* U ispunjenoj svečanoj sali zgrade Županije (Gradske uprave Grada Sombora), u petak, 12. aprila po treći put zaredom Sombor je bio domaćin i kao grad-predstavnik Srbije u obeležavanju Svetskog dana kulture (15. april). Domaćini su i ovom prilikom priredili raznovrtan umetničko-kulturni i sportski program a prvi put ustanovljena je i nagrada za životno delo. Nju je dobio istaknuti dugogodišnji delatnik, entuzijasta i jedan od omiljenih ličnosti Sombora na poljima sporta, umetnosti i kulture, gospodin Dragan Maširević, više decenija ranije i uspešan somborski rukovodilac u oblasti privrede

Ispunjena svečana sala somborske Županije 

Organizatori, Granski sindikat Kulture, umetnosti, medija KUM „Nezavisnost“, Novi Radio Sombor i Udruženje Podium tako su se ponovo našli na još jednom zajedničkom zadatku. Zadatku ukazivanja sveopštim vrednotata lepote i izvornih izraza svekolike oblasti kulture na jedan od najznačajnijih društvenih potencijala u izražavanju potreba svakog građanina, sa akcentom na područje seomborske regije, jedno od izvorišta mnnogih kulturno-umetničkih a i sportskih institucionalnih i organizacionih jedinica (s ozbirom da je fizička kultura sastavni deo kulture), kao i privrednih subjekata od kojih su brojne domaćinske zanatsko-umetničke radionice starih zanata, recimo, odavde potekle, takođe temeljile dalja uobličanja kulture, od vremena bivše države, do danas. To svakako važi i za više rad društveno-humanitarnih organizacija u najzapadnije-severnom području naše države.

Publika je s pažnjom pratila dvočasovni program 3. Svetskog dana kulture u Somboru

Za radnim skupštinskim stolom sedelo je oboje čelnika odbora GS Kum "Nezavisnost" čiji je predsednik inače, podsetimo, dugogodšnji urednik Radio Beograda - RTS-a i predsednik ovog granskog sindikata, Dragan Milanović Pilac, dakle Momčilo Nenadović, predsednik Odbora za kulturu GS KUM i Eržebet Tot Batori, predsednica Odbora za medije GS KUM "Nezavisnost", takođe i potpredsednica Pokrajinskog odbora UGS „Nezavisnost“ za AP Vojvodinu.

Dame u prvom planu i kako i priliči džentlmentskom Somboru, u prvom redu

Momčilo Nedeljković je kao uvodničar markirao značaj Međunarodnog dana kulture koji se 15. aprila obeležava širom sveta, u znak sećanja na taj datum 1935. godine kada je u Vašingtonu potpisan Sporazum o “očuvanju umetničkih i naučnih tvorevina i istorijskih spomenika” a koji je u međunarodnoj pravnoj praksi značajno poznat kao Rerihov pakt. Inicijativu da se dan potpisivanja Rerihovog pakta obeležava kao Međunarodni dan kulture, koju je pokrenula 1988. godine društvena organizacija Međunarodna liga zaštite kulture, počeo je da realizuje 1996. godine Međunarodni centar “Rerih”.

Momčilo Nenadović, predsednik Odbora za kulturu GS KUM "Nezavisnost" o značaju i zanimljivoj hronologija Datuma

- Projekt Sporazuma dobio je ogroman publicitet i naišao na širok odjek u svetskoj javnosti, a podršku Rerihovom projektu dali su svetski velikani – istakao je Nedeljković - kao što su Albert Ajnštajn, Romen Rolan, Bernar Šo, Rabindrant Tagore, Herbert Vels, Tomas Man, Moris Metrelink i drugi. U mnogim zemljama su formirani komiteti za podršku Paktu Reriha. Konačno su 15. aprila 1935. godine u Vašingtonu rukovodioci 21 države američkog kontinenta prihvatili Rerihov pakt. Rerih je nosilac više svetskih odlikovanja i priznanja, među kojima je i Jugoslovenski orden svetog Save – istakao je Momčilo Nedeljković.

Somborska pesnikinja Dragana Božić pridružuje se zajedničkim manifestacijama UGS-a, Novog Radio Sombora i Podiuma

Dok je Nedeljković simbolično s obzirom na karatker značaja obeležavanja ovog Dana u svetu i prirodom svoje sindikalne funkcije bio uvodničar, dotle je obraćanja prisutnima u velikoj sali Županije zaokružila čelnica Odobra za medije GK KUM “Nezavisnost” Eržebet Tot Batori, koja je direktno na somborsko dešavanje stigla sa veoma važnog dvodnevnog Internacionalnog simpozijuma u glavnom gradu Mađarske Budimpešti u organizaiji jednog od vodećih evropskih sindikata MOSZ. – Rekla sam pred celom Eropom da je Sombor evropski grad. Osim ostalog, to sam rekla zato što to zaista tako i jeste. Ova sredina graniči se sa dve države Evropske unije imajući jedan od najboljih geo-strategijskih pre svega, položaja i kao region, u Srbiji. Takođe sam istakla pred brojnim kolegama iz Evrope da ovde već postoji dvostruki internacionalni elektronski medij, Novi Radio Sombor, koji je u odolevanju svih iskušenja uspeo da ih prebrodi i danas emituje vesti, informacije i ostale novinarske sadržaje na svom - odnosno radujem se kad to kažem - našem portalu kao i u radisjkom internet programu i danas ih može čuti čitav svet - rekla je Tot Batori i nastavila:

"Sombor dokazuje, rado sam ponovila i u Budimpešti, da je evropski grad kulture" - Eržebet Tot Batori

- Novi Radio Sombor je prvi medij ovde koji poštuje multikulturalne vrednosti do sada na pet jezika uvažavajući načela ravnopravne informisanosti pripadnika čak 27 nacija koje tu živo. I selo i grad su u jednakom medijskom statusu a zašto ne reći, posebno izražavamo i naše zaodovljstvo što su otvorene stranice u glavnom meniju jednog medija za naše sve naše sindikalne aktivnosti, pa je to ujedno i prvi sindikalni radio. Važnost prekogranične saradnje ovde su veoma dobro shvatili, ja samo sada podsećam na odlazak na Dan ovorenih vrata u Pečuj u Mađarskoj gde smo pre 4 godine sa nevladinom organizacijom Podium koja je potom i osnovana kao izdavač, Novi Radio Sombor, gde je program somborskih učesnika-mladih umetnika među dvadeset država na otorenoj javnoj sceni ocenjen najuspešnijim predstavljanjem jedne zemlje. Na Međunarodni dan Dunava, 29. juna, spremni smo jer to i želimo, da u okviru gradske somborske manifestacije Somborsko leto i centralni događaj, “Somborski kotlić” koji okuplja svakog leta poslednje subote u junu više od četiri hiljade učesnika, budemo od ove godine učesnici sa našim gostima iz Mađarske i Hrvatske, kako bismo razvili tako i naš sindikalni koncpet u okviru projekta sa partnerima iz medija i civilnog sektora, pod simboličnim nazivom “Susedovanja” – obrazložila je Eržebet Tot Batori.

Simona Mašić, pobrala je aplauze za "Pesmu i igru" Dušana Radića

Između Momčila Nedeljkovića i Eržebet Tot Batori, uz mlade učesnike u kulturno-umetničkom i sportskom programu – smenjivali su se govornici koji su svako u svojoj “branši” odnosno domenu u vezi sa bilo kojom važnom sponom sa kulturom sveopšte, dali svoj doprinos i svoju poruku.

Darovita osnovka Maša Popović (3. razred OŠ Bratstvo Jedinstvo Sombor) tečno je odrecitovala stihove Desanke Maksimović

Direktorka Gradske biblioteke “Karlo Bijelicki” u Somboru Nataša Turkić nije samo napomenula važnost najstarije bibliotekarske ustanove u Srba, ponikle u Somboru, već je na originalno zanimljiv način nagovestila ono što ovu javnu ustanovu-damu u oblasti kulture u Somboru upravo u najneposrednoj budućnosti očekuje. – Pre nekoliko dana završili smo jednu lepu aktivnost, na dovitljiv način smo u saradnji sa Umetničkim studijom “Vincent” u Somboru uradili prelepu “školicu” pred dečjim odeljenjem biblioteke, da bismo tako u našoj misiji edukovanja najmlađih, objasnili kako igre kojima smo se igrali kao deca mi, a još pre nas, naše mame, tate bake, deke, popularnu “školicu”, mogu kad god to požele da i oni sada upražnjavaju - rekla je Turkić.

Nataša Turkić, direktorka Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" u Somboru, retke ustanove kulture - jubilarca sa 160 godina postojanja

- Poručili smo našim somborskim mališanima dakle, nisu samo “inernet igrice”, telefoni i kompjuteri jedina zabava, naprotiv. Zabava, igra a time i odrastanje jesu "napolju", u svačijem dvorištu, zatim onom školskom, u komšiluku... Jeste važna prošlost, ali bih pre svega napomenula da vrlo uskoro otpočinjemo sa realizacijom još jedne akcije koja će imati pečat naše biblioteke a radi se o osnivanju novog, bebi-odeljenja, no preciznije – biće i zanimljivije, kada i naš Novi Radio Sombor i ostala sredstva javnog informisanja budu u prilici da konkretno objave početak ovog dela našeg rada a za sada neka ovo, ostane tek prva ekskluzivna najava – "zagolicala" je ovim znatiželju a i oduševljenje prisutnih, čelnica biblioteke u Somboru, Nataša Turkić.

Milica Radnić nastavlja lepu tradiciju odseka flaute u trofejnoj somborskoj muzičkoj školi

Tatjana Maglić, dugo istaknuta somborska privrednica, čelnica Regionalne privredne komore, obratila se skupu u ime prreduzetnika: - Najpre bih se u ime svih somborskih poslenika u privredi a i u svoje ime jer smo gudogodišnji saradnici a pre svega prijatelji, zajhvalila glavnom inicijatoru ovog dešavanja Siniša Stričćeviću, uredniku i osnivaču Novog Radio Sombora koji je prevazišao probleme propale medijske privatizacije u drugoj polovini prve dekade ovoga veka i hrabro krenuo dalje sa jednom novom ambiciounom ekipom. Njih treba podržati, tačno je da nije sve u novcu, ali zaslužuju da ih sredstvima svi ohrabrimo za dalji rad; uostalom ovakve manifestacije kojima Sombor može da se diči, jesu retkost a on je uvek sa pravim, odabranim timom saradnika na dostojan način reprezentovao svoj rodni grad, gde god i, u svakoj važnoj prilici - u svom govoru je rekla Maglić, nastavljajući:

Inspirativni govor održala je Tatjana Maglić, predstavnica somborskih preduzetnika: "Privreda ima obavezu da podržava kulturu i medije"

- Zato bih podsetila i na 2014. godinu kada je u trenutku katastrofalnih majskih poplava u tri države, bio takođe inicijator humanitarne aukcije umetničkih slika, sa Udruženjem Podium koji je tri godine ranije osnovao. Aukciji se odazvalo oko osamdeset autora i mi u Regionalnoj privrednoj komori čila sam bila predsednica, naravno, bez razmišljanja smo odmah dali logističku podršku na pitanje Siniše da li možemo da se uključimo i damo naš doprinos na planu podrške i realizacije. Reuzltat je bio da su se prvi put u ovoj sredini uživo na video bimu putem mogućnosti savrenemen tehnilogije uključivali naši sugrađani koji žive svuda u svetu i rezervirali slike da bi i oni, osim svih ostalih, davali u ovoj plemenitoj akciji, svoj doprinos. Prikupljeno je tada oko 300.000 dinara preusmerenih Fondaciji Novaka Đokovića pa takva solidarnost jeste najautentičnije izražavanje, smatram, u simbiozi medijsko-sindikalne organizovanosti. Zato ćemo i mi privrednici znati i nadalje ovakvu međusolidarnost da poštujemo. Ekonomija je neizbežno sastavni deo kulture, kako bismo dali u objektivnim mogućnostima doprinos već za relativno kratko vreme daljoj opremeljenosti i samim tim usavršavanju u radu vredne redakcije Novog Radio Sombora a i da bismo pomogli kulturu. Jer kao što vidimo i ovom prlikom, Sombor i dalje ima svoje brojne muzičke talente, svoje talentovane sportiste, pa ako hoćemo i još bolju novu pozorišnu predstavu na primer, mi sve to želimo da podržimo – podvukla je Tatjana Maglić.

Stefan Ivetić je mladi somborski laureat u sviranju na violini

U umetničkom delu programa nastupili su talenti glasovite somborske Muzičke škole “Petar Konjović”, osvajači nagrada na najprestižnijim đačkim takmičenjama: Simona Mašić, klasa profesorke Jovane Marković, koja je odvsirala na violini, zahtevnu kompoziciju “Pesma i igra” srpskog kompozitora Dušana Radića, rođenog u Somboru, 10. aprila 1929, preminulog u Beogradu, 3. aprila 2010, zatim Milica Radnić, flauta, u klasi Lidije Knajp, dobila je aplauz za Etidu u G-molu italijanskog kompozitora Ernesta Kelera i Stefan Ivetić, violina, klasa Jovane Marković, izveo je Koncert za violinu u G-molu nemačkog kompozitora Maksa Bruha.

Scenski nastup najlmlađih začinila je Maša Popović, učenica 3. razreda Osnovne škole Bratstvo Jedinstvo u Somboru, čija je učiteljica Tanja Mihaljčić; Maša je prelepo recitovala pesmu Desanke Maksimović “Vožnja”.

Buduća potencijalna olimpijska karate nada: Drina Bodirožić, članica KK "Dušan Staničkov" Sombor

Sport, dakle kao segment fizičke kulture, čini jedinstvo zdravlja, dobrog džranja i očuvanja zdravih stilova života pa tako i jeste ukomponovan u sveopšte značenje kulture. Na prijatno iznenađenje ali isto tako i podršku prisutnih, u kimonu se pojavila još jedna talentovana somborska pionirka; izvođenjem dve takmičarske kate kojima je (za tek nešto više od pola godine treniranja ovog, od sledećih Letnjih olimpijskih igara naredne godine, konačno-borilačkog olimpijskog sporta), već osvojila dve bronzane medalje - na prvenstvima Bačke odnosno Vojvodine i nedavno bila peta na Prvenstvu Srbije, Drina Bodirožić - tako simbolično i “radno” predstavila je delić somborskog sporta. Članica Karate kluba “Dušan Staničkov”, najstarijeg u Vojvodini koji je lane obeležio jubilej, 50 godina postojanja i uspeha, nova je uzdanica somborskog sporta.

Svojim duhovitim i vrcavim nastupima, Dijana Uherek Stevanović (Subotica) svaku priredbu osveži i nasmeje

Naravno, geslo organizatora, “Svi smo jedno”, potvrđeno je i dolaskom uvek dragih gostiju iz Sobutice, ovoga puta njih troje: Dijana Uherek Stevanović, osnivač i predsednica Udruženja balkanskih umetnika, na sebi uvek svojstven način kombinacije predsatvljanja članova svoje umetničke subotičke stalne trupe, preuzela je mikrofon te najavila za govornicom i dvojicu svojih i naših prijatelja: po pesmu iz svojih već više objavljenih zbirki, kazivali su iskusni asovi poetske reči, Simo Golubović i Ratko Rale Belić, inače i predsednik Književnog kluba “Sveti Sava” u Subotici.

Simo Golubović, subotički pesnički bard

Podsetimo i ovom prilikom da je Dijana, pokretač mnogih umetničkih doživljaja u širem prostoru regiona, učesnica mnogobrojnih međunarodnih  pesničkih susreta i orginazatorka Prve umetničke olimpijade u svetu, koja je, kako je s pažnjom naglasila, pre tri godine svoj start imala upravo ovde, iz Sombora. Dijana ja autorka do sada dvanaest knjiga i mnogima pa naravno i somborskim domaćinima, donator raznih vrsta vrednih publikacija. Recimo i da je gospodin Simo Golubović izrazio želju da (putem nas, sa posvetom naravno), daruje tri svoje knjige svojoj kako je naglasio, uvaženoj prezimenjakinji, gradonačelnici Sombora Dušanki Golubović.

Ratko Belić - Rale, predsednik Književnog kluba "Sveti Sava" Subotica

Naravno, domaće pesničke snage bile su takođe kvalitene reprezentovane, a za to su se svojim autorskim radovima pobrinule tri dame: Dragana Božić, izvela je jednu svoju ljbuabvnu i jednu dečju pesmu, Sofija Vukičević, najavala je objavljivanje autorske knjige uskoro i darivala pritom tri svoje umetničke slike-minijature jer se povećuje i ovoj vrsti umetnosti, dok je doajen somborskog i srpskog pesništva, Vida Raič, profesorka srpskog jezika i književnosti i dugogodišnja somborska nastavnica u Osnovnoj školi “Avram Mrazović”  u penziji, kniževnica koja je na dirljiv način besedovala ne samo svoju pesmu, već i uputila reči najmlađima jer Sombor zahvaljujući njima što su i ove večeri dokazali, ima samo razloga da se raduje svojoj budućnosti, rekla je Raič.

Sofija Vukičević kazivala je o najvišem ljudskom uzvišenju kao pokretaču života, ljubavi a ona je svuda oko nas

Pročitano je i pismo Jelice Polovine, predsednice Asocijacije žena Srbije – Gradskog i Opštinskog odbora Sombor, koja ja baš toga dana sa svojim članicama otputovala na jedan od centralnih događaja u godini za ovu organizaciju, u Paraćin. Tako je i podrškom skupu u Županiji, Polovina potvrdila vrednosti međusobne solidarnosti, partnerstva i cenjenja, pa i u momentu trenutne opravdane odsutnosti.

Profesorka Vida Raič nije krila emocije, praćena simpatijama ponajpre svojih književnih naslednica i brojnih učenika

Mata Matarić, predsednik Hrvatskog kulturno umjetničkog društva “Vladimir Nazor” Sombor, Natalija Oluić, predsednica Kola srpskih sestara u Somboru, Marija Ivošev, predsednica Udruženja “Brežanke” Bački Breg, obratili su se takođe prisutnima prikladnim rečima. Bio je to i njihov znak pažnje a prisustvo i odraz višegodišnje saradnje na poljima multikulturalne razmene u višenacionalnoj somborskoj sredini.

Na ovako organizovanom skupu zahvalio se i Mata Matarić, dugogodišnji predsednik HKUD "Vladimir Nazor" u Somboru

Kruna programa usledila je u njegovom samom krešendu: dodeljivenja Nagrade za životno delo. Organizatori su odlučili da Dragan Maširević bude ujedno prvi dobtnik ovog laskavog priznanja (na obeležavanju 3. Svetskog dana kulture). Dugogodišnji je istaknuti somborski poslenik u oblasti kulture, umetnosti i sporta, naročito najtrofejnijeg somborskog ekipnog sporta rukometa. organizator nebrojeno uspešnih manifestacija u više polja društvenog života. Priznanja su mu uručili predsednici oba odbora, za medije i kulturu GS KUM "Nezavisnost" Eržebet Tot Batori i Momčilo Nedeljković i poslovni sekretar PO UGS "Nezavisnost" za AP Vojvodinu Jelena Obradović: umetničku sliku - ulje na platnu "Vojvodina u žitu" akademskog slikara Antuna Krulića iz Koluta kao i Plaketu UGS "Nezavisnost", Novog Radio Sombora i Udruženja Podium, trostrukog nosioca i organizatora ove manifestacije, Svetskog dana kulture u Somboru.

Trenuci vrhunca večeri: Uručivanje Nagrade za životno delo gospodinu Draganu Mašireviću

- Zatečen sam priznajem, ništa mi nisu rekli, samo dođite - praćen aplauzom prisutnih, izustio je u mikrofon gospodin Maširević. - Znam da je to najviše ustvari nagrada zbog mog sina Zorana (poznati filmski režiser koji već duže živi u Holivudu, Somborac koji je poslednji dobitnik nagrade za režiju iz Srbije, bronzane Arene na takođe poslednjem zajedničkom tada najvećem filmskom festivalu u Pulu, za svoj kultuni film "Granica", prim. aut), pa se eto onda manje čudim što sad možda umesto njega primam ovu nagradu. Ipak od srca vam se svima zahvaljujem i dok mi god bude moguće, biću vaš prijatelj, saradnik i verni pratilac.

"Kultura ne može bez sporta, sport je sport samo ako je umetnost" - reči su dobitnika laskavog priznanja, Dragana Maširevića

Voditelj i medijator programa Siniša Stričević, zahvalio se svim učesnicima, gostima, publici i građanima, među kojima su svojim prisustvom 3. Svetski dan kulture u Somboru uveličali predstavnice i predstavnici osim navedenih, Gradskog udruženja obolelih od šećerne bolesti, Gradskog udruženja penzionera, osnovnih i srednjih škola, lokalnim i regionalnim medijima. Naravno, nije izostala ni zahvalnost urednika najbližim saradnicima, šefu tehnike Novog Radio Sombora Dejanu Horvatu, novinaru Srđanu Ačanskom, predsednici Skupštine Udruženja Podium Gizeli Žužić. 

Najstarija humanitarna organizacija u Somboru i širim prostorima je Kolo srpskih sestara u ime kojeg je govorila predsednica Natalija Oluić

Organizatori se i ovom prilikom na svoj logističkoj podršci zahvaljuju Gradskoj upravi Grada Sombora na ustupljenom vremenu, prostoru i raspolaganju u radu u glavnim salama Grada. Tako je nastavak susreta, druženja i kovanja daljih zajedničkih planova, protekao u najsrdačnijoj atmosferi prisnosti i još boljeg upoznavanja, u sali Gradskog veća. Tu su, prikladnom koktelu doprinos dali prijatelji Novog Radio Sombora, dugogodišnja humanitarka Milica Nikolić rodom iz Bačkog Brega (koja se te večeri učlanila i u Sindikat UGS "Nezavisnost", što je učinio i novinar-saradnik Novog Radio Sombora Srđan Ačanski), kao i popularni restoran "Dalmatinski podrum" u Somboru, vlasnika Siniše Vujakovića.

Jedini ženski ćurčija u Vojvodini, naslednica duge porodične tradicije svojih muških predaka: Marija Ivošev, predsednica Udruženja "Brežanke" iz Bačkog Brega

Fotografije: Vinko Janković

Novi Radio Sombor

(Dodatak: Fotografije iz njegovog "slučajnog ugla", našeg vernog fotoreportera, Vinka Jankovića, možete da pogledate u našoj posebnoj rubrici u glavnom meniju, Galerije)

Objavljeno u Prva vest

* Roland Doša, životna priča: Prvi put sasvim iskreno, sasvim iz srca i otvoreno, priča za jedan medij, naš prijatelj iz Subotice, danas uspešan bodibilder. Kroz kakvo je sve trnje prošao, o alkoholizmu, bez trunke zaobiliaženja istine, o danima vojske i ratnim iskušenjima koje je prebrodio, o tome kako mu je žena postala i ostala najveći prijatelj i podrška. O svom vrednom ali napornom radu stolara, o onom što je kao dečak sanjao, pa u tridesetim i čettrdesetim dosanjao, postao sportista za uzor. I što je najvažnije verovatno od svega, drug kojeg mnogi ljudi jednostavno, vole. Ova priča imaće nekoliko nastavaka jer tako popularni Roly zaslužuje, uz niz fotografija koje svedoče o svemu tome što će on da nam za Novi Radio Sombor ispriča. Naravno, potrudićemo se da uradimo i pravi, profesionalni buking za Rolanda a i fotografije koje nam već šalje imaju sasvim dovoljan odraz onoga čemu se svakodnevno posvećuje. Ovu neobično retko priču prepuštamo vama...

~ . ~

Od kada znam za sebe želeo sam da budem bodibilder kao mnogi u ono vreme kad je Švarceneger bio No1. Kao deca pravili smo kod kuće tegove, prvo od gipsa posle od betona. Čitao sam časopise onda a nije bilo baš nešto ni bilo… jedan je bio, čije sam sadržaje “gutao”... Drug mi je nabavio, posle dao meni, ja sam isto posle dao nekome i tako jednu novinu, pregledali smo nas desetorica. Od svoje 12-te godine sa manjim - većim pauza,a trenirao sam u svojoj kući, imao sam periode da ponekad prestanem, pa opet iznova; sa 16 godina počeo sam da prvi put treniram u teretani. Tada sam već radio u građevini. Imao sam radnu knjižicu sa šesnaest godina, u građevinskoj firmi Integral. Kasnije su me poslali u Beograd, da radim sa svojih17 godina… tamo smo od 6 ujutro pa do posle podne 6, radili i nisam mogao nikud da idem, da izlazim. Spavali smo u baraci na gradilištu i svakih mesec dana - ili 2 nedelje došli bismo kući, na vikend. Bilo je mnogo puta kad smo radili i pole večere, uveče do 10, sasvim malo sam imao vremena, čisto da se istuširamo, pa spavanje, ujutro iznova. U to doba ljudi su radili, voleli su sa rade i tako su već bili vaspitani, u startu.

Jako mi je bilo teško gledati mišićave ljude, tako da ja nisam mogao da treniram pa smo na kraju ipak i uprkos tolikom poslu, čim smo imali pola sata slobodnog vremena, pa sam se tamo sa jednim prijateljem upoznao, nabavili smo neke šipke, zavarili ih i dizali... Uvek sam bio suv, nikad nisam imao viška i teško mi je bilo i jednu kilu dobiti. Posle godinu dana, kad smo opet radili kod kuće, u Subotici, tu se radilo samo 8 sati dnevno, opet sam počeo posećivati teretanu, nastojao sam da što viđe vežbam… pročitao sam sve što sam našao o bodibildingu i kada sam već shvatio, sa 18 godina ono što mnogi neće u životu, nikada svatiti, dobio sam poziv za odlazak u vojsku. Počeo je rat već naveliko. Osmog avgusta 1991. sam napunio 18 godina a 15. septembra sam morao da idem u vojsku. Prvo, za Rijeku dobio poziv, a za par dana, sam dobio drugi poziv - za Skoplje.

Pre sam slušao, pričali su mi stariji drugovi da u vojsci jedeš na vreme, spavaš kako treba, sve na vreme… nemaš vremena da razmisljaš, tek tamo dete postaje čovek… čak i fizički se popraviš. Zato je bilo u ono vreme, da kada su čule devojke da neko nije bio u vojsci, tu već nesto ne štima. Moj otac ko je baš te godine umro, sa 40 godina od alkohola. Uvek je reko tako, da ako si već rođen kao muško, budi muško. Posle 3 meseca sam postao desetar, iako nisam znao perfekt srpski. Znali su gde idemo, obučavali su nas danju i noću. o tenku smo znali sve do za poslednjeg šarafa svi i, opet nisam bio u mogućnosti da vežbam bar kolko-tolko, pošto bodibilding mi nije ni onda izašao iz glave. Posle Nove godine, 1992. smo izašli iz Makedonije i onako kompletno ispakovali magacine kasarne, sve. I bio sam jedno vreme u Uroševcu, na Kosovu, pa iz Uroševca u Prizren i jednog jutra na smotri je potporučnik rekao da sutra idemo... Neću da pišem o tome gde sam bio 42 dana, pakao. Nas dvadeset jedan smo otišli iz čete a vratili smo se sedmorica. Kao deca morali smo videti kako ljudi postaju životinje, ubijaju a ne znaju ni zašto. Tolko o ratu.

Kada smo se vratili… prvo u Beogradu sam bio, a posle opet - u Uroševac. Posle toga u Gnjilane i pošto smo već imali iskustva koja smo preživeli, rat, stavili su nas na 2 meseca kao neku vrstu straže, spavali smo u nekim šatorima.

Sve vreme sam razmišljao kako ću ja lepo da počnem trenirati i da budem bodibilder. Za godinu dana sam jednom išao kući. Kad mi je istekao vojni rok trebali smo ostati jos 3 meseca - u rezervu. Mislim da sam dosta toga naučio tamo i u vojsci i u ratu. Nikad nisam mrzeo a posle toga još manje… ne mogu da mrzim. Mržnja je zlo. Mislim da je dar od Boga što opraštam i ne jedem sam sebe. Ljudi koji mrze nisu inteligentna bića, mada ne znam kolko misle da jesu. Ne žalim sebe, ne žalim svoj život, samo žalim decu koja su tamo bila pa se vratila.

Kada sam došao kući bio sam svestan da mi je ovo još jedna šansa. Međutim, počeo sam da radim i da odmorim mozak od svega…  ali, počeo sam da pijem svakog vikenda. Da li sam ja onda hteo da zaboravljam i tako na kretenski način uhvatio se za alkohol ne znam, samo znam da me to vuklo sve više i više. Kasnije sam i posao ostavio pa sam počeo nešto drugo gde se pare lakše zarađuju od čega su ljudi gradili i još dan danas grade kuće. Samo što - kako sam zarađivao ja sam lepo sve podelio, prokockao, ako si mi onda u ono vreme bio prijatelj verovatno se sećaš. Brzo sam ja to i ostavio, nešto me diralo, nešto nije bilo u redu… znao sam da neće biti dobro ako nastavim tako a kasnije sam saznao da su neke moje poznanike i ubili, znači užas.

Trening - opet nije išlo pošto sam navikao da idem u kafanu, voleo sam da pijem, bilo je 3 dana da nisam odlazio kući. U međuvremenu upoznao sam jednu devojku, ona mi je žena sada evo 26 godina. Prestao sam lutati, nisam više išao u kafanu, ako smo išli negde išli smo zajedno. Brzo smo mi to tip-top počeli zajedno da živimo i ne znam kako mi to došlo, imao sam još toliko para ušparano da sam kupio jednu ručno pravljenu kombinovanu stolarsku mašinu, za 300 maraka.

Ostavio sam je u garažu i od tada, 14 godina sam bio privatni stolar. Prvo sam male stvari radio, probao, ispitivao, zanimalo me sve to. Sa drvetom raditi je umetnost. Ne ovo što na seriju rade, već zna se šta. Čim sam zaradio, uvek sam kupio nešto dodatno, neki alat, kasnije neku ručnu mašinu pa još veću mašinu... I uz nu  uvek još drugačije, ponešto.. iii, polako primetio sam da se postepeno širim. Ne ono - da sam od roditelj, svašta dobio - pa kako došlo tako otišlo, već sa svojim rukama zaradim za još jednu mašinu, pa još jednu i tako... Međutim, pio sam i dalje... ako sam bio tužan zato, ako sam srećan bio, opet zato. Dakle, alkohol je bio uvek prisutan. Kasnije sam imao već i radnika. Posle dvojicu. Video sam da bolje ide kad sam sam u radionici a oni idu da montiraju u međuvremenu ili ako je trebalo, angažovao sam još nekoga pa smo dvojica u radionici, dvojica na terenu. Tako su prolazili dani, nedelje, meseci... ponekad sam trenirao, ali samo u kući. Trening mi je bio isto prisutan u životu kao da čeka nešto, kao da će se to desiti u pravom trenutku da mi bude pomoć...

Tako sam dugo radio da bih posle još vise pio. Majstor je ujutro popio uz kafu dve, pa sa radnicima bih onda otišao da vidimo neki posao kad tamo i majstor je navikao svaki dan na kraju da pije. Ok je to bilo u početku, par godina može i 10 i 15 skoro nisu ni “videli” na meni ništa. Nego, desilo bi se da sam ujutro ustao i dok nisam popio čašu, kasnije 2-3, tresla bi mi se ruka. Gledam, rekoh, pa nije valjda da sam na to navik’o... onda, alkoholičar - reč nisam hteo da čujem a ne da izgovorim. Popijem ja njega ono, smirim se.

Prođe vreme, naravno ne jedem ili minimalno nešto pojedem… ono nešto mi fali, nešto živci rade, ruka opet krene, pošaljem nekoga iz radionice po pivo, pijemo ono… smirim se opet…

U međuvremenu naravno posao ide, ali osećam polako da nisam onaj stari. Brže se umorim, desi se da moram danju da prilegnem malo, mada to i nije nešto jer sam po čitav dan bio u radnom odelu, i nedeljom sam često radio. Prolaze godine, ne obraćam pažnju na piće ali naravno pijem ga dalje i više količinski a i na kvalitet već nisam gledao. Postajem alergičan na prašinu… manje sam radio, još više pio i razmišljao istovremeno, da prestanem sa stolarijom. Prođe još godina, onda sam već samo jednog radnika imao a koji je isto voleo sa pije. To ga i odnelo u grob, pre nekoliko godina. Počeo sam da shvatam sa sam ja alkoholičar. Prazne flaše, pikavci, svako jutro mi se ruka trese i sad već moram popiti žestoko, a pivo je samo da “opere” to… Ostavio sam - to jest imao sam samo jednog radnika i to baš onog koji je isto alkos.

Kad sam pio i popio nije mi ni to bilo problem što sam alkos. Sretnem druga… ej matori alkos sam jbt i smejem se... nego kad sam se istreznio bio sam često uplašen nešto više od 30 godina, otac mi umro sa 40 isto od toga.

Došla je polako faza kad već nisam mogao da radim. Nisam ni primetio kako se to desilo... Danas kažem... nisam hteo da primetim. Alkosi su sebični ljudi. Alkohol, droga, kocka... gledaju samo sebe, da imaju dnevnu dozu a ostalo ako bude, bude. Ja sam sada antialkoholičar, to je nešto sasvim drugo, drugi život krenuo... inače možeš biti lečen alkoholičar ili narkoman jer narkoman može da bude samo “čist”. Može da bude 5 ili 10 čak 15-20 godina čist ali ostaje narkoman.

Na kraju ne da nisam mogao raditi, već ni jesti... nije ništa ostalo u meni. Povratio sam što sam pojeo, bilo šta... često i što sam popio... desilo se noću da, kad sam se probudio, nisam znao da popijem za smirenje lek ili pošto nisam imao kod kuće piće sipao sam vodu u čist alkohol onako, “od oka”. Ne samo ruka već čitavo telo mi se treslo. To što kažu da vide belog miša, to sam ja prošao… ja sam već mešao realnost i nisam znao da li spavam ili sam budan. Moram opet da spiminjem ženu. Svaka joj čast i hvala što je izdržala to sve. Ne može se to napisati kako joj je bilo. Užas...

Jednog dana sam spakovao stvari u torbu i ušao sam u bolnicu, na psihijatriju. Dobar dan, ja sam alkoholičar... Bio sam unutra devet dana, za devet dana dok nisam pio dobio sam boju na koži bolju… Deveti dan me doktorka zvala da popričamo, kaže mi… ti ćeš danas otići kući, normalniji si ti od ovih koji ovde rade. Pričali smo sat i po i rekla je da zna da ću uspeti. Izašao sam na kapiju i gledam šta se dešava u gradu, napolju. Jedna ograda deli ljude a razlika je samo to što preko ograde ljudi sto posto su popili svoje lekove a tu gde sam ja sada, nisu svi. Inače, unutra sam dobio 3 puta 10 mg bensedina i ništa više. Onda sam video, konačno, da miram ja to lično da uradim i odlučim ako ne želim dalje da se mučim jer drugo je umreti a ovo su muke.

Otišao sam kući, nisam pio otprilike dve nedelje i jednom, kada mi nije dao vrag mira, popio sam četiri piva… to sam ispovratio, izašao u onom momentu u kupatilo, pogledao sebe u ogledalo, pa sad neću napisati kako sam sve sebe psovao i na kraju je bila – reč: Alkoholičaru jedan i pljunuo… zamrzeo sam sebe… zamrzeo sam takvog sebe. I zamrzeo sam alkohol.

Nije mi bilo toliko teško kao što sam to pomislio jer onda već nisam pio mesec dana... tako da, mogao sam jesti... ok, ponekad sam imao krizu ali pošto sam znao već tako trezan, da ako pijem, nikad neće biti gotovo osim samo kad umrem i onda sam već imao tako trezan, mesec dana savest me dirala da okolinu ne uništim skroz.

U julu sam ostavio alkohol, u oktobru sam počeo da vežbam jer mi je trening bio kec, onaj kec koji sam spominjao, da čeka nesto... znači, sa 35 godina sam otišao u teretanu sa namerom da ću se takmičiti jednog dana. Naravno da su me ismejaval, jeri gde ću ja takav šugav i mator na takmičenje, to je bilo 2008. godine, a 2012-2013. Sam već bio na 16 takmičenja, od toga 6 puta pobedio na domaćem terenu, a na Svetskom prvenstvu sam dva puta treći i jednom četvrti! Ostalo je, sve drugo i treće mesto na mnogim drugim takmičenjima.

Sad imam 45 punih. Deset godina treniram a pre nedelju dana počeo sam da se spremam na takmičenje i antialkoholičar sam.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(U nastavku: O deset godina aktivnog trenažnog procesa bodibildera Rolanda Doše)

Objavljeno u Sport

* Prema zvaničnim podacima Republičkog Zavoda za statistiku, u periodu od januara do oktobra 2018. godine, Vojvodinu je posetilo 457.736 turista, što je za 8,6% više u odnosu na isti period prethodne godine. Došlo je do povećanja dolazaka stranih turista u iznosu od 13,9% (223.422 turista), u odnosu na isti period 2017. godine

Ukupan broj noćenja za navedeni period povećan je za 13,1% (1.119.367 noćenja) u odnosu na 2017. godinu. Došlo je do znatnog povećanja broja noćenja stranih turista u iznosu od 16,1% (478.628 noćenja), u odnosu na prethodnu godinu.

U turističkom prometu prednjače gradovi Sombor, gde povećanje dolazaka ukupnog broja turista iznosi 9,5%, Novi Sad 8,4% i Subotica 7,2%, u odnosu na isti period prošle godine. Najveće povećanje u broju dolazaka turista beleži Banja Junaković u iznosu od 22,6%.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

utorak, 23 oktobar 2018 20:22

Obuka za posrednike u prometu nepokretnosti

* Privredna komora Srbije u saradnji sa Ministarstvom finansija, Upravom za sprečavanje pranja novca i Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, Sektorom tržišne inspekcije organizuje obuku za posrednike u prometu nepokretnosti na temu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma

Cilј radionice je da budu unapređena operativna znanja o primeni Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, polaznici upoznaju sa smernicama za procenu rizika, kao i ulogama institucija kao kontrolnih i preventivnih faktora.

Jednodnevna obuka će biti održana u ponedelјak 29. oktobra, u prostorijama Regionalne privredne komore Severnobačkog upravnog okruga, u Subotici, Senćanski put 15/II, sala 12-13, sa početkom u 9:30 časova.

Zbog ograničenog broja mesta u Komori mole da prijavu zainteresovani pošalju na: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Pozivno pismo

Agenda

Jovana Vujković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* U subotu, 15. septembra rvači najtrofejnijeg somborskog sportskog kluba Ranički, imali su dva uspešna takmičenja

Jedna grupa predvođena trenerom Igorom Frgićem otišla je u Suboticu na II Kup Srbije za seniore i osvojila 3 medalje. Najuspešniji među njima bio je Nikola Katanić koji je u kategoriji do 55 kg sa dve pobede tehničkim tušem izborio finale i izgubio od iskusnijeg reprezentativca Kristijana Gazdaga i tako osvojio srebrnu medalju.

Bronzane medalje osvojili su Nikola Kovač do 55 kg i Stefan Rašović do 97 kg. Bez medalje u kategoriji do 67 kg ostao je Filip Frgić.

Druga grupa predvođena trenerima Milanom Marićem i Simom Savićem otišla je u Sentu na Međunarodni turnir „Nikola Vukov“ gde su rvači somborskog Radničkog osvojili 7 medalja. Najuspešniji među njima bili su Luka Katanić i Bojan Kostić koji su osvojili zlatne medalje. Srebrne medalje osvojili su Mladen Batalo, Ognjen Todorović i David Novič. Bronzane medalje zaslužili su Jovan Kosovac i Nikola Gunj. Bez medalja ostali su Aljoša Ilić, Milan Tolić, Milan Čeprnja, Aleksandar Jančić, Gregor Sekulić i Kristian Dobi. 

Na takmičenju je učestvovalo 269 takmičara iz 30 klubova i 9 zemalja: Mađarske, Ukrajine, Češke, Slovačke, Slovenije, Hrvatske, Rumunije, Bugarske i domaćina Srbije. Rvači Radničkog su osvojili odlično 6. mesto od 30 ekipa.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Hrvatski građanski savez iz Novog Sada uputio je priopćenje za javnost koje prenosimo u cijelosti:

Na Drugoj redovitoj skupštini Hrvatskog građanskog saveza koja je održana 15. rujna 2018. godine u Novom Sadu izabrano je novo čelništvo udruženja. Po drugi put, na period od dvije godine, za predsjednika izabran je dr sc. Tomislav Stantić, a za članove/ce Izvršnog odbora: Stanko Krstin (Novi Sad), Vesna Zelenika (Sombor/Bezdan), Marija Srdić (Novi Sad), Igor Prka (Beograd) i Milovan Dunđer (Beograd). Skupština je donijela odluku da će Hrvatski građanski savez, uprkos izrazito nepovoljnom ozračju unutar zajednice Hrvata u Srbiji koju karakterizira manjak demokratskog kapaciteta, aktivno i dalje podržavati učešće svojih članova/ca u izborima za Hrvatsko nacionalno vijeće koji će biti održani 4. studenog ove godine Takođe, da će nastaviti i u narednom periodu pružati podršku svojim simpatizerima i istomišljenicima u prikupljanu potpisa za elektore i da će nastaviti da ohrabruje nove, mlade ljudi u zajednici da se po prvi put kandidiraju i postanu elektori na izborima za HNV. Kao organizacija koja je pokrenuta sa ciljem da radi na jačanju demokratskih procesa unutar hrvatske manjinske zajednice ali i društva u cjelini, rad na ostvarenju naše misije ocjenjujemo i dalje kao izrazito težak, ali za nas jedini mogući. U Novom Sadu, 15.rujna 2018.

Predsjednik dr.sc.Tomislav Stantić

Bilježi: Ivan Karan

Objavljeno u Vijesti dana
Strana 1 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…