Prikazivanje članaka po tagu Srbija

* U utorak, 17. novembra 2020. godine održana je pres konferencija povodom posete ambasadora Republike Hrvatske nj.e. Hijadeta Biščevića Somboru, pri tom su izjave dali Hijadet Biščević i Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora

- Govorili smo o nastavku saradnje na prekograničnim projektima gde bih svakako pohvalio i Grad Sombor i sve prekogranične partnere na uspešno realizovanim projektima, na projektima koji su u toku i očekujem da u bliskoj budućnosti će biti još više ovakvih projekata koji su u interesu kako za naš grad, tako i za gradove u Republici Hrvatskoj. Takođe govorili smo i o finansiranju hrvatskih kulturno-umetničkih društava i udruženja građana gde smatram da svakako ima još puno prostora za unapređenje.

Mi kao grad smo se trudili da u prethodnom periodu i što se tiče finansijskih sredstava kroz konkurse kulture, kroz konkurse za nacionalne manjine, programe za decu, LAF za mlade, podržimo hrvatska kulturno-umetnička društva, kao i ostala udruženja i svakako da ovaj trend će se nastaviti i u budućnosti - istakao je gradonačelnik Ratković.

- Kao novi hrvatski veleposlanik u Republici Srbiji ja sam u dogovoru sa suradnicima odlučio posećivati regije i gradove u Srbiji da bismo našu suradnju sa Srbijom divercificirali, proširili izvan Beograda, da vidimo koji su to potencijali u pojedinim gradovima poput Sombora.

Pritom, nas naravno kao predstavnike Republike Hrvatske zanima kako u tim gradovima funkcionira i kakav je položaj hrvatske nacionalne zajednice i moram se nadovezati da ne samo u smislu financiranja koje je više nego izdašno po podacima koje sam vidio, nego naprosto prema odnosu spram hrvatske zajednice, da je to (Sombor) jedan svetli primer i doista i gradonačelniku i cijeloj gradskoj Skupštini želim u tom smislu se zahvaliti - podvukao je Hijadet Biščević.

Nakon konfrencije za novinare ambasador Hrvatske u Srbiji Hijadet Biščević i njegovi domaćini obišli su grad i upoznali visokog gosta sa znamenitostima Sombora.

 

 

 ZABRANJENO SVAKO NEOVLAŠĆENO PREUZIMANJE

FOTOGRAFIJA BEZ DOZVOLE AUTORA!!!!

 

 

text i photo

Srđan Ačanski, novinar, dipl.turizm.

acanskiSphoto

Canon EOS 4000d+ EF-S 18-55 III

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Objavljeno u Prva vest

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije saopštilo je da je, zaključno sa današnjim danom (nedelja, 15. novembar), u ustanovama socijalne zaštite i domovima za smeštaj odraslih i starih potvrđeno prisustvo koronavirusa kod 404 korisnika i 233 zaposlena. Ovo resorno ministarstvo navelo je precizno i u kojim je sve ustanovama u državi registrovano prisustvo odnosno porast broja zaraženih pa spisak donosimo u celosti

Prisustvo zarazne bolesti COVID-19 potvrđeno je u:
 
  • Gradskom Centru za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Vračar,

  • Gradskom Centru za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Voždovac,

  • Gradskom Centru za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Stari grad,

  • Gradskom Centru za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Surčin,

  • Gradskom Centru za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara,

  • Gradskom Centru za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Savski venac,

  • Gradskom Centru za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Sopot,

  • Gradskom Centru za socijalni rad u Beogradu,

  • Gerontološkom centru u Kragujevcu,

  • Gerontološkom centru u Novom Sadu, RJ Dom Liman, RJ Dom Novo naselje i RJ Dom Futog,

  • Gerontološkom centru Beograd, Dom Bežanijska kosa,

  • Gerontološkom centru Beograd, Dom Karaburma,

  • Gerontološkom centru Beograd, RJ Stacionar,

  • Gerontološkom centru u Zrenjaninu,

  • Gerontološkom centru u Pančevu,

  • Gerontološkom centru Obrenovac,

  • Gerontološkom centru ''Srem'', Ruma,

  • Gerontološkom centru Sombor,

  • Gerontološkom centru Mladenovac,

  • Gerontološkom centru Bačka Palanka,

  • Službi Pomoć u kući Gerontološkog centra Beograd,

  • Službi opštih i zajedničkih poslova Gerontološkog centra Beograd,

  • Centru za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvojuBeograd,

  • Centru za socijalni rad u Ćupriji,

  • Centru za socijalni rad u Novom Sadu,

  • Centru za socijalni rad za opštine Ljig, Lajkovac i Mionica-Služba ''Pomoć u kući,

  • Centru za socijalni rad Zrenjanin,

  • Centru za socijalni rad u Vranju,

  • Centru za socijalni rad u Šapcu,

  • Centru za socijalni rad u Subotici,

  • Centru za socijalni rad opštine Svrljig,

  • Dnevnom boravku za decu i mlade sa smetnjama u razvoju pri Centru za socijalni rad u Šapcu,

  • Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju, Veternik,

  • Dnevnom boravku u Novom Sadu Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju, Veternik,

  • Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu, Beograd,

  • Zavodu za vaspitanje omladine, Niš,

  • Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine Zvečanska, Beograd, RJ Dom Drinka Pavlović, RJ Dom Moše Pijade, RJ Materinski dom i RJ Prihvatilište, RJ Prihvatilište za urgentnu zaštitu dece i omladine od zlostavljanja i zanemarivanja,

  • Prihvatilištu za odrasla i stara lica, Beograd,

  • Prihvatilištu za žrtve nasilja u porodici- Sigurna kuća, Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih lica Kulina,

  • Domu za odrasla invalidna lica, Beograd,

  • Zavodu za smeštaj odraslih lica ''Male pčelice'', Kragujevac,

  • Domu za duševno obolela lica ''1. Oktobar'', Stari Lec,

  • Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Beograd,

  • Centru za porodični smeštaj i usvojenje u Beogradu,

  • Centru za porodični smeštaj i usvojenje u Ćupriji,

  • Ustanovi za odrasle i starije pri Centru za socijalni rad, Ljubovija,

  • Ustanovi za odrasle i starije u Leskovcu,

  • Ustanovi za odrasle i starije pri Centru za socijalni rad Kučevo,

  • Domu za smeštaj starih lica, Surdulica,

  • Domskom odeljenju u Despotovcu,

  • Domu za smeštaj starih lica u Prokuplju,

  • Domu za stare i penzionere u Kuli, Objektu u Ruskom Krsturu,

  • Dečijem selu, Sremska Kamenica,

  • Humanitarnoj organizaciji ''Dečje srce'', usluzi socijalne zaštite lični pratilac deteta, Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Vila Sveti Nikola'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Melior Vita'', Jakovo, Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''BG DOM 56'', Beograd;

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Paulovnija tomentosa'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Dom Topalović'', Kladovo,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Kuća Dobra Despotović'', Valjevo,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Milidom lux''Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Viva'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Sunce'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Vila Breza'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Stara Bežanija'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Dom Starčević'', Zrenjanin,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Zlatno doba'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Palma Magnolija''Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Senekta'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Adam plus'', Kovačica,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Dom Jakovljević'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Kostić Dom'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Luna dom'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Altina 2'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Zlatno doba lux'', Beograd,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Dolina sunca'', Pančevo,

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Lug'', Beograd i

  • Domu za smeštaj odraslih i starijih ''Antić-Kan'', Beograd.

Ukupan broj izlečenih korisnika ustanova socijalne zaštite iznosi 1.158, a broj izlečenih osoba koje su zaposlene u ustanovama socijalne zaštite 467.

Dom za smeštaj odraslih i starijih ''Doživeti stotu'', Beograd, Dom za smeštaj odraslih i starijih ''Stara pruga'', Umka i Dom za smeštaj odraslih i starijih ''Radost'' u Negotinu, rešenjem o zabrani rada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ne pružaju uslugu socijalne zaštite domskog smeštaja odraslih i starijih. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donelo je rešenje i o zabrani rada Doma za smeštaj odraslih i starijih ''Nada'', u Beogradu.

Korisnici u ustanovama socijalne zaštite za koje postoji procena da mogu biti potencijalni prenosioci virusa smešteni su u izolaciju, dok zaposleni u ustanovama socijalne zaštite, kod kojih postoji ovakva opasnost, ne dolaze na posao i nalaze se u kućnoj izolaciji.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Reno Megan Autenique 2003. godište *

1.9 dci 75 kw 102 hp,

Prešao 187.000 km

Registrovan do 08/2021.

 ---------------------------------------------------------------------------------

1550 EVRA

------------------------------------------

Reno Megan Autenique 2003 god.
1.9 dci 75 kw 102 hp,
Prešao 187.000,
Registrovan do 07/2021
Prvi vlasnik u Srbiji, redovno održavan i servisiran, dugo u vlasništvu (uvezen 2010. godine iz Slovenije od prvog vlasnika) mali potrošač.
Do velikog servisa 23.000 km (veliki servis rađen 2018te na 171.000), nov akumulator sa garancijom od još 24 meseca.
Finske gume NOKIAN 2 seta:
- 4 kom NOKIAN 185/65 R15 WR Snowproof 88T na čeličnim trenutno, zimske
- 2 kom NOKIAN Line 185/65 R15 88H + 2 dobre MS na alufelnama, letnje (na slikama)
Gume kupljene u Vulkalu Osijek.
Dajem i kuku koja je skinuta. Dosta opreme klima, elektropodizači, grejači sedišta.
Motor odličan, super vuče, ne duva, ne lupa ne trese, na trapu utegnut.
Auto se svakodnevno vozi.

Na autu do sada radjeno:

- veliki servis posle uvoza 2010. na 121.000 km veliki servis 2018. na 171.000 (oko 400 evra delova)
- mali servisi na 5.000 do 7.000 km sipano samo elf ulje
- 19.01.2015 pumpa goriva
- 19.01. 2016 sajla gasa
- 5.04.2016 amortizeri zadnji novi
- 2016. lamela,korpa i kvačilo
- 31.05.2018 spone kugle
- 14.06.2018. nosac motora
- 9.8.2019 pakne kočnice, clindar kočnioni prednji i zadnji

za sve imam račune!!!

-------------------------------------------------------

galerija:

________________________________________________

 

 INFORMACIJE O AUTOMOBILU KAO I USLUŽNO FOTOGRAFISANJE

--------------------------------------------------------------------------------- 

acanskiSphoto 

Canon EOS 4000d+ EF-S 18-55 III

061 23 888 03

sombor

Objavljeno u Prva vest

* Nakon saopštenja za medije u francuskim nacionalnim novinama „L'Est Republikan “ 11. septembra 2020, članak je preveden i reprodukovan u nedeljnom srpskom nacionalnom časopisu „Ilustrovana Politika“ , u broju ovog popularnog dugodecenijskog nedeljnika, od 6. oktobra 2020

Značajan prosto u časopisu zauzele su aktivnostima Fondacije Rejmon Nikole Trust , o njihovim trenutnim akcijama i o ciljevima više dobrotvornih aktivnosti.

- Izuzetno nam je drago što smo dobili ovako za nas važnu medijsku priliku i što smo u mogućnosti da se obratimo i privučemo na taj način pristalice našoj svrsi - zadovoljna je Kristina Hilčenko, osnivačica ove renomirane Fondacije, sa sedištem u Londonu a koja mnogo čini za razvoj dece đaka sa akcentom na dalji prosperitet obrazovanja u Srbiji. - Želeli bismo da izrazimo zahvalnost novinarima i urednicima što su nam pružili toliko pažnje u njihovom časopisu.

~ . ~

(English version)

Following the press release in the French National Newspaper “ L’Est Republicain” on the 11th September 2020, the article has been translated and reproduced in the weekly Serbian national magazine “Illustrovana Politika” on the 6th October 2020. A great insight in both papers about the activities of the Raymond Nicolet Trust, our current actions and the aim of our charitable action. It is greatly appreciated to receive this coverage and being able to reach out further to attract some supporters to our cause. We would like to express our gratitude to these journalists and editors for giving us so much coverage on their papers.

Thank you to all who contributed to make this happen.

~ . ~

(version française)

Suite au communiqué de presse du journal national français «L'Est Républicain» du 11 septembre 2020, cet article a été traduit et reproduit dans l'hebdomadaire national serbe «Illustrovana Politika» le 6 octobre 2020. Un bel aperçu des deux journaux sur les activités de l’association Raymond Nicolet Trust, nos actions actuelles et le but de notre action caritative. Il est grandement apprécié de bénéficier de cette couverture médiatique et de pouvoir aller plus loin pour attirer de nouveaux participants à notre cause. Nous tenons à exprimer notre gratitude à ces journalistes et rédacteurs en chef pour nous avoir donné autant de couverture sur leurs colonnes. 

Merci à tous ceux qui ont contribué à y parvenir. 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor / New Radio Sombor / Nouvelle Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Prosečna cena stanova novogradnje u Republici Srbiji u I polugodištu 2020. godine iznosila je 166.764 dinara - objavio je najnovije podatke na svom sajtu Republički zavod za statistiku Srbije sredinom septembra. Cene stanova u posmatranom periodu kretale su se u intervalu od 47.514 dinara po m² u Tutinu do 395.633 dinara u beogradskoj opštini Savski venac

Posmatrano prema opštinama, najviše cene novoizgrađenih stanova zabeležene su u beogradskim opštinama, gde je prosečna cena u gradskim naseljima iznosila 226.589 dinara. Osim beogradskih opština, po visokim cenama izdvojile su se i Čajetina, Novi Sad, Vrnjačka Banja, Užice, Kragujevac i tri niške opštine (Crveni krst, Medijana i Palilula).

Površina prodatih novoizgrađenih stanova u proseku je iznosila 54 m², a kretala se u intervalu od 40 m² u Čajetini do 77 m² u Bujanovcu.

Što se Sombora tiče, prosečna stana kvadratnog metra stana u novogradnji je 82.877 dinara i u regionu Vojvodina od 13 posmatranih gradova i opština, samo je Apatin jeftiniji, gde je u pokrajini ujedno i ubedljivo najniža cena kvadrature stana u novogradnji (60.333 dinara ko kvadratnom metru). Novi Sad prednjači sa 141.579 din, odmah zatim je Pančevo sa 105.407, svi ostali su ispod šestocifrene brojke. Inače najpopularnija kvadratura stana u Somboru je 58.

.....

Cene stanova novogradnje1), I polugodište 2020.

(U kolonama tabele pored imena svakog grada ili opštine je prosečna površina, odnosno prosečna cena stana po kvadratnom metru)

~ . ~

Београдски регион

 

 

 

Вождовац

53

 

193807

Врачар

65

 

255428

Звездара

47

 

172162

Земун

52

 

198138

Лазаревац

54

 

100123

Младеновац

53

 

89259

Нови Београд

68

 

280313

Обреновац

45

 

99788

Палилула (Београд)

54

 

152365

Раковица

50

 

132308

Савски венац

68

 

395633

Стари град

62

 

293842

Сурчин

50

 

121090

Чукарица

51

 

193077

Регион Војводине

 

 

Нови Сад

54

141579

Апатин

66

60333

Бачка Паланка

67

89373

Вршац

55

91815

Зрењанин

58

97181

Инђија

47

95107

Панчево

59

105407

Рума

61

80475

Сомбор

58

82877

Сремска Митровица

52

90868

Стара Пазова

56

94130

Суботица

55

98310

Темерин

57

94248

Регион Шумадије и Западне Србије

 

Крагујевац

51

 

115094

Аранђеловац

66

 

77923

Ваљево

51

 

101380

Врњачка Бања

41

 

123893

Горњи Милановац

49

 

97250

Ивањица

65

 

96186

Јагодина

55

 

83550

Краљево

64

 

94259

Крушевац

66

 

88261

Лајковац

51

 

75518

Лозница

53

 

80068

Лучани

66

 

74257

Нови Пазар

63

 

103533

Параћин

58

 

69737

Пожега

50

 

91112

Рашка

44

 

59612

Тутин

62

 

47514

Ћуприја

43

 

72028

Уб

63

 

79732

Ужице

56

 

118984

Чајетина

40

 

169627

Чачак

59

 

106207

Шабац

48

 

101849

Регион Јужне и Источне Србије

 

 

Медијана

60

118898

Палилула (Ниш)

56

107474

Пантелеј

53

91027

Црвени крст

40

139680

Бујановац

77

50863

Велика Плана

60

72582

Велико Градиште

56

63142

Врање

56

67804

Кладово

56

88550

Лесковац

53

80049

Пирот

60

81438

Пожаревац

52

92838

Прокупље

50

66397

Смедерево

63

95151

Смедеревска Паланка

61

57088

Сурдулица

58

69192

 

 

 

~ .~

1) Prikazani su opštine/gradovi u kojima je registrovana kupoprodaja najmanje tri novoizgrađena stana.

2. Prosečna cena stanova novogradnje prema stepenu razvijenosti jedinica lokalnih samouprava1), I polugodište 2020.
Prosečna cena po m², RSD:

I grupa 184456
II grupa 111515
III grupa 85084
IV grupa 53898

1) Stepen razvijenosti određen je na osnovu Uredbe o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za 2014. godinu.

Izvor: Republički zavod za statistiku https://www.stat.gov.rs/

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
nedelja, 20 septembar 2020 21:45

Strani radnici u Srbiji: U nemilosti mešetara

Autorski tekstovi: Branislav Božić

* Na gradilištima širom Srbije inspekcije zaticale državljane Rumunije, Turske, Indije… bez dozvola za rad, socijalnog osiguranja i drugih uslova predviđenih propisima o radu, a uprkos zalaganju sindikata i inspekcija, odgovorni za ove kriminalne radnje retko se privode pravdi i još ređe adekvatno kažnjavaju

Početkom avgusta javnost je iznenadila vest o javnom protestu tridesetak radnika iz Indije, koji su godinu dana u Srbiji bili angažovani preko građevinske firme GP “Nikolić” iz Kraljeva. Indijski državljani su zahtevali zaostale zarade, kako su naveli u proseku između 1.500 i 2.500 evra, i ukazivali da bez tog novca ne mogu da se vrate u svoju zemlju. Radnici su novinarima saopštili da su oni formalno zaposleni u američkoj firmi „IDEA Capital LLC“, koja ih je kao posrednik po ugovoru o poslovno-tehničkoj saradnji uputila na rad kod srpske firme.

Povodom ovog slučaja, novinar sajta UGS Nezavisnost saznao je od Inspektorata za rad da je u slučaju indijskih radnika u Kraljevu sproveden sudski proces i da je okončan presudom kojom je pravnom licu GP „Nikolić doo“ izrečena kazna u iznosu od 800.000 dinara, dok je  odgovorno lice u preduzeću kažnjeno sa 20.000 dinara.

Inspekciji su se prethodno obraćali radno angažovani indijski državljani, sindikati i nevladine organizacije. Inspekcija je u periodu jul 2019 - avgust 2020. godine kod GP „Nikolić” izvršila čak sedam nadzora. Utvrđeno je da većina indijskih državljana nije imala radne dozvole, zbog čega je protiv firme i odgovornog lica podneto pet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Mediji su dosad vrlo retko izveštavali o položaju stranih radnika u Srbiji, a u javnosti se još manje obraćala pažnja na posledice sve akutnijeg problema nedostatka radne snage u mnogim delatnostima. Ipak, čini se da nadležne službe postaju svesne onoga što nam tek predstoji. Sudeći po aktivnostima i podacima sindikata, inspekcija rada i resornih komora, problemi sa kojima se susreću radnici iz inostranstva su većinom slični onima koje iskušavaju zaposleni sa državljanstvom Srbije, mada je očigledno da je kod stranaca mnogo veći procenat rada na crno i kršenje zakonskih normi.

Najbrojniji radnici iz Rumunije, Turske, Indije…

Po podacima Ispektorata za rad, dostavljenim za pisanje ovog teksta za sajt UGS Nezavisnost, u periodu novembar 2018 - avgust 2020. godine, inspektori su na gradilištima širom Srbije najviše zaticali radno angažovane državljane Rumunije, Turske, Indije, Italije, Albanije, Republike Srpske, Poljske, Hrvatske i Moldavije. Pritom, Inspektorat ne dobija unapred podatke o gradilištima na kojima su strani državljani, već njih inspektori zatiču na gradilištima koja su predmet inspekcijskog nadzora i uglavnom su bez radnih dozvola.

Najviše stranih državljana evidentirano je na gradilištu tržnog centra „Promenada mol“ u Novom Sadu, na kojem su inspekcija rada prilikom samo tri nadzora u fazi izvođenja grubih građevinskih radova zatekla više od 1.000 državljana Rumunije bez radnih dozvola. Inspektori su prilikom nadzora na gradilištima u Beogradu, Nišu, Vranju i na Zlatiboru zaticali državljane Turske, njih više od 500, od koji 315 nije imalo dozvole za rad, a 101 nije imao regulisan radno-pravni status i nije bio socijalno osiguran što je, inače, obavezno. Takođe, inspekcija je zatekla i više od 100 državljana Indije na gradilištima izgradnje Koridora 11, kao i na gradilištu brze pruge Beograd - Novi Sad - Subotica, od kojih je samo nekoliko njih imalo dozvole za rad.

Samo na osnovu ovih podataka može se zaključiti da se broj stranaca koji rade u Srbiji nije značajno smanjivao u odnosu na 2019. godinu, uprkos virusnoj epidemiji Kovid-19, te da su oni radno angažovani bez osnovnih propisanih papira. Nacionalna služba zapošljavanja (NSZ) je ove godine više puta saopštila da je sa svim neohodnim dozvolama u Srbiji u 2019. godini bilo radno angažovano 13.802 stranacaMeđu njima, 3.148 dozvola je izdato državljanima Kine, 2.813 državljanima Rusije, 772 za radnike iz Turske i 256 za državljane Indije.

Rad „na crno“ i trgovina ljudima

Prema domaćim propisima, stranac kome je izdata dozvola za rad ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja kao i državljani Srbije. Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić kaže za sajt Nezavisnosti da u građevinskoj industriji i do 40 odsto ljudi iz inostranstva radi na crno i da je samo čudo što se nije desilo više incidenata, kao što je štrajk Indijaca u Kraljevu ili teških povreda pa i pogibija na radnom mestu.

Po Rodiću, u mnogim takvim slučajevima reč je o kriminalu, a Mario Reljanović, naučni saradnik na beogradskom Institutu za uporedno pravo taj kriminal svrstava u klasičnu trgovinu ljudima.

- Ako se ima u vidu da su, na primer, indijski radnici u jednom periodu radili u Srbiji pod ugovorima koji nisu u skladu sa zakonima Srbije, da im nisu garantovali ni minimalna prava, da su im oduzeti pasoši, da su kažnjavani suprotno zakonima zemlje u kojima se nalaze, kao i da zaradu nisu primali u zemlji u kojoj rade već u zemlji porekla, onda se svakako može reći da su se stekli ozbiljni uslovi da se njihov položaj izjednači sa položajem žrtava trgovine ljudima - kaže Reljanović za sajt UGS Nezavisnost.

Naš sagovornik dodaje da je poseban problem kada se zatekne radnik koji nema regulisan status, jer inspekcija rada često ne pokreće zakonske mehanizme pod izgovorom da je poslodavac pokrenuo postupak pribavljanja dozvole - iako je nezakonito da ti ljudi rade bez dozvole.

- Čim inspektori otkriju takvog radnika, poslodavac čini prekršaj, a radnik koji se tu nalazi nelegalno, trebalo bi da bude odstranjen iz procesa rada. Ako se to ne čini, izgleda kao da se državni zvaničnici trude da nam objasne kako su oni „legalno obespravljeni“. Samo se ovog puta to ne čini na račun ušteda u budžetu, već na račun uvećanja profita odabranih poslodavaca koji na ovaj način eksploatišu strane radnike – objašnjava Reljanović.

On ukazuje da su inostrani radnici “veoma podložni za nezakonitosti poslodavaca” jer im se ne isplati da se vrate kući, a mnogi od njih nemaju sredstava za to.

- Moraju se i zbog toga značajno povećati kapaciteti inspekcije rada. Trebalo bi odustati i od formalnog obrazloženja da poslodavci sa stranim radnicima mogu da rade šta žele, jer oni nisu pod jurisdikcijom Srbije - takvo tumačenje ne samo što je pogrešno već je i dugoročno opasno, jer će vrlo brzo doprineti masovnom uvozu strane radne snage, pod uslovima koji nisu ni na minimumu međunarodnih standarda i domaćih propisa. To će se dovesti do neminovnog pada kvaliteta izvedenih radova na račun privatnih interesa, i doprineti nastavku masovnog odlaska domaćih radnika u inostranstvo - upozorava Reljanović.

Retko procesuiranje i kažnjavanje

Glavni poverenik Granskog sindikata građevinarstva “Nezavisnost” Saša Dimitrijević kaže da se čini da svi ponešto rade da pokažu brigu deklarativno, ali da to ništa ne vredi ako se slučajevi ne procesuiraju.

- Epilog je da nemate adekvatnu kaznu za kriminal. Zanemarljiv je broj rešenih predmeta, dešava se da tek na nekoliko godina imate jednu osuđujuću presudu. Džaba zalaganje i rad sindikata, inspekcija i ostalih kada nema presuda odgovornima, čak ni za poginule usled nebezbednosti na radu - kaže Dimitrijević za sajt Nezavisnosti.

Dodaje da svake godine imamo po pedesetak smrtnih i po 1.000 težih povreda na radu, a da se to ne procesuira ni u slučajevima naših, a kamoli stranih radnika.

- Taj broj bi bio sigurno mnogo manji da je dovoljno sposobnih, obučenih naših radnika, ali zapravo je suprotno tome što je posledica urušavanja velikih sistema, nemogućnosti obuke i adekvatnog školovanja za nedostajuće kadrove, kao i zbog njihovog odlaska u inostranstvo. Problem ne rešava ni proklamovano dualno obrazovanje, jer je malo takvih učenika, ili se oni obučavaju za kratkoročne potrebe sadašnjih “šrafciger” firmi – navodi Dimitrijević za sajt Nezavisnosti.

Ukazujući na nelojalnu konkurenciju firmama koje se kako-tako trude da uposle radnike iz Srbije, Dimitrijević navodi da oni koji angažuju strane radnike “na crno tako” mogu da zarade mnogo više, jer inostrani radnici pristaju na manje nadoknade, bez osiguranja i drugih davanja, pa investitori uzimaju ekstra profit koji im je izgleda dovoljan i za poneku novčanu kaznu. Naš sagovornik podseća i da se po izveštajima Inspektorata za rad čak kod tridesetak odsto ljudi koji zadobiju povrede, ili stradaju na gradilištima, utvrdi da su angažovani na crno.

- Nisu ni naši radnici zaštićeni u svojoj državi, a kamoli strani, a ukoliko ovi drugi jesu mi ne znamo kako, jer je to uglavnom regulisano u sklopu međudržavnih ugovora. Tu je teško, ako ne i nemoguće imati kontrolu. Imali smo na primer, slučaj poginulih turskih radnika u Čortanovcima za koji nije do kraja razjašnjeno kako se dogodio i da li postoji nečija odgovornost za tu nesreću - napominje Dimitrijević i da se desetine hiljada sezonskih radnika iz okolnih zemalja tek počele “uvoditi” u neka pravila i osiguranja.

Uvoz radne snage bez strategije

Goran Rodić se slaže sa tvrdnjama iz sindikata da je potpuno zanemareno procesuiranje nezakonitih postupanja u angažovanju radnika iz inostranstva.

- Osnovni problem jeste da mi nemamo strategiju kako ćemo ubuduće u ovoj oblasti. Velike građevinske firme su nestale, a ono malo radnika što je još vitalno i obučeno otišlo je u inostranstvo, mladih nema, pa se zato i uvozi radna snaga, koja je uglavnom niže vrste specijalizacije i obučenosti. Ne može se reći da nam stranci nisu potrebni, ali nam nikako ne trebaju razni sumnjivi posrednici i agencije koje ih angažuju sa svih meridijana kršeći razne propise. Džaba inspekcije šalju prijave ako se kod nas odomaći ono što smo doskora kritikovali kao eksploataciju naših radnika u inostranstvu kada su ih mešetari raznih vrsta prevarama dovodili u poluropske uslove. U tom smislu, bolje je da država više radi direktno na programima angažovanja stranih radnika, pod okriljem ministarstva, ili neke službe, nego da se dopuste novi slučajevi poput onih u Kraljevu – smatra Rodić.

Saša Dimitrijević naglašava da sindikati u Srbiji imaju konsenzus zahtevajući da se o o ovim problemima javno govori i da se ne toleriše nezakonito angažovanja stranaca.

Smatra da je koren problema u činjenici da nemamo privrednu strategiju, da se zna koji sektori će se pospešivati i da u tom smislu usmeravamo školstvo, i dualno i “normalno”, pa i uvoz radne snage. Izgleda, kaže, “da trenutno državi i njenim službama odgovara da žmure na jedno oko kada je reč o radu na crno i nezakonitom angažovanju stranih radnika, jer tako, valjda, misle da guraju povećanje BDP-a”.

(Na fotografijama u slajdu ispod teksta:

1) Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije

2) Saša Dimitrijević, glavni poverenik GS građevinarstva "Nezavisnost")

Izvor: UGS Nezavisnost  

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 10 od 24

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…