Prikazivanje članaka po tagu Srbija

* Državne mere koje su rezultat mogućnosti naše relativno siromašne zemlje omogućiće da se u Srbiji maksimalno očuva zaposlenost ljudi u privatnom sektoru, ali ne delim optimizam naših zvaničnika da će Srbija izaći iz krize brže od ostatka sveta. Deo smo evropske i svetske ekonomije, pa će i naš oporavak zavisiti od oporavka drugih ekonomija, kaže biznismen Zoran Drakulić u razgovoru za sajt UGS Nezavisnost

Virusna pandemija je poput zemljotresa uzdrmala i ugrozila svetsku ekonomiju. Ukazuju na to i najnovije prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske komisije (EK) da će ova godina u celom svetu biti izuzetno teška te da će svetska ekonomija početi da se oporavlja tek naredne 2021. godine.

Evropska unija je u drugom ovogodišnjem tromesečju zabeležila rekordan pad ekonomske aktivnosti od oko 12 odsto što je najveći pad ekonomske aktivnosti od 1995. od kada se sistematski vode podaci o kretanju BDP-a na nivou EU.

Nedavno je u Vašingtonu objavljeno da se najveća na svetu američka ekonomija u drugom tromesečju srozala na neverovatnih 32,9 odsto na godišnjem nivou.

U MMF procenjuju da će pandemijske ekonomske posledice znatno više pogoditi razvijene ekonomije nego zemlje u razvoju. Prema tim prognozama, prosečan pad ekonomskih aktivnosti u razvijenom delu sveta u ovoj godini bi mogao da premaši šest procenata, dok će u zemljama u razvoju taj pad biti približno jedan odsto. Među razvijenima udar recesije će se najviše osetiti u Italiji, Španiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Kanadi, Americi, Japanu…

Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (wiiw) procenjuje da će se ekonomije Centralne, istočne i Jugistočne Evrope (CESEE) naći u veoma teškoj situaciji do kraja 2020. godine i da nema garancija da bi u sledećoj godini moglo doći do značajnog oporavka.

„Jasno je da mnoge zemlje regije više ne teže ili se ne drže liberalno demokratskog kapitalističkog modela, već su hibridna varijanta u kojoj je država upornija, za neke aktere izvlačeći crvene tepihe, dok drugima dopuštaju da gladuju. Na kraju optimističnog spektra, to će verovatno podrazumevati i više intervencionističkih industrijskih politika, uključujući izdašnije subvencionisanje i poreske režime za strane ulagače. Ipak postoji i moguća obrnuta strana, naime veća autoritarna i proizvoljna ponašanja, kao i favorizovanje. Za to već postoji presedan, najočiglednije u Mađarskoj, Poljskoj i Srbiji, ali postoje i pokazatelji različitih nijansi u državama, uključujući Rumuniju, Albaniju, Sjevernu Makedoniju, Slovačku, Sloveniju i Češku, dok Ukrajina i Moldavija ostaju zarobljene privatnim interesima“, navodi se u analizi Bečkog instituta.

U petak 7. avgusta u Srbiji je otvoren drugi državni paket mera pomoći za 235.372 preduzeća koja su učestvovala i u prvom krugu državne pomoći, Nešto više od million zaposlenih isplatila primiće po 18.200 dinara, koliko iznosi 60 odsto minimalne zarade. Uslov za dobijanje državne pomoći je da nema otpuštanja više od 10 odsto radnika tri meseca nakon isplate poslednje minimalne zarade.

Međutim, prema prognozama pojedinih domaćih ekonomista, masovnija otpuštanja u Srbiji se mogu očekivati od oktobra, kada istekne pomenuta obaveza preduzeća koja su uzela državnu pomoć da ne mogu otpustiti više do deset odsto od broja zaposlenih sa početka pandemije. Prema tim pognozama, bez posla će ostati znatan broj zaposlenih na povremenim i privremenim poslovima, kao i angažovanih posredstvom agencija. Takođe, stručnjaci smatraju da se poslodavci neće ustezati ni od drugih vidova smanjenja troškova na zaposlenima kao što su smanjivanje plata, produženje radnog vremena, kašnjenje u isplati zarada…

Iskusni biznismen Zoran Drakulić u razgovoru za sajt UGS Nezavisnost ocenjuje da će drugi paket državnih mera pomoći se očuva zaposlenost u privatnom sektoru.ali da ne deli optimizam naših zvaničnika da će Srbija izaći iz krize brže od ostatka sveta.

“Pravu veličinu krize osetićemo tek 2021. Jer oporavka sigurno neće biti u naredne 2 do 3 godine, što su i predviđanja mnogih svetskih ekonomista”, ukazuje Drakulić, vlasnik kompanije Point Group Int i predsednik Srpskog poslovnog kluba “Privrednik”.

* Kako biste generalno ocenili drugi paket državnih ekonomskih mera za pomoć privredi usled krize izazvane virusnom epidemijom?

– Drugi paket mera rezultat je mogućnosti naše relativno siromašne Srbije. Ovaj paket će omogućiti malim i srednjim preduzećima da se u Srbiji maksimalno očuva zaposlenost ljudi u privatnom sektoru.

* Ni drugi paket mera, kao ni prvi na početku krize, nije selektivan iako su privrednici, ekonomisti pa i Fiskalni savet preporučivali da se pomoć usmeri samo najugroženijim sektorima privrede. Očekujete li da će rezultati mera opravdati takav pristup?

– Iako sam i ja preporučivao da drugi paket mera bude selektivan, smatram da to nije bilo realno učiniti u kratkom vremenskom periodu. Brzina primene paketa mera  bila je važnija u ovom trenutku nego ući u dublji proces primene selektivnih mera. U svakom slučaju mere će opravdati takav pristup.

* Zar nije bilo celishodnije i efikasnije da su antikrizne mere osmišljavane u trouglu  socijalnog dijaloga – između države, poslodavaca i sindikata?

– To bi bilo idealno, ali kao što sam već napomenuo, to bi bio dugotrajan proces.

* Čini se da uprkos teškoj ekonomskoj krizi država ne razmišlja o aktivnim merama štednje. Naprotiv, otvaraju se nova gradilišta, obećava rast penzija i plata u javnom sektoru, kao da epidemija pogađa samo privatni sektor.

– Više puta sam naglasio da ovo nije vreme za štednju  država treba da se usredsredi na postupke koji će omogućiti što manji pad BDP-a, ako treba i na  teret rasta duga. U svakom sučaju protiv sam rasta plata u javnom sektoru i rasta penzija. Ovo je trenutak kada svi moramo da budemo solidarni i da sačekamo izlazak iz krize, novi rast BDP-a, kako bi se stvorili uslovi za rast penzija i plata u javnom sektoru.

* Budžetskom nadoknadom minimalnih zarada zaposlenima u privatnom sektoru za april, maj i jun sprečena su masovna otpuštanja. Cilj novog paketa mera je isti. Koliko je to realno s obzirom na ograničene finansijske mogućnosti države i da se ne nazire kraj epidemije?  

– Smatram da su mere i iz prvog i iz drugog paketa upravo usmerene na očuvanje radnih mesta. Dobar deo firmi u privatnom sektoru će to uspeti u periodu do kraja 2020. godine. Nakon toga, mogu nastati mnogo veći problemi za privatni sektor.

* Hoće li moratorijum na otplatu bankovnih kredita pomoći privredi da se finansijski relaksira i da do kraja godine krene u oporavak, u šta veruju u Ministarstvu finansija i Narodnoj banci?

– Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija su odlaganjem otplate kredita značajno pomogli privredu. Međutim, nakon moratorijuma obaveze privredi dolaze na naplatu, što će stvoriti velike probleme i privredi i bankarskom sektoru. Ovo govorim iz razloga što će posledice epidemije biti višegodišnje. Bogate svetske ekonomije spremile su ogromna sredstva za oporavak svojih ekonomija u narednom periodu od 3 do 7 godina.

* Do danas je nepoznato kolika je stvarna finansijska pomoć države privredi i građanima. Nasuprot tvrdnjama izvršne vlasti da je samo prvi paket antikriznih mera “težak” nešto više od 5 milijardi evra računice pojedinih ekonomista polaze od značajno manjih iznosa. Kako je moguće da ni oko tako važne teme nema saglasnosti?   

– Ovde se mešaju žabe i babe. Suštinski privreda je na teret poreskih obveznika Srbije dobila u prvom paket oko 800 miliona eura i u drugom paketu će to biti oko 320 miliona eura. Sve ostale mere su pomoć privredi, ali iste se moraju vraćati nakon prestanka moratorijuma, a poreske obaveze u 24 meseca počev od januara 2021. godine.

Eventualna dodatna šteta može nastati na teret garancijskog fonda prema bankama, u slučaju da privreda ne vrati deo kredita bankama. Uvek sam bio za to da se daju korektne cifre pomoći, a ne da se izlazi sa ciframa od više milijardi koje nisu realno date privredi ili su date, ali na određeni rok vraćanja.

* Još se ni priližno ne mogu znati razmere ekonomskih posledica pandemije u svetu, pa ni kod nas. Naši državni zvaničnici međutim gromoglasno najavljuju da će pad društvenog proizvoda u Srbiji biti manji nego u zemljama Evropske unije, te da ćemo već naredne godine imati značajniji privredni rast. Delite li takav optimizam?

– Ne delim optimizam naših zvaničnika da će Srbija izaći iz krize brže nego ostatak sveta. Mi smo deo evropske i svetske ekonomije, prema tome i naš oporavak biće onoliko uspešan, koliko bude uspešan i oporavak drugih ekonomija.

Tačno je da će naš pad biti manji od drugih, ali to je rezultat toga da je i naš bruto društveni proizvod znatno manji od mnogih ekonomija sa kojima pokušavamo da se uporedimo. Jedna je stvar ako vi padnete sa visine od 30 santimetara, a drugi padnu sa 5 metara.

* Može li se, uprkos najvećoj svetskoj ekonomskoj krizi poslednjih decenija, u jednoj maloj zemlji kakva je Srbija očuvati privredna aktivnost, zaposlenost, nivo dostignutih plata i penzija, socijalnih davanja i, uopšte, životni standard građana?

– Definitivno se ne može očuvati standard građana i privredna aktivnost u vreme trajanja krize sa nesagledivim krajem. Pravu veličinu krize osetićemo tek 2021. Jer oporavka sigurno neće biti u naredne 2 do 3 godine, što su i predviđanja mnogih svetskih ekonomista.

Prosto je neverovatno da se toliki pad BDP-a u Evropi i u drugim delovima sveta može oporaviti u kratkom vremenskom periodu, kao i da se na posao u kratkom vremenu može vratiti 305 miliona ljudi koji su do danas izgubili posao u svetu. Još jednom napominjem da će oporavak biti težak i dugotrajan.

Razgovor vodio: Svetozar Raković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Humanitarna fondacija The Raymond Nicolet srdačno se zahvaljuje Meri Radenković, osnivačici Modne kuće Lavišli Apotintid (Lavishly Appointed), na njenoj velikodušnoj podršci za decu Srbije (https://www.lavishlyappointed.com/about-us/)

Reč je kako javljaju iz ove renomirane humanitarne organizacije, sa sedištem u Londonu (Ujedinjeno Kraljevstvo), o kompletu prelepih majica koje su donirane kao deo humanitarne akcije u okviru kapmanje Goldfish Charity Campaign, a koja podržava zdravo i srećnije okruženje.

Deo prihoda od ove kampanje preraspodeljen je neprofitnim fondacijama koje svoj rad fokusiraju na očuvanje okeanskih divljih životinja i život u moru i smanjenje plastičnog zagađenja. Ove inače prelepe majice će biti kako u Fondaciji kažu, dodane kao „perkese“ u našu kampanju za prikupljanje novca: 

https://chuffed.org/project/raymond-nicolet-trust

- Oduševljeni smo što ovaj deo londonske modne industrije ne samo da jeste pionir u oblasti proizvodnje i promovisanja neplastičnih materijala, već je svestan i našeg motiva. To je ponajpre dalje uanpređenje života i školovanja i dece u Srbiji. Hvala mnogo Meri Radenković na njenoj velikodušnoj podršci - izjavljuje i za Novi Radio Sombor prof. dr Kristin Hilčenko Fort, jedna od osnivačica Fondacije The Raymond Nicolet Trust.

(https://www.lavishlyappointed.com/news/lavishly-appointed-goldfish-charity-campaign/)

/Fotografije možete da pogledate i u galeriji slika u okviru rubrike, a donosimo i tekst na engleskom jeziku/:

* The Raymond Nicolet Trust would like to warmly thank Mary Radenkovic, founder of the fashion house Lavishly Appointed, for her generous support for the children of Serbia

https://www.lavishlyappointed.com/about-us/

A set of beautiful T-shirts have been donated as part of Lavishly Appointed’s own Goldfish Charity Campaign, supporting a healthy and happier Environment. Part of the proceeds of that campaign was redistributed to non-profit foundations that focus their work on ocean wildlife preservation and sea life and reduction of plastic pollution. These lovely T-shirts will be added as ‘perks’ in our Crowdfunding Campaign.

https://chuffed.org/project/raymond-nicolet-trust

- We are delighted that this part  of the London fashion industry not only pioneers non-plastic materials, but is also aware of our cause. Thanks to Mary Radenkovic for her generous support - says Mrs, prof. dr Christine Hilcenko Fort.

https://www.lavishlyappointed.com/news/lavishly-appointed-goldfish-charity-campaign/

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

* Na današnjoj sednici Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 donete su nove odluke u vezi sa sprečavanjem širenja koronavirusa, koje će važiti od petka 17. jula na čitavoj teritoriji Republike Srbije:

- Zabranjena su okupljanja na javnim mestima u zatvorenom i otvorenom prostoru za više od 10 ljudi;
- Za vreme boravka na javnim mestima, između okupljenih mora postojati distanca od 1,5 metra, odnosno svaka osoba mora zauzimati minimum 4 kvadratna metra;
- Zaštitne maske su obavezne u zatvorenom prostoru i javnom prevozu;
- Zaštitne maske obavezne su i na otvorenom prostoru, na mestima na kojima nije moguće obezbediti rastojanje od 1,5 metar, poput redova ispred prodavnica, apoteka, autobuskih i voznih stajališta i slično. Na svim ostalim javnim mestima na otvorenom prostoru preporučuje se nošenje zaštitnih maski.
Grad Sombor apeluje na sve građane da poštuju sve donete mere, kao i da se ponašaju odgovorno i vode računa o svom i zdravlju svojih najbližih.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

* Na osnovu odluke organizatora, Udruženja građana „Mostovi Bezdana“ i Mesne zajednice „Bezdan“, odlaže se manifestacija „Trojni susreti“

Manifestacija je planirana za 25. jul, ali je zbog epidemiološke situacije u zemlji, izazavane pandemijom virusa covid 19, održavanje „Trojnih susreta“ odloženo.

„Trojni susreti“ tradicionalno okupljaju stanovnike iz tri države - Hrvatske, Mađarske i Srbije. Međunarodna saradnja, čuvanje tradicije, kulture i običaja druge nacije i prenošenje vrednosti i važnosti zajedništva na buduće generacije jesu osnovni cilj ovog događaja. Manifestacija prikazuje umeća starih zanata i rukotvorina, uz kulturno-umetnički i zabavni program.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

*****

Podsetimo - na ovim izborima ukupan broj birača u Srbiji iznosio je 6.584.376, koji su imali mogućnost da glasaju na 8.433 biračka mesta. 

Očekujemo i prve preliminarne rezultate, uskoro.

*****

Prema podacima posmatračke misije CRTA, do 19 časova izlaznost birača na parlamentarnim izborima bila je 45,5 odsto. Do 17 sati na birališta je izašlo 37,2 odsto upisanih birača, saopštio je Cesid. Centar za praćenje izbora i izbornih procedura saopštio je da je do 18h izlaznost 42,6 odsto.

U odnosu na parlamentarne izbore 2016. godine to je manje za 7,6 procentnih poena.

****

Pokrajinska izborna komisija održala je treće obraćanje javnosti sa podacima o izlaznosti birača na biračka mesta na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.

Zamenik predsednika Pokrajinske izborne komisije Rajko Marinković saopštio je da, prema podacima Komisije, izlaznost birača do 18 časova iznosi 43,45 odsto. On je podsetio na to da su sva biračka mesta u Autonomnoj pokrajini Vojvodini otvorena do 20 časova, do kada građani imaju mogućnost da iskoriste svoje biračko pravo.

*****

Svoje biračko pravo na izborima za parlament Srbije, na Kosovu je do 18 sati iskoristilo 51.011 ljudi, što je 53,51 odsto od ukupnog broja upisanih birača, saopšteno je iz OEBS.

*****

** Sombor vodi u odnosu na prosek izlaznosti u repulici. Do 18 časova, u Gradu Somboru izašlo je na birališta 43,09, dok je teritoriji čitave države u isto vreme zabeležena izlaznost od 41,1%.

*****

* Poslednji podaci o izlaznosti na teritoriji Grada Sombora kažu: do 18 časova na birališta je izašlo 43,09% posto građana. Dva sata pred zatvaranje birlašta, u Gradskoj izbornoj komisiji ističu da je zabeležen trend porasta izlaznosti posle popodnevnog inače, uobičajenog zatišja i "nedeljnog poslepodnevnog odmora i ručka". Uobičajeno je i to da kao što se na svim biračkim mestima u Somboru i naseljenim mestima primećuje da na birališta izlaze tokom finalna dva sata glasanja, predstavnici mlađe populacije, dok su njihovi stariji sugrađani to pravo iskoristili u prvom delu izbornog dana. Staparci i dalje u izlaznosti vode. Nikakvih nepravilnosti tokom čitavog izbornog dana od 7 ujutro, do 1 sat i 25 minuta do zatvaranja biračkih mesta, do sada nije bilo.

*****

Na osnovu podataka posmatračke misije CRTA, do 17 časova izlaznost birača na parlamentarnim izborima bila je 38,2 odsto. 

*****

* Prema podacima Gradske izborne komisije o izlaznosti u Gradu Somboru, prosečna izlaznost, posle 16 časova, na nivou čitave gradske teritorije je 34,67%. Najviše birača izašlo je do sada u Staparu, nešto iznad 38 odsto. Pratićemo pojedinosti izlaznosti, kao i prve preliminarne rezulate po zatvaranju biračkih mesta, večeras (21. jun 2020) u 20 časova.

Na 76 biračkih mesta pravo glasanja može da iskoristi 73.479 građana u Somboru i naseljenim mestima.

*****

Republička izborna komisija održala je četvrtu redovnu konferenciju za novinare 21. juna 2020.godine, u 17 časova, na kojoj su saopšteni podaci o izlaznosti birača do 16 časova.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku dr Miladin Kovačević izneo je podatke o izlaznosti birača, dobijene sa 362 biračka mesta u 93 opštine, prema kojima je do 16 časova u Republici Srbiji, bez Kosova i Metohije, glasalo 33,42 odsto birača, a na teritoriji Srbije sa Kosovom i Metohijom oko 35 odsto. U regionu Vojvodine glasalo je 35,59 odsto, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 35,96 odsto, u regionu Južne i Istočne Srbije 32,57 odsto, a u beogradskom regionu 27,74 odsto birača. Po gradovima, u Novom Sadu, do 16 časova, glasalo je 30,16 odsto, u Nišu 29,99 odsto, a u Kragujevcu 31,86 odsto birača.

Predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević rekao je da do sada na biračkim mestima nije bilo većih proceduralnih nepravilnosti. On je potsetio birače da su do zatvaranja biračih mesta ostala nepuna tri sata i pozvao ih da izaću na birališta.

Konferenciji za novinare prisustvovao je i sekretar Republičke izborne komisije Srđan Smiljanić.

*****

Prema podacima posmatračke misije CRTA, do 16 časova izlaznost birača na parlamentarnim izborima bila je 34,6 odsto, pa Sombor nešto prevazilazi ovaj procenat izlaznosti. U odnosu na parlamentarne izbore 2016. godine to je za pet procentnih poena manje. CeSid je saopštio da je do 14 sati izašlo 26,5 odsto građana. Programski direktor CeSida Ivo Čolović rekao je na konferenciji za novinare da je to najniža izlaznost birača u poslednjih šest godina.

*****

Prema podacima kojima raspolaže Pokrajinska izborna komisija, izlaznost birača na biračka mesta u Autonomnoj pokrajini Vojvodini do 16 časova iznosi 35,45 odsto.

*****

Na trećoj redovnoj konferenciji za novinare, koju je Republička izborna komisija održala 21. juna u 15 časova, saopšteni su podaci o izlaznosti birača do 14 časova.

Dr Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku saopštio je podatke o izlaznosti birača do 14 časova sa uzorka od 362 biračka mesta u 93 opštine, prema kojima je u Republici Srbiji, bez Kosova i Metohije, glasalo 26,11 odsto birača, a na teritoriji Srbije sa Kosovom i Metohijom oko 27,7 odsto, tačnije između 27,5 i 27,8 odsto. U regionu Vojvodine glasalo je 27,83 odsto, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 27,89 odsto, u regionu Južne i Istočne Srbije 25,54 odsto, a u beogradskom regionu 21,72 odsto birača. Po gradovima, u Novom Sadu glasalo je 24,01 odsto, u Nišu 22,90 odsto, a u Kragujevcu 25,22 odsto birača.

Vladimir Dimitrijević, predsednik Republičke izborne komisije istakao je da do sada glasanje protiče bez prijavljenih nepravilnosti i najavio sledeće obraćanje u 17 časova.

Konferenciji za novinare prisustvovao je i sekretar Republičke izborne komisije Srđan Smiljanić.

Na ovim izborima ukupan broj birača je 6.584.376, koji mogu da glasaju na 8.433 biračka mesta.

*****

Republička izborna komisija održala je drugu redovnu konferenciju za novinare 21. juna u 13 časova, na kojoj su saopšteni podaci o izlaznosti birača do 12 časova.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku dr Miladin Kovačević izneo je podatke o izlaznosti birača, dobijene sa 362 biračka mesta u 93 opštine, prema kojima je do 12 časova u Republici Srbiji glasalo 18,01 odsto birača. U regionu Vojvodine glasalo je 20,08 odsto, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 18,58 odsto, u regionu Južne i Istočne Srbije 17,25 odsto, a u beogradskom regionu 14,65 odsto birača. Po gradovima, u Novom Sadu, do 12 časova, glasalo je 16,87 odsto, u Nišu 15,16 odsto, a u Kragujevcu 16,71 odsto birača.

Predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević rekao je, odgovarajući na pitanja novinara, da do tada nije bilo nepravilnosti na biračkim mestima i da Republičkoj izbornoj komisiji nije dostavljena nijedna informacija o tome. On je dopunio da su u biračkim odborima predstavnici parlamentarnih stranaka i proglašenih izbornih lista za ove izbore, a kojih je 21, koji su najodgovorniji za sprovođenje izbora, a ukoliko u toku dana i bude nekih nepravilnosti oni će ih evidentirati na biračkim mestima.

Predsednik Dimitrijević je i ovoga puta pozvao birače da u popodnevnim časovima izađu na izbore i najavio sledeće obraćanje javnosti u 15 časova.

Konferenciji za novinare prisustvovao je i sekretar Republičke izborne komisije Srđan Smiljanić.

*****

Prema podacima kojima raspolaže Pokrajinska izborna komisija, izlaznost birača na biračka mesta u Autonomnoj pokrajini Vojvodini do 12 časova iznosi 19,94 odsto.

*****

Pokrajinska izborna komisija održala je drugo obraćanje javnosti sa podacima o izlaznosti birača na biračka mesta na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.

Zamenik predsednika Pokrajinske izborne komisije Rajko Marinković saopštio je da, prema podacima Komisije, izlaznost birača do 10 časova iznosi 11,03 odsto. On je ponovio da su sva biračka mesta u Autonomnoj pokrajini Vojvodini otvorena, a da je glasanje u toku.

*****

Republička izborna komisija održala je prvu redovnu konferenciju za novinare 21. juna u 11 časova, na kojoj su saopšteni podaci o izlaznosti birača do 10 časova.

Predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević istakao je da su sva biračka mesta otvorena jutros u 7 časova i da su prva tri sata protekla ohrabrujuće. Na biračkim mestima sprovedene su sve epidemiološke mere zaštite, članovi biračkih odbora nose zaštitnu opremu (maske i rukavice), biračima se preporučuje da sa istom dođu na birališta, a ukoliko je nemaju biće im data na biračkom mestu, istakao je Dimitrijević.

Danas se glasa na ukupno 8.433 biračka mesta, uključujući inostranstvo i Kosovo i Metohiju, a karakteristično za ove izbore je to što ih prati rekordan broj stranih i domaćih posmatrača, čak 50 odsto više u odnosu na ranije izborne procese, koji će biti prisutni u svim organima za sprovođenje izbora, kao i to što će se glasati za 21 izbornu listu, što je najveći broj u protekla četiri izborna ciklusa, naveo je Dimitrijević.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku dr Miladin Kovačević izneo je podatke o izlaznosti birača, dobijene sa 362 biračka mesta u 93 opštine, prema kojima je do 10 časova u Republici Srbiji glasalo 9,30 odsto birača. U regionu Vojvodine glasalo je najviše, 11,17 odsto, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 9,17 odsto, u regionu Južne i Istočne Srbije 8,60 odsto, a najmanje u beogradskom regionu 7,07 odsto birača. Po gradovima, u Novom Sadu glasalo je 9,15 odsto, u Nišu 7,51 odsto, a u Kragujevcu 7,92 odsto birača.

Predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević pozvao je birače da iskoriste svoje pravo i izađu na izbore i najavio sledeću konferenciju za novinare u 13 časova.

Konferenciji za novinare prisustvovao je i sekretar Republičke izborne komisije Srđan Smiljanić.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

(Preuzeto sa MONS – Platforme za monitoring socijalne situacijue u Srbiji (www.mons.rs)

Mihail Arandarenko

Dragan Aleksić)

* Vanredno stanje, proglašeno polovinom marta 2020. godine, prouzrokovano širenjem pandemije koronavirusa Covid-19 na Srbiju, dovelo je u veoma kratkom roku do prisilnog, delimičnog ili potpunog, prestanka rada velikog broja ekonomskih agenata - preduzeća, javnih ustanova, radnika zaposlenih za platu i samozaposlenih. Priroda tog prinudnog karantinskog zatvaranja je takva da se govori o šoku ponude (pre svega, rada), jer je delovanjem više sile firmama i radnicima onemogućeno da rade, mada bi oni to želeli i mada za njihovim proizvodima i uslugama postoji načelna tražnja. Zapravo, i tražnja (pre svega, za proizvodima i uslugama, a izvedeno i za radom) istovremeno je osujećena na sličan način kao i ponuda. Ipak, korisno je zadržati distinkciju između šoka ponude i šoka tražnje zbog različitog intenziteta sa kojim ova dva šoka utiču na ekonomsku aktivnost sa proticanjem vremena. Na kratak rok, šok ponude je dominantan. Određeni delovi ekonomije, takozvane delatnosti visokog kontakta, poput ugostiteljstva, turizma, ličnih usluga i slično, skoro potpuno se zatvaraju na više nedelja ili meseci. Kako neposredna opasnost od nekontrolisanog širenja epidemije počinje da jenjava, težište krize se pomera na stranu tražnje - ako je deo radnika, pre svega u teško pogođenim kontaktnim delatnostima, izgubio posao ili deo zarade, to ne može da ne ostavi negativan uticaj i na sektore koji su inicijalno daleko manje pogođeni i ekonomija tako ulazi u spiralu generalizovanog pada proizvodnje, zaposlenosti i realnih zarada

U ovom kratkom prilogu, zadržaćemo se na razmatranju diferenciranog uticaja pandemijske krize na različite ekonomske sektore u Srbiji i, posebno, na to kako će ona uticati na sektorska tržišta rada na kratak i srednji rok. Razmatranje je delimično zasnovano na prvim uporednim globalnim procenama ovog uticaja (pre svega ILO, 2020)[1], delimično na opservacijama dosadašnjeg toka krize, a delom i na osnovu hipotetičkih (ex ante) razmatranja srednjoročnog uticaja krize na tržište rada Srbije, kada efekat šoka tražnje postane jasno dominantan u odnosu na kratkoročni efekat šoka ponude.

Tabela 1. ispod sumira naše procene. Osnovne informacije o sektorima (naziv sektora u skladu sa nacionalnom klasifikacijom delatnosti, broj zaposlenih u svakom sektoru i relativno učešće sektora u ukupnoj zaposlenosti u 2019. godini, na osnovu podataka CROSO i prosečne neto zarade u septembru 2019. godine) predstavljene su u prve četiri kolone tabele. Naredne dve kolone daju ocenu kratkoročnog i srednjoročnog uticaja krize na tržište rada odgovarajućeg sektora, služeći se petostepenom gradacijom tog uticaja (nizak, nizak do srednji, srednji, srednji do visok i visok). Najzad, poslednja kolona nastoji da ponudi kratko objašnjenje za ove procene kroz identifikaciju glavnih mehanizama kojima se potencijalna kriza u sektoru inicira u kratkom i prenosi u srednjem roku.

Tabela 1. Uticaj pandemije Covid-19 na sektorsku zaposlenost u Srbiji na kratak i srednji rok

Tabela 1. u dobroj meri je samoobjašnjavajuća i stoga zahteva malo dodatnih komentara. U delatnostima visokog rizika tržišta rada, na kratak rok zaposleno je čak 44,4% od ukupnog broja registrovanih zaposlenih (osim registrovanih poljoprivrednika), dok je u delatnostima srednjeg do visokog rizika zaposleno dodatnih 7,4% registrovanih zaposlenih. Na srednji rok, 3,9% zaposlenih ostaće izloženo visokom riziku, dok će u delatnostima srednjeg do visokog rizika ostati 27,2%. Naravno, treba imati u vidu da su ove procene veoma grube aproksimacije generalizovanog sektorskog rizika i da ne uzimaju dovoljno u obzir niti detaljniju strukturu užih delatnosti u okviru pojedinačnih sektora (čiji rizik može biti veoma različit), niti sektorsku strukturu zaposlenosti po zanimanjima, nivou obrazovanja i slično.

Interesantan je još jedan momenat - u proseku, sektori sa višim prosečnim zaradama imaju niži prosečni rizik tržišta rada, i obrnuto. To je vizualizovano preklapanjem boja na našoj tabeli - dok pet od šest sektora sa najvišim prosečnim zaradama imaju nizak rizik, to je slučaj sa samo tri od sedam sektora sa najnižim prosečnim zaradama. Ovo sugeriše da se može očekivati rast sektorske nejednakosti u zaradama u odnosu na stanje pre krize. Dodatno, prve međunarodne analize ukazuju na to da su zanimanja koja su ‘imunizovana’ od šoka ponude, zbog toga što se njihovi radni zadaci mogu u najvećoj meri obavljati od kuće, u proseku znatno bolje plaćena u odnosu na ona koja zahtevaju prisustvo zaposlenih na radnom mestu (Dingel and Neiman, 2020)[2].

To bi, kroz restrukturiranje radnih mesta i zadataka unutar pojedinačnih sektora, moglo da dodatno oteža relativni položaj niskoplaćenih visoko-kontaktnih zanimanja.

Najzad, dok smo do sada razmatrali potencijalne diferencirane negativne efekte krize na sektorsku zaposlenost, na standardne kvantitativne indikatore tržišta rada - stope zaposlenosti, nezaposlenosti i aktivnosti - svakako će uticati i tokovi između ostalih statusa stanovništva na tržištu rada.

Važno je razumeti da kretanje nivoa nezaposlenosti zavisi - kako od intenziteta priliva u nezaposlenost, tako i od intenziteta odliva iz nezaposlenosti. Priliv u nezaposlenost ne zavisi samo od broja otpuštenih radnika, nego i od priliva novih ulaznika na tržište rada - uglavnom onih koji završavaju školovanje, ali i onih koji žele ili su primorani da se ponovo aktiviraju na tržištu rada. Najveći ‘redovan’ priliv novih ulaznika u Srbiji dogodiće se sa završetkom školske godine, na leto i na jesen, ali će njihove mogućnosti za nalaženje posla ostati ograničene, tako da će to dodatno povećati nivo nezaposlenosti, u meri u kojoj tržište rada ne bude bilo u stanju da ih apsorbuje na uobičajen način. Na godišnjem nivou, novi ulaznici odgovaraju veličini jedne godišnje kohorte mladog stanovništva, što je nešto manje od 70.000 lica.

Na ‘plus’ strani (mada je u normalnim okolnostima to ograničenje, a ne prednost), svake godine iz stanovništva radnog uzrasta (do 65 godina) izađe oko 100.000 ljudi, što je za oko 35.000 više od novih ulaznika, tako da taj faktor zamene delimično olakšava apsorpciju novih mladih ulaznika na tržište rada, čak i u teškim vremenima kao što je ovo.

Najzad, još jedan faktor koji može dodatno da podigne nivo nezaposlenosti čine naši kratkoročni spoljni migranti koji deo godine provode radeći u inostranstvu (kao sezonski radnici u poljoprivredi i turizmu, građevinski i industrijski radnici, u sektoru zdravstvene nege i brige o starima, ličnih usluga itd), a zarađeni novac troše u Srbiji, uglavnom se ne uključujući uopšte, ili tek marginalno, na domaće tržište rada. Na osnovu zvaničnih podataka o prelascima granice na početku pandemije, može se grubo proceniti da se otprilike njih 50-60 hiljada vratilo sa kratkoročnog rada u inostranstvu tokom marta. Na godišnjem nivou, taj broj potrebno je pomnožiti otprilike sa tri. Premda neće svi oni završiti kao nezaposleni (neki će verovatno uspeti da odu u inostranstvo, drugi se prosto neće uključivati na tržište rada, treći će se uključiti u neki porodični posao i sl), ipak se i po ovom osnovu može očekivati dodatan porast nezaposlenosti od nekoliko desetina hiljada.

Još jednom podvlačimo da je uzročnik tekuće krize specifičan, neekonomski faktor i stoga je veoma teško povlačiti paralele sa krizama iz bliske prošlosti i njihovim efektima na tržište rada. S tim u vezi, sve prognoze su, u ovom trenutku, ekstremno nezahvalne, jer se još ne mogu predvideti ni orijentaciona dužina trajanja ni intenzitet poremećaja globalnih i regionalnih ekonomskih tokova usled pandemije. Naivno bi bilo očekivati da će se, sa prolaskom epidemije i ukidanjem vanrednog stanja, situacija na tržištu rada Srbije vratiti u pretkriznu. Sasvim je izvesno da stanje na tržištu rada neće zavisiti isključivo od stepena oporavka privrede Srbije, već i od brzine jenjavanja epidemije i privrednog rasta u zemljama sa kojima imamo najjače ekonomske veze.

[1] https://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/@dgreports/@dcomm/documents/briefingnote/wcms_740877.pdf

[2] https://bfi.uchicago.edu/wp-content/uploads/BFI_White-Paper_Dingel_Neiman_3.2020.pdf

Izvor: UGS "Nezavisnost" https://nezavisnost.org/

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor