* Nastavljajući popularnu oblast Modeling, često nailazimo osim na poziv profesionalnih modela (kao što su to naša zaštitna lica, svetski čuveni Nena Blagojev, zaštitno žensko, i Zlatko Šuša, muško zaštitno lice Novog Radio Sombora, oboje su napravili svetske karijere), i na odziv naših sportistkinja i sportista. I ujedno, veliki broj vaših pregleda, poštovani pratioci portala Novog Radio Sombora, potvrđuje da smo svi zajedno u pravu. Zašto? Pa jednostavno, sportisti ostavljaju snažnu poruku: zdravog izgleda, pravilnog držanja, manekenske građe, dugovečno jednako mladolikog izgleda i posle aktivne karijere

Tako je i u primeru našeg prijatelja, golmana Ivana Doderovića (12. januar 1988, Leskovac). Naravno, pred njim je još blistava fudbalska budućnost a s obzirom da za golmane važi pravilo da dugo u igračkom smislu traju, bez svake sumnje za Ivana, to pravilo je već sasvim sigurno potvrđeno, ima još dosta toga da učini u svom poslu pred stativama.

Uostalom, već smo pisali o njemu na našim sportskim stranama, pa podsećamo, linkovima... 

http://www.noviradiosombor.com/sport/item/2123-sve-je-lako-kad-si-golman-ivan-doderovic-jedna-zanimljiva-sportska-i-fudbalska-ispovest

http://www.noviradiosombor.com/sport/item/2160-jedna-od-zvezda-prelaznog-fudbalskog-roka-leskovacki-golman-ivan-doderovic-postao-internacionalac-u-slovackoj-cestitamo

... kako je jedan talentovani golman iz jednog od fudbalskih srpskih centara Dubočice, mladi Leskovčanin, zakoračio i u inostrani "beli" svet i prošle sezone odgovorio na poziv jednog od klubova u Slovačkoj. Da bismo sada manje "pričali", to jest pisali, evo nekih primer Doderovićevih dosadašnjih fotografija iz sopstvene, lične kolekcije a koje ukazuju na to, da se svakodnevnim treninzima u sportu, zadržava dugo jednak i zdrav izgled što je i jedna od osnovnih sportskih poruka.

A osim toga, Ivan zadovoljava i one osnovne zahtevne proporcije, kako golmanske tako i za modela (pa i manekenske, jer smo već pisali o značajnoj razlici između modela i manekena), visina 196 - težina 85.

Pređimo na dakle prvu fotogaleriju Ivana Doderovića. Pre toga, evo ipak "uvodne" fotogafije koja dovoljno rečito govori o tome koliko je brzo Ivan stekao popularnost i među navijačima i najmlađim fudbalskim sledbenicima i u Slovačkoj:

Takođe, u obostanom saglasju smo se dogovorili - kada bude imao jedan od sledećih prvih predaha u daljoj profesionalnoj fudbalskoj karijeri, napravićemo i u ovim našim krajevima fotosseion sa njim, ali baš što bismo rekli, autetnično - modelinški. Ovo je Ivan - malo sportski, malo pozitivno pozerski...

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Fotogalerija:

Objavljeno u Modeling

* U Gradskom muzeju u Somboru u utorak, 15. januara, u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu, otvorena je izložba „Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča“, posvećena jednoj od najznačajnijih humanitarnih akcija u istoriji čovečanstva. Izložbi je prisustvovala gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, sa saradnicima i svojim timom

Uvodničar Milka Ljuboja, viši kustos, uz Karmina Terala, počasnog italijanskog konzula u Vojvodini i direktora Gradskog muzeja Sombor Branislava Mašulovića

U jeku zime 1915/1916. godine, srpska vojska, ukleštena neprijateljskim armijana takozvanih centralnih sila, prisiljena na povlačenje sa svojim narodom na albanskim obalama Jadrana, spasena je veličanstvenom humanitarno-vojnom operacijom italijanske Kraljevske ratne mornarice, uz učešće francuskih i engleskih brodova, koji su je prebacili na drugu obalu mora.

U teškom zimskom periodu od 12. decembra 1915. do 29. februara 1916. godine, italijanska mornarica je iz Albanije evakuisala 260.895 srpskih vojnika i izbeglica, 24.000 austrijskih vojnika-zarobljenika srpske vojske, 10.153 konja, 68 topova i 300.000 tona hrane i materijala.  

Trajne veze na svim poljima između srpskog i italijanskog naroda su neraskidive - podvukao je počasni italijanski konzul Karmin Teralo otvarajući izložbu-njenu muzejsko istorijsku praizvedbu

Evakuacija srpske vojske i naroda predstavlja istovremeno preteču današnjih humanitarnih operacija i ostaje zabeležena kao najznačajnija i najsloženija operacija pružanja međunarodne pomoći svih vremena. - Sombor je imao sreće da u Prvom svetskom ratu ne doživi nikakva ratna stradanja, da ne doživi ratne strahote, ali bilo je porodica čiji su članovi od prvog momenta bili srpski ratni dobrovoljci, koji su prošli sve što je prošao i svaki srpski vojnik u ratu od 1914. do 1918 - rekla je u uvodu Milka Ljuboja, viši kustos istoričar Gradskog muzeja Sombor i nastavila:

- Ima mnogo primera hrabrosti, odvažnosti, prijateljstva, ali ova zaboravljena priča, o prijateljstvu  italijanskog prema sprskom narodu, do sada nije ispričana. Zbog toga smo izuzetno srećni što je Italijanski institut za kulturu iz Beograda uradio ovakav projekat i poželeo da je predstavi pred Somborcima.

Sa srpskom vojskom iskrcali su se i srpski topovi, u natpisu je ove, jedne od 40-tak fotografija na italijanskom i srpskom jeziku (fotosi gore i ispod)

Izložba govori o prvoj humanitarnoj akciji spašavanja, poznatijom, kako je Ljuboja podvukla, pod imenom - izvlačenja srpske vojske iz Albanije, a takođe o prvoj takvoj akciji u kojoj se obezbeđuje opstanak ne samo vojnika, nego uopšte naroda jedne zemlje.

U Somboru će se mladi, ali i odrasli sugrađani ovom a i drugim narednim pričama uveriti o tome da je Prvi svetski rat u istoriji našeg naroda bio ne samo težak period, nego i period izuzetnog požrtvovanja uz poštovanje svih vojničkih pravila.

Izložba je izazvala veliko interesovanje i građana, medija, predstavnika lokalne vlasti, nevladinih organizacija

Zahvalivši se gradonačelnici Sombora Dušanki Golubović na omogućavanju postavljanja ovakve izložbe u Somboru kao i svim građanima prisutnim na izložbi i onima koji će je posetiti, Karmin Teralo, počasni italijanski konzul u Vojvodini je prvo preneo pozdrave ambasadora Italije u Srbiji, Karla Lo Kaša, ističući da je izložba jednako bitna i za sve Italijane u Italiji. - Zašto je ova priča, zaboravljena, bitna, baš danas, zato jer je ona trajno svedočanstvo svih veza između dva naša naroda – napomenuo je konzul Teralo.

- Kada je sprska vojska napadnuta od strane Austrougarske, kada se došlo do obale mora i uz prisustvo italijanske armije i italijanske mornarice koja je prispela u pomoć, uspelo je da bude prebačeno oko 300 hiljada ljudi. Osim vojnika, bilo je puno civila. Srce Italije je prenešeno u luke Bari, Brindizi, Peskaru, koji su mogli da prihvate sve srpske ratnike i narod.

Dušanka Golubović, gradonačelnica Somboru u srdačnom razgovoru sa građanima i prijateljima o značaju izložbe, uz njih gradski većnik za kulturu i obrazovanje Nemanja Sarač

Bilo je tu i puno oružja koje je kasnije dalo snagu srpskoj vojsci i mogućnost da se vrate na teritoriju svoje Srbije, nastavio je Teralo i tako, pobednički završe rat. - Ovo je dakle pre svega jedna humanitarna priča, koja omogućava da tradicionalno prijateljstvo između naša dva naroda, srpskog i italijanskog bude ovekovečeno ovim fotografijama koje publika prvi put doživljava a, što je i osnovni cilj ovog okupljanja.

- To će nam omogućiti i u budućnosti da živimo zajedno kao prijatelji, u našem stalnom bratstvu.

Prvi put je ispričana jedna istina, istina o najvećoj humanitaroj akciji svih vremena u kojoj je spaseno oko 300 hiljada srpskih vojnika i naroda (fotografije gore i dole)

Teralo je takođe naglasio da se ove godine proslavlja 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Italije, tako da je priča prijateljstva započeta i mnogo pre ovog istorijskog ratnog događaja. To znači da dva naroda imaju visoko kvalitetnu međusobnu razmenu na više polja, zajedničku kulturu i zajedničku budućnost.

I to je još jedan poseban razlog zašto je odabran baš Sombor, kao grad slobode i internacionalizma, zaključio je Teralo i dopunio, da on stoji, kao predstavnik Italije u svakom smislu na raspolaganju i saradnji sa somborskom gradskom upravom i građanima Sombora.

Bez pokreta, srpski vojnici čekali su smrt, skamenjeni od gladi i žeđi a u čeljustima neizrecivih patnji

Gradski muzej Sombor i Italijanski institut za kulturu iz Beograda se ovim povodom pridružuju obeležavanju stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata.

Izložba objedinjuje čak četrdesetak autentičnih fotografija izuzetno dobro očuvanih i plasiranih na jedinstvnenim formatima 70 x 100 santimetara. Ona traje do 10. februara.

Siniša Stričević

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Impresivna izložba „Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča“ trajaće u Gradskom muzeju u Somboru do 10. februara

Objavljeno u Gradski muzej Sombor

* U noći između 7. i 8. januara 2019. ukradneo je ŠEST veoma vrednih palminih kakadu papagaja iz privatnog Zoološkog vrta Miki u Kolutu, vlasnika Milana Mirića Mikija, dugogodišnjeg entuzijste koji sopstvenim ulaganjima neguje više stotina vrsta (asresa: Stjana Matića 74), 24 kilometra od Sombora prema državnoj granici sa Mađarskom: u blizini graničnog prelaza Bački Breg (Srbija) - Hercegsantovo (Mađarska)

Ovi lepotani na naslovnoj fotografiji zaokupili su pažnju na društvenim mrežama, prevashodno fejsbuku. Pridužujući se opštem apelu u pronalaženju ovih retkih ptica, prenosimo samo neke od komentara i postova ljudi koji i u ovakvim situacijama i neprilikama izražavaju solidarnost (na više jezika):

- Gospodinu Milan Ljubomir Milan, ukradeni kakadu palma papagaji, svaka informacija je dobro dosla

- Sinoć je ukradeno 6 Palmka kakadua! Ukoliko čujete nešto što bi moglo pomoći vlasniku da ih locira i vrati, molim vas da mu javite. 

- Public’s help in finding stolen parrots!
Parrots are stolen last night, 6 Palm cockatoo – if you hear something that can help the owner find them, please, let him know.

- Molimo za pomoc u pronalazenju ukradenih papagaja!

- Milan Ljubomir Milan
Az este eltulajdonították Milan Ljubomir Milan állatkertjéből 6 darab pálma kakadut. Aki valamilyen információval tud szolgálni, kérem jelezze neki!

- POŠTOVANI

NOĆAS JE NEKO UKRAO PALMA KAKADUE OD NAŠEG PRIJATELJA ZOO MIKI iz Koluta
Ukoliko ima neko bilo koja saznanja po ovom pitanju molim da javi.

AZ ÉJJEL A KOLUTI ZOO MIKI BARÁTUNKTÓL ELLOPTÁK A PÁLMA KAKADÚKAT HA BÁRKINEK VAN VALAMI INFORMÁCIÓJA KÉREM JELEZZE !!

- PALMKAKADUS GESTOHLEN!!! 08.01.2019, KOLUT, SERBIEN
Wir bitten um Ihre Mithilfe!
Heute Nacht wurden 6 (sechs) Palmkakadus aus „ZOO Miki“ in Kolut gestohlen. 
Kolut liegt in Serbien, nah an der ungarischen Grenze – Grenzübergang Bački Breg (SRB) - Hercegszántó (HU).
Wenn Sie etwas wissen Hinweise bitte an Milan Ljubomir Milan
Bitte weiter teilen!
Molimo za pomoć u pronalaženju ukradenih papagaja!
Sinoć je ukradeno 6 Palmkakadua! Ukoliko čujete nešto što bi moglo pomoći vlasniku da ih locira i vrati, molim vas da mu javite. 

Medijska podrška, pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Katarina Šlezak Krpež, kapiten ženske reprezentacije Srbije, odazvala se pozivu Sportskog saveza grada Sombora

Bila je to prilika da popularnoj Kaći, koja je ponikla u rodnom Somboru i matičnom klubu ŽRK Ravangrad, a potom stekla internacionalnu reputaciju, bude uručena zahvalnica za doprinos razvoju i popularizaciji rukometa u Somboru.

Zahvalnicu je Katarini Šlezak Krpež uručio predsednik Sportskog saveza grada Sombora Milan Stakić.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Prilika i za marljivog stručnog saradnika SSGS Iliju Lalića za uspomenu sa popularnom rukometnom zvezdom Katarinom Šlezak Krpež

Interreg IPA CBC Hrvatska – Srbija, Visitus

* Osobe oštećenog vida, slepi i slabovidi, članovi Saveza slepih iz Srbije i Hrvatske, učestvovali u prvoj promotivnoj turističkoj turi prilagođenoj ovoj grupaciji ljudi, koja je organizovana u Apatinu i Sonti. Organizovana je u okviru evropskog projekta Visitus “Proširenje turističke ponude za slepe i slabovide osobe”, čiji je nosilac Grad Sombor, a partneri su Opština Erdut u Hrvatskoj i Institut ekonomskih nauka Republike Srbije. Visitus je deo evropskog projekta Intereg IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Hrvatska od 2014. do 2020. godine

Turistička ponuda na prostoru Zapadnobačkog okruga u narednih nekoliko meseci biće prilagođena slepim i slabovidim osobama, kada će biti mapirano ukupno 30 turističkih tačaka u Somboru, Apatinu, Bačkom Monoštoru, Sonti, Bezdanu i Telečkoj.

Za ovaj projekat iz IPA fonda izdvojeno je 300.090,92 evra, a projekat traje od 15. juna 2017. do 14. februara 2019. godine. Po završetku projekta sve turističke tačke, koje su tokom dve godine mapirane i prilagođene slabovidim i slepim osobama, biće na raspolaganju ovoj turističkoj grupaciji i narednih godina. Organizovane turističke ture za slabovide i slepe osobe na području Zapadnobačkog okruga i u Osiječko-baranjskoj županiji postaće ustaljena praksa, što do sada nije bio slučaj.

“Da se krećemo sa osobama zdravog vida i da nismo ljudi drugog reda”

Tokom prve promotivne turističke ture članovi Saveza slepih iz Srbije i Hrvatske posetili su u Apatinu Podunavsko-nemački crkveni muzej i Crkvu uzvišenja Marijinog, a potom etno (šokačku) kuću u Sonti i Banju Junaković.

- Ovakve turističke ture donose neku vrstu jedinstva, jer su ovde članovi gotovo svih organizacija slepih i slabovidih iz Srbije i Hrvatske. Doprinosi i razbijanju predrasuda koje postoje o nama, slepima i slabovidima i trebalo bi ovako nešto organizovati bar jednom, dvaput godišnje. Za mene je ovo prvi ovakav projekat i želeo bih da se ovakva tradicija nastavi, jer su ovakvi programi prava retkost. Najveći utisak na mene je ostavila biblioteka Podunavsko-nemačkog muzeja u Apatinu, gde među 40.000 raritetnih knjiga, čuvaju i Bibliju, štampanu za slepe osobe, koja je jedinstvena u ovom delu regiona - kaže Zdenko Klinko, član Saveza slepih Srbije.

U prvoj turističkoj turi učestvovalo je 30 slepih i slabovidih osoba i njihovih pratilaca. Svi su saglasni da bi ovakve ture trebalo da postanu praksa, te da i ova grupacija ljudi bude ravnopravna sa ostalim turistima.

- Na mene je najveći utisak ostavila etno, odnosno Šokačka kuća u Sonti. Mislim da je neophodno da nas, slepe i slabovide osobe, što više uključuju u ovakve turističke aranžmane, da se krećemo sa ostalim osobama zdravog vida i da nismo osobe drugog reda. Mislim da je ovaj projekat početak takve prakse - kaže Saša Jovanović, predsednik međuopštinske organizacije Saveza slepih Pirot.

Drugog dana prve promo turističke ture za slepe i slabovide, učesnici su posetili Hrvatsku - Turističko informativni centar u Aljmašu, Svetište Gospe od Utočišta u Aljmašu i KZC “Milutin Milanković” u Dalju.

Visitus – jedinstven projekat, prilagođen slepima i slabovidima

Prva promotivna turistička tura, koja je ove nedelje organizovana, trajala je dva dana, u Somboru i u Erdutu, a učesnici su videli prvih nekoliko mapiranih turističkih tačaka sa obe strane granice.

- U januaru će ove promotivne turističke ture biti obogaćene sa četiri mesta u Srbiji i četiri mesta u Hrvatskoj, koja će biti opremljena specijalnim taktnim mapama, koje će na Brajevoj azbuci i glasovnim porukama, na četiri jezika, opisivati svih 58 mapiranih tačaka u Srbiji i Hrvatskoj, a koje su bitne za ovaj region sa obe strane granice - objašnjava Saša Bošnjak, projektni menadžer Visitusa za Grad Sombor.

On naglašava da nekoliko faktora garantuju održivost ovog evropskog projekta, koji zajednički realizuju Grad Sombor, Opština Erdut u Hrvatskoj i Institut ekonomskih nauka Republike Srbije.

- Prvo, imamo 50 obučenih turističkih radnika sa obe strane granice. Drugo, imamo 58 mapiranih tačaka, 30 u Srbiji i 28 u Hrvatskoj, koje trajno ostaju na turističkim mapama. Treće, oprema i pomagala koju smo, u okviru ovog projekta, nabavili za saveze slepih i slabovidih, ostaje tim savezima na korišćenje - kaže Bošnjak.

On navodi i da je Grad Sombor obezbedio besplatnu mobilnu aplikaciju u okviru ovog projekta, koja će početkom sledeće godine biti predstavljena javnosti, kao i turističke mape, prilagođene slepima i slabovidima.

(Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor)

Objavljeno u Prva vest

* U Beogradu je 17-18. septembra, održana prva radionica u okviru projekta Danube@work – Socijalni partneri zajedno za pravedan rad u eri digitalizacije, koji sprovode Ujedinjeni granski sindikati NEZAVISNOST i Savez samostalnih sindikata Srbije, u saradnji sa sindikalnim centralama iz Austrije, Bugarske i Rumunije, a uz podršku Ministarstva rada, socijalne politike i zaštite potrošača Austrije. Radionici su, uz predstavnike dveju sindikalnih centrala iz Srbije, prisustvovali Martin Risak, profesor radnog prava Univerziteta u Beču i Kristina Hoferl, ekspertkinja Saveza sindikata Austrije

Digitalizacija menja sve društvene i ekonomske oblasti života i ima veliki uticaj na rad i zapošljavanje. Razvoj novih tehnologija stvorio je nove mogućnosti, ali i mnoge pretnje. Nekada atipičan rad prerasta u nove forme zapošljavanja. Rad na određeno vreme, deljenje radnika, deljenje posla, rad na osnovu vaučera, rad po pozivu, kao i rad na platformama, postali su globalna stvarnost. Industrija 4.0 zahvata sve sfere, odražava se na funkcionisanje sistema, kulturološke promene, individualizaciju i na samu prirodu rada i radnih odnosa. Uz tradicionalne probleme sa kojima se suočavaju u svom radu, pred sindikatima se javljaju novi izazovi – zaštita prava i interesa šireg korpusa radnika u novim formama zapošljavanja. Odgovor sindikata na nove izazove biće od krucijalnog značaja za definisanje njihovog uticaja na svet rada u budućnosti.

Govoreći o karakteristikama novih formi zapošljavanja, posebno u sektorima pod najvećim uticajem digitalizacije, profesor Risak istakao je ukidanje unapred određenog radnog vremena kojim se postiže stalna dostupnost radnika, ukidanje unapred određenog mesta na kome se obavlja posao, jer sve više radnika radi od kuće ili na drugom mestu, kao i pravne probleme koji se javljaju posebno u slučaju rada od kuće ili rada na platformama, odnosno virtuelnog rada. Kod rada sa ugovorom na neodređeno ili određeno radno vreme, definisano je puno radno vreme i jedan poslodavac, dok se kod atipičnih poslova suočavamo sa nepotpunim radnim vremenom, ugovorima o radu na povremenim poslovima, te preopterećenošću radne snage. Osim izmene karaktera samog rada, kao najveći problem, ističe se devastiranje ugovora o radu. Sve veći broj poslova odvijaće se preko platformi ili preko agencija za zapošljavanje. Sociolozi to zovu individualizacijom, koja je u suprotnosti sa osnovnim sindikalnim principom – solidarnošću.

Kristina Hofler, predstavnica granskog sindikata koji okuplja službenike u privatnom sektoru, radnike u grafičkoj industriji i novinare u okviru Saveza sindikata Austrije, predstavila je projekte ove konfederacije usmerene ka jačanju uticaja sindikata u zaštiti prava zaposlenih u novim formama zapošljavanja kroz organizovanje praktikanata – učenika angažovanih kroz obaveznu praksu, slobodnih pružilaca usluga (samozaposlenih), angažovanih na platformama i zaposlenih sa nepotpunim radnim vremenom. Sprovođenjem ovakvih programa, ostvaruje se porast broja članova od oko 20 odsto u populaciji mladih na godišnjem nivou.

U Austriji je od 2008. godine zabeležen porast broja radnika angažovanih na atipičnim poslovima za 34,3 odsto. Broj onih koji rade manje od 12 časova nedeljno povećao se na 25,8 odsto, onih koji rade sa nepotpunim radnim vremenom na 26,6 odsto, a broj agažovanih na privremenim i povremenim poslovima povećan je za 11,8 odsto. Jedino je broj slobodnih pružalaca usluga smanjen za 43,3 odsto, jer je uvedena obaveza plaćanja osiguranja za ovako angažovane radnike od strane poslodavca. Nema preciznih podataka o broju onih koji rade na platformama.

U svom izlaganju o radnom zakonodavstvu u eri digitalizacije, Slađana Kiković, šefica Odeljenja za zakonodavno-pravnu regulativu, pravnu pomoć i zastupanje UGS NEZAVISNOST osvrnula se na probleme u primeni sistemskih zakona (npr. Zakon o radu), kao i nepoštovanju hijerarhije zakonskih propisa i kompatibilnosti pozitivnih propisa u Republici Srbiji. Iako Međunarodna organizacija rada (MOR) nije napustila termin „radnik“, zastupljen u svim, pa i u konvencijama 87 i 98, Ustav i svi pozitivni propisi koji normativno regulišu rad i prava iz rada, koriste termin „zaposleni“, što podrazumeva potpisan ugovor o radu, čime su pojedine grupe radnika lišene prava na sindikalno organizovanje, kolektivno pregovaranje, štrajk i zaštitu. Ukazala je na značaj istinskog socijalnog dijaloga i uključivanja sindikata, odnosno socijalnih partnera u pripremu novih i izmene postojećih zakona, kao i u procese koji se odražavaju na tržište rada, posebno u kontekstu 4.0 industrijske revolucije, navodeći, kao primer, posledice nedovoljne uključenosti socijalnih partnera u pripremu reforme osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja. Usled razvoja tehnologije, nestanka pojedinih i nastanka novih zanimanja, sa jedne strane, odnosno neadekvatne reforme obrazovanja, sa druge strane, dolazi do hiperprodukcije visoko obrazovanih ljudi u određenim strukama, koji neće graditi karijere u Srbiji.

Učesnici su o efektima digitalizacije diskutovali iz vizure korisnika, ali i iz ugla sindikata, kao organizacije čiji je primarni cilj zaštita prava i interesa radnika. Automatizacija, robotizacija i digitalizacija prisutne su u brojnim oblastima. U metalskoj industriji, ali i u drugim industrijskim granama, roboti zamenjuju radnike u sve većem broju faza u procesu proizvodnje. U zdravstvu, upravi i bankarskom sektoru sve je više umrežavanja i on-line usluga, kao i u trgovini, ugostiteljstvu, turizmu i sličnim sektorima. Mnoga radna mesta se gase, a radnici koji ostaju u kompanijama postaju preopterećeni poslom. Na osnovu podataka Svetske banke, u odnosu na broj stanovnika i radnu snagu, uz Rumuniju i Ukrajinu, Srbija je najveći izvoznik IT radne snage u Evropi. Problem predstavlja i brza promena veština i zanimanja, kao i “kaskanje” sistema obrazovanja za zahtevima tržišta rada. Istaknuto je da već sada postoji nedostatak radne snage u određenim delatnostima, te da je, npr. u Subotici, neophodno angažovanje radnika koji putuju i 150 kilometara do - i sa posla.

Sindikati ne mogu niti žele da zaustave razvoj i novu industrijsku revoluciju. Ono što, širom planete, pokušavaju da spreče su erozija radničkih prava, urušavanje kolektivnog pregovaranja, rast neformalne ekonomije i prekarijata. Na skupu je iznet niz predloga koji mogu poslužiti kao osnova za strategiju delovanja sindikata, posebno u kontekstu novih formi zapošljavanja, u narednom periodu.  Potrebno je kontinuirano praćenje ove oblasti, uz sagledavanje mogućnosti za korišćenje novih tehnologija u prikupljanju informacija, promovisanju značaja sindikalnog organizovanja, pristupu radnicima, korišćenju dobre prakse drugih zemalja i sticanju nove organizacione moći sindikata. Uz iniciranje izmena i pune primene regulative koja se odnosi na ovu oblast i redefinisanje prava na sindikalno organizovanje kojim bi se to pravo garantovalo svim radnicima, trebalo bi insistirati na sprečavanju urušavanja socijalnog dijaloga i kolektivnih ugovora, na učešću sindikata u pripremi javnih politika u oblasti socijalne zaštite, na proširenju strategije borbe protiv neformalnog rada i na web prostor, kao i prilagođavanje sindikalnih struktura promenama na tržištu rada. Ove aktivnosti pratili bi i koordinirali timovi predstavnika dveju sindikalnih centrala i njihovih stručnih službi.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 8

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…