* Kad jedno književno veče okupi više od 200 posetilaca, onda s ponosom i velikim razlogom jesu naravno zadovoljni svi: i glavna junakinja večeri, književnica Brankica Damjanović, i organizator - Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Sombor a posebno kultura jer najzad je ovo potvrda da istinske kulturološke vrednosti nadjačaju, potiru i na kraju pobeđuju sve nametnute "rijatiti šou zabavne programe" koji nažalost još uvek postoje u ovdašnjoj svakodnevici 

Raspoložena somborska publika slušajući priču Brankice Damjanović tokom koje mnogima nije predstavljalo problem da sve vreme stoje jer se tražila "stolica više"

Tako je veličanstveno bilo u petak, 5. oktobra naveče u velikoj sali Gradske kuće somborske, tu gde su koncertirala najveća domaća i svetska muzička imena, gde su najpoznatiji književnici takođe privlačili brojnu publiku, gde su se rađali talenti i svome gradu davali ponos i čast, a sada se ovoj koloni uspešnih a širom sveta glasovitih umetnika, apsolutno totalno pridružila Brankica Damjanović. Lepu uvodnu najavu kako priliči i vođenje kroz program, učinila je i ovom prilikom Nataša Turkić, direktorica ove somborske ustanove u oblasti kulture čiji programi i u novoj sezoni dakle, prevazilaze rekorde kako posećenošću tako i kvalitetom sadržaja:

I damski, i svečano, i životno... Nataša Turkić i Brankica Damjanović

Brankica Damjanović je kao što smo dali i u našoj najavi ovoj-njenoj književnoj večeri u Somboru, radila je na televiziji kao novinar i voditelj, a poslednjih nekoliko godina posvetila se pisanju. Do sada je objavila već osam naslova, neki od njih su Dobro je…Ne bih ovo mogla bez tebe; nagrađena je priznanjem Novosadskog književnog kluba za najbolje prozno ostvarenje u 2015. godini, Rukopis moga brata Rekla mi je volim te

Uostalom (opet ga rado delimo i u ovom osvrtu na njeno savršeno uspelo književno veče u Somboru) na svom veb-sajtu:

http://brankicadamjanovic.com/

napisala ja o sebi svu realnost iskrenosti koju je, iz sebe i iznela i pred oduševljenom somborskom publikom:

"Katkad moraš da biraš – hoćeš li dati ili zadržati za sebe. I davala sam. Zbog toga sam polako ostajala bez nove odeće, obuće, šminke… I začudo, što sam više davala, osećala sam da sve više imam. Što je oko mene bivalo manje stvari, mene je bivalo više. Pa ipak, iz nekog razloga, valjda zato što ne kukam i što govorim o dobru a ne o zlu, ima onih koji mi kažu, ili oćute ali to misle, da živim pod staklenim zvonom, netaknuta "stvarnim životom“. Da vam kažem, od zvona u životu nemam čak ni zvono za tortu jer sam davno morala da naučim da sama mesim i pečem hleb. Tad sam nekako naučila i da je za preživljavanje dovoljna i kora hleba, a za pravi život spremnost da čak i nju daš! Sad imam sve više, plodovi moga rada na svim poljima polako zriju, a ja jedva čekam berbu, pa da i to podelim. Nije mi stalo da imam kad mi je Bog već dao da umem. A torte ionako ne jedem. Više volim kad gorko pretvaram u slatko."

S obzirom na odziv publike i ne samo to, već i poruku hrabrosti kako je mi doživljavamo, o Brankici  kao i njenoj večeri u Somboru ćemo pisati u nastavicima, a slike sa somborske večeri dovoljno i same govore...
Zato će uslediti i posebna fotoreportaža u oblasti Galerije na našem portalu, iz fokusa našeg fotoreportera Dragana Holcera.
 
 
Svi su želeli Brankicinu knjigu... posvetu... susret sa njom izbliza, neprocenjiv
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
Fotoreporter: Dragan Holcer
 

* Gradska biblioteka Karlo Bijelicki u Somboru priredila je Podunavske dane Janoša Hercega pod pokroviteljstvom grada Sombora i Ministarstva kulture i informisanja

Podunavski dani Janoša Hercega održani su 13. i 14. septembra, u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke Karlo Bijelicki.

U četvrtak, 13. septembra, prvog dana manifestacije, prikazan je dokumentarni film Ljudi s kamerom - Istorija južnoregijskih pionira kinematografije, Šandor Lifka i Ernest Bošnjak, scenario i režija: Zoltan Šifliš, prevod sa mađarskog: Atila Sabo. Nakon pozdravne reči Nataše Turkić, prisutnima su se obratili akademik Jožef J. Fekete i Zoltan Šifliš.

Drugog dana manifestacije, Nataša Turkić, vd direktrora biblioteke uručila je književnu nagradu Herceg Janoš, za trajno životno delo, Mariji Vašađi, književnici iz Somborа.

O laureatu i njenom radu govorili su članovi žirija akademik Jožef J. Fekete, predsednik žirija, Ištvan Besedeš, književnik, urednik i izdavač i Peter Šinković, prošlogodišnji laureat, književnik i novinar.

Nagrada je umetničko delo akademskog vajara Petera Mrakovića, bronzana statueta koju su izlili Miladin i Strahinja Đaković, dobrotvori nagrade iz ZR Pele iz Sivca. 

~ . ~

Laureat Marija Vašađi

Odluka o Književnoj nagradi „Herceg Janoš” za 2018. godinu

Ocenjivačka komisija, koju je imenovao direktor Gradske biblioteke „Karlo Bjelicki”, u sastavu: Ištvan Besedeš, književnik, Jožef J. Fekete, književnik, (predsednik) i Peter Šinković, književnik, književnu nagradu „Herceg Janoš” za 2018. godinu jednoglasno je dodelio Mariji Vašađi, književnici iz Sombora. Autorka je, pošavši od prikupljanja etnografske građe, preko prevodilačkih izazova u oblasti lepe književnosti, zapisa o umetnosti (muzici i slikarstvu), prefinjenim stilom odvojila sebi nedirnutu čistinu u vojvođanskoj mađarskoj prozi. Ovaj prostor je uobličen delima „Silentium album”, „Pokolkerék”, „Fabella Domi”, „A Kruspér-udvar angyalai”, romanima koji nas vraćaju kroz vekove, a čiji lajtmotiv su porodična istorija, pripovedanje o jednoj, ili pak o više familija na ovom višenacionalnom prostoru Sombora i Bačke. Jezik ove spisateljice izuzetne erudicije visokih je standarda, uz istančanosti daje mađarskom jeziku starinski prizvuk, artikulišući tako istorijski, fantastični, kontemplativni prozni tekst.

Predsednik žirija

Jožef  J. Fekete 

.....

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* Gradska biblioteka Karlo Bijelicki organizovala je predstavljanje zbirke priča Bez “Dragi moji” Lidije Ćirić, u četvrtak, 7. juna

 

"Ukrštanje različitih tematskih rukavaca (porodica, žene, muškarci, brak, rat, politika, život u Srbiji pre i posle petog oktobra, bombardovanje) a nad kojima je uvek natkriljen eros u najogoljenijem vidu, omogućava čitaocu da iz teksta Lidije Ćirić konstruiše stvarnost novu i svoju. To je jedna postmoderna galerija muškaraca i žena, povest urbane svakodnevice. To nisu priče za “laku noć velika deco”, nego priče za “dobro jutro mali ljudi”, priče protiv ustajalog života i licemerja naše epohe, našeg podneblja", rekao je o ovoj knjizi Milivoje Mlađenović.

Učestvovali su Nataša Turkić, vd direktora Gradske biblioteke, Milivoje Mlađenović, književni kritičar i Lidija Ćirić, autorka. Odlomke iz knjige je čitala Sanja Marjanović, student Pedagoškog fakulteta u Somboru.

Inja Firanj

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor 

* Treći Somborski književni festival održan je proteklog, drugog majskog vikenda, u organizaciji Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ i uz podršku Skupštine grada Sombor i Kulturnog centra „Laza Kostić“. U petak, 11. maja, upriličeno je svečano otvaranje na kojem su se publici obratili Nataša Turkić, v. d. direktora Biblioteke, i uredništvo Festivala, Tamara i Dragan Babić

Nakon toga usledio je razgovor sa Slobodanom Tišmom i Darkom Tuševljakovićem, nagrađivanim prozaistima i aktivnim učesnicima naše savremene književne scene. Stvaralaštvo ovih autora publici je približio Dragan Babić koji je govorio o njihovim dosadašnjim naslovima, uticaju rok muzike i savremenog trenutka na njihovo pisanje, kao i o očekivanjima koje čitaoci ovih autora imaju od njihovih narednih dela.

Tišma i Tuševljaković su se predstavili čitanjem isečaka iz novih i do sada neobjavljenih rukopisa kojima su somborskoj publici najavili buduće naslove. Najzad, u razgovoru sa Tamarom Babić, ovi pisci su govorili o svojim poetičkim okvirima, procesima pisanja, stvaralačkim težnjama i uticaju koji su značajne nagrade kojima su ovenčani – NIN-ova, odnosno Evropska nagrada za književnost – imale na njihovu recepciju i odnos čitalaca prema njihovom radu.

Drugo festivalsko veče otvoreno je dodelom nagrade na konkursu za drugu knjigu autora mlađih od trideset pet godina, što je jedinstven konkurs u okvirima savremenog stvaralaštva mlade generacije pisaca kod nas.

Ove godine je pristigao dvadeset jedan rukopis, a nagrađena je zbirka pesama Dok čekam da prođe beogradske pesnikinje Katarine Mitrović koja se potom predstavila publici čitanjem i razgovorom sa članovima žirija (na fotografiji ispod):

Potom je usledilo predstavljanje Petra Matovića, Saše Radojčića i Nikole Vujčića, o čijem je opusu, poziciji u aktuelnoj pesničkoj produkciji, tematskim i formalnim tendencijama, kao i o nagradama kojima su ovenčani, govorio Branislav Živanović.

Uz nadahnuto čitanje, ovi autori su, odgovarajući na pitanja Tamare Babić, otkrili detalje o svojim pesničkim počecima, stavove o odnosu mlade i srednje generacije srpskih pesnika, te mogućnostima dopiranja poezije do šireg kruga čitalaca.

Ovogodišnji Somborski književni festival održan je Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ uz značajno prisustvo publike koja je nakon programa razgovarala sa gostima i podelila svoje utiske o njihovom radu, što, zajedno sa interesovanjem medija, dokazuje neophodnost održavanja programa ovog tipa u Somboru.

Nataša Turkić, direktorica GB "Karlo Bijelicki" u Somboru 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" u Somboru održala je, prvog majskog petka (4. maj), gotovo nesvakidašnje književno-kulturološki višeslojno a spontano, s puno duha i "touch" kontakta između glavnog aktera - srpskog pisca mlađe generacije Andrije Terzića i prisutne publike, veče REČI, razumevanja, istine i nadasve srca. U šarmu ambijenta već Somborcima dobro poznatog lokala Des Arts na glavnoj ulici a gostima koji stižu u ovaj grad, jednom od prvih prijatnih svratišta u pozitivnom svakom kontekstu, sa čuvarom tradicije i likom budućnosti - gazdom Mikanom Radovanovićem, nekako u minutu je proleteo taj skoro tročasovni večernji matine s vrcavim a punim životnih istina, anegdota, njegovih popularnih citata, aforizama... Tek naravno, sasvim dovoljno razloga, da nakon što smo najavljivali i odjavljivali izveštavanjem sa ovog događaja: za, i ovaj "dodatak" - u formi intervjua (koji je najpre emitovan u našem radijskom delu duplog nam elektronskog medija, Novog Radio Sombora), a koji ujedno znači samo nastavak druženja i saradnje s Andrijom

******

= Prvi put sam u „neprilici“ kako da započnem razgovor. U našoj rubrici „Razgovor s povodom“ - jer reč je o osobi po mnogo čemu posebnoj a istovremeno jednostavnoj. Za kojeg zaista nije potreban kada je žanr intervjua u pitanju, naročit uvod. Zato krenimo odmah =

* Naš gost, mladi pisac Andrija Terzić, Užičanin. Dobro nam došao u Sombor i na portal i link Novog Radio Sombora. Kad sam razmišljao tokom tvoje priče u vreme somborske promocije, pomislih u sebi – neka to bude „s kraja", kada si rekao raspoloženoj (pretežno mladoj) publici: tek ću pobediti. Ta tvoja, jedna od maksima, parafrazirajući tvoje iskustvo koje si nam ispričao, dok si, onomad, jednoj koleginici-novinarki "nešto pojašnjavao", a njoj nije bilo jasno šta si hteo reći – da jasno vidiš šta je sve iza brda (dok njen prethodni „stav“ beše izričit, koji je iznela, da se do brda samo pogledom može dopreti?

- Hvala prvo na ovako sjajnom uvodu, imam jedan citat iz knjige „Preko puta – istina“, koji kaže „nakon najvećeg brda, najčistije jezero spava“. Svaki korak ka boljem teži je i uvek iza brda stoji to jezero, to jest spava i... to je onaj mir koji mi tražimo nakon svih tih, ne znam, ratova i hirova i haosa koje doživljavamo, pa je zato svakako nakon tog brda jedno jezero koje spava i sa kojim, mi treba da se sjedinimo.

* Koliko je važno i zbog ovih novih generacija danas, sačuvati u sebi, to srce, srce o kojem najrađe javno govoriš i ne zaboraviti tu istinu srca, svakodnevno?

- To je ustvari priča o tome, da svi mi koji dođemo da se bavimo, nečim čime smatramo da treba da se bavimo, treba da ponesemo ono što je najbitnije, a sve ostalo da ostavimo iza. I, naravno da je bitno zbog mladih, pokazati srce jer to je ono što je trajno, to je vrednost.... postoje tu u današnje doba ako pričamo o društvenim mrežama, oni koji vole samo izdaleka, na primer eto, imamo promociju „ovde i ovde“ pa nema toliko ljudi – a toliko te ljudi citira a nema ih na promociji. Ljudi vole da vole iz daljine, iz raznoraznih razloga, zapravo ostaju tu gde jesu. A onda se ja trudim da prezentujem srce pa onda od uveta do uveta kasnije da ide ta priča koliko je srce važno – da vidimo uživo to srce, to je otrpilike ta priča...

* U ovom somborskom srcu nisi ni ti uspeo na samom početku da sakriješ svoj doživljaj (emociju) – odnosno, „suočavanje“ u kojem konceptu je na prilično originalan način Gradska bibliotka „Karlo Bijelicki“ i Nataša (direktorica, prim. aut. Nataša Turkić) na samom početku otvorila ovo veče ovde, u popularnom a specifičnom somborskom lokalu Des Arts. Je li se razlikuje kad uporediš sa drugim sredinama?

- Naravno, ovo je jedna od najboljih promocija koje sam imao do sada, uključujući i sve promocije u inostranstvu, verovatno zato što je malo drugačija energija na koju sam ja navikao. Čim je smešteno tu gde jeste, to znači da mi se svidela energija i da sam dobio taj fidbek koji ja uvek tražim... sad, svi momenti, sami po sebi su drugačiji nego uobičajeni i iz svakog bih mogao izdvojiti nešto što je novo, samim tim dobro je sve što je novo a to je kontra od onoga što bi ljudi trebalo da misle.

* Impresija je tu, a kada je uporedimo sa onim, tako-reći, svakodnevnim, pobediti ono „drugo ja“, strahove koji u svima nama postoje? U čemu si ti pronašao taj recept za pobedu i to u prilično mladim godinama, posebno nakon doživljavanja i ličnih tragedija koje si imao?

- Verovatno, ono, u tom plivanju u smislu da kad sam upao u vodu... da li je to bio mulj ili je to bilo čisto jezero koje spava, pa je kasnije ostalo jedino to da moraš da plivaš.

* Otud i Plivač... :-)

- Pa da, i onda svaki zamah, novi, je nova borba i eto tako kao, ili se predaš, povučeš se, ostaneš u tom mulju, ili eto plivaš... sad svi mi plivamo koji smo u borbi, neko na jedan način neko na drugi, ali u suštini – do god plivaš, u igri si. Bez obzira na stil.

* A zašto je – preko puta istina?

- Dugo sam smišljao za taj roman, kako da ga nazovem, jer je višeslojan, sastavljen iz mnogo priča, mnogo digresija, ustvari mini nekih priča, onda ok, Entoni de Melo... da čovek treba da izađe iz sebe, shvati, da pogleda malo sa strane, da vidi ko je i šta je. Ja sam se malo nadovezao na to i, mislio sam da treba da se izađe iz sebe i stane preko puta sebe i jedina istina koju vidi to je ona istina iz ogledala, to jest preko puta sebe tako da, preko puta je istina.

* Spona Sombor – Užice, ni po čemu slični a ustvari isti. Ravangrad u čvrstoj ravnici a Užice – grad lepotan najraskošnije brdsko-planinske panorame u svetu. Otkud ipak nastaje i nastade ova veza?

- Pa mislim da onako „na prvu loptu“, ta energija, zašto je ta i takva sinergija ustvari, to je zato što su različiti. I baš onako negde na jednoj strani sjajni „oboje“ u svemu tome – jedan s jedne strane, drugi s druge strane, onda se samim tim privlače. I to je moj subjektivni osećaj a vrlo onako svež. I odatle i čitava energija i sve to što je prirodno, kasnije izašlo, mislim da je to najveća pobeda, da je to ono što je ostaje sjajno i trajno.

* Verovatno nezaobilazna tema pogotovo iz kojeg kraja rodom dolaziš pa još pisac - izgovor, u srpskom jeziku, užički naglasak (uz hercegovački "moj" /aut. – obojica smo Ere) – struka kaže, najpravilniji akcenat. Sam jesam „pravdao“ moju jednu od ponajboljih koleginica sa fakulteta u Beogradu, novinarku Užičanku Slavicu Maksimović dok su je u vreme studija, onako lepu, prirodno svetlu, plavu, nedodirljivu, poneki „zadirkivali“ za akcenat, upravo. A meni (i zbog hercegovačkih gena, opet) tako bliskih a znao sam da govori Slavica – najpravilnije. Da li si ti imao sličnih iskustava, „problema“?

- Pa evo ja ću ti nešto reći upravo na tu temu, ja igram u „Ubicama“ lika koji je zapravo – donekle sam to ja, i uneo sam svoj govor, znači užički, s obzirom da sam amater i da nisam glumac i da mi to nije profesija, da ono jedino što mi zameraju - to je govor.  A ustvari to je zapravo ono što im je, čudno. S druge strane, ako je to jedina zamerka, onda sam ja bio sjajan (osmeh)...

/ Najveći kompliment (prim. aut.) – Da, najveći kompliment /

* U skladu sa ovim svim što pričamo, šta je to što nam je danas, zapravo, najpotrebnije?

- Pa... danas nam je najpotrebnija, šamarčina. Ona jedna ozbiljna šamarčina, ko što je ono Duško Radović govorio, da svako popravi, ako ne svoj obraz, ali barem zube, ja bih se samo nadovezao da svako, onog pored sebe, dobro išamara – ne mislim naravno, fizički, već da mu kaže, „čoveče, dozovi se“, i to svako kad uradi nešto za svog najbližeg pored sebe, ako ga išamara, sve će biti u redu.

* I zato, koliko je kultura skupa, danas?

- Najskuplja (kroz smeh), kao i tvoje pitanje... :-) Zar to treba da se komentariše? Meni su, ne znam, dali za pravo da mi ponude neki ogroman novac koji ne mogu za pedeset godina da zaradim od knjiga – da uđem u rijaliti program, što sam ja naravno odbio, prvo zbog principa, drugo zbog porodice, ne znam ni ja zbog čega, ali hoću da ti kažem kako te na primer, ljudi „stave“, jednostavno odmah te odvoje, kao levo i desno, sami već znaju ko si ti. Tako da, teško se boriti s tim, čuo si da sam pomenuo na promociji jedan bitan momenat da je mnogo komplikovanije se boriti s ovima, koji misle da su u kulturi, i koji su bitni, koji su sebi dali za pravo da su oni bog i batina, u tom smislu tek njima ne možeš da objasniš ništa, niti u njima možeš da nađeš saveznika, što je najveći problem. Nije problem kad imaš saveznika u profesionalcu, nego se osvrćeš na amatere, izgleda kao da napadaš, a nemaš saveznika. Eto u tome je problem.

* U Somboru si i tokom same promocije dobio puno saveznika, prema spontanim reakcijama publike u Des Artsu i pitanjima koja su potom usledila za tebe?

- Hmm, ja se iskreno nadam da-da, to što sam osetio, ako ostane tako, to je sjajno.

* Kao što si rekao u jednoj poruci, to sam ja. Koliko je teško to, biti, ustvari, to sam ja?

- Šta god da kažem, biće da hvalim sebe... (a koliko je lako, upadica aut.?) ... mislim da je najteže ostati svoj, a s druge strane je toliko jednostavno, jer stvar je u odluci. Ono, biću svoj, to je sad šta imam da ponesem, poneću, biće teško, o-kej, to je duplo teže nego što sam mislio da mogu poneti, al' eto poneo sam i onda kad sam poneo, ide, i onda kažeš sebi, eto ostao sam svoj i onda sam sebi čestitaš. Ne treba ti nikakva kritika, ništa ti ne treba, samo pružiš ruku sam sebi i to je to.

* Oko hiljadu pregleda za samo jedan dan, u samoj najavi tvoje promocije na našem portalu – Novog Radio Sombora, to je dosadašnji rekord u oblasti kulture. "piznajem" kao urednik.

- Svideo mi se taj početni prikaz objave, jednostavno, kroz marketing to gledam – marketinški mi se tako svidelo, pa sam šerovao i na instagramu, tviteru, društvenim mrežama, zadovoljstvo mi je što si ovako vrlo direktan, a s druge strane vrlo pristupačan. Tek ćete biti pregledani, što se toga tiče - nemoj da brineš. :-) Uvek ćete imati moju podršku. - Uzajamna je (odgovor aut.)

Aneks:

* Koji si horoskopski znak?

- Devica.

* U podznaku?

- Rak. (Eto ima nešto u „tome“, moja upadica, aludirajući na stvaralačaki i emotivni duh raka – izazvan veći smeh pisca, koji reče – pronašli smo odmah analogiju...)

* Omiljena boja?

- Bezbojan. Hmm, crno-bela. A navijam za Zvezdu, tako da nema veze sa klubom.

* Hobi?

- Hobi je.... ništa. Nemam hobi. Ne volim hobije. Nemam idole i ne volim hobi. Kakav tvit!!! Objaviću posle: Nemam idole i ne volim hobije. Bravo, bravo za mene... :-))

* Životinja?

- Tigar.

* Grad – zemlja?

- Antverpen grad, zemlja Kina.

* Šta bi ti mene upitao?

- Where are you fined that enthusiasm and energy?

* Zatečen ovim i ovakvim pitanjem (koje ujedno smatran komplimentom) a svestan da kao novinar „bolje“ znam da pitam nego da odgovaram, samo sam kratko uzvratio i ja na (drugom), stranom jeziku:

- Merci beaucoup.

I naravno, vidimo se, Andrija, mladi građanine sveta, opet u tvom i našem kako Somboru, tako Užicu.

Razgovarao: Siniša Stričević

Medijska pažnja i pratnja pisca Andrije Terzića: Novi Radio Sombor

Iz biografije:

Andrija Terzić, srpski književnik mlađe generacije, rođen u Užicu, 5. septembra 1980. Đak užičke gimnazije, opredeljen za prirodno-matematički smer, ali odlučuje da studira na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Nato agresija na Srbiju 1999. godine i petooktobarska revolucija 2000. godine, odvajaju ga od akademskih obaveza. Nedugo zatim, napušta Srbiju i nekoliko godina provodi u zemljama Evropske unije. Tamo nastaje njegov književni prvenac, roman „Preko puta – istina”, koji objavljuje 2014. godine. Roman je označio put Terzićevog talenta. Štampan je u više od dvadeset hiljada primeraka i promovisan u više od četrdeset gradova širom Srbije i regiona, kao i Nemačkoj, Norveškoj, Švedskoj, Kini. Na prvom predstavljanju ovog romana u Gradskom kulturnom centru Užice, 22. oktobra 2014, okupilo se više od četiri stotina ljudi. Potpisano je sto devedeset dva primerka i oboren je rekord prodatih knjiga na jednoj promociji. Na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu iste godine, bio je najprodavaniji pisac drugog dana Sajma. Mediji su se zainteresovali za Terzićev književni izraz, ali i biografiju. Izlazak romana propratili su štampani i elektronski mediji regiona, a Terzić za kratko vreme postaje jedan od najcitiranijih autora na internetu, sa iznad trista hiljada pratilaca. Na 7. Međunarodnom književnom festivalu „Dani prijatelja knjige” u Rijeci i na Prvoj konferenciji kulturne mreže Jugoistočne Evrope u Zagrebu, romanu stižu prva književna priznanja. Na skupu malih izdavača u Srbiji "Preko puta - istina" je proglašena za najtiražniju knjigu 2014. godine.

Interesantno je da je ovaj debitantski roman za kratko vreme ustalasao književnu javnost i prešao granice Srbije. Jedan od kurioziteta koji ga prate jeste organizacija promocije u Diplomatskom centru Pekinga, gde mu je ponuđena saradnja za kinesko književno tržište. Drugi roman Plivač (izdavač Gradski kulturni centar Užice) je objavljen 12. juna 2016. godine. Prvi tiraž od pet hiljada primeraka je rasprodat u rekordnom roku, a već nakon šest meseci, krajem januara 2017, izašao je iz Evrope i predstavljen ex-yu dijaspori u Dubaiju o čemu su izvestili relevantni internet portali iz Ujedinjenih arapskih emirata. Roman Plivač je u procesu prevoda na četiri jezika. Terzić ga je konkurisao za Nin-ovu nagradu 2016. godine, a njegov put se nastavlja iznenađenjima koja autor najavljuje daljim nastavkom romana. „Plivač” je ušao u konkurenciju za prestižnu regionalnu Nagradu za književno stvaralaštvo „Mirko Kovač”. 77. promociju romana obeležio je u prestonici SAD, Vašingtonu, nekoliko dana nakon promocije u Čikagu. Osim pisanja, Terzić se oprobao i u glumi - u novom serijalu druge sezone hit serije "Ubice mog oca" i u novom filmu "Zaspanka za vojnike" reditelja i koscenariste Predraga Antonijevića. /podaci Wikipedia/

Svakako, i prvi somborski grupni portret, Des Arts, 4. maj 2018:

Objavljeno u Kultura

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…