Prikazivanje članaka po tagu Nataša Roman

* Лєто помали преходзи, векшина уж була на рочним одпочивку. Праве пред лєтом або под сам час лєта, велї починаю зоз триманьом  диєтох. О нїх, алє и о правилним и нє правилним костираню, як и о костираню хорих и здравих, и ище вельо о тим цо значне о чловековим здравю и способе костираня, побешедовали зме зоз Наташу Роман, висшим нутрицонистом диєтетичаром зоз Руского Керестура

(Наташа Роман, нутрициониста, Руски Керестур-Руски Крстур)

Цо представя правилне костиранє здравей особи?

- Правилне костиранє то кед особа здрава, кед єй нїч нє хиби и може єсц шицко лєм у гранїцох нормали. Цо то значи? Кед човек є, кед почувстувє же вон вецей нє гладни, же є засицени а нє преєдзени, нє чувствує вецей глад гоч би могол ище - ту би требало престац з єдзеньом, охабиц у танєру. Треба културно поєсц, нє черпац три раз, штири раз. Поєсц и шкварку, и сарму и сланїну, значи шицко цо коло нас, лєм, най то нє будзе три раз на дзень тоти исти шкварки, алє най будзе рижнородне, най на столє будзе три, штири фарби єдзеньох. Нє салами три-штири фарби односно файти, алє намирнїци – чи то протеини з желєняви, чи з овоци. Здрава особа треба же би єдла по кус зоз шицкого.

Мож направиц розлику медзи диєту и правилним костираньом и цо єдно, а цо друге?

– Кажде, кед ше спомнє диєту, дума же то лєм диєта за худнуце, а диєта значи костиранє котре ше применює при даякому охореню або иншакому стану хторе ма нє здрави чловек. У диєти вше постої даяка рестрикция, зависно спрам хороти, точнєйше спрам здравственого стану найчастейше. Треба наглашиц же диєта нє лєм за худнуце. Правилне костиранє би значело оброки розподзелєлни 5 раз на дзень, обовязно без фриштика нє рушац з дому, же волїме прехабиц вечеру яґод фриштик прескочиц, ужину мац вше зоз собу... Даяка основа здравого костираня би була фриштик, ужина, полудзенок, друга ужина, вечера, аж кед єст потреба ище даяка ужина. Шицко завиши од возросту, од роботи, од рочней часци, здравственого стану, од рокох.

Цо костиранє хорих особох,  и кеди ше зявюю поремеценя у костираню?

При хорих особох, заш, яка хорота, така и рестрикция. Рестрикция значи вельку часц вилїченя даякей хороти. Зоз правилним костираньом ше може ришиц велї ствари и без лїкох. Кед присподобиме костиранє мож вилїчиц масци у креви, прицисок, та и початни фази диябетесу, цо хорота число 1 на тих просторох. Диябетес нє дурка на дзвери як други, нє маме симптоми и нє обачиме такой же орґанизем охорює. Иншак, при велїх хоротох мож померковац – кед нас болї жовч, померкуєме на намирнїци хтори нам завадзаю та их нє будземе хасновац, упрекосц єсц и так малтретирац свойо цело. Цо ґод нам нє одвитує, тото нє будземе єсц. Нєт ту даяки правила як ше точно и прецизно костирац, цо єсц, алє потребно ослуховац свойо цело, и тото єсц.

Цо ше количества поєдзеного дотика, то тиж так подложне пременком. Дакому єдна порция дачого вельо, а дакому мало. Шицко ше подредзує поєдинцови, анї води людзе нє єднак попию, анї нє робя исте, анї роки нє шицким исти, анї каждому хвиля нє одвитує иста, шицко ше присподобює индивидуално. Тото же ми себе дакус „нє знаме шора”, то уж друге.

Як себе обачиц шора”?

- Поєме дацо прецо нас болї жалудок, а ми часто и други раз тото исте поєме, бо любиме. Треба буц дакус дисциплиновани и строги спрам себе. Часто би очи єдли а целу нє пасира. То нє лєгко, алє кед то приведзе до того же пребарз завадза, „обачиц шора” при єдзеню то єдине цо най єдноставнєйше може ришиц проблеми. Чежко, бо потребна дисциплина, алє кед нє мушиме рушиц далєй од обисца же бизме ришели здравствени проблем, вец чом би нє.

Физична активносц барз значна. Нєшка ше то наисце барз меня, бо вше вецей мож видзиц и старших людзох, хторим то здравє допущує же ше шейтаю. Мож повесц же то перше було модерне, а тераз уж вше вецей людзе видза же то потреба. То уж вецей анї нє ганьба, анї нє шмишне так же и на валалє ше людзе почали вецей шейтац. Хто може аж вецей хасновац и бициґлу, або теретану, котра вигодна за младих.

Велї диєти за худнуце нєшка популарни. Чи тоти диєти треба починац на свою руку, чи ше консултовац зоз нутриционистом?

- Думам же би нїхто од дохторох нє препоручел анї єдну од тих познатих диєтох на интернету, котри углавним препоручую вируциц дацо цалком зоз костираня. Нє може єдна намирнїцу заменїц другу. Нє мож вируциц анї овоц, анї месо, анї дацо друге. Зоз шицкого хасновац покус, лєм ше количество зменша, порахує ше калориї спрам рокох, , висини, чежини, роботи, кельо треба вкупно схуднуц. Нє вируцує ше нїч лєм ше обраца повагу на количество.

Часто ше бешедує о добрих масцох – нє добрих масцох, добрих угльових гидратох и нє добрих угльових гидратох, добрих протеинох – нє добрих протеинох. Информациї котри доставаме нє подполни.

- Тоти добри олєї, масци, кед ше хасную без термичного обрабяня, таки яки су, нє маю трансмасни квашнїни. Кед ше их термично обрабя вец наставаю праве тоти нє добри трансмасни квашнїни, нє здрави, котри приводза до канцера, до шерцових охореньох и охореньох кревових судзинох. Гоч хтори олєй добри кед хаснуєме „на жимно”, окрем маслинового олєю котри може поднєсц кус висши температури же би ше нє стваряли трансмасни квашнїни. Биле месо, а и друге месо можеме упечиц у релни, нє мушиме го пражиц, на паперу, без ичого, а кед нам то барз сухе, можеме по верху посипац маслинов олєй, на прикалад. Нє муши то буц пражене у три центи масци.

Цо ше дотика угльових гидратох котри интеґрални, цо значи зоз цалих житаркох дзе нє знята лупка у хотрей витамини вони добри прето же ше помалши розрабяю у орґанизму и цукер так нагло нє скочи, єдноставно поведзено. Треба мерковац лєм же би нє були полни з цукром. Кед поєме били хлєб, дацо сладке, ми пошвидко гладни. Кед ше поє дацо интеґралне, процес його розкладаня спомалшени и ми нє гладни. Требало би ознова врациц цо вецей файти житаркох. Кажда житарка ма дацо цо друга нє ма. Кед би могло хасновац чи як мусли, чи муки, чи правиц лакотки або хлєб зоз вецей файти мукох. Кажда мука ма витамини, а вони ше, заш, муша розпущовац у олєйох, масцох. Шицко так барз повязане и прето и нє добре вируцовац подполно зоз костираня дацо, та анї масци, бо витамини хтори унєшеме ше нє розпуща.

Кельо у костираню значне домашнє варенє, нє варенє з мещкох, полугототових продуктох? Чи би ше ознова врациц на тото як ше костирали и варели нашо баби и дїдове?

- Хто може, хто ма часу, хто ше може зорґанизовац – бо темпо живота вельо швидши як дакеди, требал би вариц дома. Вше нас баржей прицагує тото цо прихдози зоз заходу, цо цалком нормалне бо нам є нове и нтересантне, а на заходзе ше знова врацаю на стари способ, на орґанску продуцкию, на дома випродуковане и пририхтане єдло. Кеди то до нас дойдзе, нє знам. У предавальньох маме шицко готове, крашнє запаковане, порихтане, лєм упражиц або приграц на швидко, лєбо лєм зограц у микроталасней. Док ми то нє випробуєме, прейдзе часу, док нас нє дуркнє по глави же нє шицко то таке добре и здраве.

Лїкаре часто препроучую так волане медитеранске костиранє. Як то уклопиц до нашого поднєбя, кед ми ту морскей риби нє маме?

- Гоч змарзнута, морска риба заш лєм ма шицко цо потребне. И саму желєняву або овоц лєгчейше и лєпше змарзнуц як термично оборобиц и положиц до дунцох. Медитеранске костиранє ше зводзи на рибу, на желєняву, на сири, овоц, на маслинов олєй. Вони лєм кус пообрацаю на маслиновим олєю, нє пража у глїбоким олєю и масцох як ми. Хасную вони и месо и пасулю, лєм способ пририхтованя иншаки.

Як би мало випатрац єдно здраве, правиле костиранє єдней здравей особи?

- Шицко завиши, после фриштику, на яку роботу особа идзе. Кед идзе даґдзе до канцелариї, єй будзе достаточни за фриштик єден лєгки мусли зоз йоґуртом. Кед дахто идзе чежше робиц, вшелїяк же ту муша буц уключени и вайца, може буц и сланїна, и желєнява, може буц аж и овоц такой,  млєко, йоґурт. После того за ужину вжац лєбо овоц лєбо знова даяки сендвич – завиши од робити и од рокох. За полудзенок нєшка барз велї прехабяю юшку. Гоч яка да то юшочка, чи зоз желяняви, буднавки, ище кед домашнї резанки - то найлєпша вариянта. После того знова даяке месо зоз желєняву, лєм нє пражене, нє треба обтерховйовац жалудок и цали орґанизам. Пополадньова ужина, знова, кому як одивтує - дакому даяки житарки, млєков продукт, овоц. Иншак, овоц ше препоручує конзумовац до поладня, анї вечар нє барз позно, пред спаньом, пре цукер. Вечар даяка блага вечерая зоз протеинами, риба або биле месо зоз желєняву, же би нас тримало ситих до рана, до фриштика.

 Яке костиранє би требало буц през лєто, а яке вжиме?

- Ми жиєме у подручю дзе клима нє вше иста и требало би єст сезонски намирнїци. То нє значи же ми цале лєто нє увариме анї пасулю, або паприґаш, лєм то нє муши буц зоз шунку, сухима ребрами. През жиму нам треба унєсц вельо калориї пре нїзку вонкашню температуру, же би ше орґанизем зограл. През лєто нам тельо нє треба, аж и менєй калориї уношима. Прето треба цо вецей овоц и желєняву котри у себе маю цо вецей води. Но, кед дахто роби чежку роботу, муши вжац и протеини и масци, алє то заж нє муши буц моцне єдзенє. Нє трабало би хасновац пражене – анї през жиму анї през лєто. Мож правиц оброки зоз билим месом и желєняву, направиц шалату даяку, житарки, слунечнїк, сусам, намишац пре добри олєї, добри угльово хидрати, єст вельо комбинациї за виберанє.

Нєшка єст вельо алерґиї на намирнїци. Прецо приходзи до того?

- З хаснованьом дзепоєдних намирнїцох и имунитет ґенерално дзецом од родзеня слабши як скорей. Попри того, шицко ше шприцує цо ґод ше може шприцовац. Гоч ше дума же каренца прейдзе, тот одредзени рок дзе шицко нєдобре видзе з рошлїни, заш лєм то у намринїцох остава. И ми нє знаме точно на цо зме алерґични, чи на природни состойки намринїци, на приклад вайцо, чи на дацо зоз чим була третирана кура, лєбо аж и кукурица и жито котру вона поєдла. На жаль, нїч ше вей нє копе з мотику. Шицко ше третира зоз средставами. Еґзотична овоц тиж третирана, алє и нашо яблука, котри зме сами нє випродуковали, а теди знаме же зме их нє пирскали нї зоз чим. Найздравше яблуко котре ма хробака, а нє тото котре найкрасше випатра.

Млади, у тинейджерских рокох поставаю окреме осетлїви на свой випатрунок, а гормони у орґанизму нє вибалансовани як при одроснутому здравому чловекови. Яке костиранє ше препоручє тей популациї?

- Костиранє при младих нєшка барз нєправилне. Видизм през драгу як єдза чипси, смоки, шицко цо запаковане, купче. Часто интеґрални, „популарни” ствари за котри ше дума же то найздравше и же то нєма анї калориї анї масци, зоз нїма ше заменї цали оброк. Барз мало ше хасную млєчни продукти, а куповни шейки полни зоз цукром. Гоч на тих продуктох пише же нє маю масци, цо правда, забува ше же младим людзом у розвою портребна и млєчна масц, и протеин, и комплетни йоґурт, уж кед о нїм бешеда, лєбо млєко. Млади часто воля поєсц чипс и попиц колу, як єден сендвич порихтани и принєшени зоз дому. Им, якош, ганьба принєсц домашнї сендивч зоз собу до школи, а вон вельо здравши од чипсу, на приклад.

Кельо тоти продукти  - чипси, ґазирани соки, кола, котри наисце маю у себе вельо масци и цукру, чкодза младому орґанизму?

- Барз чкодзи, бо млади нє свидоми же и сама кока кола, односно субстанца зоз кока коли вяже калциюм зоз орґанизма, вицагує го. И так калциюму маме мало у орґанизму, та прето и вельо єст здравствени проблеми зоз похребцину котра ше криви, лєгко зламац руку або ногу. Ем млади мало уноша калциюму, ем тота кока кола нароби чуда у орґанизму. Нє знам чи то младим дакеди дойдзе до розума, нє лєм младим алє шицким.

Чи хаснованє такволаней швидкей поживи - плєскавицох, хамбурґерох квалитетне и хасновите  або нє?

 - Нє значи же нїґда нє треба анї покоштовац або поєсц, а уж кед ше го муши поєсц  бо ше нє сцигнє дому, лєбо ше нє вжало ужину, най будзе и тота плєскавица зоз цо вецей и кельо ґод мож желєняви у нєй. Сама плєскавица нє вше квалитетне месо. Чи єст сої у нєй чи нєт, завиши од продукователя, гоч и соя, алє кед є нє ҐМО та є квалитетна. Найлєпше би кед зме нє мушели хасновац „швидку поживу”.

Вельо ше бешедує о такволаних здравих лакоткох? Цо у сушносци здрави лакотки котри би нам хасновали? Чи можеме себе направиц и дацо сладке и поєсц чи то нє допущене?

- Тераз барз на чарней лїстини били цукер и наисце доказане же є пре велї ствари чкодлїви, пре нагли скоск цукру и лїпканє на кревово судзини. Кельо ґод мож требало би вируциц били цукер. Анї соль на тельо нє така чклодлїва як цукер, бо солї нє поєме у таким количестве кельо можеме поєсц цукру. Замени за цукер єст. Хто може, цалком достаточно цукру ше унєше лєм зоз саму овоцу, два овоцово ужини дньово, кед придзе до кризи же бизме поєдли дацо сладке – цалком досц. Мамє сладкей овоци – урми, смокви, шлївки, грозно, чи сухе чи швиже, може и овоцову шалату направиц. То нє прави колач алє надополнює потребу орґанизма за сладким. Мож направиц и прави колач  без билого цукру зоз заменками за цукер, орґанскима намирнїцами, вибор тераз наисце вельки.

Чи би вец родичи, алє и институциї дзе дзеци поребуваю мали водзиц рахунку о ужини и правилним костираню тих младих людзох?

- Требало би вельо вецей водзиц рахунку о костираню, алє ше процив системи барз чежко бориц. Часто ше розписую тендери, а нє водзи ше рахунку о тим кельо ужина здрава. Шицко зоз марґаринами, дзе трансмасни кавашнїни котри чкодза орґанизму. Голєм кед би при тому було єдно яблуко, а то би вельо значело, бо би побило тото нє добре. Часто анї того нєт.

Едукованє о правилним костираню, з оглядом же єст вше вецей рижни поремеценя у истим, барз потребне.

- Скорей вельо того було орґанизоване. То ше муши реґуловац на уровню держави. Нє мож оптримац два-три преподаваня и думац же шицкие ше почню правилно костирац. Людзе часто коментарую же су стари и нєможу меняц свойо звикнуцал, лєбо же им драге и нє можу купиц препоручене, лєбо же им нє ма дахто гуториц цо маюм єсц а вони то нє любя... Муши ше шицких залапиц, а нє лєм тих цо у критичних рокох. Треба почац од яшелькох, дзе можем повесц же ше ище и водзи рахунку о костираню, як и у оводи. У школи уж ше менєй водиз рахунку о здравим костираню школярох. Можеме ми дзецом у школи отримац преподаванє, а вец на ужини достаню кроасан. Цала тота акция би мала буц ускладзена, систематична.

Од вашого дипломованя, през шицки тоти роки, кельо ше менял попатрунок на костиранє и поживу хотру уношиме до орґанизма, кельо правила костираня иншаки?

- Барз ше шицко меня. Раз дацо добре - раз нє. У прешлосци ше варело углавним на швиньскей масци и шицким було добре, лєбо нє було иншаке. Вец видумани маґарин и швиньска масц нє була здрава, а хасновало ше лєм марґарин. Вец ше пришло до заключеня же цо то марґарин, та тераз уж знова ше препоручує лєм швиньску масц за хаснованє, лєбо жимно цадзени олєї. Так и зоз млєком, вайцом. Дакеди на салашу людзе мали краву, млєко було квалитетне, кури бегали и джубали траву та и вайца були квалитетни. Вец пришло же вайца полни холсестеролу, док тераз ше зна же жовчок ма и доброго холестеролу. Прави ше конфузия при людзох, а и при фаховцох ,то єст лїкарох. Вайцо єдна з найвкалитетнєйших намирнїцох, надпополнєйших по составе. Єдина заувага на вайцо же ма вецей нєдоброго холестеролу. Алє ми нє треба же бизме поєдли 10 вайца дньово, аж анї до тижня. Тот звекшани нєдобри холестерол при дзепоєдних людзох анї нє пре костиранє. Дахто би повед же людзе цо нє маю пенєжи ше нє костираю здраво, так випада, алє я нє думам же то так. Кед би ше з дому вируцело шицко тото цо ше тунє и нєквалитетне купело, а купело тото цо квалитетне, котре у старту драгше, а кед ше зменшаю количества  - придзе до ровноваги.

Оленка Живкович

~ . ~

* Leto polako prolazi, većina je već bila na godišnjem odmoru, a upravo pre i tokom leta mnogi počinju sa držanjem dijeta, više razmišljaju o pravilnoj ishrani. O dijetama, kao i o pravilnoj i nepravilnoj ishrani bolesnih i zdravih, i još o mnogo čemu u vezi sa ljudskim zdravljem i načinom ishrane, razgovarali smo sa Natašom Roman, višim nutricionistom dijetetičarem iz Ruskog Krstura

Šta praktično predstavlja pravilna ishrana zdrave osobe?

– Pravilna ishrana jeste kada je osoba zdrava, kada joj ništa ne fali i kada može jesti sve ali u granicmam normale. Šta to tačno znači? Kada čovek jede, te oseti kako nje više gladan, da je sit, a nije se prejeo, ne oseća glad iako bi mogao još – tu bi trebao prestati sa jelom, čak i ostaviti nepojedeno u tanjiru. Treba kulturnio jesti, ne treba sipati u tanjir tri-četiri puta. Pojesti i čvaraka, i sarmu i slaninu, znači sve što je oko nas, samo neka to ne budu tri puta na dan čvarci, nego da to bude raznovrsno. Potrebno je da na stolu uvek bude bar tri-četiri boje namirnica. Ne salama tri-četiri boja odnosno vrsta, već namrinica – bilo da su to proiteini iz povća, iz voća... Zdrava osoba treba da jede od svega pomalo.

Možemo li napraviti razliku između dijete i pravilne ishrane i šta je jedno, a šta drugo?

-  Svako, kada se spomene dijeta pomisli na dijetu za mršavljenje, a dijeta znači ishrana koja se primenjuje kod nekog oboljenja ili drugačijeg stanja koje ima čovek koji nije zdrav. Kod dijete uvek postoji neka restrikcija, zavisno od same bolesti, tačnije najčešće u odnosu na zdravstveno stanje. Pravilna ishrana bi značila obroke koji su raspodeljeni 5 puta dnevno, obavezno bez doručka ne kretati iz kuće, večeru je bolje preskočiti nego doručak, užinu uvek imati sa sobom. Sve to zavisi od uzrasta, od vrste posla, od godišnjeg doba, zdravstvenog stanja, od godina.

Šta je ishrana bolesnih osoba i kada dolazi do poremećaja u ishrani?

- Kod bolesnih osoba, opet, kakva je bolest takva je i restrikcija. Restrikcija često znači veći deo izlečenja kod nekih bolesti. Pravilnom ishranom se može rešiti puno stvari i bez lekova. Ako je isrhana primerena, možemo izlečiti masnoću u krvi, pritisak, čak i početne faze dijebetesa, a to je bolest broj 1 na ovim prostorima. Značajno je da dijabetes ne kuca na vrata kao druge bolesti, nemamo simptome i ne primećujemo odmah da organizam oboljeva. Inače, kod mnogih bolesti i bez konsultacije stručnajka možemo da pripazimo: ako nas boli žuč pazićemo na namirnice koje nam smetaju i nećemo ih koristiti, da tako kažem, prkoseći sopstvenom organizmu koji ćemo na taj način maltetirati. Šta god da nam ne prija, nećemo jesti. Ne postoje neka stroga pravila kako se tačno i precizno hraniti, šta tačno jesti, potrebno je osluškivati svoj organizam i koristiti te namirnice.

Što se količine onoga što unosimo u organizam tiče, takođe su podložne promenama. Sve se podređuje pojedincu, čak ni vode ne popije svako jednako, ne radi svako isti posao, nisu nam svima iste godine, ni svakom iste vremenske prilike ne odgovaraju, sve je potrebno individualno prilagoditi. To što mi sebi malo ne znamo pronaći „pravu meru“, to je već nešto drugo.

Kako sebi pronaći „pravu meru“?

- Ako pojedemo nešto zbog čega nas, na primer, boli stomak i mi često ponovo jedemo istu hranu zato što to volimo, šta činimo? Treba biti pomalo strog i disciplinovan u odnosu na samog sebe. Često bi oči pojele a telu nešto ne prija. Znam da nije lako ali ako takvo ponašanje dovede do toga da nam određen način ishrane smeta, paziti na ishranu je nešto najjednostavnije što možemo da uradimo a da nam to reši neke probleme. Nije lako, jer je potrebna disciplina, ali ako ne moramo krenuti dalje od kuće da bismo rešili zdravstvene probleme, zašto ne?

Fizička aktivnost je veoma značajna. Danas se to u odnosu na prošlost prilično promenilo, jer sve više se mogu videti i starije osobe kojima to zdravlje dozvoljava, kako šetaju. Ispočetka je to bilo, može se reći, moderno, ali sve više osoba primećuje koliko je šetnja potreba. Danas više nije sramota, nije „smešno“ čak i na selu šetati. Ko može koristiti bicikl, ili teretanu koja je više primerena mađima, samo neka izvoli.

Mnoge su dijete za mršavljenje danas popularne, posebno na internetu. Treba li te dijete počinjati na svoju ruku ili se, ipak, bolje dogovoriti sa nutricionistom?

– Mslim da niko od lekara ne bi preporučio ni jednu od tih poznatih dijeta na internetu, koje uglavnom preporučuju - izbaciti nešto u potpunosti iz ishrane. Ne može jedna namirnica da zameni drugu. Ne može se izbaciti ni voće, ni meso, ni ništa drugo. Treba koristiti od svega pomalo, smanjiti količinu, izračunati kalorije u odnosu na godine, visinu, težinu, posao koji se obavlja, i na osnovu toga koliko ukupno treba smršati. Ne izbacuje se ništa od namirnica, samo se obraća veća pažljivost na količinu.

Često se priča o dobrim masnoćama – lošim masnoćama, dobrim ugljenim hidratima – lošim ugljenim hidratima, dobrim proteinima – lošim proteinima. Informacije koje dobijamo su često nepotpune i zbunjujuće?

 – Sve dobre masnoće, ako se koriste bez termičke obrade, takve kakve su, nemaju transmasne kiseline. Kada ih termički obradimo, upravo tada nastaju loše transmasne kiseline, koje nisu zdrave, dovode do kancera, do srčanih i oboljenja krvnih sudova. Bilo koja masnoća koju koristimo „hladno“, osim maslinovog ulja koje može podneti nešto više temperature, a da ne stvaraju transmasne kiseline dobra je za korišćenje. Belo meso, a i svako drugo, možemo ispeći u rerni na pak papiru, ne moramo ga pržiti, a ako nam je to previše suvo, možemo odozgo posuti malo maslinovog ulja, na primer. Ne moramo sve pržiti u tri prsta debeloj masnoći.

Što se tiče integralnih ugljenih hidrata, a što znači da su od celovitog zrna gde nije skinuta opna u kojoj su vitamini, oni su dobri zato što se polaganije rastvaraju u organizmu i šećer tom prilikom ne skoči tako brzo, jednostavno rečeno. Treba paziti jedino da ne budu puni šećera. Ako pojedemo beli hleb, nešto slatko, mi smo ubrzo gladni. Ako se pojede nešto integralno, proces njegovog rastvaranja će biti usporeniji i mi nećemo biti toliko gladni. Svaka žitarica ima nešto što druga nema. Ako bi se koristile kao musli, ili brašno, možda praviti slatkiše ili hleb od više vrsta brašna, bilo bi odlično. Svako brašno ima vitamina, a oni se, opet, moraju rastvarati u masnoći. Sve je veoma povezano i zbog toga nije dobro izbacivati u potpunosti iz ishrane nešto, pa čak ni masnoće, jer će vitamini unešeni u organizam ostati nerastvoreni.

Koliko je u ishrani važno kuvanje kod kuće, a ne kuvanje iz kesica, polugotovih proizvoda? Možda bi se trebalo vratiti na način ishrane koji su koristili naši stari?

- Ko ima vremena, ko može da se organizuje, pošto je tempo života mnogo brži nego nekada, trebalo bi da kuva kod kuće. Sve nas više privlači ono što dolazi sa zapada, što je sasvim normalno jer nam je novo i interesantno, a na zapadu se, opet, vraćaju na stari način, na organsku produkciju, na kući proizvedeno i pripremljeno jelo. Kada će to do nas ponovo doći, ne znam. U prodavnicama imamo sve gotovo, lepo upakovano, pripremljeno, potrebno je samo ispržiti ili podgrejati u mikrotalasnoj i dok mi to sve ne isprobamo, proći će dosta vremena, dok nas ne lupi po glavi da sve to i nije tako dobro i zdravo.

Lekari često preporučuju takozvanu mediteransku ishranu. Kako nju uklopiti u naše podneblje, kad mi morsku ribu, osim nešto smrznute i nemamo?

 - Iako smrznuta, morska riba svakako ima sve što je organizmu potrebno. I samo povrće ili voće bolje je smrznuti nego termički obrađivati i stavljati, recimo u tegle. Mediteranska ishrana se svodi na ribu, na puno povrća, voća, na sir, na maslinovo ulje. Oni u kuvanju samo malo okrenu na maslinovom ulju, ne prže u dubokoj masnoći kao mi. Koriste oni i meso i pasulj, samo što je način pripreme drugačiji.

Kako bi trebalo da izgleda jedna zdrava, pravilna ishrana jedne zdrave osobe?

- Sve zavisi, posle doručka, na kakav posao osoba ide. Ako ide negde u kancelariju, njoj će biti dovoljno za doručak jedan laki musli sa jogurtom, ako neko ide da radi neki teži posao, svakako bi tu trebalo uključiti i jaje, možda čak i slaninu, povrće, pa čak i voće odmah iza toga, mleko, jogurt. Posle toga za užinu treba uzeti ili voće ili neki sendvič – zavisi ponovo od posla i godina. Za ručak danas mnogi izbegavaju supu. Bilo kakva da je supa, da li povrćna, da li od tikvica ili nekog drugog povrća te ako tome dodamo još i domaće rezance - to je nabolja varijanta. Posle supe ponovo neko meso sa povrćem, samo da ne bude prženo – ne treba opterećivati želudac i čitav orgnizam. Poslepodnevna užina, ponovo, kako kome odgovara – nekome žitarice, nekome mlečni prozvod, voće. Inače, voće se preporučuje konzumirati tokom prepodneva, a najmanje uveče, pre spavanja, zbog šećera. Uveče je dobro pojesti večeru sa dosta proteina, ribu ili belo pileće, ćureće meso sa povrćem, da bi nas držalo sitim do ujutru, do doručka.

Kakva ishrana treba da bude leti a kakva zimi?

- Mi živimo u podneblju gde je klima različita i trebalo bi što više koristiti sezonske namirnice. To ne znači da mi čitavog leta nećemo skuvati ni pasulj, ni paprikaš, koji ne moraju biti sa šunkom, suvim rebrima. Zimi je potrebno uneti više kalorija zbog više spoljašnje temperature, da bi se organizam ugrejao. Preko leta nam ne treba toliko kalorija, čak ih je potrebno i manje uneti. Zbog toga leti treba konzumirati više voća i povrća koji u sebi imaju što više vode. No, ako neko radi teži posao, mora uzeti i više proteina i masnoća. Ali to, opet, ne mora da bude jaka hrana. Posebno ne bi trebalo koristiti prženo – nije preporučljivo ni leti ni zimi. Mogu će pripremiti obroke od belog mesa i povrća, napraviće neku salaticu sa žitaricama, suncokretom, susamom, miks dobrih masnoća, dobrih ugljenih hidrata, ima tu mnogo kombinacijna za dobar izbor.

Danas ima puno alergija na namirnice, razne intolerancije na hranu. Zbog čega dolazi do toga?

- Korišćenjem nekih namirnica generalno imunitet dece od rođenja postaje slabiji nego nekada. Osim toga, sve se prska što god se može prskati. Iako se misli da je karenca prošla –  određeni rok u kom je sve loše izašlo iz namirnica, ono u namrinicama još dugo ostaje. Mi tačno i ne znamo na šta smo alergični, da li na prirodan sastojak namirnice, na primer na jaje, ili na nešto čime je kokoška koja je snela jaje bila tretirana, ili čak žito, kukuruz koji je ona pojela. Nažalost, ništa se više ne kopa motikom. Sve se tretira raznim sredstvima. Egzotično voće je takođe tretirano. Ali i naša jabuka, ako je sami nismo proizveli, ne znamo čime je tretirana. Najzdravija jabuka jeste ona koja u sebi ima crva.

Mladi, u tinejdžerskim godinama postaju posebno osetljivi na svoj izgled, a hormoni u organizmu još uvek nisu izbalansirani kao kod odraslog čoveka. Kakva se ishrana preporučuje toj populaciji?

– Ishrana kod mladih danas je veoma nepravilna. Vidim putem kako jedu čips, smoki, sve što je upakovano, kupovno. Često o integralnim „popularnim“ gotovim proizvodima misle da su najzdraviji i da u njima nema ni kalorija ni masnoća, zamenjuju čitav obrok. Veoma malo se koriste mlečni proizvodi, a kupovni šejkovi su puni šećera. Iako na tim proizvodima piše kako nemaju masnoće, što je istina, zaboravlja se da je mladim ljudima u razvoju itekako potrebna i ta mlečna masnoća, i proteini i kompletan jogurt, kad je već o njemu reč. Mladi često više vole da pojedu čips i popiju koka kolu nego sendvič pripremljen i donešen od kuće. Njih je, nekako, sramota doneti domaći sendvič u školu, a on je mnogo zdraviji od čipsa, na primer.

Koliko ti proizvodi – čips, gazirani sokovi, kola, koji u sebi zaista imaju puno masnoća i šećera štete mladom oganizmu?

– Veona su štetni, jer mladi nisu svesni da i sama koka kola, odnosno supstanca iz koka kole veže za sebe kaclijum iz organizma i izvlači ga. Svakako imaju malo kalcijuma u organizmu i zbog toga su veoma česti zdravstveni problemi sa kičmom, lako se slomi ruka ili noga. Em mladi malo unose kalcijuma, em još i ta koka kola učini čuda u organizmu. Ne znam hoće li to mlade ikada dozvati pameti, ne samo mlade već i odrasle generalno.

Da li je korišćenje takozvane „brze“ hrane – pljeskavica, hamburgera, kvalitetno i korisno ili nije?

– Ne znači da nikada ne treba probati ili pojesti ako se već mora pošto se ne stigne kod kuće ili se nije uzela unapred užina, nek bude i ta pljeskavica ali sa što više i koliko god može da stane povrća u njoj. Sama pljeskavica nije uvek kvlitetno meso. Ima li u njoj soje, zavisi od proizvođača. Soja, ako nije GMO jeste kvalitetna namirnica. Najbolje bi bilo kada ne bismo korsitli „brzu hranu“.

Mnogo se priča o takozvanim zdravim slatkišima? Šta su u suštini zdravi slatkiši koji nam koriste? Da li možemo da napravimo i neki slatkiš i pojedemo ga ili to nije dozvoljeno?

– Trenutno je na crnoj listi beli šećer i zaista je dokazano da je zbog mnogih stvri štetan, zbog naglog skoka šećera u organizmu i lepljenja na krvne sudove. Koliko god je moguće bilo bi poželjno izbaciti beli šećer. Ni so nije toliko opasna, jer soli ne možemo pojesti u toliko velikim količinama kao šećer. Zamene za šećer postoje. Ko može, sasvim dovoljno šećera se u organizam unese voćem, dve voćne užine dnevno, u trenucima krize valja pojesti neku voćku, to je sasvim je dovoljno. Dostupno nam je prilično slatko voće – urme, smokve, šljive, grožđe, bez obzira da li je sveže ili suvo, a moguće je napraviti i voćnu salatu. To, istini za volju, nije pravi kolač, ali nadopunjuje potrebu organizma za slatkim. Naravno, moguće je napraviti i zdrav kolač bez belog šećera sa zamenskim šećerom, organskim namirnicama, izbor je danas zaista velik.

Da li bi roditelji, ali i institucije gde deca prebivaju trebalo da vode računa o užini i pravilnoj ishrani tih mladih ljudi?

– Trebalo bi mnogo više voditi računa o ishrani, ali se protiv sistema veoma teško bori. Često se raspisuju tenderi, a ne vodi se računa o tome koliko je užina zdrava. Sve što je sa margarinom, gde su transmasne kiseline koje su štetne za organizam nije najbolji izbor. Kad bi osim tako nečega bila makar jedna jabuka, to bi puno značilo pošto bi jabuka pobila ono što nije dobro. Međutim, često ni tih jednostavnih rešenja nema.

Edukacija o pravilnoj ishrani, s obzirom da sve više ima poremećaja iste, veoma je potrebno?

– Ranije je bilo mnogo toga organizovano. To se mora regulisati na nivou države, ne mogu biti održana dva-tri pedavanja o ishrani i misliti pritom da će mladi početi zdravo da se hrane. Lljudi često komentarišu da su stari i da ne mogu menjati ono na šta su navikli, ili da im je skupo i ne mogu da kupe preporučeno, čak im smeta neko ko im preporučuje da jedu nešto što oni ne vole... Moraju da budu obuhvaćene sve starosne grupe, a ne samo oni koji su u kritičnim godinama Treba početi od jaslica, gde se može reći da se još i vodi računa o ishrani, kao i u zabavištu. U školi se mnogo manje vodi računa o zdravoj ishrani učenika. Možemo mi deci u školi održati predavanje, ali ako oni odmah posle toga na užini dobiju kroasan, šta smo uradili? Čitava akcija bi trebalo da bude usklađena, sistemtična.

Od vašeg diplomiranja, kroz sve ove godine, koliko je menjan pogled na ishranu i hranu koju unosimo u organizam, koliko su pravila ishrane drugačija?

– Sve se zaista mnogo menja. Jednom je nešto dobro – jednom nije. U prošlosti se uglavnom kuvalo na svinjskoj masti i svima je bilo dobro. Ili nisu mogli drugačije. Posle je izmišljen margarin i odjednom svinjska mast nije bila zdrava, a korišćen je samo margarin. Posle se došlo do zaključaka šta je zapravo margarin, tako da se sada ponovo preporučuje svinjska mast ili hladno ceđena ulja. Isto je i sa mlekom i jajima. Nekada su na salašu ljudi imali svoju kravu, mleko je bilo kvalitetno, kokoške su trčale po dvorištu i kljucale travu, tako da su i jaja bila kvalitetna. Posle je došlo do toga da je jaje puno holesterola, a sada se zna da žumance ima i dobrog holesterola. Pravi se konfuzija i kod ljudi, a i kod stručnjaka, tj. lekara. Jaje je jedna od najkvalitenijiih, najpotpunijih namirnica po svom sastavu. Jedino negativno kod njega jeste da ima i loš holesterol. Mi, naravno, nećemo pojesti 10 jaja dnevno, čak ni za nedelju dana. Taj uvećani loš holesterol kod nekih ljudi čak i nije zbog ishrane. Neko bi rekao da ljudi koji nemaju para ne mogu da se hrane kvalitetno, tako izgleda, ali ja ne mislim tako. Kada bi se iz kuće izbacilo sve ono što se jeftino i nekvalitetno, kupilo i zamenilo onim što je kvalitetno iako u startu skuplje, i kad bi se smanijila količina – došlo bi do ravnoteže.

Olenka Živković

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…