrе око 3.000 оsоbа. U 2019. gоdini Srbiја је nа оsnоvu stаndаrdizоvаnе stоpе mоrtаlitеtа оd 14,8 nа 100.000 stаnоvniка pripаdаlа grupi еvrоpsкih zеmаljа sа visокim stоpаmа umirаnjа оd оvе bоlеsti.

Izvor: Institu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

* Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Međunarodno udruženje za borbu protiv raka počelo je 2019. godine trogodišnju kampanju pod sloganom „Ja sam, ja hoću” kojom se podseća da pojedinac i zajednica mogu da doprinesu smanjenju globalnog opterećenja malignim bolestima

Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 18,1 miliona ljudi i registrovano je 9,6 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2018. godini. Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.

Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji, ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem. Primer su zemlje ubrzanog ekonomskog razvoja gde su u prošlosti najučestaliji bili maligni tumori koji su posledica infekcije. Sada se u ovim zemljama češće javljaju oni tipovi malignih bolesti koji se dovode u vezu sa stilom života i koji su učestaliji u industrijski razvijenim zemljama. Uprkos toj činjenici  i dalje  hronične infekcije učestvuju u nastanku malignih tumora sa 15-20%, odnosno 16%. Procenat je manji od 5% u razvijenim zemljama i prelazi 50% u subsaharskoj Africi (npr. infekcija HPV-om i visoka stopa obolevanja od raka grlića materice). Preventivni programi u razvijenim zemljama doveli do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih lokalizacija raka, kao što su rak pluća (primer, kod muškaraca u Severnoj Evropi i Severnoj Americi) i rak grlića materice, ali novi podaci pokazuju da se i dalje većina zemalja još suočava sa povećanjem apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti koji se kasno dijagnostikuju i zahtevaju dugotrajno lečenje i negu.

Globalno opterećenje rakom u svetu

Prema procenama u 2018. godini gotovo polovina novih slučajeva malignih bolesti i više od polovine smrtnih slučajeva od raka u svetu se registrovalo u Aziji, delom je to posledica i činjenice da na ovom kontinentu živi skoro 60% svetske populacije. U Evropi, koja čini samo 9,0% svetske populacije, registrovano je 23,4% novih slučajeva raka i 20,3% smrtnih slučajeva od malignih bolesti. Za razliku od Evrope u Americi, koja čini 13,3% svetske populacije, registrovano je 21,0% novoobolelih i 14,4% umrlih od raka. Za razliku od drugih kontinenata veći procenat smrtnih slučajeva od raka u odnosu na procenat novootkrivenih slučajeva je registrovan u Aziji (57,3%; 48,4%) i Africi (7,3%; 5,8%,) što se može se dovesti u vezu sa većim učešćem određenim lokalizacijama raka koje imaju lošiju prognozu, slabo preživljavanje i u mnogim zemljama u Aziji i Africi postoji ograničeni pristup zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju.

Vodeće lokalizacije raka u svetu

Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Ove tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu.

Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,5 % svih novih slučajeva raka i 22% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Potom slede karcinom prostate (13,5%) i kolorektalni karcinom (10,9%). Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,2% svih novootkrivenih slučajeva raka ) i vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15%), a slede ga rak pluća (13,8%) i rak debelog creva (9,5%).

Opterećenje rakom u Srbiji

U Srbiji je tokom 2016. godine od svih malignih tumora obolelo 40. 241 osoba ( 21.126 muškaraca i 19.115 žena). Iste godine od raka je umrlo 21.526 osoba oba pola, 12.253 muškaraca i 9.273 žene. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, kolonu i rektumu, plućima i grliću materice.

Maligni tumori pluća i bronha vodeća su vodeća lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok obolevanja i  umiranja među ženama sa dijagnozom raka. Tokom 2016. godine u Srbiji od raka bronha i pluća obolelo je 6.546 osoba (4.519 muškaraca i 2.027 žena) i umrlo je 5.335 osoba oba pola (3.848 muškaraca i 1.507 žena).

Rak dojke najčešći je maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena. U Srbiji je 2016. godine od malignih tumora dojke obolelo je 4.395 i umrlo 1.713 žena.

Maligni tumori debelog creva i rektuma u našoj zemlji druga su po učestalosti lokalizacija raka u obolevanju i umiranju kod muškaraca, odnosno treći po učestalosti u obolevanju i u umiranju od malignih tumora kod žena. Od malignih tumora debelog creva i rektuma obolele su 4.373osobe (2.733 muškarca i 1.640 žena) i umrlo je 2.587 osoba oba pola (1.600 muškaraca i 987 žena).

Rak grlića materice je tokom 2016. godine bio četvrti po učestalosti maligni tumor u obolevanju i šesti po učestalosti u umiranju među našim ženama. Dijagnoza raka grlića materice je postavljena iste godine kod 1.239 žena, dok je 453 žene umrlo od ove vrste malignog tumora.

Treći po učestalosti maligni proces među našim muškarcima lokalizovan je na prostati. Tokom 2016. godine od raka prostate novoobolelo je 2.214 muškaraca i umro je 981 muškarac.

Srbija se prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka svrstava među 40 zemalja Evrope u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja (nalazi se na 12. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na drugom mestu odmah posle Mađarske). Procenjene stope obolevanja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena.

Muškarci u Srbiji su u srednjem riziku obolevanja od svih malignih tumora, u odnosu na muškarce u zemljama Istočne i Zapadne Evrope, kao i u odnosu na muškarce u Sloveniji i Hrvatskoj. Za razliku od muškaraca, žene u Srbiji su u višem riziku obolevanja od svih malignih tumora, odmah posle žena u Zapadnoj i Severnoj Evropi. Takođe, procenjena stopa obolevanja kod žena u Srbiji, je viša u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana. Razlog ovome mogu biti više stope obolevanja od raka grlića materice i malignih tumora bronha i pluća u odnosu na prosečne procenjene stope obolevanja od ovih oblika raka u Evropi.

Za razliku procenjenih stopa obolevanja, Srbija je, odmah posle Mađarske zemlja u kojoj su registrovane stope umiranja od svih malignih tumora kod oba pola među najvišim u Evropi. Procenjene stope umiranja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena. Žene u Srbiji su odmah posle žena u Mađarskoj u visokom riziku umiranja od svih malignih tumora, osim kože. Razlog ovome je činjenica da su stope umiranja od raka grlića materice i raka dojke kod žena u Srbiji među najvišima u odnosu na prosečne procenjene stope umiranja od ovih oblika raka u drugim zemljama Evrope.

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće je uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak 40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.

Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.

U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje planira promotivno edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znaka malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. Takođe je veoma važno boriti se protivi mitova, dezinformacija i zabluda u vezi sa malignim bolestima, jer odlaganje i/ili izbegavanje ranog otkrivanja, adekvatnog lečenja i nege, dovodi do lošijeg ishoda po zdravlje. Neophodno je osnažiti čitavu zajednicu, kako bi se kreiralo javno mnjenje protiv diskriminacije ljudi obolelih od malignih bolesti, kako na radnom mestu, tako i u zdravstvenom sistemu, kao i u čitavom društvu.

Izvor: Zavod za javno zdravlje Sombor

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

„PRAVILNA ISHRANA –  DOSTUPNA I PRISTUPAČNA SVIMA. ZA SVET BEZ GLADI”

* Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Ove godine, Svetski dan hrane, 16. oktobar, obeležava se pod sloganom: „Pravilna ishrana – dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu

Tokom proteklih decenija došlo je do dramatičnog zaokreta u načinu ishrane kao rezultat urbanizacije, globalizacije svetskog tržišta hrane, ali i demografskih i ekonomskih promena. Tradicionalni način ishrane koji je podrazumevao upotrebu hrane koja sezonski uspeva u određenom podneblju, zamenio je način ishrane koji se karakteriše unosom hrane visoke energetske a male nutritivne vrednosti. Dominatni u ishrani savremenog čoveka su šećeri, masnoće, industrijski proizvedena hrana, meso i proizvodi od mesa, polugotovi i gotovi obroci.

Sve češće najmanje jedan obrok tokom dana jedemo van kuće, a hranu pripremamo uglavnom samo tokom vikenda. Potrošači se u gradskim sredinama u izboru vrsta hrane uglavnom oslanjaju na supermarkete, kioske tzv. brze hrane ili naručuju hranu "za poneti". Stoga ne čudi što prekomerna uhranjenost i gojaznost uzimaju svoj danak - pandemija gojaznosti u brojkama znači da je više od 670 miliona odraslih i iznad 120 miliona dece uzrasta od 5 do 19 godina danas u svetu gojazno. Istovremeno, posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste pa novi podaci ukazuju da je čak više od 820 miliona ljudi u svetu gladno. Prema najnovijem izveštaju FAO, danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti, a od toga 60% čine žene.

Ključne činjenice:

  • Dok je više od 800 miliona ljudi u svetu gladno, iznad 670 miliona odraslih i 120 miliona dece uzrasta 5-19 godina je gojazno, dok je više od 40 miliona dece prekomerno uhranjeno.
  • Više od 150 miliona dece mlađe od pet godina je pothranjeno, a iznad 50 miliona smatra se neuhranjenim.
  • Nepravilna ishrana zajedno sa sedentarnim načinom života nalazi se ispred pušenja kao faktor rizika broj jedan za oboljevanje, umiranje i smanjenu radnu sposobnost širom sveta.
  • Većina svetske populacije živi u zemljama u kojima prekomerna uhranjenost i gojaznost ubija više ljudi nego glad - 3,4 miliona ljudi umre svake godine zbog prevelike težine i gojaznosti.
  • Najvećem delu populacije nedostaju potrebni mikronutrijenti neophodni za zdrav i aktivan život.
  • Od oko 6000 vrsta biljaka gajenih tokom ljudske istorije danas samo šest biljnih vrsta obezbeđuje više od 50% dnevnog energetskog unosa! Neophodno je da jedemo raznovrsno.
  • Klimatske promene prete da smanje ne samo kvantitet, već i kvalitet prinosa. Porast temperature utiče i na snabdevanje vodom, menjajući vezu između biljaka i patogena i menjajući veličinu riba.
  • Trećina hrane koja se proizvede širom sveta se izgubi ili uzaludno potroši. Troškovi bačene hrane su oko 2,6 triliona dolara godišnje, uključujući 700 milijardi evra troškova za životnu sredinu i 900 milijardi dolara socijalnih troškova
  • Svetski dan hrane predstavlja priliku da se ukaže ne samo na značaj pravilne ishrane, već i da se intenziviraju aktivnosti na postizanju cilja održivog razvoja – smanjenje gladi u svetu.

     

    Zašto je pravilna ishrana važna?

    Hraniti se pravilno znači obezbediti telu sve potrebne hranljive i zaštitne materije za optimalan rad svih ćelija i tkiva, kao i dobru zaštitu od infekcija. Koliko je pravilna ishrana važna, govore podaci o brojnim bolestima koje su posledica nepravilne ishrane. Gojaznost, povišen krvni pritisak, povišene vrednosti masnoća u krvi, šećerna bolest samo su neki od velikog broja poremećaja zdravlja u čijoj osnovi je nepravilna ishrana, a broj nažalost poslednjih decenija u stalnom je porastu.

    Savet za pravilnu ishranu bi podrazumevao sledeće: redovni obroci, pravilan izbor vrste namirnica i način njihove pripreme. Umesto belog hleba i peciva, prednost treba dati hlebu od integralnog zrna žitarica (osim optimalne hranljive vrednosti sadrži i dijetna vlakna važna za regulisanje stolice). Poželjno je isključiti grickalice kao što su štapići, grisine, ribice, krekeri, koje sadrže i veću količinu soli, ali i lisnata testa i peciva - zbog sadržaja zasićenih masnoća. Žitarice mogu da se koriste kao dodatak supama ili čorbama umesto testenine ili kao prilog uz meso/ribu i povrće. One sadrže složene šećere koji obezbeđuju dovoljnu sitost sa jedne strane, a takođe sadrže i dovoljno vlaknastih materija koje obezbeđuju bolje pražnjenje creva.

    Kada su u pitanju mleko i mlečni proizvodi korisno je u svakodnevnoj ishrani izbegavati buter, kajmak, pavlaku, krem sir, sirne namaze, margarin i slično. Preporuka je i da se koristi sezonsko voće i povrće, što raznovrsnije - to bolje. Kada su u pitanju meso, riba i proizvodi, treba izbegavati iznutrice i suhomesnate proizvode, a prednost dati ribi, kao i belom pilećem ili ćurećem mesu. Važno je da se ukloni kožica sa živinskog mesa, odnosno vidljiva masnoća (beli delovi) sa ostalih vrsta mesa. Dovoljan unos tečnosti je takođe važan, pre svega vode i biljnih čajeva, 2-2,5 litra dnevno. Način ishrane zavisi od uzrasta, pola, zdravstvenog stanja, vrste posla kojim se osoba bavi, fizičke aktivnosti u toku dana, te se i ovi opšti principi prilagođavaju individualnim potrebama.

    Kao i svake godine, u više od 150 zemalja širom sveta organizuje se veliki broj događaja - od maratona preko izložbi, predstava, takmičenja, u cilju skretanja pažnje šire javnosti na značaj pravilne ishrane, smanjenje broja gladnih, ali i smanjenje bolesti koje su posledica nepravilne ishrane, pre svega prekomerne uhranjenosti i gojaznosti.

    Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom okružnih instituta/zavoda za javno zdravlje svake godine priprema obeležavanje Svetskog dana hrane, 16. oktobra, kao značajnog datuma u Kalendaru javnog zdravlja i kampanju Oktobar - mesec pravilne ishrane. Ove godine je povodom Svetskog dana hrane raspisan konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola na temu „Pravilna ishrana – dostupna i prostupačna svima. Za svet bez gladi”, a biće organizovana i predavanja, tribine, izložbe na temu unapređenja ishrane.

    Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Zdravstvo

* Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima - 30. jul, ustanovljen je novembra 2013. u okviru rezolucije "Poboljšanje koordinacije napora protiv trgovine ljudima", usvojene na 68. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a u kontekstu podizanja svesti o situaciji u kojoj se nalaze žrtve trgovine ljudima i u cilju promocije njihovih prava (A/C.3/68/L.17/Rev.1.)

Razmere problema trgovine ljudima i njegov uticaj na život i zdravlje ljudi dovele su do aktivnog uključivanja lokalne zajednice u nastojanje da bude sprečena i olakšana ljudska patnja a samo zajedničkom i sveobuhvatnom, kontinuiniranom aktivnošću svih institucija i društveno odgovornih organizacija može da se stane na put tom ozbiljnom problemu.

Lokalni koordinacioni tim Grada Sombora 30. juli obeležio je i ove godine nizom promotivno edukativnih aktivnosti na četiri različite lokacije: granični prelaz Bezdan, granični prelaz Bački Breg, Tranzitno prihvatni centar "Šikara" Sombor i Gradsko kupalište "Štrand". Osim distribucije promotivnog materijala namenjenog svim licima koja su prošla preko graničnih prelaza, organizovana je edukacija odraslih stanovnika Tranzitno prihvatnog centra, na temu prevencije trgovine ljudima, kao i edukacija najmlađih na Štrandu, kroz radionice prilagođene njihovom uzrastu. Edukacije su realizovali vršnjački edukatori Crvenog krsta Sombor.

Mlade volontere, tokom aktivnosti na graničnim prelazima, posetili su i predstavnici lokalne samouprave i Lokalnog koordinacionog tima Grada Sombora Nevena Rosić, načelnica Odeljenja za društvene delatnosti, Marija Jerković, član radne grupe za izradu Plana prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava 2019-2022, kao i Biljana Klipa, koordinator LKT.

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

„Primarna zdravstvena zaštita – osnov univerzalne pokrivenosti zdravstvenom zaštitom”

~ - ~

Jedno od osnovnih ljudskih prava je pravo na zdravlje. Ljudi treba da imaju dovoljno informacija o zdravlju i o potrebnim uslugama da bi na odgovarajući način vodili računa o svom zdravlju i zdravlju svojih porodica.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Svetske zdravstvene organizacije – Kancelarije za Srbiju, svake godine obeležava 7. april, Svetski dan zdravlja, kao jedan od značajnih datuma iz Kalendara javnog zdravlja.

Ovogodišnji slogan Svetskog dana zdravlja je: „Primarna zdravstvena zaštita – osnov univerzalne pokrivenosti zdravstvenom zaštitom”.

Svetski dan zdravlja je i ove godine prilika da podsetimo stanovništvo na značaj zdravih stilova života i prevenciju faktora rizika za nastanak najčešćih poremećaja zdravlja. 

Zdravstvena zaštita predstavlja kombinaciju lične i kolektivne odgovornosti za zdravlje. Institucionalizovana zdravstvena zaštita je organizovana i sveobuhvatna delatnost društva sa ciljem da se ostvari najviši mogući nivo očuvanja zdravlja. U tom smislu ona obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju. Vanbolnička (primarna) zdravstvena zaštita je izuzetno značajan deo zdravstvenog sistema, od čije razvijenosti, efikasnosti i kvaliteta rada zavisi izvršenje ostalih delova zdravstvenog sistema (stacionarne zaštite).

Kvalitetna i pristupačna primarna zdravstvena zaštita je temelj univerzalne pokrivenosti zdravstvenom zaštitom. Kroz primarnu zravstvenu zaštitu najčešće se realizuje prvi kontakt sa profesionalnom zdravstvenom zaštitom i uspostavlja se kontinuitet zdravstvene zaštite. Primarna zdravstvena zaštita pokriva većinu zdravstvenih potreba tokom života, uključujući usluge kao što su: skrining, vakcinaciju, informacije o tome kako sprečiti nastanak bolesti, planiranje porodice, lečenje, koordinaciju sa drugim nivoima zdravstvene zaštite  i rehabilitaciju. U većini slučajeva korisnici na ovom nivou uspevaju da zadovolje svoje zdravstvene potrebe, a ukoliko to nije slučaj, vanbolnička zdravstvena zaštita ima ulogu posrednika za upućivanje na druge, specijalizovane nivoe zaštite. Osnovna karakteristika ovog nivoa zdravstvene zaštite jeste pružanje usluga građanima na teritoriji na kojoj žive i rade.

Zdravstveni sistem sa razvijenom primarnom zdravstvenom zaštitom pruža bolje zdravstvene ishode, isplativ je i poboljšava kvalitet nege. Univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom omogućava da pojedinci i zajednice dobiju zdravstvene usluge koje su im potrebne bez finansijskih troškova. Ovo ne znači besplatnu pokrivenost za sve moguće zdravstvene intervencije, već podrazumeva minimalni paket zdravstve-nih usluga. Ovo se ne odnosi samo na lečenje pojedinaca, već takođe uključuje i usluge za celokupnu populaciju, kao što su kampanje javnog zdravlja.

Zdravstveni radnici imaju ključnu ulogu u edukaciji pacijenata o tome kako da se brinu o svom zdravlju, koordiniraju potrebe svojih pacijenata i zagovaraju kod rukovodilaca zdravstvenih ustanova i kreatora politike unapređenje usluga u skladu sa potrebama pacijenata. Zdravstveni radnici u primarnoj zdravstvenoj zaštiti poznaju kulturu, običaje i način života u zajednici u kojoj rade, što ih čini nezamenljivim u hitnim i vanrednim situacijama.

Za postizanje „Zdravlja za sve” potrebni su nam:

- pojedinci i zajednice koji imaju pristup visokokvalitetnim zdravstvenim uslugama kako bi se brinuli o svom zdravlju i zdravlju svojih porodica;

- kvalifikovani zdravstveni radnici koji pružaju kvalitetnu uslugu;

- kreatori politike koji su posvećeni ulaganju u primarnu zdravstvenu zaštitu.

Povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja planirana je organizacija i održavanje velikog broja zdravstveno-promotivnih aktivnosti u lokalnoj zajednici kao što su: predavanja, tribine, okrugli stolovi, javne manifestacije, koncerti, sportski događaji, bazari zdravlja.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

* Svetski AIDS dan okuplja ljude širom sveta sa ciljem podizanja pozornosti u vezi sa HIV pandemijom i demonstrira međunarodnu solidarnost. Ovaj dan, koji se 30. put obeležava u svetu, predstavlja jedinstvenu priliku da predstavnici vlada, državnih institucija i javnozdravstvenih ustanova u saradnji sa ostalim partnerima informišu javnost o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji i da podstaknu celokupnu društvenu zajednicu da svima obezbedi nediskriminatoran i neosuđujući pristup adekvatnim uslugama iz domena prevencije HIV infekcije, kao i pristup lečenju, zaštiti i podršci za osobe inficirane HIV-om

Svetski AIDS dan, 1. decembar, prilika je da se iskoristi snaga socijalne promene, pri čemu se u prvi plan stavljaju pojedinci sa ciljem prevazilaženja prepoznatih manjkavosti u odgovoru na HIV/AIDS, posebno u oblasti prevencije među osobama sa rizičnim ponašanjem koje su pod povećanim rizikom.

Ovogodišnja kampanja u Republici Srbiji se realizuje pod sloganom „SAZNAJ SVOJ STATUS”. Aktivnosti koje prate obeležavanje 1. decembra dobar su primer jedinstvenosti i sveobuhvatnosti nacionalnog odgovora na epidemiju uzrokovanu HIV-om, pri čemu svaka institucija, ustanova, organizacija i/ili udruženje preuzima vodeću ulogu u okviru svojih kompetencija, međusobno se dopunjujući. Uz podršku Ministarstva zdravlja, instituti i zavodi za javno zdravlje, u saradnji sa civilnim sektorom, Unijom organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om, Svetskom zdravstvenom organizacijom, domovima zdravlja, školama, Crvenim krstom Srbije, medijima i drugim partnerima, organizuju tradicionalne konferencije za medije, tribine i brojne druge aktivnosti na javnim mestima, brojne interaktivne edukacije u školama i na fakultetima, zatim intenzivirano pružanje usluge dobrovoljnog, besplatnog, poverljivog i besplatnog savetovanja i testiranja u institucionalnim savetovalištima za HIV i druge polno prenosive infekcije, kao i na terenu, sa fokusom na osobe koje su pod povećanim rizikom od infekcije HIV-om.

Nacionalna kampanja koja ima za cilj promociju značaja testiranja na HIV i povećanja broja osoba sa nekim rizikom dijagnostikovanih u ranom stadijumu HIV infekcije kao ključne preventivne aktivnosti uz podizanje znanja građanstva u cilju smanjenja još uvek prisutne neosnovane stigma i diskriminacije prema osobama inficiranih HIV-om, počela je 23. novembra a trajaće do kraja decembra, pri čemu će se brojne aktivnosti realizovati u 32 grada na teritoriji Republike Srbije.

Institut za javno zdravlje Srbije poziva sve osobe koje su imale neko rizično ponašanje u bližoj ili daljoj prošlosti da se 1. decembra posavetuju i besplatno i anonimno testiraju na HIV u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu (Bulevar Despota Stefana 54a, od 8 do 13 časova 1. decembra) i u Zavodu za zaštitu zdravlja studenata u Beogradu (Braće Nedića 28, od 8 do 19 časova u periodu 26.11–7.12.2018). Tokom kampanje biće organizovane i brojne akcije besplatnog savetovanja i testiranja van savetovališta za HIV/AIDS u saradnji instituta/zavoda za javno zdravlje i udruženja u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kruševcu, Raškoj, Šapcu, Valjevu, Užicu, Zaječaru, Boru, Prokuplju i Vranju, pri čemu će rezultati testiranja biti dostupni za 30 minuta (preuzmite plan aktivnosti).

Epidemiološka slika u svetu i Srbiji

HIV i dalje predstavlja glavni javnozdravstveni izazov u svetu, pri čemu se procenjuje da je više od 77 miliona ljudi inficirano HIV-om i da je više od 35 miliona ljudi umrlo od AIDS-a do sada u svetu, od kojih je 940.000 osoba umrlo tokom 2017. godine.

Procene UNAIDS-a ukazuju da je skoro 37 miliona osoba živelo sa HIV-om u svetu krajem 2017. godine (19,6 miliona u regionu istočne i južne Afrike), a da je 1,8 miliona osoba bilo novoinficirano HIV-om u 2017. godini.

Takođe, procene UNAIDS-a ukazuju da je 2017. godine broj osoba novoinficiranih HIV-om smanjen za 47% u odnosu na 1996. godinu (1,8 prema 3,4 miliona), dok je umiranje od AIDS-a smanjeno za 51% u odnosu na 2004. godinu (940.000 prema 1,9 miliona). Ovo je rezultat sprovedenih uspešnih nacionalnih HIV programa, koji su bili podržani od strane civilnog sektora i brojnih drugih partnera.

Međutim, u poslednjih pet godina se ne registruje smanjenje novih HIV infekcija među odraslima, a u nekim regionima taj broj raste. Sprovođenje uspešnih preventivnih programa i povećanje broja osoba koje znaju svoj HIV status i na uspešnoj su terapiji treba da doprinese da do 2020. godine bude manje od 500.000 osoba novoinficiranih HIV-om, što je skoro četiri puta manje u odnosu na 2017. godinu.

Na antiretrovirusnoj terapiji krajem 2017. godine je bilo 22 miliona osoba inficiranih HIV-om u svetu, što je trostruko više nego 2010. godine (8 miliona) i čak 36 puta više nego 2000. godine (611.000), ali je i dalje to tek polovina svih osoba inficiranih HIV-om u svetu. U skladu sa najnovijim preporukama SZO iz 2016. svih 37 miliona osoba koje žive sa HIV-om treba da budu na antiretrovirusnoj terapiji, odnosno lečenje treba započeti čim se HIV infekcija dijagnostikuje, da bi efekti terapije bili ne samo dobrobit za osobe inficirane HIV-om, u smislu dugog i kvalitetnog života, već i da bi se redukovao prenos HIV-a na druge osobe. U cilju eliminacije HIV infekcije kao javnozdravstvenog problema potrebno je da u svakoj zemlji do 2020. godine 90% svih osoba inficiranih HIV-om bude dijagnostikovano, zatim da 90% dijagnostikovanih HIV + osoba bude na lečenju antiretovirusnim lekovima i da 90% od osoba na lečenju ima nemerljivu količinu HIV-a u krvi. U 2017. godini samo 75% osoba inficiranih HIV-om je znalo svoj status, među osobama koje znaju da su inficirane HIV-om 79% je bilo na lečenju, dok je 81% osoba na lečenju imalo zadovoljavajuću supresiju virusa. Ako bi se dostigli ciljevi 90-90-90 moglo bi da se spreči da 21 milion osoba umre od AIDS-a, odnosno da se spreči da se 28 miliona osoba inficira HIV-om u svetu do 2030. godine.

Procenjuje se da trenutno 75% osoba inficiranih HIV-om u svetu zna svoj status, odnosno ima dijagnostikovanu HIV infekciju, odnosno da se 9,4 miliona osoba inficiranih HIV-om dijagnostikuje. Procene ukazuju da 30% do 50% osoba ne zna svoj HIV status među 2,5 miliona osoba koje žive sa HIV-om u regionu Evrope.

U zapadnoj Evropi polovina novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je dijagnostikovana u kasnom stadijumu HIV infekcije, dok su u našoj zemlji dve od tri osobe dijagnostikovane kada im je imunološki sistem već značajno narušen. Kasno postavljena dijagnoza HIV infekcije je povezana sa povećanim rizikom od obolevanja i umiranja, slabijim odgovorom na terapiju, povećanim troškovima zdravstvene zaštite i povećanim rizikom za dalje prenošenje. Kasno dijagnostikovana HIV infekcija znači da osoba ima 11 puta veću verovatnoću da umre unutar godinu dana od testiranja nego ako je testirana nakon prve izloženosti HIV-u.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” od početka epidemije, 1985. godine, pa zaključno sa 26. novembrom 2018. godine, u Republici Srbiji je registrovano 3797 osoba inficiranih HIV-om, od kojih su 1943 osobe obolele od AIDS-a, dok je 1122 osoba umrlo od AIDS-a, a još 113 osoba inficiranih HIV-om je umrlo od bolesti ili stanja koja nisu povezana sa HIV infekcijom. Kao i ranijih godina i ove godine seksualni put prenosa je dominantan (89% svih slučajeva registrovanih tokom 2018. godine), posebno nezaštićeni analni seksualni odnosi među muškarcima (72%), kako među novootkrivenim osobama inficiranim HIV-om, tako i među obolelima (71%) i umrlima od AIDS-a (50%). Među novodijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama u periodu januar–novembar 2018. godine bilo je 12 puta više muškaraca u odnosu na žene (preuzmite najnovije epidemiološke podatke).

Od 1997. godine visoko aktivna, kombinovana antiretrovirusna terapija (HAART) (istovremena primena tri ili više antiretrovirusnih lekova u cilju oporavka oslabljenog odbrambenog sistema i uspešne kontrole umnožavanja HIV-a u organizmu inficirane osobe) je dostupna i besplatna u Republici Srbiji, tj. svi troškovi lečenja idu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, za sve osobe inficirane HIV-om kojima je lečenje potrebno. U periodu 2003–2017. godina registrovano je značajno povećanje osoba inficiranih HIV-om na lečenju kombinovanom antiretrovirusnom terapijom koje je dostupno u četiri regionalna centra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i u Kragujevcu (1755 osoba krajem juna 2018. godine prema 330 osoba krajem 2003. godine), što je uslovilo da se od 2000. godine registruje značajna redukcija obolevanja i umiranja od AIDS-a (55 osoba obolelih od AIDS-a i 14 osoba umrlih od AIDS-a u 2017. godini prema 99 obolelih i 90 osoba umrlih od AIDS-a tokom 1996. godine).

S druge strane, od 2000. godine registruje se trend porasta broja novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om, pri čemu je u periodu 2010–2017. godine registrovano 1212 slučajeva, što je za 67% više nego u periodu 2003–2009. godine kada je registrovano 726 slučajeva nosilaštva anti-HIV antitela u Republici Srbiji. Ovo je svakako i rezultat promocije značaja dobrovoljnog, poverljivog i besplatnog savetovanja i testiranja na HIV, kao i veće dostupnosti ove usluge u zdravstvenim ustanovama, ali i van zdravstvenih ustanova, posebno za osobe sa rizičnim ponašanjem iz ključnih populacija pod povećanim rizikom od HIV-a.

Najveći broj novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je uzrasta 20–49 godina (85% u 2017. godini). Od 2002. godine registruje se porast učešća mladih uzrasta 15–29 godina među novodijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama (47% u 2008, odnosno 28% u 2017. prema 22% tokom 2002. godine).

U odnosu na period 1985–1992. kada je 60–90% svih novodijagnostikovanih (novootkrivenih) osoba inficiranih HIV-om na godišnjem nivou bilo iz populacije injektirajućih korisnika narkotika, u poslednjih desetak godina, tj. od 2008. godine je taj udeo ispod 10% (u 2017. godini samo 2%). S druge strane, većina novootkrivenih osoba u našoj zemlji je inficirano HIV-om seksualnim putem (seksualni odnos bez kondoma), skoro 90% počev od 2012. godine. Pod najvećim rizikom su muškarci koji imaju analne seksualne odnose bez kondoma sa drugim muškarcima (polovina do skoro tri četvrtine svih novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om na godišnjem nivou, počev od 2008. godine).

U periodu 2005–2017. godine registrovano je 13-oro dece koja su HIV infekciju dobila od majki koje nisu znale da su inficirane HIV-om, što je više nego dvostruko manje u odnosu na period 1993–2004. (28 slučajeva prenosa HIV-a sa majke na dete). U periodu 2005–2016. preko 40 trudnica je bilo na programu prevencije prenosa HIV-a sa majke na dete koje su rodile decu koja nisu inficirana HIV-om.

Prema zvanično dostupnim podacima u Srbiji trenutno živi 2562 osobe inficirane HIV-om, a procenjuje se da u našoj zemlji još oko 500 do 1000 osoba ne zna da je inficirano HIV-om. Znajući da HIV infekcija može dugi niz godina proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije HIV infekcija je da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV. Svako testiranje na HIV treba da bude dobrovoljno, poverljivo i besplatno, uz obavezno savetovanje pre i posle testiranja, a u cilju pružanja pravih i stručnih informacija potrebnih klijentu da donese odluku da li je pravi trenutak za testiranje, ali i da prepozna stvarni rizik tj. rizično ponašanje koje je praktikovao ili koje i dalje upražnjava, te da isto promeni u cilju preveniranja inficiranja HIV-om u budućnosti. S druge strane, HIV pozitivne osobe imaju mogućnost da uđu u program praćenja, odnosno lečenja HIV infekcije koje daje odlične rezultate, kako u svetu tako i u našoj zemlji, te je danas HIV infekcija hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti, ali samo ukoliko se pravovremenim i adekvatnim lečenjem kontroliše replikacija HIV-a.

I da se podsetimo kako se HIV prenosi, odnosno na koji način se ne može inficirati HIV-om.

• HIV se prenosi na sledeće načine:

1. Seksualnim odnosom bez zaštite tj. bez kondoma (analni, vaginalni i oralni seks, pri čemu najveći rizik nosi nezaštićeni analni seksualni odnos),

2. Sa zaražene majke na dete (u toku trudnoće, porođaja i dojenja),

3. Razmenom igala i špriceva kod intravenske upotrebe narkotika.

• HIV se retko može preneti na sledeće načine:

1. Poljupcem u usta (samo u slučaju ako obe osobe imaju neke ranice u ustima, npr. usled vađenja zuba, krvarenja desni… pa u tom slučaju dođe do kontakta „krv na krv”),

2. Pri tetoviranju, pirsovanju… (ukoliko se obavlja nesterilizovanim aparatima i u nehigijenskim uslovima),

3. Prilikom razmene pribora za ličnu higijenu koje je prethodno koristila osoba koja živi sa HIV-om (brijač, četkica za zube…).

• HIV se nikako ne prenosi na sledeće načine:

1. Boravkom u istoj prostoriji: socijalnim kontaktom kao što je razgovor, pogled, druženje,

2. Dodirom tj. kontaktom, kao što je rukovanje i zagrljaj,

3. Kašljanjem ili kijanjem, preko znoja ili suza,

4. Poljupcem u obraz,

5. Korišćenjem istog kupatila ili toaleta,

6. Korišćenjem iste čaše/šolje ili istog pribora za jelo koji je koristila osoba inficirana HIV-om,

7. Korišćenjem iste posteljine ili peškira,

8. Kontaktom sa predmetima na javnim mestima (telefonska govornica, držači u javnom prevozu…),

9. Korišćenjem istog bazena ili saune,

10. Preko životinja ili ubodom insekata (komarci, krpelji…),

11. Konzumiranjem hrane koju je pripremila HIV pozitivna osoba.

Više informacija o HIV infekciji i AIDS-u, kao i zdravstvenim ustanovama gde se tokom cele godine može uraditi dobrovoljno, anonimno savetovanje i testiranje na HIV bez lekarskog uputa, možete naći na strani: http://www.batut.org.rs/index.php?content=1455

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo
Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…