Prikazivanje članaka po tagu Posao

* Još jedno leto sa smrtonosnim toplotnim talasima pokazuje zašto je Evropi preko potrebna direktiva o maksimalnim radnim temperaturama kako bi se radnici zaštitili od posledica klimatskih promena, saopštila je Evropska konfederacija sindikata. Sindikati u Srbiji odavno traže da se i ovo pitanje rešava kroz socijalni dijalog, konkretnije kroz odbore za bezbednost i zdravlje na radu za čije se formiranje stalno zalažu

Povodom vesti da su prošle nedelje u Španiji dva radnika kolabirala i umrla usled toplotnog udara EKS ukazuje da su opravdani zahtevi sindikata da Evropska komisija preduzme odgovarajuće zakonske korake. U saopštenju se podseća da je u Francuskoj, koja je među državama članicama EU koje nemaju propisanu maksimalnu radnu temperaturu, tokom leta 2020. smrtno stradalo 12 radnika, takođe zbog prekomernih vrućina. EKS smatra da će se slične tragedije događati sve dok se ne usvoje norme o bezbednim radnim temperaturama.

Standardi Svetske zdravstvene organizacije

Prema standardima Svetske zdravstvene organizacije, ljudi najbolje rade na temperaturi između 16 i 24 stepena Celzijusa. Kada temperatura poraste iznad 30. podeoka, rizik od nesreća na radnom mestu raste za 5 do 7 odsto, a kada temperatura pređe 38C, verovatnoća nesreće je između 10 i 15 procenata, navodi se u ranijim istraživanjima.

Vrtoglavica, glavobolja i grčevi u mišićima su rani simptomi toplotnog stresa, koji mogu dovesti do povraćanja, gubitka svesti, a ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere i do smrtnog ishoda.

Širom Evropske unije, 23 odsto svih radnika izloženo je visokim temperaturama najmanje četvrtinu radnog vremena, a najviše u poljoprivredi i industriji (36%) i u građevinarstvu (38%), podaci su Eurofounda (Evropska fondacija za poboljšanje životnih i radnih uslova).

Međutim, istraživanja članica EKS pokazala su da samo nekoliko evropskih zemalja ima zakone koji štite radnike tokom toplotnih talasa, sa velikim rasponima od 28 do 36 stepeni. Primera radi, propisima Belgije dozvoljena temperatura za malo fizičko opterećenje iznosi 29 stepeni C, 26 stepeni je za umereno teško fizičko opterećenje, 22C za teško fizičko opterećenje a 18C za veoma teško fizičko opterećenje.

U Mađarskoj je maksimum 31C za sedeći i laki fizički rad, 29C za umereni fizički rad i 27C za težak fizički rad.

Letonija i Slovenija zabranjuju rad u zatvorenom prostoru ukoliko temperature pređe 28 stepeni, dok u Crnoj Gori maksimalno dozvoljena temperatura za rad na otvorenom iznosi 36 stepeni.

U Španiji je uređeno da je maksimalna radna temperatura za sedeći (kancelarijski) rad 27 stepeni, a za lakši rad 25C. Ova ograničenja, međutim, ne važe za sve vrste poslova, kao ni za sve radnike i sve prostorije.

Zamenik generalnog sekretara EKS Klaes-Mikael Stal je naglasio da toplotni talasi mogu biti fatalni za ljude koji rade nezaštićeni od sunca, kao što se to nedavno dogodilo u Španiji.

- Radnici su svakog dana na prvoj liniji klimatske krize i potrebna im je zaštita u skladu sa sve većim opasnostima od ekstremnih temperatura. Vremenske prilike ne poštuju nacionalne granice, zbog čega nam je potrebno evropsko zakonodavstvo o maksimalnim radnim temperaturama - izjavio je Stal i dodao da “političari ne mogu da nastave da ignorišu toplotne rizike za radnike iz udobnosti svojih klimatizovanih kancelarija”.

U Srbiji zastarele, površne i neobavezujuće norme

UGS Nezavisnost godinama već traži da se problemi u vezi sa radom u uslovima rizičnim za zdravlje zaposlenih rešavaju kroz socijalni dijalog, posebno insistirajući na formiranju zajedničkih, tripartitnih odbora za bezbednost i zdravlje na radu u čijoj bi nadležnosti bilo i pitanje rada tokom visokih letnjih temperatura.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja načelno je podsetilo krajem juna poslodavce i zaposlene da obavljanje poslova na otvorenom tokom vrućih letnjih dana treba prilagoditi uslovima visokih temperatura. Kada se radi na otvorenom pri visokim temperaturama poslodavci su dužni da primenjuju Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonske akte, kao što je Preporuka za rad pri ekstremno visokim temperaturama. Međutim, pomenutim zakonom nisu precizirane maksimalne temperature za rad u zatvorenom prostoru i na terenu, a Preporuka iz 2007. godine samo preporučuje poslodavcima šta im valja činiti u uslovima visokih temepratura (iznad 36 stepeni), i uglavnom se odnosi na građevinarstvo, poljoprivredu i ugostiteljstvo.

Jasno je da ono što se preporučuje nije i obavezno. Zato širom Srbije, posebno u najvećim gradovima, na gradilištima su radnici angažovani i u najtoplijim periodima dana, uprkos pomenutoj vladinoj Preporuci za “izbegavanje rada u najtoplijem delu dana (od 11 - 16 časova)… ukoliko to dozvoljava proces rada”. U nastavku se preporučuju organizovanje rada po smenama, preraspodela poslova (ujutro i kasno popodne), češće pauziranje uz obezbeđivanje vode i bezalkoholnih napitaka, obuka zaposlenih za pružanje prve pomoći, obezbeđivanje prostora gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i odmore, aklimatizacija zaposlenih na visoke temperature… Ali, “ukoliko to dozvoljava proces rada”. U prevodu, ako poslodavac proceni da mu se takve mere isplate.

Da je procena prepuštena volji poslodavca potvrđuje i činjenica da za poslodavce koji ne poštuju Preporuku o radu u teškim uslovima nisu jasno propisane. Kao ni u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu koji sadrži kaznene odredbe za kršenje pojedinih normi, ali ne i za rad na visokim temperaturama.

Pomenutim primedbama na “rupe u zakonu” valja dodati i stav stručnjaka za bezbednost na radu da je u Srbiji danas toplotni udar ili sunčanicu koju radnik doživi na poslu teško dokazati kao povredu na radu. To znači da je tom radniku teško obezbediti i odgovarajuću pravnu i zdravstvenu zaštitu. Već posle eventualnih par dana odmora, radnik bi morao da se vrati “na mesto zločina”.

Novinar: Svetozar Raković

Izvor: EKS/UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
ponedeljak, 06 jun 2022 19:04

Poslovni oglasi: Agencija nudi zapošljavanje

* Agencija za zapošljavanje potražuje radnike za rad u TV i auto industriji u Mađarskoj, sa legalnim papirima

Organizovani polasci svake nedelje.

Za više informacija javite se na telefon: 061 13 12 540.

-----

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Međunarodna konfederacija sindikata objavila je rezultate 4. Svetske konferencije žena ove najveće planetarne sindikalne asocijacije koji treba da znače „prekretnicu“ u budućem radu sindikata

Dokument sadrži konkretne preporuke za oporavak i održiv razvoj definisan novim društvenim ugovorom zasnovanom na jednakosti i pravičnosti.

Pre svega, preporučuje se svim članicama MKS (331 organizacija u 163 zemalja sa više od 207 miliona članova) da u svojim rukovodećim telima obezbede ravnopravnu zastupljenost žena (50 odsto) najkasnije do 6. Svetskog kongresa MKS (2026. godine).

MKS takođe preporučuje usvajanje rodno odgovornih makroekonomskih okvira u politici zapošljavanja, uključujući fiskalnu, monetarnu, industrijsku, sektorsku i inkluzivnu politiku tržišta rada.

U nacionalnim zakonodavstvima treba implementirati sveobuhvatne pravne okvire kako bi se negovao socijalni dijalog kroz mehanizme kolektivnog pregovaranja i zastupanja radnika.

Potrebno je obezbediti ratifikaciju i primenu Konvencije broj 190 i Preporuke broj 206 Međunarodne organizacije rada (MOR) koje su usvojene 2019. godine, a koje garanutuju pravo na rad bez nasilja i uznemiravanja, uključujući rodno zasnovano nasilje.

MKS poziva da se zakonom obezbedi rodna jednakost plata za isti rad, kao i ravnopravnost u radnim i stručnim obukama i zapošljavanju, posebno u sektorima u kojima postoji nedovoljna zastupljenost žena.

Takođe, potrebno je kreirati i razvijati posebne politike za zatvaranje rodnog jaza u socijalnoj zaštiti, kao i u pristupu besplatnom i kvalitetnom obrazovanju.

Generalna sekretarka Međunarodne konfederacije sindikata Šaron Barou najavila je da će ove preporuke biti i na dnevnom redu 5. Svetskog kongresa MKS koji će se biti održan od 17. do 22. novembra ove godine u Melburnu, u Australiji, a koji treba da trasira buduće angažovanje za unapređenje prava svih zaposlenih ljudi.

Novinar: Svetozar Raković

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Neki nas gledaju kao čudake, drugi kao krmeljive samotnjake koji se “razvlače” u pidžami i raduckaju tamo nešto preko interneta, a generacije naših roditelja imaju stav “kada ćeš već jednom da nađeš pravi posao?”

Međutim, posao frilensera je mnogo drugačiji.

Jednom kada donesete odluku da napuštate stalno zaposlenje, otvorili ste potpuno novo poglavlje i zakoračili u svet u kojem gradite svoje poslovanje. Ovakva odluka vas stavlja u poziciju samozaposlene osobe koja se po načinu razmišljanja i potrazi za klijentima ne razlikuje od preduzetnika, iako sa pravne strane to još uvek nije postala. Međutim, frilens poslove mogu da obavljaju i osobe sa stalnim zaposlenjem, i na taj način uvećaju kućni budžet kroz dodatni posao.

Nisu samo IT-jevci

Ono što je dobro, frilens poslovi se ne vezuju isključivo za IT sektor kako se dugo verovalo, već postoje brojne branše u kojima možete raditi. Sigurna sam da poznajete ili ste čuli za nekog fotografa koji je ugovorio dodatni angažman za neki predstojeći događaj, muzičara kojeg očekuje tezga za vikend, frizerku iz komšiluka koja će u kasnim večernjim satima skoknuti da nekome sredi frizuru, ili pak profesora koji đacima drži privatne časove.

Pali vam se lampica, zar ne?

Jedina razlika je u tome da li rad na frilens projektima doživljavate kao posao sa punim radnim vremenom (što je moj izbor) ili dodatni posao koji će vam s vremena na vreme obezbediti neki prihod.

Ko god se odluči na ovaj korak potrebno je da sagleda širu sliku - da li je ova opcija uopšte za njega i koje su prednosti a šta mane frilens poslova. Svoja iskustva upravo na tu temu rado ću podeliti sa vama.

Biram gde mi je kancelarija

Kada me pitaju šta je toliko moćno i kakvu draž nose frilens poslovi, odmah odgovorim - sloboda.

Sviđa mi se što mogu da radim online sa bilo koje lokacije - kancelarija može da mi bude svaki kutak koji je pokriven dobrom internet konekcijom. Pored toga, ovaj posao mi štedi znatno vreme koje se inače gubi na putu do i od posla. Samim tim manji su vam i troškovi transporta. Takođe, fleksibilno radno vreme daje mogućnost da se izbegnu gužve, jer većinu privatnih obaveza završite dok su drugi na poslu. I nesumnjivo, više vremena ćete provoditi sa porodicom.

Pidžama smanjuje produktivnost?

Ipak, fleksibilnost može da bude i mač sa dve oštrice. Iskreno, umem da “kiksnem” na ovom polju. Ako moj dnevni plan nije posložen kako treba ili se desi nepredviđena situacija, tada se neka od aktivnosti „prelije“ u naredni dan, ili onaj nakon njega.

Sloboda se ogleda i u tome da svoje aktivnosti možete obavljati u pidžami, ali to ne preporučujem jer produktivnost može biti na niskom nivou.

Pored ovoga, najveća prednost frilens poslova leži u tome što sama biram projekte na kojima želim da radim i kompanije sa kojima sarađujem. Imam mogućnost da radim na najraznovrsnijim projektima, što na tradicionalnim poslovima verovatno ne bi bio slučaj. Paralelno s tim tu su i brojne šanse za umrežavanje sa kolegama iz raznih branši.

Svakog dana u svakom pogledu se napreduje

Ali pre svega navedenog, vaše znanje je najjači alat koji posedujete u poslu. Već nekoliko godina radim na 3 dugoročna projekta - za jednog domaćeg klijenta pišem blog; vodim brigu o migraciji podataka korisnika jedne inostrane kompanije koja širi svoj biznis putem akvizicija, kao i na projektu za stranu firmu sa predstavništvom u Srbiji. Tu i tamo uskoči još poneki manji projekat, a bude i onih koje odbijem.

Ono što želim da istaknem je da se nivo znanja i iskustva kontinuirano gradi u celom procesu, te postoji ogromna razlika u mojoj stručnosti na počecima i danas. Osim edukacija koje pohađam po svom izboru, neretko mi i sami klijenti obezbede treninge, akreditacije ili podatke za pristup edukacijama iz oblasti u kojima mogu dodatno da napredujem. Suština se bazira na tome da je rad sa klijentima ujedno i prilika za usavršavanje i sticanje novih veština pri čemu se obe strane razvijaju, svaka u svom domenu.

Kako do frilens posla

Za „novajlije“ pa i one iskusne uvek važi pravilo da se umrežavaju sa ekspertima iz svoje ili sličnih oblasti. To je odlična prilika za razmenu iskustava i jasniju sliku problema na tržištu koje bi vaše znanje i veštine mogle da „premoste“. A da bi svaki frilenser bio uspešan, on mora da ima šta da ponudi kompanijama kako bi ga angažovale..

Do klijenata može da se dođe i putem društvenih mreža, LinkedIn-a, mnogobrojnih frilens platformi ili ličnih kontakata. Uvek su korisne i preporuke ljudi sa kojima ste već sarađivali. Ako ste u pohodu na svoj prvi angažman ili niste sigurni da li će doći do saradnje sa klijentom, možete da uradite probni projekat. Tako obe strane mogu da vide da li su na istoj „talasnoj dužini“. Ako jesu - eto novog klijenta, a ako nisu - vaš portfolio biće bogatiji za još jedan projekat. Možda će baš to biti presudno kada pokucate na naredna vrata!

Sve je na vašim plećima

Pojedini nedostaci frilens poslovanja usko su vezani za njegove prednosti. Fleksibilno radno vreme bez jasno isplaniranog dana, usled nepredviđene situacije ili tehničkih problema, može da prouzrokuje kolaps i poremeti vam čitav dan. Tada dolazi do probijanja dogovorenih rokova što mi se više puta dešavalo. No, uvek se zalažem za iskrenu komunikaciju sa klijentima kako bismo našli najbolje rešenje.

Još jedna mana fleksibilnog radnog vremena zasniva se na tome da je granica između poslovnog i privatnog života znatno tanja nego kod “klasičnog” posla. Fizički, a često i mentalno nikad ne odlazite sa posla. Ono što mnoge odbija da u potpunosti uplove u frilens poslove je zarada koja na kraju kalendarskog meseca direktno zavisi od količine odrađenog posla. Uz to niste ograničeni obimom posla niti vam ga iko garantuje. Ovaj segment uglavnom zavisi od preporuka koje stižu od osoba sa kojima sarađujete i od vašeg ličnog angažmana. Ukupni honorar gotovo uvek varira jer možete biti plaćeni po projektu, odrađenoj satnici, nedeljnom ili mesečnom nivou u zavisnosti od dogovora sa klijentom. Iako moje iskustvo objedinjuje sve ove načine isplate honorara, ipak u toku meseca mogu da pravim finansijske preseke i bar okvirno vidim koliko ću ukupno zaraditi.

Ugovor „čuva leđa“

Samozaposlena osoba doslovno sve radi sama - od pregovaranja sa klijentima do naplate. Taj proces podrazumeva i određenu brigu o administrativnim poslovima, papirologiji i svim onim stvarima koje u firmama inače odrade drugi. Kako biste se potpuno fokusirali na rad, saradnju sa svim klijentima treba ozvaničiti ugovorima.

Na kraju, najveći problem koji može da se desi, neki nepredviđeni scenario, velika povreda ili zdravstveni problem, što bi na duže staze onemogućilo rad na projektima. Tada svi vaši prihodi prestaju dok se ponovo ne aktivirate, osim ukoliko svoje frilens poslove ne delegirate drugima.

Nadam se da će vam moja iskustva pomoći u procesu razmišljanja da li su frilens poslovi opcija u kojoj se pronalazite. Pre donošenja odluke dobro razmislite koja znanja imate i kako možete da ih iskoristite.

Ako krenete u ovu avanturu, radite na usavršavanju svojih veština i budite spremni na mnogo grešaka. One su sastavni deo posla i koristite svaku priliku da učite iz njih.

I, ono najvažnije, ako se u toku rada zadesite u bilo kakvoj izazovnoj situaciji, budite iskreni i otvoreni u komunikaciji sa klijentima jer će vas tako više ceniti. I oni su ljudi, baš ovakvi poput vas i mene.

O autoru: Nataša Sedlaček

Iako je po struci magistar arheologije, svoju pasiju prema pisanju pretočila je iz hobija u profesiju Content writera. Kreira sadržaj iz oblasti nekretnina, ličnog razvoja i zapošljavanja pružajući vrednost krajnjim korisnicima/klijentima/kupcima. Zaljubljenik u marketing i preduzetništvo. Obožava tenis, hladnu nes kafu i slatkiše.

Izvor: www.poslovi.infostud.com/blog/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Duže čekaju na posao, kasnije napuštaju roditeljski dom, a u odnosu na svoje vršnjake u EU koji su već započeli samostalni život oni to čine čak šest godina posle njih

Mladih u Srbiji koji traže posao, a to su oni starosti od 15 do 30 godina, prema zvaničnim podacima, ima oko 105.000. Prepoznajući potrebu da se mladi što pre osposobe za posao, država je nedavno, drugi put za redom, pokrenula program “Moja prva plata”, gde spaja zainteresovane poslodavce sa svršenim srednjoškolcima i fakultetski obrazovanim mladim ljudima.

Koliko je mladih ljudi u potrazi za poslom pokazuju i podaci sajta Poslovi.Infostud.com - svaki peti kandidat koji preko našeg portala traži posao, a ujedno je ostavio svoje podatke - ima manje od 30 godina.

Sporije do prve plate

Dok prosečan mlad čovek u državama EU nađe prvi posao nakon završetka obrazovanja za 6,5 meseci, u Srbiji tranzicija od škole do prvog stabilnog ili zadovoljavajućeg posla traje veoma dugo, skoro dve godine - 23,4 meseca, pokazuju podaci u dokumentu “Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine” u izdanju Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije.

- Posedovanje fakultetske diplome će prepoloviti vreme traženja posla (11,7 meseci), dok je mladima sa najnižim nivoom obrazovanja potreban 41 mesec da pronađu prvi posao. Ovo je važno sagledati s obzirom na to da se neki programi za mlade fokusiraju na osobe sa visokim obrazovanjem za koje je stopa nezaposlenosti najviša, ali je po prirodi samo privremena - ocenjuje se u Strategiji.

Kaska se za vršnjacima u EU

Duže trajanje tranzicije u zaposlenost utiče na godine starosti kada mladi pojedinci napuštaju roditeljski dom i započinju život sami ili sa partnerom. U momentu kada započinju samostalni život u Srbiji, oni su, prema podacima iz Strategije, u proseku šest godina stariji od svojih vršnjaka u EU.

Država Srbija je nedavno pokrenula drugi ciklus programa “Moja prva plata”. Za njega se, prvo, prijavljuju zainteresovani poslodavci, a potom zainteresovani mladi ljudi bez posla. Program traje devet meseci, tokom kojih mladi sa srednjom stručnom spremom mesečno dobijaju naknadu od 22.000 dinara, a fakultetski obrazovani 26.000 dinara. Uz mogućnost da im poslodavac isplati još toliko. U tu svrhu iz državnog budžeta izdvojeno je 2,2 milijarde dinara.

Ko traži zaposlenje

Mladi su, naravno, i sami aktivni u potrazi za poslom.

Polovina kandidata, tačnije njih 52 odsto koji su bili u potrazi za poslom preko sajta Poslovi Infostud tokom ove godine, ostavilo je informacije o godinama starosti.

Od pomenutog procenta, svaki peti kandidat, tačnije 20,09 odsto, ima do 30 godina. Takvih je od početka 2021. godine bilo 30.715.

Od tog broja aktivnije su bile kandidatkinje, u odnosu na kandidate - 16.365 devojaka i mladih žena tražilo je posao preko Infostuda, dok je mladih muškaraca bilo 13.787. Doduše, njih 567 nije ostavilo podatke o polu, ali to svakako ne bi značajno promenilo razliku u procentualnom odnosu među kandidatima: 53 odsto mladih žena naspram 45 odsto mladih muškaraca, uz dva odsto nepoznatog pola.

Za koje poslove su zainteresovani

Mladi ljudi ove godine su, putem sajta poslovi.infostud.com, najviše konkurisali za poslove iz oblasti trgovine i prodaje - čak 164.571 put.

Slede poslovi iz oblasti administracije za koje su konkurisali ukupno 70.285 puta. Potom logistika: 21.245 konkurisanja, pozivni centri - 20.029, IT sektor - 20.001, dok su za oblast marketinga, promocije, ljudskih resursa, računovodstvo, transport, magacin, mašinstvo konkurisali manje od 20.000 puta, ali više od 11.000 puta.

Kada je reč o konkretnim poslovima, najviše mladih konkurisalo je za poziciju prodavca, gde broj konkurisanja od početka ove godine iznosi 76.361. Potom za poziciju komercijaliste - 46.752. Sledi administrativni radnik - 38.726, telefonski operater - 19.616, pa poslovni sekretar 12.980 i vozač - 11.250.

Zatim sledi menadžer prodaje - 10.945 i magacioner - 10.352. Pozicije radnika u proizvodnji, poslovođe i dispečera brojale su manje od 10.000 konkurisanja, ali više od 8.000 od početka ove godine.

Izvor: https://poslovi.infostud.com/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Mladi
Tagovano
četvrtak, 03 jun 2021 19:38

Mali oglasi (Posao - Smeštaj)

* Odgovoran i ozbiljan muškarac (40 godina), zdrav, jak, izdžljiv: Tražim posao po mogućstvu sa smeštajem

Posao može da bude fizički (raznih vrsta), obrada bašte, zemljišta, okućnice, spremanja u kući i ostalo što je blisko svim oblicima održavanja. Pedantan sam i uredan.

Takođe, u isto vreme mogu da budem od koristi i za postavljanje sistema na računarima, i puno toga što je u vezi sa tehnikom, internetom, rada na komjuteru, lap topu, telefonima, tabletima. 

Imam iskustva u svim navedenim oblastima posla.

Najsrećniji bih bio ukoliko biste mogli da mi omogućite i smeštaj.

Unapred zahvalan, molim vas da mi se javite na telefon: +381 62 1008 134

-----------

Medijska pratanja i podrška: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 3

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…