Prikazivanje članaka po tagu Noć muzeja

* Izložba „Anri de Tuluz-Lotrek – litografije, plakati i ilustracije naslovnih stranica“ biće otvorena u subotu, 18. maja u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor. Postavka sadrži 25 litografija i originalnih naslovnica modnih magazina slavnog francuskog slikara Anri de Tuluz-Lotreka

Izložba se realizuje u okviru manifestacije „Noć muzeja“ i biće postavljena do 8. juna.

Anri de Tuluz-Lotrek, francuski slikar, grafičar i ilustrator, rođen je u staroj francuskoj porodici plemićkog porekla. Učen od strane akademskih slikara, u ranoj mladosti je slikao konvencionalne radove sa motivima prirode i konja, da bi se kasnije okrenuo naturalizmu, te impresionizmu. Vremenom formira sopstveni stil i postaje postimpresionistički slikar i litograf koji u svojim radovima oslikava boemski život u Parizu, tokom XIX veka.

Lotrekovo stvaralaštvo karakteriše i uticaj japanske umetnosti koji se ogleda u nepostojanju senke, naglašenoj dinamici i izraženom pokretu i dijagonalama koje dominiraju kompozicijom. Novina koju Lotrek hrabro unosi u francusko slikarstvo je prazan prostor u sredini kompozicije što je za savremenike bilo nepojmljivo jer su oni akcenat stavljali na središte platna. On upotrebljava takozvani kloazonistički pristup koji se odlikuje jakim konturama. Ovaj stil dobija ime po postupku emajliranja gde se emajl jarkih boja izliva u jak metalni okvir.

Širu pažnju javnosti Tuluz-Lotrek je osvojio serijom plakata koje je napravio za Mulen Ruž, čiji je bio redovan gost. Njegove slike, koje su bespoštedno otkrivale sjaj i bedu pariskog društva, sadržavale satiru, grotesku, otkrivale komediju čoveka i izazivale tugu i razočaranje, bile su dočekane ili oduševljenjem ili oštrim neodobravanjem. Tuluz-Lotrek u svojim radovima pridaje važnost crtežu, liniji i naglašenim bojama. 

Izložba u Somboru se realizuje u saradnji sa Srednjoevropskim kulturnim centrom i galerijom „Stjuarts“ iz Novog Sada.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

* Manifestacija „Muzeji za 10“ proticaće od 13. do 18, obuhvatajući obeležavanje Međunarodnog dana muzeja, Evropske noći muzeja i Nacionalne nedelje muzeja 

~ . ~

Ovogodišnja tema manifestacije nosi naziv Muzeji kao središta kulture: budućnost tradicije, a fokus je na novoj ulozi muzeja kao aktivnih učesnika u njihovim zajednicama. Povodom manifestacije „Muzeji za 10“, Gradski muzej Sombor je pripremio niz besplatnih programa:

- Ponedeljak, 13. maj u 18 časova, otvaranje izložbe „Ostavština za budućnost“. Izložba je posvećena prerano preminulom umetniku, darodavcu i velikom saradniku i prijatelju Gradskog muzeja Sombor Dimitriju Mirku Ćeliću.

Dimitrije Mirko Ćelić  (1983-2019), freskopisac i vajar iz Prigrevice, svoj umetnički ciklus u drvetu i kamenu izrazio je na mozaicima, ikonostasima, memorijalnim spomenicima i pojedinačnim autorskim ostvarenjima. Osnovne studije je završio na Likovnoj akademiji Srpske Pravoslavne Crkve, na smeru freskopis i master studije na smeru mozaik. Na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, završava i drugi master na smeru vajanje.

Somborski Gradski muzej trajno čuva uspomenu na prerano preminulog mladog talentovanog umetnika i prijatelja Muzeja Dimitrija Mirka Ćelića (1983-2019)

Na izložbi su predstavljena dela primenjene i likovne umetosti, studentski radovi i pojedina ostvarenja u oblasti freskopisa i mozaika. Posetioci imaju prilike da vide jedan deo fotografija stradalih pravoslavnih svetinja, crkava i crkvišta u Lici.

U oblasti muzejskog nasleđa, biće izložene i kopije nakita i oružja koje vizuelno na najlepši način upotpunjuju arheološke kontekste i jedna muzejska celina sa delom alata kovačke radionice Mirka Ćelića.

******

- Utorak, 14. maj od 11 do 13 časova, „Muzej u mom domu“. Program teži da pokaže da svaki čovek može da bude baštinik i svoju baštinu, koju ima u svom domu, na kustoski/muzeološki način da prepozna, opiše, predstavi, interpretira i publikuje.

"Muzej u mom domu" uključuje zanimljive, raspoložene, elokventne građane koji imaju odgovarajuće predmete, dokumente, fotografije ili bilo šta od svedočanstvene vrednosti za prošlost svoje porodice i/ili grada, a što komunicira autentičnošću, poklapanjem dokumenta i sećanja i argumentovanim tumačenjem.

******

- Četvrtak, 16. maj u 12 časova, otvaranje izložbe kroz autorsko vođenje u Galeriji savremene umetnosti LIKOVNA JESEN – STALNA IZLOŽBA GRADSKOG MUZEJA SOMBOR, FIGURACIJA vs. APSTRAKCIJA: PARAMETAR UNIVERZUMA

Tokom svog trajanja (1961-1995), Likovna jesen je pratila generacijske i pojedinačne umetničke poetike, stilska i druga formalna obeležja umetnosti tzv. Druge Jugoslavije ostavivši nam fond koji svedoči o tim naporima.

Na ovoj izložbi pokušali smo, napominju u somborskom Gradskom muzeju - da isticanjem figuracije i apstrakcije prikažemo istovremenu napetost i saradnju između osnovnih motiva pozne moderne i rane postmoderne umetnosti kod nas.

Figuracija, ovde svedena na prikaz ljudske figure, daje sliku viđenja čoveka i njegove sudbine u svetu ponovo izgrađenom posle strahota Drugog svetskog rata, svetu opterećenog novim i obnovljenim zonama konflikta: Hladnim ratom, rasnim, polnim, socijalnim napetostima, pretnjama ekoloških katastrofa, terorizma, otuđenja i slično.

Umetnički radovi - Ostrog

Novu sliku čoveka predlažu fantastični, magijski i poetski realizam, distorizija i drugi oblici oneobičavanja forme, pop i narativna umetnost, karikatura, doslovno, fotografsko prenošenje motiva iz prirode, ekspresivni i drugi oblici emotivnog učestvovanja.

Lazar Trifunović podseća da je „borba za apstrakciju bila kod nas u toku čitave jedne decenije sinonim borbe za modernu umetnost”.

Tokom trajanja Likovne jeseni zabeleženi su primeri enformela, asocijativne apstrakcije (apstraktnog pejzaža), slikarstva akcije, geometrijske apstrakcije (geometrija kao težnja ka sintezi umetnosti, ka autonomiji slike ili kao struktura prostornih planova), lirske apstrakcije i slikarstva bojenog polja.

Versus je ovde dat veoma uslovno, jer se radi o jednom istom procesu okrenutom modernom vizuelnom izrazu, kako u formi tako i u sadržaju, koji autentično predstavlja predlog za portret jedne epohe. Parametar univerzuma, naziv jedne slike na izložbi predstavlja manifest u malom.

Autor izložbe: Čedomir Janičić, muzejski savetnik, istoričar umetnosti.

******

- Petak, 17. maj u 17 časova, „Čajanka sa prijateljima“, dan koji je tradicionalno posvećen okupljanju prijatelja muzeja.

******

- Subota, 18. maj od 17 do 24 časa (ove godine objedinjuje Međunarodni dan muzeja i Evropsku noć muzeja). „Potraga za muzejskim blagom“, tradicionalni program namenjen najmlađoj publici  traje između 17 i 20 časova. Posetioci osim stalne postavke, mogu da pogledaju i aktuelne izložbe.

******

Ulaz tokom trajanja manifestacije je besplatan!

Radno vreme Gradskog muzeja Sombor od ponedeljka do petka: 8:00 – 19:00 časova, a u subotu povodom Noći muzeja, 18. maja: 17:00 – 24:00 časa.

.........

Dobro došli!

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Gradski muzej Sombor

* Izložba će biti otvorena u okviru međunarodne manifestacije NOĆ MUZEJA, 20. maja, sa početkom u 21 čas u Galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor

Izložba "PABLO PIKASO - grafike" realizuje se u saradnji sa Viskonti Fine Art Gallery iz Ljubljane. U okviru NOĆI MUZEJA galerija će za posetioce biti otvorena od 18 do 2 časa posle ponoći, a biće postavljena do 10. juna.
................................
 
PIKASO (PICASSO)

Na ovoj izložbi predstavljeni su radovi Pabla Pikasa  -  faksimili crteža, litografije i pojedine gravure koje obuhvataju vremenski period između 1932. i 1969. godine. U žiži zbirke nalaze se kompleti originalnih grafika svrstanih u dve mape, koje predstavljaju, danas već prilično retko viđene i dostupne radove.

„Fauna i flora sa Antiba“ , 1960. mapa koju predstavlja devet litografija sa tekstom Žaima Sabertesa, sa motivima koji proizilaze iz naslova i Pol Elijar „Pikasovi crteži“ 1952., mapa – knjiga sa šesnaest faksimila crteža iz perioda između 1942. i 1946. Mapa predstavlja zanimljiv izbor crteža – od klasično nacrtane devojačke glave do, sa samo nekoliko poteza linija skoro simbolički definisane figure, pa onda kubističke mrtve prirode – nacrtanih u skoro istom vremenskom razdoblju.

Crvena nit ove zbirke, a i njezina suština jeste naklon poštovanja i divljenja Pikasovom beskrajno velikom , a tako laganom, prirodnom majstorstvu crtanja, koje gledaoca, svakim pogledom ponovo zadivljuje svojom čistom i čvrstom linijom, ali takođe, i svojom razigranošću te bogatstvom forme, koje su na svakom grafičkom listu sveže i nove.

Nepogrešivim poznavanjem anatomije i zapanjujučim savlađivanjem formi ljudskog tela, Pikaso sa očitim obožavanjem  lepote ženskog akta, a i sa kreacijama prepunih humora i neukrotljive životne radosti  te ponekad bestidnom senzualnošću, Pikaso se potvrđuje kao genijalan virtuoz linije, ureza crte, poteza kistom. Raznolikost varijanti kod njega nema granica, no njegovu stvaralačku moć mogli bismo da uporedimo sa nezaustavljivim eksplozijama lave golemog vulkana ili pak sa lepršavom svirkom virtuoza violiniste na improvizovanu muzičku temu. 

Pablo Pikaso stvorio je jedan od najobimnijih grafičkih opusa, koji možda nema premca među stvaraocima dvadesetog veka. U pojedinim periodima njegovog života, grafički zapisi u ploču ili litografski kamen nailaze gotovo u dnevničkom rasporedu. Poznato je da je, kao neobustavljiv stvaralac i kreator voleo da u danu menja i preskače sa sa jedne tehnike na drugu – sa crteža ka slikanju, sa grafike ka oblikovanju predmete i skulptura,  zna se, da njegove ruke nikada nisu bile u mirovanju, čak je u društvu prijatelja, uz ručak ili večeru, igrajući se, gotovo nesvesno, od slučajno nađenih predmeta ili papira, stvarao iznenađujuće male umetničke tvorevine.

Pablo Pikaso i njegov opus, kao i njegov slikoviti životni put i stvaralaštvo, još su uveliko predmet proučavanja istoričara umetnosti, pisaca, psihoanalitičara, te da izložbe njegovih radova još izazivaju i privlače izuzetnu pažnju publike.

Jednostavno – njegovi radovi još uvek uveseljavaju ljudsko oko i zrače energijom životne radosti, koja je možda još više uočljiva upravo u njegovim manjim, na prvi pogled čak manje značajnim radovima.

(Živa Škodlar Vujić

Sa slovenačkog prevela Alenka Pirjevec)

Izvor: Tatjana Dimitrijević, urednik likovnih programa Galerije Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor

Objavljeno u Gradski muzej Sombor

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…