Prikazivanje članaka po tagu Srđan Ačanski

* Dobro došli u Istanbul, grad na dva kontinenta, mesto gde se susreću istok i zapad, prestonicu nekoliko velikih carstava, grad  koji se sa svojim brojem stanovnika od preko 15 miliona, svrstava među 10 najvećih gradova sveta. Vizantion, Carigrad, Konstantinopolj, Istanbul.......grad koji je u dužinu ide neverovatnih 150 kilometara.....i da, grad koji definitivno morate posetiti.

Osnovan kao Vizantion na rtu Sarajburnu oko 660. godine pre n. e, grad po veličini i uticaju postaje jedan od najvažnijih u istoriji. Nakon što je ponovo osnovan kao Konstantinopolj 330. godine n. e, grad je bio carska prestonica za skoro 16 država, među kojima su Rimsko/Vizantijsko Latinsko i Osmansko carstvo. Grad je bio polazna tačka za širenje hrišćanstva tokom Rimskog i Vizantijskog carstva, pre osmanskog osvajanja 1453. godine, kada je pretvoren u  tvrđavu i središte Osmanskog carstva.

Među važnim karakteristikama Istanbula su strateški položaj na Putu svile, železnička mreža ka Evropi i Bliskom istoku, kao i jedina pomorska veza između Crnog i Sredozemnog mora.

Da bi raskinuo sve veze sa osmanskom Turskom, Kemal paša Ataturk 1923. godine izmešta prestonicu u Ankaru, koja postaje sedište nove sekularne turske države.

Istanbul - evropski deo

Geografija

 * Istanbul se nalazi na severozapadu Turske u Mramornoj regiji i prostire se na ukupno 5.343 km².  Bosfor, koji spaja Mramorno more sa Crnim morem, razdvaja grad na evropski deo na kome se nalazi istorijsko i ekonomsko središte i na azijski dio. Grad je dalje podeljen "Zlatnim rogom" , prirodnom lukom koja okružuje poluostrvo.

Klima

Istanbul se nalazi na granici sredozemne, vlažne suptropske i morske klime, najtopliji mesec je jul,  kada prosečna temperatura iznosi 41 °C, dok najniža u januaru iznosi 21 °C

Znamenitosti

Istanbul kao milionski grad i prestonica  nekoliko velikih carstava ima jako mnogo znamenitosti koje bi trebalo posetiti, nisam mogao da pobrojim sve, tako da navodim samo neke:

  • Kula Galat

Kula je podignuta 528. godine za vreme Justinijana I ali tokom četvrtog krstaškog pohoda biva uništena, kulu su obnovili 1348. godine.  Kula, kružne osnove, je smeštena na samom vrhu brda koje se uzdiže nad spojem Zlatnog roga i Bosfora i u potpunosti dominira nad celim krajem. Visoka je 61 m, prečnik iznosi  8.95 m od čega 3.75 m otpada na debljinu zida. Oko najvišeg sprata smeštena je uska terasica .

  •  Aja Sofija

Aja Sofija ili Sveta Sofija je bivša pravoslavna  crkva, kasnije carska džamija,a sada muzej (tur. Ayasofya Müzesi). Od vremena završetka gradnje 537. pa sve do 1453. godine, služila je kao pravoslavna saborna crkva i sedište Vaseljenskog patrijarha., džamija do 1935. godine, kada je Kemal Ataturk pretvra u muzej. Aja Sofija danas predstavlja jedan od najznačajnijih spomenika svetske kulturne baštine i nalazi se na listi Uneska.

Aja Sofija

Najpoznatija freska: Car Justinijan, Bogorodica i Car Konstantin (s leva na desno)

među našim narodom populano nazvana "Jugovići"

Car Justinijan je rodom iz Skoplja, a Konstantin iz Niša

  • Dolombahće   

Dolmbahće je palata koja se nalazi  na evropskoj obali Bosfora,  služila je kao sedište sultana i bila je centar uprave Turske imperije od 1853. pa sve 1922 godine. Ovu palatu je sagradio sultan Abdulmedžid, tamo je preselio iz svog dvora, palate Topkapi.

Ova palata je bila približavanje turske imperije Evropi,  u mnogome je podsećala na evropske dvorce. Kao uzor mu je služila palata Luvr i Bakingemska palata.

  • Plava džamija

Izgradnja je otpočeta 1609.  a završena je 1616. godine za vreme vladavine sultana Ahmeda I. Poput svih ostalih džamija i Plava džamija sadrži grobnicu osnivača, predvorje i medresu. Džamiju je izgradio na mestu nekadašnje Konstantinove palate.

 

Plava Džamija

  • Taksim

Trg se nalazi se u istoimenoj četvrti u evropskom delu Istanbula. Taksim je najveća turistička i zabavna četvrt poznata po svojim restoranima, prodavnicama i hotelima. Taksim se smatra srcem modernog Istanbula. Na trgu Taksim nalazi se državni spomenik Cumhuriyet Aniti, izgrađen 1928 godine, te kulturni centar i opera

  • Hipodrom

Hipodrom je predstavljao jedno od najznačajnijih mesta prestonice Vizantije, Konstantinopolja, a nastao je krajem III veka za vladavine Septimija Severa ,po uzoru na Circus Maximus u Rimu, konačan oblik je  dobio za vreme  cara Konstantina Velikog 330. godine. Nekoliko puta je popravljan i renoviran, a nakon požara i pljačke koji su pratili krstaško zauzeće grada 1204. godine, je prepušten propadanju.  Danas njegovi ostaci sačinjavaju centralni gradski trg starog dela grada.

Hipodrom 

  • Prinčevska ostrva

Prinčevska ostrva predstavlaju arhipelag od devet ostrva koji se nalazi u Mramornom moru, danas se tu nalaze poznate plaže Istanbula a u vreme Vizantije su ostrva korišćena za slanje u egzil pretendenata na carski presto.

  • Kapali čaršija

Kapali šaršija predstavlja jednu od najvećih i najstarijih pokrivenih pijaca na svetu sa 61. pokrivenom ulicom i preko 3.000 prodavnica koje privlače između 250 i 400 hiljada posetioca dnevno. Bazar je napravljen nedugo posle osvajanja Konstantinopolja 1455.

Prodavnice začina u Istanbulu

Kumburgas 

* Kumburgas nalazi se na 60 kilometara udaljenosti od centra Istanbula i svih bitnih dešavanja. Zbog svojih predivnih plaža, plavog mora, zlatnog peska i sunca, predstavlja omljineno izletište stanovnika Istanbula.

Plaža u Kumburgasu

Sport

  • FK Bešiktaš (tur. Beşiktaş Jimnastik Kulübü) Klub je osnovan 1903. godine, a registrovan 13. januara 1910., kao prvi sportski klub u Turskoj. Bešiktaš igra na stadionu BJK Ineni koji ima kapacitet od 32.145 mesta.

 Prvenstvo Turske

  • Šampioni (15) : 1956-57, 1957-58 (pobede 57e i 58e nisu prava turska liga, već federacijski kup), 1959-60, 1965-66, 1966-67, 1981-82, 1985-86, 1989-90, 1990-91, 1991-92, 1994-95, 2002-03, 2008-09, 2015-16, 2016-17.
  • Drugoplasirani (14) : 1962-63, 1963-64, 1964-65, 1967-68, 1973-74, 1984-85, 1986-87, 1987-88, 1988-89, 1992-93, 1996-97, 1998-99, 1999-00, 2006-07.

Kup Turske

  • Šampioni (9) : 1975, 1989, 1990, 1994, 1998, 2006, 2007, 2009, 2011.
  • Finalisti (6) : 1966, 1977, 1984, 1993, 1999, 2002.

Superkup Turske

Šampioni (8) : 1967, 1974, 1986, 1989, 1992, 1994, 1998, 2006.

Finalisti (11) : 1966, 1975, 1977, 1982, 1990, 1991, 1993, 1995, 2007, 2009, 2016.

Stadion BJK Ineni 

  • KK Bešiktaš  KK Bešiktaš Beşiktaş Jimnastik Kulübü İstanbul je osnovan 1933. godine kao deo sportskog društva Bešiktaš. Tokom svoje istorije bio je učesnik prvog ranga košarkaških takmičenja u Turskoj svake godine, osim u sezoni 1988/89. Ipak, prvak Turske bio je samo 2 puta, a pored toga ima i dve titule u turskim kupovima. Na međunarodnoj sceni od značajnijih uspeha beleži jedno osvajanje Evročelendža - evropskog takmičenja trećeg ranga

Nacionalni

Prvenstvo Turske:

  • Prvak (2): 1975, 2012.
  • Viceprvak (7): 1972, 1976, 1977, 1982, 1983, 2005, 2017.

Kup Turske:

  • Pobednik (1): 2012.
  • Finalista (3): 1971, 1973, 2011.

Kup Predsednika:

  • Pobednik (1): 2012.
  • Finalista (1): 1987.

Međunarodni

FIBA EvročelendžPobednik (1): 2012.

  • FK Galatasaraj Klub je osnovan 1905. godine i takmiči se u Superligi Turske. Domaće utakmice igra na stadionu Turk Telekom Arena, kapaciteta 52.652 mesta. Galatasaraj je najtrofejniji turski klub, ima 22 titule prvaka države, 18 trofeja u nacionalnom kupu i 15 trofeja u domaćem superkupu. Galatasaraj je prvi fudbalski klub iz Turske koji je osvojio neko evropsko takmičenje u sezoni 1999/2000. osvojili su Kup UEFA pobedivši Arsenal u finalu, pobedom nad tadašnjim prvakom Evrope Real Madridom Galatasaraj je uspeo da osvoji i UEFA superkup

Nacionalni

Superliga Turske 

  • Prvaci (22) : 1961/62, 1962/63, 1968/69, 1970/71, 1971/72, 1972/73, 1986/87, 1987/88, 1992/93, 1993/94, 1996/97, 1997/98, 1998/99, 1999/00, 2001/02, 2005/06, 2007/08, 2011/12, 2012/13, 2014/15, 2017/18, 2018/19.

Drugoplasirani (10) : 1959, 1960/61, 1965/66, 1974/75, 1978/79, 1985/86, 1990/91, 2000/01, 2002/03, 2013/14 .

Kup Turske 

  • Osvajači (18) : 1963, 1964, 1965, 1966, 1973, 1976, 1982, 1985, 1991, 1993, 1996, 1999, 2000, 2005, 2014, 2015, 2016, 2019.

Finalisti (5) : 1969, 1980, 1994, 1995, 1998.

Superkup Turske 

  • Osvajači (15) : 1966, 1969, 1972, 1982, 1987, 1988, 1991, 1993, 1996, 1997, 2008, 2012, 2013, 2015, 2016.

Finalisti (9) : 1971, 1973, 1976, 1985, 1994, 1998, 2006, 2014, 2018.

Međunarodni

Kup UEFA

  • Osvajač (1) : 1999/00.

UEFA superkup

  • Osvajač (1) : 2000.

Kup evropskih šampiona / Liga šampiona

  • Polufinalisti (1) : 1988/89.

Četvrtfinalisti (5) : 1962/63, 1969/70, 1993/94, 2000/01, 2012/13.

Kup pobednika kupova

  • Četvrtfinalisti (1) : 1991/92.

FK Fenerbahce

FK Fenerbahce se trenutno u Superligi Turske. Fenerbahče igra na stadionu Šukru Saradžolu koji ima kapacitet od 50.509 mesta.

Nacionalni

Superliga Turske :

  • Prvak (19) : 1959, 1960/61, 1963/64, 1964/65, 1967/68, 1969/70, 1973/74, 1974/75, 1977/78, 1982/83, 1984/85, 1988/89, 1995/96, 2000/01, 2003/04, 2004/05, 2006/07, 2010/11, 2013/14.

Drugoplasirani (20) : 1959/60, 1961/62, 1966/67, 1970/71, 1972/73, 1975/76, 1976/77, 1979/80, 1983/84, 1989/90, 1991/92, 1993/94, 1997/98, 2001/02, 2005/06, 2007/08, 2009/10, 2011/12, 2012/13, 2014/15.

Kup Turske :

  • Osvajači (6) : 1967/68, 1973/74, 1978/79, 1982/83, 2011/12, 2012/13.

Finalisti (10) : 1962/63, 1964/65, 1988/89, 1995/96, 2000/01, 2004/05, 2005/06, 2008/09, 2009/10, 2015/16.

Superkup Turske :

  • Osvajači (9) : 1968, 1973, 1975, 1984, 1985, 1990, 2007, 2009, 2014.

Finalisti (9) : 1970, 1974, 1978, 1979, 1983, 1989, 1996, 2012, 2013.

Balkanski kup :

  • Osvajači (1) : 1966/67,

Međunarodni

UEFA Liga šampiona :

  • Četvrtfinale (1) : 2007/08.

UEFA liga Evrope :

  • Polufinale (1) : 2012/13.

Kup pobednika kupova :

  • Četvrtfinale (1) : 1963/64.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

 

 

AcanskiS:PHOTO ®

All photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

 

 

 

Sombor, Čitaonička 3. +381254402030. Fax: +38125440030,

e-mail: office@omnistours.rs, www.omnistours.rs

Tekući račun: Banca Intesa 160-506836-43 licenca 396/2020

 

 

Objavljeno u Turizam

* Ujedinjeni granski sindikat NEZAVISNOST, Novi Radio Sombor i Udruženje Podium bili su uoči najlepšeg godišnjeg ali ujedno i praznika kojem se s dužnjom pažnjom i u aktuelno doba posvećuje maksimum, Međunarodnog dana žena (8. mart), u četvrtak 7. marta, organizatori dvoipočasovnog Okruglog stola pod simboličnim nazivom "Jednaka a različita". Odziv predstavnika svih od strane organizatora pozvanih društvenih činilaca, čelnika somborske Gradske uprave - od izvršne vlasti i donosioca odluka do pr službe gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović , koleginice Snežane Beljanski koja je ispratila čitav događaj odmah ga objavivši na zvaničnom službenom portalu što takođe govori koliko Grad Sombor kao ozbiljan ambiciozan partner (ko što je napomenula jedna od govornica-čelnica ovog reprezentativnog srpskog sindikata Eržebet Tot Batori - dajući Somboru nedvosmisleno epitet "Evropskog grada"), poštuje i razume ovakve planirane aktivnosti, te akteri više vodećih organizacija i asocijacija sa šireg somborskog područja u sferi civilnog foruma i u tom svetom strojstvu, mediji koji u svom svakodnevnom izveštavanju značajno posvećuju pažnju oblasti ravnopravnosti polova, sve to dakle ide u prilog činjenici da sveopštom namerom, ženi bude podignut najzad dignitet uvažavanja koji predstavnica lepšeg a nikako slabijeg pola, zavređuje, naročito u veku promena i svekolikih pozitivnih borbi čije je glavno oružje: reč

Najpre, muzičko iznenađenje za sve: somborski mladi laureat Stefan Ivetić izveo je dve dve Bahove kompozicije na violini

Sva logistička podrška somborske gradske samouprave osim još jednom - ustupanja glavne somborske sale, kojom se Somborci diče, dakle posle rada u velikoj svečanoj sali Gradske skupštine-populane Županije, sobe 108 u kojoj se održavaju sednice Gradskog veća a ovom prilikom date na korišćenje i pri današnjem radu, takođe, organizatorima, za veoma simbolično, smisleno i ozbiljno usvajanje zajedničkih zaključaka nakon prethodno razložnih diskusija koje su pretežno imale ne klasičan "strogi" već ponajpre neočekujuće ali ujedno neposredne tonove u koje su se pretapali u formi (socijalnog i u nekoliko primera 3-4-delnog) dijaloga, dala je na znanje da je (ovde govoreći, o Somboru), i gradskoj vlasti itekako stalo do uravnoteženja odnosa naspram zadatih decenijama, osetljivih tema sa svim onim činiocima u saradnji koji žele da unapred položaj radnika, čoveka, u ovom danu akcentom na žene i njenu ravnopravnost. 

U ime Gradske uprave grada Sombora, uvodničari, Antonija Nađ Kosanović, gradska većnica za sport, omladinu i decu i pomoćnik gradonačelnice za kulturu i informisanje Branislav Svorcan

Tako je najpre, prva uvodničarka, Antonija Nađ Kosanović gradska većnica za sport, omladinu i decu, prilikom najpre zahvaljivanja organizatorima na pozivu, istakla značaj ovakve javne tribine sa koje će građanima biti upućene važne poruke. Ona, kao ne tako davno, takmičarka (vrhunska kajakašica i višegodišnja uspešna reprezentativka Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i Srbije, osvajačica najvećih svetskih regata u više popularnih kajakaških disciplina i Olimpijka iz Londona 2012), u ulozi danas odgovorne osobe lokalne izvršne vlasti u prilici je da govori, sa oba aspekta, o zadatoj temi. - Nisam lično imala ikada ikakvih problema - rekla je Nađ Kosanović - niti sam dolazila u situaciju da osetim ugroženost zato što sam predstavnica sportista ženskog pola, ali takvih pojava ukoliko ih ima, jesu ona druga strana medalje koja govori samo o pojedincima kojima nije mesto u sportu niti bilo kojem obliku društvenog angažovanja. Odgovorni smo da zajedno utičemo na suzbijanje te pošasti.

Snežana Pantović, dugogodišnja sportska urednica Radio Beograda - RTS, istraživački i o nasilju nad ženama u sportu

Na njene reči u dijalog uključila Snežana Pantović, dugogodišnja poznata novinarka koja se skoro tri decenije bavi sportskim novinarkom, urednica sportskog programa Radio Beograda - RTS, koja je prvo istakla koliko dugo poznaje i poštuje Antoniju Nađ, još od njenih prvih pionirskih uspešnih takmčiarskih sportskih početaka i da je baš Nađova bila i ostala to tipično lepo lice srpskog ženskog sporta. Potom je Pantović navela iz svog sopstvenog novinarskog zahtevnog istraživačkog rada naročito kada je ova osetljiva tema u pitanju, primere atakovanja na ženu-sportistu, zahvaljujući ličnim podacima i uverevnjima "uživo": od neravnipravnog treninga sportistkinje u okviru trenažnih procesa kada su pojedini treneri u pitanju - gladni rezultata ali nažalost, gladni i nečeg "višeg", jer gledaju svoju "pulenku" ne kao članicu svoje ekipe, već kao seksualni objekat. Zašto su zbog toga i neke poznate srpske sportistkinje odustajale od dalje karijere, ne pristajući na bilo kakva ucenjivanja, dajući  pri tom primere iz karate sporta i najčuvenije predstavnice, Tanje Petrović koja je iz sličnih razloga časno rekla zbogom takmičenju, ostavljajući bezbrojna zlata sa svih najvećih svetskih tatamija svojim navijačima na ponos i svom narodu.

Renato Repić, somborski strongmen, pozvan da izađe pred govornicu, sa malo reči koje su puno komentarisale, jasno izjavio kako će reagovati ako koleginici to zatreba

Veoma je simpatično potom usledilo izlaženje "iz publike" u sali Županije, a na poziv medijatora-voditelja Siniše Stričevića, osnivača i urednika Novog Radio Sombora i jednim od koordinatora UGS Nezavisnost za Sombor i Zapadnobački upravni okrug, jednog od predstavnika somborskog sporta na ovoj manifestaciji, Renata Repića, strongmena-sve popularnijeg ovdašnjeg i mnogo šire, najjačeg čoveka ovdašnjeg podneblja. Na pitanje kako bi on, koji na takmičenjima disciplina snage, sem ostalog sa lakoćom diže kamion od 5 tona, recimo, da je fizički u prilici da prisustvuje bilo kakvoj vrsti omalovažavanja i još gore, fizičkog "doticanja" žene-devojke sportistkinje, prepresije nad njom i na koji bi on to način pristupio u njenu zaštitu, odgovor je dao samo kratkim ali jasnim (u momentu nešto "tamnije-purpurnije" boje u licu) osmehom, te kratkom sintagom: - Taj "drugi" ne bi znao šta ga je u momentu snašlo. Drugi put, siguran sam, da bi bio fin - dodao je Repić, nagrađen spontanim aplauzom prisutnih.

I dva i po sata Okruglog stola "Jednaka a različita" proletela su prisutnima za tren

S obzirom da je sport jedna od glavnih oblasti u ovogodišnjem međunarodnom obeležavanju Dana žena i suzbijanju potencijalnih i evidentiranih primera u tome, Dan žena se ove godine dobro "naslonio"  logički na prethodni takođe u Sindikatu Nezavisnost izdvojen važan internacionalni datum, Svetski dan socijalne pravde, 20. februar pa su združenim aktivnostima ova dana sindikalno praktično i spojeni i na propagandnim sadržajima-promo materijalima i skupno istaknuti, pa tako i jasno vidljivi. Na ovaj način a takođe budući da je fizička kultura neizbežno sastavni, opšte, deo kulture, što i našim medijem nastojimo da dokažemo, Branislav Svorcan, pomoćnik gradonačelnice za kulturu i informisanje, brižljivo se pripremio sa nadasve zahvalnim brojnim statističkim podacima a koji ovom prilikom nisu zvučali uglavnom kao većinom, suvoparno, već naprotiv, veoma slikovito:

Granu UGS Nezavisnost prosvetnih radnika Srbije prilično nadahnutim govorom zastupala je članica GO Vesna Vojvodić

Svorcan je pomenuo da i dalje u Srbiji postoji znatna neravnopravnost kada je o broju žena reč, na mestu odlučivanja po svim vertikalama vlasti, osim ostalog, i primerom broja gradonačelnica na čelu svojih gradova. Od 27 gradova u Srbiji, izvršnu vlast vode samo 4 gradonačelnice, među kojima je i Grad Sombor. - Bez "uvijanja" možemo slobodno da kažemo da je Dušanka Golubović u dosadašnjem  mandatu za ove protekle tri godine, ostvarila sa svojim saradnicima i celokupnom Gradskom upravom Grada Sombora ono što decenijama ranije njene muške kolege nisu uspele. Zato jednako značajnim smatramo, kao i svi mi u njenom timu, koheziju partnerstva sa civilnim sektorom i medijima koji uglavnom u Somboru, pretežno profesionalno prenose aktivnosti Gradske uprave kako bi građani bili upoznati sa radom onih koje su na izborima birali a koji odgovorno transparentno građane neposredno i posrdno zahvaljujući medijima, izveštavaju o svojim poslovima. Iz tih razloga se i ja zahvaljujem pozivu organizatora danas, od strane gradonačelnice i u moje ime, jer smo i to ne prvi put na ovakav način, kružnim debatnim i sa međusobnim uvažavanjem svih aktera u ovoj našoj zajedničkoj sali, u prilici da razmenimo iskustva, stavove, probleme, predloge i izložimo pojave sa kojima se svakodnevno i na terenu suočavamo - istakao je Svorcan. 

Ništa nam nije teško, mnogo je lako kad radimo pa trajao i dan 25 sati: Jasminka Marić, čelnica Sekcije žena UGS Nezavisnost

Vesna Vojvodić, članica Glavnog odbora GS prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost i Jasminka Marić, predsednica Sekcije žena UGS Nezavisnost, jednako kao i ostali govornici raspoložene za debatu, u diskusijama su svaka sa svoje strane, podvukle značaj današnjeg okupljanja u Somboru. Nedvosmisleno se shvata, istakla je Vojvodić, da Sombor ima taj svoj sada već prepoznatljiv model, u višenacionalnom multikulturanom okruženju koji daje za primer kako bi jedni prema drugima trebalo da se ponašamo. - Nezavisnost u prosvetnoj grani ima sve više članova pa nam je i zadatak da borbu za plaćenijom radnicom i bolje poštovanom u struci razvijemo a tome će doprineti baš ovakvi skupovi tipa okruglog stola, ovde danas u Somboru, inače gradu srpskog izvorišta prosvete, nauke i obrazovanja.

Vojvodić je uvodu odala čast Somboru kao prestonici ili gradu - iz kojeg su nastala naša prva, srpska, prosvetiteljska afirmativna dela i prve institucionalne organizacije u daljem širenju prosvetiteljstva, poput Norme, Preparandije, pominjući i primer žene-borca-umetnika Isidore Sekulić koja je osim brojnih drugih znamenitih Srpkinja i Srba u gradu-ravangradu - bića somborski đak.

Tamara Savović, rukovodilac Sigurne kuće u Sombor: - Obećavam da ćemo već na narednom sastanku, povodom Svetskog dana kulture (12. aprila na istom mestu) izaći zajedno sa našim štićenicama 

Na pitanje voditelja-medijatora, kako jedna žena uspeva da se nosi tokom, kako je rekao, "25 sati" njenog ženskog dana, brojne osim profesionalnih, pa dobrovoljno i preteženo volonterski obavljanih fakultativnih - i one njoj namenje "ženske kućne" obaveze s "dodatkom" još i onih forma sekcijskih, veoma pozvana da pruži odgovor na to pitanje bila je upravo Jasminka Marić. - Nije lako, a nije ni teško - bio bi siže njenog odgovara, nasmejana lica - a moje uvek nasmejano lice verovatno govori da i kad je uslovno rečeno teško, žena zna. Žena zna, šta i kako dalje, zna da produži neke "muške" nedoumice. Mi u Sekciji žena u Nezavisnosti ne prihvatamo "sastanke" kao često jedine modele i "opravdanja" u radui, već pre svega volimo odlazak na teren, među ljude odnosno žene, je li, ponajpre i ohrabrujući ih da sve ono što mogu i znaju da mogu, nemaju razloga a i niti pravo da bilo pred kime, ikad ustuknu. Mi možemo, mi hoćemo, mi moramo, mi smo žene.

Sombor je evropski grad, integrisaćemo odavde lako različite činioce na istom poslu prekogranične saradnje: Eržebet Tot Batori

Eržebet Tot Batori, predsednica Odbora medija GS KUM Nezavisnost i članica GO PO UGS NEZAVISNOST za AP Vojvodinu je ličnost koja je jedan od ženskih motora-pokretača Sindikata Nezavisnost, od samog početka delovanja ove reprezentativne sindikalne organizaciji u našoj državi, obavljala je verovatno najširi spektar aktivnosti, sve do današnjih dana. - Sombor je evropski grad, Sombor je jedan od naših pokazatelja kako možemo lakše, brže i uvek bolje - naglasila je Tot Batori u jednom od svoja tri izlaženja. - Mi smo odavde iz Sombora, već pre četiri godine prvi put izašli i u Evropku uniju, bili smo gosti Mohača na Evropskom danu civilnog sektora u junu 2015. godine, naš predstavnik iz Srbije, Udruženje Podium je u neformalnoj konkurenciji predstavnika 20-tak zemalja proglašen najboljim programom svog predstavljanja u muzičko-scenskom perfmoransu pred više hiljada ljudi uz našu zajedničku obalu reke Dunav.

Jedan nam je cilj: oblast ravnopravnosti polova približiti najsnažnije u podizanju svesti građana

... - Prekogranična saradnja i njen dalji razvoj zajedno sa našim Sindikatom, pa Podiumom i Novim Radio Somborom koji nas verno prati kao jedini ne izvorno, ali sindkalni u suštini, dvostruki elektronski medij, biće razvijana i to veoma uskoro sa partnerima iz susednih zemalja Evropske unije, Mađarskom i Hrvatskom ali i u širem regionu, bivše naše države, jer ovde naši domaćini u Somboru imaju dobre odnose sa svim bivšim jugoslovenskim republikama odnosno pojedinim centrima u njima i tamošnjim organizacijama i srodnim asocijacijama, sindikatima, nevladinim, pa zašto ne reći, i predstavnicima njihovih vlasti i ustanovama kulture, umetnosti, sporta, ekologije, obrazovanja, manjinskih grupa, osoba sa invaliditetom - istakla je Tot Batori.

 

Eržebet Tot Batori, Siniša Stričević, Antonija Nađ Kosanović, uz simbole UGS Nezavisnost

Tamara Savović, rukovodilac Sigurne kuće u Somboru, u krešendu događanja, govorila je o značaju postojanja Sigurne kuće, kao važne karike u sistemu zaštite, gde se i žena i sistem osećaju bezbedno. - Smeštaj u Sigurnu kuću određuju koordinirano Policija, Tužilaštvo i Centar za socijalni rad, a ključni je doživljaj i osećaj straha same žene - notiarala ja Savović. - Sigurna kuća nije nastala preko noći, godinama su je gradili svojim idejama i muškarci i žene. Iako se nalazi u sistemu socijalne zaštite, koncept Sigurne kuće zamišljen je kao privremeni dom. Sigurnom kućom se može upravljati na različite načine, ali ono za šta se zalaže Sigurna kuća grada Sombora jeste integracija u društvo i lokalnu zajednicu. Pozitivni primeri u Sigurnoj kući se odnose na promenu, koja se pred našim očima dešava i kad žena izgovori tri ključne rečenice, ja sam slobodna, ja vredim, ja sama odlučujem o svom životu. Mnogo je urađeno kad je u pitanju samo gledanje na porodično nasilje, od vremena kad se ženama koje su trpele nasilje nije verovalo i kad su bile ismevane zbog toga, do danas kad je žena apsolutno zaštićena efikasnošću sistema.

Sofija Vukičević je pročitala članove Memoranduma o saradnji između Asocijacije žena Srbije-Sombor i Novog Radio Sombora

Potom je novinarka-saradnica Novog Radio Sombora i književnica Sofija Vukičević stupila na scenu i počela da čita tačke Memoranduma o saradnji između Asocijacije žena Srbije-Gradskog i Opštinskog odbora Sombor i Novog Radio Sombora. Čitanje ovog svojevrsnog sporazuma o razumevanju između jedne dugogodišnje organizacije koja se već 24 godine bavi krajnje posvećenim humanitarnim radom i medija koji sve to prati i objavljuje, za prisutne je takođe bilo jedno od neočekivanih iznenađenja. Potom su čelnici oba subjekta, predsednica Ascoijacije žena Jelica Polovina i osnivač i gl.odg.urednik Novog Radio Sombora Siniša Stričević simbolično pristupili potpisivanju Memoranduma.

 

Čelnica Asocijacije žena Jelica Polovina priča o zanimljivim iskustvima u svom dugogodišnjem radu u oblasti zdravstva radeći pritom godinama "muški"

Polovina je potom veoma koncizno govorila o naporima ali na koje su one, članice Asocijacije žena, pozitivno navikle, uvek spremno i s radošću, odgovarale kako bi nastavile tradiciju nesebičnog pomaganja onima kojima je pomoć u datom trenutku neophodna. Podestila je na svoje višedecenijsko profesionalno iskustvo u ulozi glavne više sestre u nekoliko zdravstvenih ustanova. Radosna, što mlađe koleginice danas prate njen rad, a upravo na isti dan, održale su kao jedan primer zajedničkog rada (sa svojim od danas supotpisivačem o daljoj saradnji), tradicionalnu manifestaciju Izbora za najelpši dečji crtež u konkurenciji čak 94 prispela rada osnovaca, u prostorijama Doma učenika srednjih škola u Somboru, gde su proglašeni i najlepši kolači i torte a koje će već sutradan članice ove organizacije po tradiciji kao i svakog 8. marta, odneti đacima koji borave u Domu za decu bez roditeljskog staranja "Miroslav Mika Antić" u gradu zelenila.

Pozdravnu reč uputio je predsednik PO UGS Nezavisnost za AP Vojvodinu Milojica Živković

Diskusija je završena u pozitivnom raspoloženju sa stavom da uvek može bolje da bude, ali da država mnogo radi na tome da svaka kuća, ustanova i organizacija kako u našem gradu, tako u čitvoj Srbiji, bude bezbedna i sigurna. To su notirali u završnici javljajući se reč, i muški predstavnici ovog skupai obraćajući se svim damama-trudbenicama, koje tako uspešno nose mnoge terete na svojim plećima, da muškim kolegama daju podstrek, Milojica Živković, predsednik Pokrajinskog odbora UGS Nezvisnost za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Momčilo Nenadović, predsednik Odbora za kulturu i umetnost GS KUM Nezavisnost.

Pre svega prema ženama moramo da se odnosimo onako kako jedino dolikuje: kao muškarci džentlmeni, osim ostalog je pozdravljajući skup rekao Momčilo Nenadović

Grad kulture i umetnosti, ne bio to što jeste a da i ovakvi sastanci ne budu začinjeni muzičkim tonovima. Učesnike i goste obradovao je najpre uvodnom kompozicijom, pa potom i u središnjici debatnog programa, talentovani Stefan Ivetić, predssrednjoškolac glasovite somborske Muzičke škole "Petar Konjković". Ovaj višenagrađaneni učenik, sa zvanjem laureata učenika muzičkih škola Srbije izveo je na violini dve zahtevne numere njemu omiljenog kompozitoria Johana Sebastijana Baha.

Predsednica Sindikata Doma zdravlja "Dr Đorđe Lazić" Ljiljana Arnaut pročitala je tri svoje pesme specijalno napisane za ovu priliku

I to nije sve, jer je usledilo i finale-iznenađenje, kada je iz "publike" za govornicu, pridružujući se tu Antoniji Nađ Kosanović i Branislavu Svorcanu, smelo ženski stupila Ljiljana Arnaut, predsednica Sindikata Nezavisnost somborskog Doma zdravlja "Dr Đorđe Lazić". Zašto - iznenađenje, pa zato i što je i Arnaut simbolično dokazala da je imenica svestranost a da se ne završava, pretežno u srpskom jeziku gramatički slovom "a", u ženskom rodu: jer ako može da bude vredna na poslu gde vodi administraciju u okviru svoje zdravstvene ustnove, te uspešno sindikalnu organizaciju na čijem je čelu, zašto ne bi mogla - da piše i poeziju. Tako, tri autorske pesme koje će biti uskoro objavljene u njenoj skorašnjoj knjizi namenila je takođe, simbolično, ženama pa je usledio i finalni aplauz ove večeri, za Ljilju.

Osim ostalih organizacija, članice Kola srpskih sestara uveličale su Okrugli sto, a i somborski mediji (TV sreće uvek nas prate) prisutni do kraja

Domaćin programa zahvalio se svojim najbližim i najvernijim svakodnevnim saradnicima, šefu tehnike, Dejanu Horvatu, te novinaru-saradniku Srđanu Ačanskom, inače diplominranom turizmologu. 

Jedan od zaključaka osim svesno predstavljenog - Somborskog modela - na temeljima jednakosti, uvažavanja, ravnopravnosti polova, jeste i najava sledećeg okupljanja, predstavnika ovih istih aktera i njihovih saradnika, članova, simpatizera i sledbeniika, a to znači: po treći put zaredom, Sombor i isti ovi organizatori će biti domaćini i na istom ovom mestu, centralnog dešavanja u jednoj godini kod nas i u svetu u sferi kulture i umetnosti, Svetskog dana kulture (15. mart), u petak, 12. aprila, sa početkom u 17 časova. 

Potpisnici Memoranduma o saradnji - na današnji dan i simbolično u toku Okruglog stola "Jednaka a različita"

Iz svečane sale i nakon zajedničkog snimka, svi učesnici su se preselili u salu za sastanke somborskog Gradskog veća gde im je priređen simboličan osmomartovski koktel. A za to se pobrinula pre svih, jedna od najpre najvernijih slušateljki tokom dosadašnje dvoipogodišnjeg rada Novog Radio Sombora, donatorka i humanitarka Milica Nikolić, koja je učinila i još jedan gest-potez i to baš pred svojim novim kolegama: potpisavši pristupnicu za UGS Nezavisnost-GS KUM a i za Udruženje Podium.

Na svoj tehničkoj podršci, somborski organizatori se zahvaljuju Jeleni Obradović, vrednoj sekretarki Pokrajinskog odbora UGS Nezavisnost za AP Vojvodinu. A doprinose druženju na neposrednom još boljem upoznavanju, "trećem poluvremenu" dali su i Dalmatinski podrum u Somboru sa vlasnikom Sinišom Vujakovićem i verna članica Podiuma Gizela Žužić kao i Ksenija Rackov i Nada Ljepojević, ženska dodatna snaga somborskom mediju i ciivilnoj organizaciji.

Urađeno, zabeleženo, objavljeno - i na gradskom sajtu Grada Sombora (koleginica Snežana Beljanski, desno sa kamerom)

Predstavnice i predstavnici nevladinog sektora, udruženja, ustanova u oblasti socijalne zaštite i klubova: Kolo srpskih sestrara, Asocijacija žena, Gradsko udruženje penzionera, Udruženje starih, umetničkih zanata i domaće radinosti Sombor, Sprotskog powerlifting i strongmen kluba Sever - Sombor, Klub borilačkih sportova Galaktik i Rvački klub Radnički Sombor, Dom učenika srednjih škola u Somboru, pojedine osnovne i srednje škola sa teritorije Sombora, Foto, kino i video klub "Rada Krstić" Sombor, i ovom prilikom nastavljaju da budu logistika koja osnažuje združeni tim u okvirima dakle već utabanog i više puta na skupu, proglašenog "somborskog modela".

Još jedan zanimljiv ugao našeg fotoreportera a koordinatora Nezavisnosti za Sombor Petra Zamba

Jednstvena je ocena: da je Okrugli sto "Jedna a različita" iako u ranije predviđenom terminu od sata trajanja, "produžen" na čak dva i po sata zahvaljujući razvoju situacije i raspoloženju govornika odnosno spontano uključivanih tokom diskusiju tipa socijalnog i pre svega životnog dijaloga u kojem su u prvom planu, tema zaštita radničko-klasnih pitanja i rodna ravnvopravnost, pa to dva i po puta duže trajanje ne samo da se nije "osetilo" već je prisutnima kako rekoše, brzo proletelo. 

Siniša Stričević

Fotografije: Petar Zambo

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
ponedeljak, 01 oktobar 2018 21:10

Treće izdanje plana Sombora 2011 – 2018.

* Predstavljam vam treće izdanje plana Sombora, rađeno ovoga puta za Turističku organizaciju Grada Sombora u 10.000 primeraka

Prvo izdanje plana Sombora izašlo je 2011. godine štampano, takođe u 10.000 primeraka, uz koji je išao i gradski informator, a obuhvatao je sledeća mesta: Apatin, Sivac, Klajićevo i Bezdan. Štampala ga je Rotografika Subotica. Drugi plan grada izašao je 2013. godine u nešto manjem tiražu od 2000 primeraka. Od naseljenih mesta ovde su se nalazili Apatin, Sivac, Klajićevo i Čonoplja. Plan je štampala štamparija Primo Print iz Novog Sada. Oba plana su radjena na srpskom, mađarskom, engleskom i švedskom jeziku.

     

                                    

Sva tri izdanja plana Sombora (iz 2011, 2013. i upravo izašlo, 2018, na ponos - Somboru

Treće izdanje plana Sombora, u dosta izmenjenom dizajnu i formatu izašlo je pre dve nedelje, veličina formata prilagođena je evropskom formatu turističkih planova gradova, kakav izdaju evropske metropole poput Osla, Budimpešte, Beča, Drezdena... a prateći turistička kretanja i potražnju tržišta, umesto mapa sela, na ovom planu sa druge strane nalaze se smeštajni kapaciteti grada Sombora. Plan Sombora je inače zaštićen u Zavodu za intelektualnu svojinu u Beogradu 2011. godine pod rednim brojem A-310/2011 6331.

Iz izdanja u izdanje, plan se usavršavao i pratio najsavremenije trendove i dostignuća u dizajnu i izdavaštvu, tako i nastavljamo i dalje...

Autor Srđan Ačanski:

(Novi Radio Sombor će povodom Dana oslobođenja Sombora, 21. oktobra, prirediti promociju upravo najnovije izašlog, trećeg plana grada)

Objavljeno u Prva vest

* Trebinje je smesteno na krajnjem jugu Bosne i Hercegovine, Republike Srpske. Grad ima oko 36.000 stanovnika i zauzima površinu od 904 kvadratnih kilometara; od Dubrovnika je udaljen 25, a od Herceg Novog 45 km. Klima je mediteranska i odlikuje se velikim brojem sunčanih dana, čak 260 u godini. Grad se nalazi na obalama Trebišnjice u ambijentu mediteransko-orijentalne arhitekture. Trebinje je ekonomski i kulturni centar istočne Herecegovine, smatra se se jednim od najlepših gradova u Bosni i Hercegovini. Za Trebinje se kaze da je grad sunca, vina i platana

Trebišnjica, Trebinje... ruku pod ruku

Istorija

Trebinje ima bogatu prošlost, prvi put se spominje u desetom veku pod nazivom Tribunija, posle je naziv promenjen u Travunija. Danasnji izgled grad je poprimio početkom 18. veka, stari grad "Kaštel" nastao je od nekadašnjeg zanatsko-trgovinskog centra.  

Ulica Jovana Dučića

~ . ~

Manastiri, crkve, džamije

Pravoslavna crkva

Crkvina Herecegovacka Građanica radjena po ugledu na manastir Gračanica na Kosovu na brdu Crkvina iznad Trebinja, sagrađena po želji poznatog pesnika inace Trebinjca Jovana Dučića. Njegovi ostaci preneti su 2000. godine iz Libertvila u SAD-u. Osim hrama u sklopu kompleksa nalze se zvonik, galerija ikona, vladičanski dvor, amfiteatar, crkvena, knjizara česma i letnja bašta. Gračanica se moze videti sa svake tačke u Trebinju i svrstava se među najlepše sakralne građevine u istočnoj Hercegovini

Panorama - crkvina

..............................

Osman-pašina džamija

Nalazi se u starom gradu nedaleko od glavne kapije i gradskih zidina, izgrađena je 1726. kao zadužbina Osman-pase Resulbegovića.

Saborni hram Svetog Preobraženja

Izgrađen je početkom 20. veka i nalazi se u centru grada.

Crkvene zadužbine Jovana Dučića

~ . ~

Katolička katedrala

Sagrađena je krajem 19. veka, i to u čast Blažene Djevice Marije. 

Godine 1984. proglašena je za katedralu.

Katedrala

~ . ~

Trebišnjica

Okosnicu razvoja turizma čini reka Trebišnjica, nekad najveća ponornica u Evropi, zajedno sa podzemnim tokovima ima 187 km. Preko Trebišnjice izgrađeno je nekoliko veoma lepih mostova, najlepši Arslanagića most, kojeg je izgradio Mehmed-paša Sokolović 1574. godine. Tu su još i Kameni, Andrićev, Geljov, Rimski  kao i drugi mostovi.

Smaragdno obojena Trebišnjica

~ . ~

Izletišta

Najpoznatija gradska izletišta su vezana za reku Trebišnjicu. Jedno od njih je Lastva, koja je udaljena 12 km od centra grada, a malo dalje je Jazina, uz čije se kupalište nalazi i motel. Izletišta su posećena tokom čitave godine, a posebno u letnjem periodu.

Kolo na Trebišnjici

Interesantno je da Trebinje, bez obzira na mediteranski klimu i veliki broj sunčanih dana, sem uživanja i sunčanja na obalama Trebišnjice nudi i mogućnost bavljenja i zimskim sportovima; na Ublima blizu Trebinja nalaze se skijaške staze.

Panorama Trebinja budi se, u lepoti sniva

~ . ~

Jezero u bregovima:

Sportski objekti

Sport je u Trebinju veoma dobro razvijen i organizovan kroz rad klubova iz svih popularnih sportova kao što su fudbal, košarka, džudo, karate, rukomet ali i atletika kao i plivački sportovi.

Izlaz na Trebišnjicu kod mejtefa

* U gradu postoje sledeći sportski objekti:

  • Sportska dvorana 4000 mesta
  • Stadion 8500 mesta
  • Olimpijski bazen

A značajan je i košarkaški kamp Dejana Bodiroge na kojem se svakoga leta okuplja više stotina učesnika iz destak zemalja sveta.

Veličanstven pogled na Leotar

~ . ~

Manifestacije

U gradu postoji nekoliko tradicionalnih manifestacija, Najznačnije su “Trebinjske letnje svečanosti” koje se dešavaju od maja do kraja oktobra, kao i “Dučićeve večeri poezije” koje protiču krajem oktobra.

Smeštajni kapaciteti

Najpoznatiji hotel u gradu je Hotel Leotar, raspolaže sa 150 ležajeva u apartmanima, de-lux i standardnim dvokrevetnim sobama. Hotel se nalazi uz levu obalu reke Trebišnjice.

Hotel Platani 

Nalazi se u strogom centru grada, hotel ima 69 ležaja raspoređenih u 34 komforne sobe i apartmane sa mini barom (na fotografiji iznad)

Još jedan prelepi kutak-korzo u ulici Jovana Dučića

~ . ~

Vino i gastronomija

Zapise o hercegovačkim vinima nalazimo još u srednjem veku, a prvi kontigent je izvezen u Evropu 1883.godine. Interesantno je da su Mađari 1892. godine podigli vinogradarske plantaže, a nešto kasnije i vinski podrum. Lastvanskom žilavkom snabdevao se i austrijski dvor. Ono po čemu je ovaj kraj već prepoznatljiv je i tradicionalna kuhinja koja se podudara sa reljefom i uzima ono što priroda nudi.

Ambijent - za dušu svačiju dušu 

To potvrđuju bujni pašnjaci, raznovrsna flora, jezera, izvori i šume što je dokaz zdrave sredine. Gastronomija u Trebinju zauzima posebno mesto, pa se tako na jelovnicima mogu naći raznovrsna hercegovačka tradicionalna jela kao što su: jagnjeće pečenje, praseće, spremljeno ispod saća ili na ražnju, krompir ispod saća, sirevi, cicvara sa kajmakom, pura, lojanica, pastrmka na ražnju sa kajmakom……

Mejtef - islamska verska skola

Osim tradicionalne hrane i vina, na trpezama se može naći i lekoviti herecegovački med. Bogastvo biljaka, šuma i voda pčelama pruža zdravo okruženje, te med koji je ovde proizveden, dostiže viskoki  aromatski  nivo.

Priroda je na ovoj tački bila više nego izdašna: hercegovačka reka-radosnica, Trebišnjica

~ . ~

Zbeležio i rečju i slikom naš novinar-putopisac Srđan Ačanski

Palma - "dokaz" mediteranske klime i blizine

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

 

Objavljeno u Bosna i Hercegovina

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…